arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž
Патријарх Иринеј

Вјеронаука треба да буде обавезна

Увођење веронауке у школе био jе велики корак у корист васпитања наше деце, а пред садашњом државном влашћу стоjи други корак – да се веронаука учини обавезним предметом и да се оцењуjе као некада, поручио jе патриjарх српски Иринеj на обележавању 15 година од увођења верске наставе у школе у Србиjи. – Мали jе проценат оних коjи не желе да похађаjу верску наставу и они се лако могу издвоjити кад веронаука постане обавезан предмет. Познато jе да су негде чак радиле и везе, па су децу наговарали да пређу на грађанско васпитање да неки наставници не би остали без посла – истакао jе патриjарх српски Иринеj. Његово излагање поздрављено jе

Писац Захар Прилепин (Фото: Б. Данилов Извор: http://www.novosti.rs)

Русија спасила свијет од фашизма

Писац Захар Прилепин сматра да се Европа боjи Русиjе и да никада неће признати да jе Русиjа спасила свиjет од наjстрашниjе приjетње 20 виjека – фашизма. Он оцjењуjе да су одмах након Другог свjетског рата уложене огромне снаге да се Русиjа уништи те да се машинериjа информативног рата ниjе заустављала све од 1945. године. “Можемо да их разумиjемо, jер jе Русиjа, бранећи се, стизала у европске приjестонице Праг, Берлин, Париз&хеллип; То jоj никада неће заборавити” – наводи Захаров за Спутњик. Он оцjењуjе да утицаj Русиjе на Европу ниjе ништа мањи него Европе на Русиjу и истиче да су Толстоj, Достоjевски, Мусоргски, руски балет веома утицали на свjетску културу. Између осталог,

Снајпериста

Српски војници нису пуцали у сарајевске цивиле

Миле Попарић, вjештак одбране у процесу суђења генералу Ратку Младићу, негирао jе данас наводе Тужилаштва да су снаjперисти Воjске Републике Српске (ВРС) убиjали и рањавали цивиле у Сараjеву. Он jе остао при свом раниjем исказу да jе четрнаестогодишњи Сараjлиjа Тарик Жунић, наjвjероватниjе, био рањен залуталим хицем у размjени ватре између припадника такозване Армиjе БиХ и ВРС, а не снаjперским хицем са положаjа ВРС, како тврди Тужилаштво. “Вjеруjем да jе била размjена ватре између зараћених страна…Била jе врло сложена ситуациjа”, рекао jе Попарић, преносе београдски медиjи. Он jе поновио да никада ниjе добио податак да jе у Дому за слиjепе у сараjевском насељу Неџарићи био снаjперски положаj ВРС са коjег jе

Помен жртвама Фото: Бета

Београд био један од првих концентрационих логора у Европи?

На чиjоj териториjи jе био логор на Старом саjмишту На отварању семинара о холокаусту за наставнике историjе, 7. октобра 2015, министар науке и технолошког развоjа Срђан Вербић, поновио jе jедну неистину коjа се, под хрватским утицаjем, одавно и свесно пласира у српскоj jавности у намери да се оптуже Милан Недић и Србиjа за учешће у немачком великом злочину над Јевреjима. Ради се, наиме, о тврдњи да jе у Београду био jедан од првих концентрационих логора у Европи. Истине ради, да се подсетимо чињеница коjе jе прихватила историjска наука: На сам дан немачког напада на Југославиjу, 6. априла, Адолф Хитлер jе издао „Опште смернице“ за распарчавање земље. У њима jе немачка

Чланови Одбора за дијаспору и Србе у региону на једном од састанака

Односе са матицом дићи на виши нивo

Однос матице Србиjе и Срба у диjаспори и региону треба подићи на виши ниво – оциjењено jе у Београду на састанку чланова Одбора за диjаспору и Србе у региону Скупштине Србиjе са делегациjом пословне диjаспоре и члановима Друштва приjатељства “Др Арчибалд Раjс” из Берна. Замjеник предсjедника Одбора за диjаспору и Србе у региону Миодраг Линта рекао jе да jе веома важан однос матице према диjаспори и обрнуто и да постоjи велики простор да се ти односи подигну на виши ниво. Линта jе рекао да jе потребно искористити додатне потенциjали српске диjаспоре коjи су уско везани за укупни друштвени, економски и културни развоj матице – саопштено jе из Скупштине Србиjе. Он

Оскрнављена застава Републике Српске на Маглићу

Оскрнављена застава Српске на врху Маглића

Непознати починиоци прелиjепили су преко металне заставе Републике Српске на врху Маглића, наjвише планине Републике Српске и БиХ, са jедне стране заставу БиХ, а са друге стране су по српскоj тробоjци спреjом нацртали грб са обрисима љиљана. Чланове фочанског Планинарског друштва “Зеленгора”, коjи су овог викенда боравили на Маглићу, потврдили су да се десио оваj вандалски чин. Предсjедник Планинарског друштва “Зеленгора” Момо Михаjловић рекао jе да jе ово већ други или трећи пут у посљедњих неколико година да вандали на овакав начин скрнаве обиљежjа Републике Српске, чиме руше све кодексе планинарског понашања. Он jе додао да су вандали одниjели и књигу утисака и печат коjи се чуваjу на врху наjвише

Недељко Митровић

Шта је суштина споразума са ИЦМП

Републичка организациjа породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила поново jе упутила питање Генералном секретариjату Савjета министара БиХ о томе шта jе суштина споразума коjи jе Савjет министара потписао са Међународном комисиjом за нестала лица (ИЦМП) 1998. године, рекао jе Срни предсjедник ове организациjе Недељко Митровић. Он jе навео да из Савjета министара БиХ, на основу раниjег упита ове републичке организациjе, ниjе одговорено да ли се суштина потписаног споразума односи на сjедиште или на сарадњу са ИЦМП-ом, нити jе послат записник са сjеднице на коjоj jе потписан таj споразум. Митровић тврди да се споразум Савjета министара БиХ и ИЦМП-а из 1998. године искључиво односи на сjедиште ИЦМП-а, али не и

Генерал Миле Новаковић

Генерал Новаковић: Овако је било [3]

  Воjни циљ разбиjање наших jединица, жели се постићи невоjним средствима, стварањем панике код цивилног становништва, што код бораца на фронту ствара потребу да породице измjесте из зоне убиjања, напуштаjући jединицу. Ратним планом „Дрина“ коjи смо заjедно израдили и усвоjили у Београду, у новембру 1993. године био jе предвиђен долазак тих jединица у ове зоне. На нивоу три воjске таj план jе урађен са свим елементима ратног плана Ни преко Саве из РС, ни са истока РСК, ни из Србиjе, Хрватима ниjе приjетила опасност (од противнапада – прим.дрп), што jе већ било тестиранао у првомаjском упаду у Западну Славониjу Деjства на Кордуну петог и шестог августа Након што сам петнаест

Министар унутрашњих послова Републике Српске Драган Лукач

Лукач: Обавеза полиције – очувати Српску

Министар унутрашњих послова Републике Српске Драган Лукач поручио jе да jе обавеза полициjе да очува Српску за чиjе постоjање су многи припадници полициjе и Воjске Српске дали животе у одбрамбено-отаџбинском рату. Током представљања ратног пута Шестог одреда Специjалне бригаде полициjе Републике Српске у Трну код Лакташа, Лукач jе рекао да Полициjа Српске и друштво у цjелини никада не смиjу заборавити 11 припадника овог одреда и 144 припадника Специjалне бригаде коjи су уградили животе у темеље Републике. Лукач, коjи jе био ратни командант Шестог одреда, говорећи о ратном путу бригаде рекао jе да нема ниjедне ратне линиjе на коjоj нису учествовали и крварили припадници Специjалне полициjе Српске. Он jе поручио да

Генерал Петар Бига

Ђенерал који није узмицао

У Новом Саду коначно обновљен споменик Петру Биги, великом воjсковођи из српске буне 1848. Први пут jе одбранио Србобран на Преображење, а други пут на Малу Госпоjину поразио Перцела “ОД официра коjи су већу улогу играли у српском устанку, Петар Бига се међу првима узети има. Када jе у његове руке ствар положена била, знало да jе она у чврстим рукама, а одбрана Сентомаша ће траjно остати у историjи српскоj, али и мађарскоj и аустриjскоj.” Ово jе, у своjим “Мемоарима”, о царском и краљевском ђенералу Петру Биги (1811-1879) написао Јаков Игњатовић (1824-1889), сведок и актер бурних збивања 1848. године у коjима jе створена Српска Воjводина. Потраjала jе, истина, само 11

Умјесто Тачија, страхују опет Срби

  Премиjер самопроглашеног Косова Иса Мустафа приjети српским политичарима да ће завршити у затвору, уколико се оглуше о примjену закона коjе jе дониjел власт у Приштини.   Пише: Неђељко ЗЕЈАК Предсjедник самопроглашеног Косова Атифете Јахjага спашава Хашима Тачиjа од одговорности пред међународним судом, тако што jе пролонгирала одлуку о формирању Заjеднице српских општина /ЗСО/ и омогућила му да се кандидуjе за предсjедника ове фантомске државе. Упућивањем инициjативе да Уставни Суд да своj став о бриселском спопразуму, Јахjага настоjи да одржи кабинет премиjера Исе Мустафе. Тако се ствараjу законски услови да министар спољних послова Косова Хашим Тачи добиjе право да буде биран за предсjедника фантомске државе Косово и да са те

Јелена Гускова

Русија зна да Србин никада не пуца у њу

Руски експерт за Балкан, академик Јелена Гускова: Истински сте нам приjатељи, можда чак и jедини. ЕУ неће престати са условљавањем ваше земље, све док не оствари своj зацртани циљ. Веруjем да ће Руси и Срби спасти свет СРБИЈА jе много важна Русиjи. У садашњим тешким и напетим међународним односима и околностима Русиjа зна ко jоj jе прави приjатељ, а ко не. Зна ко никад ниjе пуцао у њу. А, ниjедан Србин никада ниjе пуцао у Русиjу. Зато jе за моjу земљу Србиjа jединствен приjатељ у свету. Можда чак и jедини. Наjискрениjи. Наш брат. Овако данас Русиjа гледа на Србиjу по мишљењу академика Јелене Гускове, руководиоца Центра за изучавање савремене балканске

Генерал-потпуковник Миле Новаковић (1950-2015)

Генерал Новаковић: Овако је било [2]

Чињенице су данас више познате и људима коjи мисле своjом главом jе jасно ко jе био кључни чинилац пада РСК, тешке ситуациjе у коjу jе у jесен 1995. била доведена Република Српска и стварање НАТО државе на Космету. Јасни су и циљеви пратеће пропаганде да се ми међусобно окривљуjемо , а да из приче о кривици нестане србождерска политика и пракса државних органа НХД и њихових спонзора . Још краjем 1992 .године имали смо обавjештаjну информациjу о расправи на ВОНС-У (Виjеће за одбрану и националну сигурност ) са сjеднице у Загребу .Дискусиjа се у jедном диjелу бавила и претходним дилемама и личним сукобима у врху власти НХД око питања да

Село Кукујевци - другачија избегличка прича

Село Кукујевци – другачија избегличка прича

Пре двадесет година око 2000 Срба протераних из Хрватске на силу jе пресађено из камена у равницу, у село Кукуjевце код Шида, где су се добро примили. И не само да су се примили већ су за две децениjе препородили и уздигли то село. Пре две децениjе кренули су са нуле, а данас многи од њих имаjу нове куће, по неколико хектара земље у власништву и огромну жељу да поново буду газде, односно оно што су некада били. Кукуjевци данас имаjу око 500 запослених, преко 300 деце, сто jе за села у Србиjи права реткост. Уредник емисиjе Бранко Станковић аутор jе 18 документарних филмова и две драме коjе су екранизоване

Генерал Миле Новаковић

Генерал Новаковић: Овако је било [1]

Стварност и измишљотине – умjесто увода Основна питања, ко их формулише и зашто Чињеница jе да су у августу 1995 . године, хрватске оружане формациjе, чиjи су припадници сами себе називали усташе, а у званичним називима jединица „ради очувања традициjа“ стаjали називи „домобранске пуковниjе“ починиле етноцид, етнички очистиле Кордун, протjеруjући Кордунаше са Кордуна, према Туђмановоj директиви стенографски забиљеженоj на Брионима 30. jула 1995. године, отвара многа питања, коjа постављаjу наjприjе Кордунаши, други људи жељни истине,али и они коjи истину желе да сакриjу . Питања су наjачешће фокусирана само на ту недjељу дана, мада jе jасно да се узроци догађаjа, у само тих седам дана, не могу пронаћи , а што

Премијера филма "Дјеца"

Са премијере филма “Дјеца”

Премиjера документарног филма “Дjеца”, у продукциjи Радио-телевизиjе Републике Српске, одржана jе 26. октобра у у Бањалуци. Документарни филм аутора Дениса Боjића на jединствен начин представља свjедочење четири преживjела родитеља, од укупно 36 очева и маjки коjи су у отаџбинском рату изгубили по троjе дjеце. Премиjери филма присуствовали су броjни званичници, међу коjима и предсjедник Републике Милорад Додик, предсjедник Народне скупштине Недељко Чубриловић, премиjерка Жељка Цвиjановић, посланици и министри, представници политичког, друштвеног и културног живота Републике Српске. Извор: Радио Телевизиjа Републике Српске   Везане виjести: САВАНОВИЋ: ФИЛМ „ДЈЕЦА“ ЈЕ ИСТОРИЈСКИ ДОКУМЕНТ Премиjера документарног филма “Дjеца“ – аутора Дениса Боjића ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА ФОТОГРАФИЈА СА СНИМАЊА ФИЛМА „ДЈЕЦА“

Далеко су дјеца – Јандрија Славуј

Далеко од очију, далеко од срца

Кроз програм ‘Код куће jе наjбоље’, на подручjу Хрватске Костаjнице, Двора, Хрватске Дубице, Маjура и Доњих Кукурузара, 72-оjе старих и усамљених добили су његу вриjедних жена, коjе су такођер с овог подручjа Самоћа, туга и чекање, риjечи су коjима се кратко може описати свакидашњица већине српске повратничке популациjе, коjу данас, децениjу и по од масовниjег повратка, углавном чини стариjе становништво коjе jе дубоко загазило у осму децениjу. И како су приjе двадесет година били у наjбољоj животноj снази да на Олуjом уништеном огњишту крену jош jедном испочетка и покрену нови живот, тако данас с њима заjедно, умиру и повратнички краjеви. У њихове животе, током протеклих десет мjесеци ушле су његоватељице

На 60. међународном београдском сајму књига представљена је књига Драгана Вујичића "Сребренички круг"

Да младе више не буде срамота због “Сребренице”

На 60. међународном београдском саjму књига представљена jе књига Драгана Вуjичића “Сребренички круг” за коjу аутор каже да представља реаговање на настоjања да се догађаjи у Сребреници траjно представе као геноцид. Он истиче да jе књига намиjењена, приjе свега, млађоj генерациjи коjа не зна ништа о “Сребреници” и коjу jе због “Сребренице” било срамота. “Ово jе написано да их не буде срамота”, рекао jе Вуjичић. Он каже да jе jош горе било то што jе британским приjедлогом резолуциjе забрањивано да се икада више преиспитуjе прича о Сребреници. “Ево у овоj моjоj књизи jа преиспитуjем наратив о Сребреници и дошао сам до приче да jе Сребреница мит коjи jе породио наjвеће

Скуп "Српски језик и српска језичка политика"

Српску ијекавицу не смијемо пустити низ воду

Предсjедник Матице српске Драган Станић изjавио jе да се иjекавица не смиjе “пустити низ воду”, jер ће у том случаjу они коjи су већ узели српску иjекавицу као своj стандард претендовати и на народ коjи говори иjекавицом и на териториjу тог народа. “Има много оних коjи би желели да се српски jезик сведе само на екавицу. То jе изузетно опасна ствар у политичком смислу. Такву грешку не смемо начинити, jер ће се она судбински изузетно лоше рефлектовати, можда већ у ближоj, а у даљоj будућности свакако”, рекао jе Станић на скупу “Српски jезик и српска jезичка политика”. На скупу организованом у оквиру 60. Међународног београдског саjма књига, промовисана jе иjекавска

Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије

Порфирије: Изаћи ћу на изборе и гласаћу

Интервjу Његовог Високопреосвештенства Митрополита загребачко-љубљанског г. Порфириjа за портал Новости Српска Православна Црква, њено свештенство и вjерници, дио су српске заjеднице у Хрватскоj, па и онда када су избори, од оних локалних и мањинских до парламентарних, за Сабор. Потоњи су за српску заjедницу врло значаjни због могућности да се заступници коjе Срби изаберу заложе за остварење њихових Уставом и законима заjамчених права и побољшање положаjа, али и развоj повратничких краjева, од економског па надаље. Стога jе важно да што већи броj њих изиђе на изборе. О томе смо разговарали с Митрополитом загребачко-љубљанским Порфириjем. Разговор започињемо питањем о његовом виђењу положаjа српског народа и вjерника Српске Православне Цркве у Хрватскоj.- Положаj

Од Пријебоја десно – Чуић Крчевина

Пустoш усрeд Плитвицa

Унутaр Нaциoнaлнoг пaркa, aли бeз стaнoвникa: 1991. у Чуић Kрчeвини je живjeлo 28 стaнoвникa, дa би дaнaс Бoшкo Ћуић oстao jeдини стaнoвник oвoг сeлa и чувaр живoтa у њeму Нaциoнaлни пaрк Плитвичкa jeзeрa прeдстaвљa културну и прирoдну бaштину у циjeлoм свиjeту пoд зaштитoм УНEСЦO-A. Збoг тe чињeницe, зa вeћину људи je нeпoзнaницa и дa су мнoгa мjeстa унутaр нaциoнaлнoг пaркa прeд изумирaњeм. Jeднo oд тaквих je и Ћуић Kрчeвинa. Пут путникa нaмjeрникa у oвo сeлo ћe дoвeсти укoликo oд Приjeбoja скрeнe дeснo, уским и кривудaвим путeм. Oд пoлa сeлa сe дoдaтнo сужaвa пa вишe пoдсjeћa нa бициклистичку стaзу нeгo нa пут прeмa jeднoм сeлу. Нa пoчeтку сeлa примjeћуjeмo двa aпaртмaнскa

Анте Котромановић

Србија нема пара да купи руско оружје

Хрватски министар одбране Анте Котромановић изjавио jе данас у Сплиту да jе “немогућа мисиjа” да Србиjа купи оружjе од Русиjе jер нема новаца за то СПЛИТ – Хрватски министар одбране Анте Котромановић изjавио jе данас у Сплиту да jе “немогућа мисиjа” да Србиjа купи оружjе од Русиjе jер нема новаца за то. “Ми знамо да они троше 94 посто на оперативне трошкове, на плате и логистику. Они немаjу средстава за опремање и модернизациjу. Ја сам посетио Београд пре две године и то сам видео”, рекао jе Котромановић, а преноси Хина. Он сматра да jе други разлог немогућности Србиjе за куповање оружjа од Русиjе jер jе “немогуће остварити ову политику коjу

Мој дјед: Калинић Симе Петар 1888.–1941.

Рођен у Великоj Жуљевици, Нови град, Р. Српска. У маjу као радник одведен из куће, (види књигу др Затезала: ЈАДОВНО: 439 стр.) и убиjен мучки у логору Јадовно у jулу 1941. Од потомака, данас има 3 унуке од кћери Мирjане: Гину, Борку и Радмилу, а од а од кћери Гине унуке  Николу и Драгољуба у Новом Граду. Прилог дао унук Лончина Никола, приликом Парастоса на Јадовну 26. jуна 2011.    

hrt-rts.jpg

Зашто Срби имају слабу, а Хрвати веома јаку националну свест

На Западу jе уобичаjено да се за распад СФРЈ оптужуjе српски национализам. Потребно да прође неки довољно дуг временски период (нпр. jедан век) да би неки непристрасан западни историчар могао да устврди оно што jе од почетка заправо било очигледно, али што jе због пропаганде заташкивано: за распад СФРЈ одговорне су католичке нациjе – Хрвати и Словенци. Доказа за гореизречену тврдњу jе безброj. Један од њих jе владавина хрватског jезичког национализма. У Хрватскоj готово да нема установе коjа нема етничку ознаку („Хрватски”). У Србиjи готово да нема оне коjа га има („Српски”). Између два светска рата (1918 – 1941)   Између два светска рата све водеће политичке странке Хрвата емфатично су носиле национални предзнак: Хрватска сељачка странка,

Ратко Дмитровић

На вратима хаоса

Кога Хрвати треба да гађаjу с ракетама домета 300 км, шта планира Америка, зна ли Немачка шта хоће и шта Срби треба да раде КАД имате неприjатеља с jасним, саопштеним циљевима, одбрана jе и лакша и с мање жртава. Ако знате шта друга страна жели, знате и шта сами можете, колико сте jаки у предстоjећем судару, или нечему што jе већ почело, траjе. А шта ми као народ, Србиjа као држава, сада и овде знамо о плановима оних коjи су нам све, само приjатељи нису. Готово ништа. Да ли зато што су перфидни, играjу дугорочно, с прикривеном стратегиjом или зато што jе свет у фази општег хаоса, под инерциjама чиjа

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала