arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Рори Јеоманс: Устaшки злoчини пoкушaj су уклaњaњa сличнoсти сa Србимa

Зa убиjaњa и мрцвaрeњa мoрaш имaти личну и eмoтивну пoвeзaнoст, a брojнe устaшe билe су мрзилaчки нaстрojeни прeмa Србимa и приje рaтa, зa рaзлику oд oднoсa прeмa Јеврејима и Рoмимa нaд кojимa je тaкoђeр пoчињeн гeнoцид, aли кojи су тeк у нeким случajeвимa убиjaни ритуaлнo, рeкao je Рoри Јeoмaнс (Rory Yeomans). Пише: Ненад Јовановић Срби су били жртвe гeнoцидa пoчињeнoг у НДХ и тo нeгaциoнисти нe мoгу пoрeћи, стaв je бритaнскoг истoричaрa Рoријa Јeoмaнсa кojи je излoжиo нa прeдaвaњу “Жртвa и тeрoр: Прeмa мимeтичкoj тeoриjи устaшкoг убиjaњa” (Sacrifice and Terror: Towards a Mimetic Theory of Ustasha Killing), кoje je у oргaнизaциjи СНВ-a и чaсoписa Tрaгoви, пoвoдoм 80-гoдишњицe устaшких злoчинa у

Мастиловић: Лажни историјски мит сарајевских памфлетиста историографије

Историчар Драга Мастиловић изјавио је да је БиХ као државни пројекат утемељена на неколико крупних историјских лажи, међу којима је и успостављање историјских паралела између Другог свјетског рата и грађанског рата у БиХ 1992-1995. године. -БиХ као државни пројекат утемељена је на неколико крупних историјских лажи, од којих су главне смишљене и пласиране још у вријеме аустроугарске управе, а на које су се касније додавале и дограђивале друге лажи, да би данас све оне заједно биле доведене до апсурда- рекао је Мастиловић Срни. Једна од тих крупних историјских лажи, веома популарних у данашње вријеме у једном дијелу БиХ, указао је он, јесте и успостављање историјских паралела између Другог свјетског рата

У плану снимање филма о српским заробљеницима у Норвешкој

За Српску историју говори норвешки режисер Kjetil Palmquist. Планирамо снимање филма такође и у Србији. Циљ нам је да пронађемо преживеле заробљенике као и њихове потомке. Камером бисмо забележили њихова сведочења, која бисмо касније преточили у документарни филм. Сматрам да ова тема не сме бити заборављена већ желимо да филмом прикажемо будућим генерацијама, колика је жртва свих невино страдалих у другом светском рату. За сајт Српска историја говори познати Норвешки режисер Kjetil Palmquist, намера му је да сними филм о Српским заробљеницима у Норвешкој. Интервју води Бранко Димески У продукцији ваше филмске продукцијске куће PQS медиа публика је могла погледати преко четрдесет сјајних документарних филмова. Режирали сте филм „Ноћ Бомби“ који

ФЕЉТОН – НАСИЉЕ НА УЛИЦАМА САРАЈЕВА: Банде СДА пљачкале су по центру, све радње биле су срушене и празне

Специјална полицијска јединица под Драганом Викићем провалила је у хотел “Холидеј ин” и ухапсила чланове СДС-а које су пронашли на лицу мјеста. Приредили: Драган Вујичић и Иван Миладиновић Они су одведени у Полицијску станицу у Лугавиновој улици, претучени и испитивани. Према њиховим изјавама, нико од њих није имао снајперске пушке нити је пуцао на демонстранте. Код њих није нађено оружје. Како није било инкриминирајућих доказа против њих, пуштени су након два дана. Сви запослени у хотелу, за које је ЦСБ сумњао да су повезани са СДС-ом, такође су ухапшени. Међународни новинари су насилно “евакуисани”, док је “Холидеј ин” опљачкан. Сарајевска полиција, као и друге државне институције, практично су етнички очишћени

12 беба, убиство са предумишљајем

У болници у Бањалуци 22. маја 1992. године умрла је прва беба због несташице кисеоника јер САД и остале западне земље, током борби у грађанском рату у БиХ, нису дозволиле допремање хуманитарне помоћи ваздушним путем западном дијелу Републике Српске. До 19. јуна 1992. године у Бањалуци је умрло 12 беба, које су постале симбол кршења људских права и нељудскости међународне заједнице. На одјељењу за интензивну његу у бањалучком породилишту умрло је 12 новорођенчади усљед недостатка кисеоника потребног за адекватан третман. Несташица је била посљедица блокаде српске територије коју су вршиле хрватске и муслиманске војне снаге у рејону Семберије. Упућени су многи апели за помоћ путем радија, телевизије, “Гласа Српске” и

Помен и парастос за 520 Вељунчанa

Жељко Кресојевић: Са Светим Вукашином у Вељуну на Кордуну

Ђуђевдан је, црн Ђурђевдан на Вељуну. Данас је помен и парастос за 520 Вељунчанa и осталих из околних села, који страдаше у Покољу првих дана “онога” рата. Одлазим са Мићом, Душаном и Николом. Скупља се свијет око спомен-костурнице на Вељуну гдје су њихове кости пренешене са мјеста масовног покоља у Хрватском Благају на данашњи дан. Икону Светог Вукашина први пут је на Вељун донио Душан. До сад је са њим била два пута на Кордуну, у Садиловцу. Људи загледавају икону, многима је непозната. Има их и који знају, објашњавају другима. Свети Вукашин је Херцеговац из села Клепци. Завршио је у логору Јасеновац уз познате ријечи које је упутио својим џелатима:

ФЕЉТОН – СРПСКИ ЛОГОРАШИ КАО ЖИВИ ШТИТ: Складиште жита претворено је у мучилиште за Србе

Према доказима до којих је дошао Међународни кривични суд за бившу Југославију, над српским логорашима у логору почињени су стравични злочини: “Муслимански затворски чувар Ланџо дуже вријеме је тукао притвореника старог између 60 и 70 година и на чело му приковао значку Српске демократске странке. Аутори: Драган Вујичић и Иван Миладиновић Притвореник је умро убрзо након тога од посљедица повреда. Присилио је једног притвореника да отвори уста како би му на језик ставио пар загријаних кљешта, а онда их затворио проузрокујући опекотине у устима, на уснама и језику. Затим је помоћу кљешта запалио ухо затвореника. Ставио је гас-маску на лице другог притвореника и стегнуо је да блокира снабдијевање ваздухом. Затим

Ђурђица Драгаш: Док је наших душа, живјеће наше пусто село

Ту смо ми…чувамо наше пусто село. Немојте плакати… добро смо ми.. Брацо, осјећаш ли под дланом топли дах нашег шарова? Kако смо се само смијали кад је покушавао да ухвати свој реп. Држимо се за руке ти и ја… тако је мајка рекла! Спавамо у нашој кући које нема, беремо трешње са сувог дрвета. Хладимо врела чела пресахлом водом са нашег бунара. Ту смо ми…чувамо наше пусто село. Мирише трава као некад, ал’ нема косаца… На нашем огњишту спавају змије.. Из наших гробова расту брезе… њежне, тихе… бесмртне… Милујемо их дјечјим длановима, а оне нам пјевају…. о вама у којима тече наша крв… Радујемо се, смијемо очима у које је

Предавање dr. Rorya Yeomansa “Sacrifice and Terror: Towards a Mimetic Theory of Ustasha Killing”

Пријавите се за предавање dr. Rorya Yeomansa Часопис Трагови позива у суботу, 22. маја с почетком у 11 сати на 30-минутно предавање dr. Rorya Yeomansa на тему: “Sacrifice and Terror: Towards a Mimetic Theory of Ustasha Killing”. Предавање се организује преко платформе Zoom у поводу 80-годишњице усташких злочина у Глини. Сви заинтересовани требају се јавити на маил tragovi.redakcija@gmail.com , те ће добити линк на предавање. Др. Yeomans, истакнути је истраживач усташтва, аутор књиге: “Visions of Annihilation: the Ustasha Regime and the Cultural Politics of Fascism, 1941-1945” (Univ. of Pitsburgh Press, 2013), и уредник књиге: “The utopia of terror: life and death in wartime Croatia” (Univ. o Rocherster Press, 2015). Докторирао

Сандра Благић: Још увијек ходим стазама мученика

Већ трећи дан покушавам скупити мисли и емоције, преточити их у слова, ријечи и реченице. Не иде!Како описати емоције док стојиш над јамом и гледаш у њено гротло? Како их преточити у ријечи? Нема страха. Постоји поштовање према невино пострадалим мученицима, који су тих ратних година, од 1992. до краја 1993. завршили на дну Казана. Казани су јама у општини Стари град у Сарајеву, гдје се уске мале уличице до саме јаме преплићу као змије отровнице, а прозори кућа као очи њихове. Гледају, сикћу и чекају погрешан корак. Корачајући, није ме било страх, нека туга и спокој у исти мах ухвати и не пушта. То се наши мученици радују, јер

Ненад Милкић: Опростите… Немам речи… Све ми је на Казанима остало

Обећао сам да ћу написати коју реч о ходочашћу на Казане. Обећао, а обећање, сада знам, не могу испунити. Написао је Меденица за све нас. У име свих нас осам. Листам фотографије, а душа ме подсећа на сваки корак који сам прошао, на сваку грану за коју сам се ухватио, на камен који сам пољубио, на браћу и сестре са којима сам на ходочашће кренуо… на душе које су нас дозивале, на јауке које сам чуо, на живе слике колона мученика који се пењу уз планину путем без повратка. Чудан је осећај када знаш да си један од ретких Срба који се са овог пута смрти вратио. Годинама није било

Није било живота Србима у Сарајеву тих ратних година – није им било ни смрти…

Репортажа Михаила Меденице о убијеним сарајевским Србима на Казанима. Пише: Михаило Меденица Проклета узбрдица, нигде стазе, никад краја…Камењари, змијарници…проклета узбрдица, до у само небо води, чини се…Нигде мученим сарајевским Србима и није било пута до у небо тих ратних година… Проклета узбрдица, нигде корак да се ухвати земље, не могу више, не могу даље, страх ме је…себе понајвише да ће ме узбрдица проказати вртачама и камењарима, но не ходам због себе, нико од нас не корача својим стопама већ га грабе последњи кораци мученог Србља… Мучених сарајевских Срба којима су ова проклета узбрдица, камењари, вододерине, ова упекла звезда што шиба ко корбач, кундак звери…били последње… Није било живота Србима у

Владислав Б. Сотировић: Ко су били окупатори а ко издајници?

У „Политикиној“ рубрици „Међу нама“ појавио се 26. априла 2021. г. још један у низу титоистичких памфлета о Јосипу Брозу Титу и Другом светском рату у Југославији („Најновији рат против Тита“) аутора извесног Николе Наранџића (Земун) у коме се по стандардним удбашким методама и речнику блати и моја професионална маленкост. Пише: Проф. др Владислав Б. Сотировић, Вилњус, Литванија Није тешко погодити да се највероватније иза оваквих брозомбистичких фалсификата крију другови из тзв. „Савеза антифашиста (sic!) Србије“ (председник Александар Краус, гласноговорник Златоје Мартинов) а у којима исказују елементарно непознавање и историје и историографије о темама о којима покушавају да и даље испирају мозгове јавности. Овом приликом бих друговима „антифашистима“ скрену пажњу

Помен жртвама логора НДХ у Земуну, све жртве заслужују незаборав

Kод споменика над масовном гробницом на гробљу у Земуну, одржан је комеморативни скуп и парастос жртвама Прихватног логора Земун, чији су први заточеници стигли из логора Јасеновац почетком маја 1942. године. Међу њима је највише било Срба са Kозаре, из Дубице и других поткозарских села. Прихватни логор Земун, који је био на подручју тадашње Независне Државе Хрватске, био је осмишљен као успутна станица за радно способне заточенике из Јасеновца које је требало послати на рад у Немачку. У њему није било усташа до 1944. године, али је био под управом Немаца, подсећа председник удружења “Јадовно 1941” Душан Басташић. Послушајте прилог новинарке РТС-а Тијане Сибиновић, емитован 08. маја 2021. на радију

Савo Штрбац: Боровоселски мајски уранци

Око маузолеја Вукашина Шошкочанина готово четири године воде се расправе а последњу је повео Зоран Милановић. Општина Борово на својим фејсбук страницама 2. маја ове године објавила је два снимка на којима се види група младића како у праскозорје у пратњи полицијских кола пролазе улицама Борова села и скандирају „Ој Хрватска мати, Србе ћемо клати” и „Убиј Србина”. Све се то дешавало у недељу на православни Васкрс, који слави скоро 90 одсто становника тога места, и на 30. годишњицу погибије хрватских „редарственика” у том месту, а догађај многи узимају као почетак хрватско-српског сукоба деведесетих. Снимци су врло брзо постали вирални, а затим су уследили и коментари, укључујући и оне са

Тек толико да се зна!

Бивши православни Срби, са пасијом покушавају да из своје свести побришу трагове сопственог порекла. Пише: Желидраг Никчевић Не бих ја тренирао духовитост поводом шаховнице, Томпсона и E viva! на Цетињу. Мислите: циркус? Надреализам? Ступидна, суштински безопасна постизборна хистерија? Да, али иза сваког означитеља вреба нас и оно фатално означено; свака симболика шаље нам мање-више разговетну и реалну поруку. Симбол је симптом, и понајвише онда кад вам се чини да је немотивисан и будаласт. Стварно, на шта нас то подсјећају овом комбинацијом? Ево неколико извода из књиге коју управо лекторишем – са италијанским свједочанствима о хрватским савезницима. Што би се рекло – објективно. Инсајдери. „Обавештајна служба италијанске војске је слала на

Александар Мирковић: Пасија по Јелени

Поводом збирке песама Јелене Ковачевић „Страдање“, УГ Јадовно 1941, Бања Лука, 2021. „Поведи ме Мајко, путем твога Сина“ завршни је стих песме која отвара збирку „Страдање“ Јелене Ковачевић, и који показује да је пролог увек на Небу, а „гле, Небо је у теби“, и да су Срби, пре више од осам векова, изабрали за свој Пут – Христов пут, кога се до данас држе! Тај избор их је ујединио у ДУХОВНУ ЗАЈЕДНИЦУ која се зове СРПСКИ НАРОД. Језик, култура, обичаји… и све што је створио народ кроз своје великане, израз је нашег (српског) доживљаја и осећања Бога. ЛИРСКИ ХЕРОЈ песничке збирке „Страдање“ је – СРПСКИ НАРОД у доба Геноцида над

Иван Петровић: О злогласној јами „Котор“

У мјесту Дубраве изнад Никшића пронађена је злогласна јама „Котор“ у којој лежи преко 300 жртава комунистичког терора. Никшић је добио новог градоначелника, и по мишљењу многих, Никшић је послије више деценија добио првог човјека града достојног те функције. А неће му бити лако! Ни ови избори у мом Никшићу, као ни сви претходни избори у Црној Гори нису могли проћи без старих, излизаних фраза о одбрани државе, окупацији, антифашизму, четницима, партизанима, бјелашима и зеленашима. Зеленаши се заклињаше у Крста док се сликаваше крај споменика Љуба Чупића, антифашисти и даље кличу Секули Дрљевићу, УБНОР дизаже споменик комитама, потомци Херцеговаца још кличу „никад више 1918“ а ми који бар мало познајемо

Ђурђица Драгаш: Земљаци, ви праштајте и заборављајте… ја не могу!

Јесте ли се уплашили кад сте чули скандирање “убиј Србина” на Васкрс? – Ма, бојимо се, како се не би бојали, ал’ морамо ћутати. Размишљам данима о овом одговору који је новинарки РТС-а дала старија жена, очито Српкиња, у Борову. Тема прилога, гле ироније, били су избори… тај празник демократије, како га често називају аналитичари и политичари. Локални избори у Хрватској су у међувремену завршени. Резултат: мање – више исти као и раније, али није то разлог због којег ово пишем. Разлог је она бака из Борова и њене уплашене очи. Питам се да ли је уопште имала храбрости да изађе на биралиште и заокружи неку од понуђених опција. Да

БИТКА ИЛИ МАСАКР НА СУТЈЕСЦИ: Губици Немаца један одсто, четника 17 војника, партизана 12.000 бораца!

15. маја 1943. почела је операција Шварц. Да ли је баш све било као на филму? Извор: Погледи ; Аутор: Милослав Самарџић ; 16. март 2013. “Ви имате право да знате све“ – поручује нам РТС, док нам у ствари упорно намеће обавезу да не знамо ништа. Зато нам се некритички – без објашњења да је то све лаж и превара – репризира и филм “Битка на Сутјесци“, иако је до сада могао бити снимљен низ филмова са истинитим догађајима. НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију

Свештеник Стеван Стефановић: Јасеновац, геноцид над Србима 1941 – 1945. (први део)

Како се нашем народу десило тако стравично страдање и тако језиви злочини над Србима као што се то догодило у Јасеновцу? Колико уназад морамо да се вратимо у историју да бисмо разумели шта се десило, да се на територији где су Срби други народ по величини створи најужаснија државна творевина икад, фашистичка НДХ? Да ли корен овог стравичног страдања Срба треба тражити у самој чињеници стварања заједничке државе са Хрватима 1918.? И ко је уопште заслужан за стварање Југославије? Да кренемо редом. Данас су ове теме веома актуелне. Видели смо да је у НАТО протекторату, држави коју су назвали Северна Македонија, именом које су чак и њени грађани одбили на

cirilica-logo.png

Владика Ћулибрк – недостојан за владику

Предстојатељ трона Српске Православне Цркве, Његова Светост Патријарх Српски г. Порфирије, најавио је посету Манастиру Јасеновац, Епархије Пакрачкo-Славонскe, 28.02. ове године. Наше Удружење је, непредвидивим путевима Господњим, дошло до позивнице на тај часни догађај, коју је једном званичнику Републике Српске упутио, лично се потписавши, Епископ Славонски г. Јован (Ћулибрк). Позивница нас је пренеразила. Написана је латиничним писмом, и на њој се налази печат Српског Православног Епископа Славонског, односно Епархије Пакрачко-Славонске Српске Православне Цркве на латиници! У неверици, обратили смо се писмом Његовој Светости, са молбом за објашњење, савет и утеху. Писмо је послато Његовој Светости, и физички предато у Патријаршији Српске Православне Цркве 11. марта. На наше писмо досад нисмо

НЕЋЕ МОЋИ, Политички Холокауст

Када пишем о отрежњујућим упозорењима не мислим само на глупост (подметачину?) да у програм свечане академије поводом 9. маја буду увршћене четири песме које су за време Другог светског рата певали припадници љотићевског Српског добровољачког корпуса, о чему сам опширније писао у тексту за нови “Печат”. Пише: Филип Родић То само по себи и није толики скандал колики је именовање једне од особа одговорних за тај пропуст, историчара Дејана Ристића, на чело Музеја жртава геноцида, које је уследило свега неколико дана након овог фијаска. Да се разумемо, овог човека за ту функцију не дисквалификују само површност и недостатак осећаја за умесно током рада у комисији која је бирала сценарио, него

Крајолик око подручја логора Јадовно, поглед на Велебит

Ђурђица Драгаш: Жути јаглаци дивосељачки

Израсли, питоми и танани, као нејач дивосељачка, као јагњад невина, као поглед мајчин… Процветали су јутрос жути јаглаци на Kрушковачама.Процветали… у зеленој пустињи Велебита! Израсли из земље натопљене крвљу. Сићушни, нежни цветови… као дечје руке, као паперјаста коса под мајчиним дланом.Изашли с росом, окупани сузама. Жути јаглаци дивосељачки!!! Донеле их босе девојачке ноге.Носиле их мајке у недрима, крили старци међу грубим длановима. Донела их деца у очима… жуте јаглаце са кућних прагова.Носио их ветар са згаришта, спирала киша с хладног камена. Израсли, питоми и танани, као нејач дивосељачка, као јагњад невина, као поглед мајчин…Никли из пепела, из земље која памти крик, нож, јаук. Израсли из тишине, гажени заборавом….Нежни јаглаци дивосељачки!

Басташић: Зло које је кулминирало у Јасеновцу, почело је у Госпићу, на Велебиту и Пагу и то не смемо никад да заборавимо

У библиотеци “Влада Аксентијевић” у Обреновцу, 13. маја 2021, отворена је изложба, а потом одржана и трибина о комплексу логора Госпић – Јадовно – Паг у којем је, током лета 1941. године, сурово убијено више од 40 хиљада Срба и Јевреја. Пише: Ђурђица Драгаш Уколико се питате откуд изложба о том логору у Обреновцу, председник удружења Јадовно 1941. Душан Басташић има једноставан и сасвим јасан одговор. У комплекс логора Госпић – Јадовно – Паг, чије је формирање окончано 24. јуна 1941, довођени су, а потом ту и убијани, Срби и Јевреји са читаве територије Независне Државе Хрватске. То би сваки Србин у Српској, Србији и расејању, требало да зна. Дакле,

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала