arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Слабо сила прашта за срушена им царства, због става и ината Србин вазда страда

У ритму глувог гламочког кола, ови су се стихови почетком месеца проломили над Шарановом јамом, једном од стратишта логора Јадовно на Велебиту.
Феђа Димовић код Шаранове јаме на Велебиту; ФОТО: Никола Зајц / Јадовно 1941.

Кад се споје Гламочко глуво, Павлина Радовановић и Београдски синдикат настане песма о страдању која је симболично повезала читав српски народ… од Косова и Метохије, преко Београда и Босанске Крајине до Шаранове јаме, стратишта на Велебиту на којем је први пут званично емитована.

Одслушана је у тишини, као химна, а Феђа Димовић из Београдског синдиката после свега, није крио емоције. Захвалан на позиву да присуствује Дану сећања на жртве логора Јадовно, каже да су му се, док је слушао песму и гледао људе око себе буквално тресле ноге.

Песма Теци реко, како објашњава Димовић, настала је из жеље да се проговори о страдању Срба у НДХ. Иако би се на први поглед могло рећи да је сплет околности довео до реализације те идеје, уверен је да ништа није било случајно и да је нека виша сила спојила њих, Павлину, Момчила Мирића из удружења „Јадовно 1941“ и редитеља спота Хаџи Александра Ђуровића.

Београдски синдикат има иза себе сличне песме с којима је, кроз ангажован текст, уз хип хоп музику и српске народне мотиве, успешно допирао до младих. Димовић верује да ће тако бити и сад.

Иако у шали каже да није љубитељ музике из Јужног Бронкса, Момчило Мирић, председник београдаког удружења Јадовно 1941, није се двоумио кад је до њега стигла идеја и песма. Удружење је подржало снимање спота, а Мирић је убеђен да је то прави пут до оних који готово ништа не знају о страдању Срба у НДХ.

Све што је до сада радио Београдски синдикат изазивало је реакцију јавности. Оној позитивној сада се нада и председник удружења Јадовно 1941 из Бањалуке Душан Басташић.

Удружење Јадовно 1941 већ 14 година заредом организује помен жртвама злогласног логора у којем су за само 132 дана постојања, у лето 1941 године, усташе зверски побиле око 40 хиљада Срба и Јевреја са простора читаве НДХ.

Послушајте прилог емитован у емисији “Магазин на Првом”, првог програма Радио Београда:

Душан Басташић и његови сарадници годинама неуморно траже места страдања по врлетима Велебита и у каменој пустињи острва Пага.

Он истиче да је, иако важно, проналажење и лоцирање масовних гробница, тек први корак на путу чији би крајњи циљ требало да буде достојан и праведан однос према жртвама.

Песма Теци реко има скоро милион прегледа на Јутјубу, а Феђа Димовић, који је ове године први пут био на једном од велебитских стратишта, после свега што је тамо видео и осетио, позива све који ће се из Србије током лета упутити на хрватско приморје да посете Јасеновац и Јадовно и сазнају нешто о страдању властитог народа.

Приредила: Ђурђица Драгаш – РТС

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

ЗВИЈЕЗДА И KРСТ У ИВАНОВИЋ ЈАРKУ

Кад се вукови острве на стадо страдају овце с краја. Никад оне уз пастира или средине. Пише Жељко Кресојевић Hије мe било у Ивановић јарку скоро па четрдесет година. Љето

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​