Saopštenje za javnost UG Jadovno 1941. Banja Luka i Beograd

POVODOM SASTANKA PREDSTAVNIKA IZVRŠNOG ODBORA JEVREJSKE OPŠTINE ZEMUN I UDRUŽENjA ”JADOVNO 1941.”

Povodom u javnost prenete informacije, da je Jevrejska opština Zemun iz Zemuna (u daljem tekstu : JOZ), podnela krivičnu prijavu protiv Udruženja ”Jadovno 1941” iz Banja Luke, za skrnavljenje Jevrejskog groblja u Zemunu, i zahteva JOZ za uklanjanje pravoslavnog krsta sa Jevrejskog groblja u Zemunu, 17. juna 2025. godine, u prostorijama JOZ-a u Zemunu, održan je sastanak Izvršnog odbora JOZ, sa predstavnicima Udruženja ”Jadovno 1941” .

Sastanku su prisustvovali Nenad Fogel, predsednik i Aleksandar Nećak i Vladimir Mijatović, potpredsednici JOZ-a, sa jedne strane, i sa druge strane Dušan Bastašić, predsednik Udruženja građana ”Jadovno 1941.” iz Banje Luke, Momčilo Mirić, predsednik Udruženja građana ”Jadovno 1941.” iz Beograda, Pavle Srdić, predstavnik Udruženja Kozarčana iz Beograda, i Dragan Novović, predsednik Upravnog odbora Zajednice udruženja žrtava Drugog svetskog rata Srbije.

Tema sastanka je bila održavanje parastosa 10. maja ove godine na Jevrejskom groblju u Zemunu, postavljanje ploče sa tekstom o žrtvama logora Sajmište, i postavljanje pravoslavnog krsta na delu groblja gde je sahranjeno oko 6.500 žrtava iz Drugog svetskog rata, od kojih su više od 90% Srbi, kao i ispisivanje i postavljanje table sa natpisom ”ulica žrtava logora Zemun”.

Predstavnici JOZ-a su na samom sastanku istakli:

• da su 02. juna 2025. godine obavešteni da je Jevrejsko groblje u Zemunu oskrnavljeno ispisivanjem  antisemitskih poruka, crtanjem kukastog krsta i ispisivanjem imena Adolfa Hitlera, i da je postavljen pravoslavni krst visine oko tri metra, o čemu su odmah obavestili policiju i nadležno javno tužilaštvo u Zemunu i podneli krivičnu prijavu, smatrajući da je reč o istovremenom događaju počinjenom od strane istih lica;
• da su u međuvremenu saznali da su u pitanju dva međusobno nezavisna događaja, a o čemu je, odmah nakon saznanja, obavešten načelnik MUP-a Zemun;
• da o parastosu u organizaciji udruženja, planiranom za 10. maj 2025. godine, nisu bili unapred obavešteni niti im je bilo ko kao vlasnicima groblja tražio dozvolu za taj čin;
• da su nakon toga na svom sajtu objavili belešku o događaju i razloge zbog kojih su se osetili povređeni u verskom smislu, i u tom smislu su predali  predstavnicima udruženja na jednoj stranici ispisan tekst sa nekoliko izvoda iz njihovih svetih knjiga;
• da u judaizmu, na mestima gde su sahranjeni Jevreji, nije dozvoljeno postavljanje obeležja niti održavanje verskih obreda drugih religija, jer se to smatra oblikom idolopoklonsta, a što je zabranjeno jevrejskim zakonom, „Nemoj imati drugih bogova osim mene. Ne pravi sebi lik niti kakvu sliku onoga što je gore na nebu dole na zemlji ili u vodi pod zemljom, ne klanjaj im se i ne služi im“, (Biblija, Izlazak,  20:3-05), 
• da svako ko priznaje božanstva osim boga Izraela kao da poriče celu Toru (Talmud), 
• da priznanje drugih bogova ili verskih obreda predstavlja tešku povredu jevrejskog zakona, kao i da izraelska kodifikacija zabranjuje ne samo obrede, već i fizičko prisustvo Jevreja u svetilištima drugih religija ako to prisustvo uključuje poštovanje tih religija; 
• da prema svim glavnim izvorima jevrejskog prava nije dozvoljeno postavljanje krstova, kipova, oltara, ikona i sličnih obeležja, pristajanje i učestvovanje u verskim obredima drugih religija ili bilo kakvo izražavanje poštovanja prema drugim božanstvima, sa napomenom „Ako su hrišćani bez znanja ili pristanka Jevreja postavili krst na Jevrejskom groblju prema jevrejskom zakonu to predstavlja ozbiljan problem, ali da odgovornost ne leži na jevrejskoj zajednici, dokle god to nije učinjeno njihovom voljom ili uz njihovo odobrenje, i
• da je ovaj sastanak rezultat razgovora između predsednika Udruženja ”Jadovno 1941” iz Banjaluke, Dušana Bastašića i potpredsednika JOZ-a, Aleksandra Nećaka, sa ciljem da se nastala situacija reši na zadovoljavajući način bez sudskih procesa.

Predstavnici udruženja sa druge strane su se zahvalili i naveli da među ova dva naroda ne sme i ne treba da bude ništa sporno, imajući u vidu što se radi o dva naroda koja su od strane nacista i fašista u Drugom svetskom ratu podneli najveće žrtve, i to Jevreji kao žrtve Holokausta nad jevrejskim narodom, a Srbi kao žrtve Pokolja, genocida nad srpskim narodom;

• da imaju dobru saradnju sa potpredsednikom JOZ-a Aleksandrom Nećakom, koji je ujedno i svedok šta je sve Udruženje ”Jadovno 1941” iz Banja Luke preduzimalo zadnjih petnaest godina na otkrivanju i obilježavanju mesta zločina na Velebitu, Pagu i drugim lokacijama;

• da imaju dobru saradnju sa naučnim radnicima iz Izraela;
• da je zadnjih petnaest godina na jednom od stratišta služio i jevrejski rabin zajedno sa pravoslavnim sveštenicima;
• da su iznad otkrivenih jama sa srpskim žrtvama zajedno stajali potomci i poštovaoci žrtava oba naroda;
• da je pre 7 godina objavljen članak u „Večernjim Novostima“, novinara Vojislave Crnjanski o masovnoj grobnici u okviru Jevrejskog groblja u Zemunu i da su saznali da među tim žrtvama ima žrtava sa Kozare, Jasenovca i Jadovna;
• da pre objavljivanja članka u „Večernjim Novostima“ nadležni paroh nije imao saznanja o tome da na tom groblju leži oko šest hiljada i pet stotina uglavnom srpskih žrtava njegovih sunarodnika;
• da je postavljeno devet krstova na stratištima, na Velebitu, Ličkom polju, Pagu, za čije je postavljanje nije bilo primedaba ni od koga, niti od lokalnih niti civilnih vlasti;
• da su u pitanju krstovi na kojima nema ni slova ni broja, osim trolista tako da se zna da se radi o pravoslavnim krstovima;
• da nije ničija namjera bila da bilo koga uvredi ili povredi;
• da su tokom Drugog svetskog rata žrtve iz raznih logora ukopavane na dvadeset tri lokacije u okviru Zemunskog groblja, da je posle rata izvršena ekshumacija i sahranjivanje u jednu masovnu grobnicu na Jevrejskom groblju, koja je sada označena pri Službi za katastar nepokretnosti Zemun kao katastarska parcela broj 416;

• da su mnogi od tih sahranjenih novomučenika stradali zbog srpske vere pravoslavne a da se ta činjenica na različite načine od završetka rata prikrivala od očiju javnosti, pa je jednom prilikom čak i ambasadorka Izraela u Beogradu, prilikom polaganja venca stavila obeležje Davidove zvezde pa se mogao steći utisak da se radi o jevrejskim žrtvama;
• da među sahranjenim ima veliki broj pripadnika partizanskog pokreta u logoru Zemun, zatim pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini koji su zajedno stradali i zajedno sahranjeni;
• da se sedam godina zaredom tu vrši parastos, ali da nije urađeno ništa što bi bilo uvredljivo za bilo koga ili nešto što bi se kvalifikovalo kao skrnavljenje;
• da je objava na sajtu JOZ o podnošenju krivične prijave protiv Udruženja Jadovno 1941 iz Banja Luke, sa zahtevom za uklanjanje krsta sa Jevrejskog groblja, izazvala veliko negodovanje javnosti sa preko 280.000 pregleda i preko 1.000 negativnih komentara;

• da udruženja nisu želela da komentarišu pre nego održe zajednički sastanak i razgovaraju sa predstavnicima JOZ-a;
• da ono što je sporno, to je da je JOZ napisala da je vlasnik groblja, dok je u katastru nepokretnosti JOZ upisana kao korisnik parcele, a ne kao vlasnik 416. Dakle, postoji samo pravo korišćenja, ali ne i vlasništva od strane JOZ-a;
• da je u medijima i na društvenim mrežama,  održavanje parastosa za 10. maj 2025. godine, u organizaciji Udruženja ”Jadovno 1941” iz Beograda, mesec dana ranije najavljeno;
• da je inicijator tih komemoracija Udruženje ”Jadovno 1941” iz Banja Luke, i da je dve godine unazad krst bio donošen za vreme trajanja parastosa, a zatim odnošen nazad;
• da do pre 7 godina nismo znali ko se nalazi u tim grobnicama niti ko su počinioci, a radi se o najvećoj pojedinačnoj grobnici iz vremena Drugog svetskog rata na području NDH, tadašnje NDH;

• da je malo ko znao da se radi o žrtvama fašizma, da je po našem mišljenju od raznih struktura preduzimano mnogo radnji kojima se prikrivala istina o tome ko se nalazi u toj jami, pa se stvarala percepcija da su tu sahranjene jevrejske žrtve;
• da je objava na sajtu JOZ-a u najvećem obimu obelodanila istinu o tome ko se nalazi u masovnoj grobnici na Jevrejskom groblju u Zemunu na parceli 416 na kojoj se ne vrši nikakve verski običaji Jevreja;
• predlog je bio da zajednički istupimo sa zahtevom prema Gradu Beogradu da se ta parcela izdvoji, i da se pravo korišćenja na toj parceli ustupi nekom od srpskih udruženja, ili Udruženja Kozarčana u Beogradu, čiji sunarodnici tu leže, ili udruženju Jadovno, ili Udruženju preživjelih logoraša, ili zajednici udruženja žrtava drugog svjetskog rata, a da se  JOZ dodeli proširenje groblja u nekom delu, kao neki oblik kompenzacije što bi mi podržali;
• takođe, predlog je da se ulica Sajmište  preimenuje u ulicu Žrtava logora Zemun, jer žrtve logora ”Zemun” nemaju još uvek svoju ulicu;
• neprihvatljivo je da tabla sa natpisom: „Jevrejsko groblje“ stoji upravo na travi masovne grobnice srpskih žrtava, odnosno mestu gde je sahranjen najveći broj Srba;
• u interesu svih je da se nastala sporna situacija reši na zajednički prihvatljiv način i da to što se desilo je možda posledica nedovoljnog i neblagovremenog informisanja.

U prilog stavova da je Jevrejsko groblje u svojini JOZ-a i da se u tom smislu moraju poštovani pravila propisana jevrejskim zakonima, predstavnici JOZ-a su naveli činjenicu da je SUBNOR na tom groblju podigao spomenik koji stoji i danas, a koji je je svečano otvorio 04. jula 1957. godine, na kojem piše ”Spomenik žrtvama fašizma”, i na tom spomeniku nema petokrake, a da je razlog zato što jevrejska zajednica nije dala dozvolu da se stavi simbol koji nije simbol Jevreja. Devedesetih godina, kada su se pojavili predlozi da se sruši spomenik koji je podigao SUBNOR i izgradnji veći sa krstom, jevrejska zajednica nije dozvolila iz istih razloga. JOZ je formirana 1739. godine, a groblje su formirali 1740. godine.  

To što se u katastru groblje vodi kao svojina grada, a ne JOZ-a, predstavnici JOZ-a ukazuju da je posledica raznih promena koje se dešavale posle Drugog svetskog rata zbog oduzimanja imovine od strane države, koja je zatim menjala oblik svojine iz privatne u državnu svojinu. Po dolasku Nemaca 1941. godine, sva imovina je oduzeta Jevrejima, čak i sinagoge i sve je upisano kao svojina NDH, da bi odmah po završetku rata, sve što je bilo oduzeto bilo vraćeno jevrejskoj zajednici, a onda 1956. godine, ponovo i sinagoga, i privatna škola i mnoga druga imovina bila nacionalizovana.

Donošenjem Zakona o restituciji, Agencija za restituciju je tu sinagogu vratila JOZ-u. U vezi sa trenutnom situacijom, predstavnici JOZ-a su dužni da se pridržavaju verskih propisa i ne mogu da se prave da se nije desilo to što se desilo na Jevrejskom groblju. Niko nije očekivao da će se pobijanjem krsta na Jevrejskom groblju začeti neko seme razdora između ova dva naroda. Međutim, pitanje svojine na groblju, za JOZ je nesporno. Mora se imati u vidu da je 1978. godine JOZ, u dobroj nameri, Gradu Beogradu poklonila jedan deo groblja radi sahranjivanja zaslužnih građana Zemuna, da bi pogrebno preduzeće posle toga, to isti zemljište prodavalo i prema nekoj računici zaradili su oko 1.360.000,00 evra.

A onda je katastar, umesto samo na taj deo koji im je poklonjen uknjižio celo groblje na Republiku Srbiju. Tako da je o tom pitanju u toku sudski spor protiv Republike Srbije, kojim se traži ispravka tako napravljene greške u katastru nepokretnosti, a predstavnici JOZ-a su uvereni da će se spor vrlo brzo završiti u njihovu korist.

Ideja da predmetna parcela postane vlasništvo Republike Srbije je za JOZ prihvatljiva. Čak i da pređe u vlasništvo nadležnog pogrebnog preduzeća. Ali JOZ ne može dati saglasnost za prenos niti za jedno od udruženja. Prema njihovim rečima, to mora biti državna institucija koja će upravljati tim spomen područjem. Jer su zainteresovani da se tu održavaju komemoracije svim ljudima koji su tu kao žrtve sahranjene, a prema zadnjem informacijama na tom groblju je 90 posto sahranjeno srpskih žrtava, 10 posto su ostali – Jevreji, Muslimani, Hrvati, čak i nešto Grka. Žrtve su nasumice sahranjivane na 23 različita mesta različita Zemunskom groblju, a 1944. godine su ekshumirani prebrojani i sahranjeni u zajedničku masovnu grobnicu.

Osnov za povlačenje krivične prijave jeste da se krst i postavljena tabla sklone sa Jevrejskog groblja, a zatim udruženje da pokrene akciju prema državi o eventualnoj promeni nosioca prava svojine na predmetnoj parceli gde se nalazi masovna grobnica. A to istovremeno znači da ni ubuduće neće više moći da se održava nikakva ceremonija niti obeležavanje po pravoslavnima običajima dok god groblje bude jevrejsko, jer svako drugo ponašanje predstavlja skrnavljenje Jevrejskog groblja. To objašnjenje, navodi JOZ, je dobila iz Izraela od nadležnih verskih institucija, a to je za njih obavezujuće. JOZ neće samostalno uklanjati krst bez sudske odluke, ali se nada da će sud vrlo brzo doneti takvu odluku. U isto vreme ukoliko bi sud doneo pravnosnažnu presudu da pravoslavni krst može da ostane na Jevrejskom groblju, JOZ će takvu odluku suda poštovati.

Priredilo: UG Jadovno 1941. Banja Luka – Beograd

---

Vezane vesti: