Осам деценија манипулација: Наводни геноцид у Сребреници као средство империјализма Запада

У Сребреници се није догодио геноцид над Бошњацима у јулу 1995. године, али би Срби требало да поднесу своју тужбу за геноцид на подручју Сребренице у претходним ратовима – Првом и Другом, као и у последњем рату деведесетих, оцењено је на трибини „Сребреница против геноцида – три деценије после“.

Геноцид у Сребреници се заиста догодио али над српским народом, док „случај Сребреница“ из јула 1995. године нема никакве везе са појмом геноцида, јер шта год да се ту догодило – није постојала интенција, изјавио је политички филозоф Драгољуб Којчић.

Англосаксонци су извршили „геноцид појма геноцид“ и лишили га садржаја да би могли да спроводе политичку самовољу и то се десило у тренутку кад је сила надвладала логику и разум, оценио је Којчић.

Осам деценија манипулација

Кад се говори о жртвама Другог светског рата на подручју Сребренице може се говорити о осам деценија манипулације, јер је у јавном мњењу бошњачке стране створена поједностављена слика где се анализирају догађаји искључиво из јула 1995. године, сматра историчар Немања Девић.

Сагледавајући Сребреницу у контексту ратова у 20. веку али и верских сукоба који су обележили 19. век, можемо да кажемо да је Сребреница била огледало судбине српског народа и у југословенској држави, додао је Девић.

Девић је подсетио на трагичну судбину мајора Косте Тодоровића, ослободиоца Сребренице из 1914. године који је са неколицином својих сабораца био распет и спаљен на ломачи на Крстовдан 1914. године.

„Ту чињеницу истичем због тога што је управо она обележила једно искуство живота српског народа у Сребреници и на тим просторима, а управо таква ритуална убиства и мучења погодиће наш народ и током 1992. и 1993. на том простору. Што се тиче цивилних жртава у Првом светском рату, забележено је да су што Шуцкори, што аустроугарске власти у Тузли, што интернацијом у Арад, усмрћивањем у том и другим логорима у Аустроугарској, убили негде око 250 српских цивила. Поређење ради са другим срезовима у БиХ, 250 жртава у једној малој средини каква је Сребреница је изразито висок број. И то је нешто што је сигурно обележило искуство и ставове једне генерације након југословенског уједињења 1918. године. Показује се да за те злочине, односно 250 сребреничких жртава из првог светског рата, није нико одговарао пред судовима државе.“

Преци бошњачких вођа – усташе из Црне легије

Као што је познато, 1941. са формирањем Независне Државе Хрватске на читавој њеној територији над српским народом је извршен геноцид, а сваки срез у НДХ био је „Јасеновац у малом“, додао је Девић.

У сребреничком срезу Земаљска комисија за утврђивање ратних злочина окупатора и њихових помагача пописала је 2.262 српске жртве од којих су половина била деца млађа од 15 година, жене и старци од преко 70 година и углавном су убијени хладним оружјем – маљем, крампом и ножем, подсетио је Девић.

„Српски народ после таквих злочина морао је да живи у социјалистичкој Југославији, потискујући своје историјско искуство у четири зида и прилагођавајући се политици братства и јединства. А након свега тога да и дан данас живи уз суседе који их називају геноцидашима. Дуго искуство заједничког живота са муслиманима и живота у социјалистичкој Југославији показује да су директни преци готово свих муслиманских вођа у сребреничком крају били истакнути припадници не оружаних снага НДХ, не домобрана или жандармерије, него усташких снага из Црне легије. Деда Насера Орића ту је припадник усташких снага, деда Ћамила Дураковића који је био представљан као фактор мира, стабилности, дијалога, цивилног друштва, такође је био истакнути припадник усташких снага.“

На крају, можемо закључити да српски народ током 1992. и 1993. године у Сребреничком крају страдао од истог оног непријатеља који није био побеђен 1945. године, а да се управо и дан данас показује да сукоб из 1941. и 1945. године, нажалост, није завршен, закључио је Девић.

Унитарна БиХ – чиста мазохистичка перверзија

Политиколог проф. др Ненад Кецмановић сматра да не би требало имати илузију да Бошњацима можемо доказати да догађај у Сребреници није био геноцид јер за њих су Поточари светилиште у којом је похрањена оснивачка национална жртва.

Бошњаци сматрају да се у Сребреници десио геноцид и зато одбијају пружену руку српског народа а са Републиком Српском неће ни изворни Дејтон, ни нови договор, ни споразумни разлаз, већ једино хоће територију Српске као привремено окупирану, додао је Кецмановић.

„Ако је заиста био геноцид, онда би бошњачки кантони заједно са мањим ентитетом у јединственој БиХ, били исто као да су савезници после холокауста формирали Израел као покрајину у западној Немачкој. Или да је Стаљин град Биробиџан сместио у ДДР, или да су Јермени, пошто су им Турци побили милион сународника, пожелели да живе у једној држави. Бошњаци би требало да одлуче, ако сматрају да су Срби извршили геноцид у Сребреници, онда је свака БиХ, поготово као унитарна, чиста мазохистичка перверзија.“

Запад би да Србима залепи етикету геноцидности

Сутрашње окупљање у Поточарима политиколог Александар Павић је оценио као покушај наставка цеђења суве дреновине, уз напомену да је Сребреница била једна од кључних тековина једнополарног света.

Сребреница је била потребна да би накнадно оправдала западни хуманитарни интервенционизам и ушла је као пример у доктрину која подразумева „одговорност“ западних сила да могу да интервенишу било где у света, где они кажу да се десио геноцид, додао је Павић.

„Било је важно у то време залепити етикету геноцидности на српски народ, прво да би се могла накнадно легитимисати западна окупација БиХ. И као што се зна, у Дејтону Сребреница и геноцид нису поменути, то је дошло тек касније. И то служи као батина која би требало да буде вечно над нашим главама. Да ми будемо у перманентној дефанзиви, да то перманентно радикализује део босанских муслимана, а наравно и друге наше суседе. Да и Хрватима да за право да нас исто тако прогласе геноцидним и да оправдавају своју такозвану ‘Олују’ и ‘Бљесак’. Значи, то је све део те империјалне политике – завади па владај.“

Време да се разобличи Хашки трибунал

Сребреница је коришћена чак и као један од оправдања за НАТО агресију на Југославију у 1999. години, а касније и ради оправдања западних агресија на Сирију, Либију и Ирак, подсетио је Павић.

„Важно је разобличити Хашки трибунал. Ако треба и инсистирати у институцијама мултиполарног света у некој будућности да се ревидира, да се стави под лупу функционисање Хашког трибунала и основа на којој су донете те пресуде, а наша најјаче оружје је истина. А то је оно од чега се бежи са друге, муслиманске стране и са стране њихових спонзора. Рецимо, Американци сигурно не желе да се много прича о томе да је управо тих дана било на десетине ‘сасоваца’ (британски САС) на терену који су одлазили рано ујутро и враћали су увече блатњави, па чак и крвави.“

Пошто Бошњаци неће одустати од Сребренице јер је то једино за шта имају да се ухвате, дошло је време да ми кренемо у контраофанзиву а и наш национални интерес је да се разобличи та прича о наводном геноциду, закључио је Павић.

На трибини „Сребреница против геноцида – три деценије после“ говорили су и шеф представништва Републике Српске у Србији Млађен Цицовић, стручњак за геополитику др Срђан Перишић, дипломата и бивши амбасадор БиХ при УН-у Милош Вукашиновић и адвокати Миленко Лазић и Бранко Лукић.

Извор: СПУТНИК СРБИЈА

---

Одржана трибина „Сребреница против геноцида – три деценије манипулације“