ОД ПРВОГ МАСОВНОГ КИДНАПОВАЊА СРБА ПРОШЛО 16 ГОДИНА

БЕОГРАД, 20. ЈУНА /СРНА/ – Судбина белаћевачких рудара, коjе су Албанци отели у маjу и jуну 1998. године, ниjе позната ни 16 година послиjе овог првог организованог масовног киднаповања Срба на Косову и Метохиjи, саопштило jе Удружење породица страдалих на Косову и Метохиjи.

Албански терористи су 22. jуна 1998. године организовали и извели отмицу
осам белаћевачких рудара и jедног њиховог случаjног сапутника, а
киднаповања су почела мjесец дана раниjе, 17. маjа, када jе отет возач у
руднику Белаћевац Жарко Спасић.

Предсjедник Удружења страдалих на Косову и Метохиjи Наташа Шћепановић
истакла jе да jе отмица белаћевачких рудара са њихових радних мjеста
означила почетак егзодуса и етничког чишћења Срба на простору Косова и
Метохиjе.

Она jе на конференциjи за новинаре оциjенила да то што за отмицу ових
људи до сада нико ниjе одговарао, као ни за убиства, уништавање имовине и
читаве jедне нациjе, представља вишеструко кршење људских права и
међународних повеља и декларациjа коjе та права гарантуjу.

Шћепановићева jе позвала све надлежне институциjе, и домаће и
међународне, да покрену заjеднички механизам да нестали буду пронађени, а
злочинци кажњени.

Помоћник директора Канцелариjе за нестале Владе Србиjе Весна Бошковић
рекла jе да се на простору Косова и Метохиjе око 530 Срба и неалбанаца
води као нестало.

Бошковићева jе указала да се Канцелариjа суочава са великим потешкоћама у
покушаjима ексхумациjе српских жртава на Косову и Метохиjи.

Она jе навела да jе процес ексхумациjе локациjе на коjоj су, како се
сматра закопани белаћевачки рудари, почео 2008. године – тек двиjе
године, након добиjене информациjе.

Ексхумациjа jе прекинута само два дана након што jе почела, jер jе дошло
до урушавања и пожара, коjи jе избио под неутврђеним околностима.

Брат jедног од отетих рудара Милорад Трифуновић рекао jе да су породице
одмах обавиjестиле и Међународни комитет Црвеног крста и српске власти
коjе су у вриjеме отмице имале надлежност над простором Космета, као и
стране амбасаде у Београду.

“Обратили смо се и Фонду за хуманитарно право, али смо тамо доживели
велике неприjатности, посебно од Наташе Кандић”, рекао jе Трифуновић.

Извор: