Обележје невиним српским жртвама усташког злочина

Спомен-маузолеј на Дрини, код Старог Брода, подсећаће на стравичан погром из 22. марта 1942.

Нa Старом Броду, на Дрини, крај старог града Вишеграда, у Републици Српској, приводе се крају радови на изградњи Спомен-маузолеја, посвећеног невиђеној драми у пролеће 1942. године, када је из Сарајева кренуло 10.000 усташа с намером да протера и побије српско становништво.

Српски народ са подручја Сарајева, Пала, Олова, Клашња, Сокоца, Хан Пијеска, Рогатице и Вишеграда, по казивању Спасоја Албијанића из Бијељине, који је са Миодрагом Давидовићем Даком, бизнисменом из Никшића, дао највећи допринос да се овим спомен-обележјем тај догађај овековечи – “у збеговима је кренуо низ Дрину да би спас потражио у Србији”.

ПОДРШКА
Велики добротвори Албијанић и Давидовић истичу знатну помоћ и подршку вишеградског свештеника Драгана Вукотића, Мирка Пандуревића из Сокоца и архитекте Новице Мотика, који је урадио идејно решење за Маузолеј који, већ сада, краси Стари Брод.

– У Вишеграду, италијанска војска није дозволила народу да пређе преко ћуприје и збег је кренуо поред Дрине према селима Милошевићима и Старом Броду, где се налазила скела – прича Албијанић, један од најугледнијих људи из Старе Херцеговине, некадашњи министар у Влади РС и БиХ. – Усташе су стигле овај збег и мучки убиле око 6.000 српских жена, деце и стараца. Највећи покољ над Србима усташе су учиниле на празник Младенце, 22. марта 1942. Злочин над недужним људима, чистим као суза у сваком погледу, толико је језив и болан да би, чини ми се, пред њим и камен заплакао.

Задужбинари Давидовић и Албијанић су лане, били на Старом Броду, на годишњицу тог злочина, и слушали сведочанства о страдању недужног српског народа, на начин који није достојан имена човековог. Гануле су их уметничке тачке посвећене жртвама и догађају, међу њима и беседа српског академика Матије Бећковића. Брзо су се, као озбиљни и пословни људи из Републике Српске и Црне Горе, доказани родољуби, договорили да се уради спомен-обележје, у виду маузолеја, страдалим сународницима – да подсећа, сведочи, поучава…

За ову голготу врло би била примерена молитва коју је написао најчувенији Херцеговац Јован Дучић, која гласи:

– Помилуј, Свемоћни, невине што гину, Теби су пружили њине чисте руке; За твоју су они пали величину, на твој знак принели све сузе и муке.

Аутор: В. МИТРИЋ

Извор: ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ