ИМАЈУ ли Срби право да замере икоме ишта, антисрпско деловање, на пример, пре него што сами себе упитаjу шта су учинили и шта чине да им сећање на сопствену историjу не избледи, да им деца, уз савршено познавање биографских података разних jеца, цеца, гоца, сазнаjу ко су биле Јефимиjа и Оливера? Како замерити jедном Французу или Британцу што поjма нема да су Срби, у двадесетом веку, уз Јевреjе, jедини народ у Европи коjи jе био изложен планском и систематском уништавању, истребљењу, кад сами Срби ништа не чине да ту истину изнесу у свет.   Колико jе Срба до пре месец, два знало за село Дежева, у духовном, државотворном, националном смислу свакако наjважниjе место у Србиjи. Ниjе

Видело се то и на случајевима Бугарске и Румуније, али нисмо обраћали пажњу, није нас додиривало Бог зна како, али улазак Хрватске у ред пуноправних чланова Европске уније принео је још један доказ да у међународном поретку прошлост не значи апсолутно ништа. Код великих сила, моћних империја, можда. Код малих народа, и то у односу на оне велике, владајуће, можеш мачку о реп да окачиш. Постоји, траје и уважава се само једно – интерес. Да, и Немачка унутар тих интереса, као земља која своје савезнике не оставља на цедилу; какви год да су, у каквим год приликама да их је стекла. То посебно важи за Хрватску. СВЕ ЈОЈ ЈЕ ОПРОШТЕНО

Једна из Лике вуче корене, друга је рођена у Лици, биле су сличне по скромном образовању и огромној амбицији, једној је природа подарила раскошну физичку лепоту, другој страст према послу за који није била талентована; Лепосава Бела Кангрга и Јованка Будисављевић, супруге Мирослава Крлеже и Јосипа Броза  Он Хрват, она Српкиња, он омален, али од народа уздигнут до висина божанства, она лепа, путена, пршти од здравља и сензуалности, од дотичног млађа неколико деценија; пола бивше Југославије веровало је да је Јосип Броз оженио Јованку  Будисављевић зарад ширења братства и јединства. Али, није било тако. Она и данас тврди да га је волела, била заљубљена, док се Броз у вези са

Стечајни управник Демократске странке, Драган Ђилас, узимао је прошле недеље моју маленкост два пута у уста. Први пут на конференцији за новинаре, поводом историјског успеха ДС-а на локалним изборима у Зајечару а други пут у „Сведоку“. Пре тога је натоциљао веселу Александру Јерков и Боривоја Бору Стефановића да ме нападну, што пред новинарима што у Парламенту. Питају себе и друге како је Ратко Дмитровић дошао на чело Компаније Новости. Цитираћу Ђиласа, он је на челу ове оперативне тројке. Каже: „Ко је поставио Ратка Дмитровића на место првог човека Новости? Држава? Богићевић? Фармаком, или су то заједно урадили. Ко је човеку који је био ударна песница Милошевићеве ратнохушкачке политике дао да

Од најбогатијег Хрвата, Ивице Тодорића, стигла је ових дана идеја/предлог да се простор бивше Југославије интегрише по принципима Бенелукса. И површним посматрањем јасно је да би од тога корист имале само Хрватска и Словенија као чланице ЕУ, а штету Србија  Почело је, ако смо заборавили, са паролама. Увек тако почиње. У теми коју отварам на улазу је писало: Неће развијени запад Југославије да храни остатак државе; Словенија и Хрватска би процветале да су самосталне; Србија троши више него што производи. Та економска вербална припрема разбијања Титове државе кренула је знатно раније са истока. Опет кроз паролу. Гласила је: „Трепча ради, Београд се гради.“ Деведесет три, односно четрдесетак година касније нашли

Изненада, крајње непрофесионално, дилетантски, супротно основним принципима критике и стручне расправе, најутицајнији хрватски дневни лист напао је једну серију „Радио-Телевизије Србије“ и поред тога што иста још није снимљена до краја, нити је ико у Хрватској прочитао сценарио.  Ништа се ту неће мењати док год је историчара и повјесничара, да не кажем Срба и Хрвата. Пошто су присвојили изворно српски антифашистички устанак и борбу, вођену у Другом светском рату на просторима данашње Хрватске, повјесничари, публицисти и новинари те новостворене државе, чија је специјалност историја, загазили су преко Дрине да у Србији оспоре антифашизам, посебно двојни антифашизам Срба, забележен у партизанском и четничком покрету. Стара југословенска комунистичка школа, изведена из формуле

Упркос чињеници да је данашња Хрватска уставно дефинисана као држава настала на антифашизму у Хрватској ни случајно нећете наћи младог човека који би се подичио партизанском униформом; љубитеља црне усташке униформе има безброј Пре неколико дана у центру Бање Луке појавио се Јуре Францетић, злогласни командант усташке Црне легије. Без страха, није се повампирио, није се вратио кроз неку глумачку креацију, скеч, перформанс, не, појавио се на насловној страни загребачког магазина „Војна повијест“. То се слободно продаје у центру главног града Републике Српске. У СТИЛУ НАРЕДНИКА АЈРОНСАЈДА Фотографија Францетића је ретуширана, са благом фотомонтажом, све у стилу наредника Ајронсајда, ако се неко сећа тог лика из цртаних романа о неустрашивим

У само два дана, пресудама босанскохерцеговачким Хрватима, односно Станишићу и Симатовићу, Хашки трибунал jе потпуно разорио двадесет година старе антисрпске поставке по коjима jе Југославиjа срушена агресиjом Србиjе и Срба Прича каже да jе 1993. године Томислав Мерчеп позвао телефоном Анту Нобила, окружног тужиоца – човека коjи jе против њега покренуо и водио поступак због убиjања Срба у Вуковару, Пакрачкоj Пољани, Загребу и стрпао у притвор 16 његових сабораца – да дође на Сљеме (шумовиту планину изнад Загреба) на разговор. Онаj ко jе тада живео у Хрватскоj зна шта jе позив од таквог човека значио. Већина би већ после пола сата збрисала из Хрватске, преко Словениjе или кроз Мађарску, само

У данашњој Хрватској, у разговору међу обичним људима, национално одређење Срба замењује се њиховим верским предзнаком и ту би требало тражити разлоге обнављања „Хрватске православне цркве“  Има томе већ пет година како сам у разговору са двојицом Хрвата, иначе неоптерећених национализмом, доказано благонаклоних према Србима, схватио да је у Хрватској у примени нови/стари начин поништавања, брисања српског имена и постојања. На спомињање одређене личности један од мојих саговорника је казао: А, знам га, он је православац. Значи Рус или Бугарин, можда Грк, питам га. Не, човек је Србин, одговара он. Зашто онда не кажеш Србин, питам даље. Па, ми Србе у Хрватској углавном зовемо православци, мада искрено да кажем ни

На управо завршеним локалним изборима у Хрватскоj, Сплит jе гласове ХДЗ-а, своjевремено посуђене локалном лакрдиjашу Жељку Керуму, вратио старим власницима, док jе у Загребу по пети пут триjумфовао човек коjи иза себе нема ни партиjу, ни медиjе, ни снажне финансиjере Да jе српско питање у Хрватскоj решено, заувек и без остатка, показали су и управо одржани локални избори у тоj држави. Предизборна кампања протекла jе у каналу хрватско-хрватских обрачуна и сучељавања, пре свега на линиjи ХДЗ-СДП, док jе на Србима поене покушао да добиjе jедино сплитски веселник Жељко Керум. Он jе на jедном скупу певао усташку будницу „Јасеновац и Градишка Стара…“ што jе у медиjима имало велики одjек, али jе

У сагледавању и тумачењу деловања Католичке цркве на простору Балкана, тачниjе на подручjу коjе jе некада покривала Аустро-Угарска монархиjа, а касниjе Краљевина СХС, односно Југославиjа, често се занемаруjе, бар код публициста и новинара, jедан догађаj из 1900. године, чиjе се деjство осетило малтене сутрадан, а осећа се и данас. Ради се о „Првом хрватском католичком конгресу“, одржаном у Загребу, од трећег до петог септембра споменуте године. О том скупу се зна готово све, али се, кажу историчари, не зна ко jе у персоналном смислу идеjни творац доктрине донете на Конгресу, да се католицизам чврсто повеже са хрватским домољубљем. Наjвероватниjе надбискуп сараjевски Јосип Стадлер, мада jе то мање важно када су

Колико је значајно преношење знања, ширење истине и рад са другима, говори један сусрет у Карловцу, у другој половини 19. века, коаутора Светосавске химне и младића чије ће животно дело оставити дубок траг међу Србима  Комоговина, место у којем сам рођен, налази се у центру Баније, подједнако удаљено од три највеће банијске вароши: Петриње, Глине и Костајнице, а носи име за које постоји једно прилично логично објашњење. То је у ствари спојена реченица; ко-мог(а)о-вина, из времена када су по обронцима изнад Комоговине били расути виногради, а један дан у години, каже предање, насред села постављала се огромна бачва са вином, за сељане и путнике намернике, из којег је пио ко

Више од тридесет година траје и развија се прича настала у главама двојице сеоских фратара, прича која је добила планетарне размере, а смишљена је са циљем да заувек потопи сећање на један велики злочин почињен над Србима Пре два месеца, први пут после шест векова, један папа, централна фигура Католичке цркве, поднео је оставку. Разлози ни данас нису јасни, службено објашњење каже да је „свети отац“, Бенедикт XVI, изгубио животну енергију, да се ради тога повукао, али слободне теорије иду тако далеко да се може чути тумачење о присилном одласку, о повлачењу из страха. Као многе друге тајне које чаме иза зидина Ватикана, тако ће и ова заувек остати недокучива.

Звучи нелогично и чудно, али је истина; једино гласило Срба у Хрватској, недељник „Новости“ о Србији пише горе и грђе него већина хрватских штампаних медија што, сложићемо се, не иде руку подруку са здравим разумом. Зашто је тако? Средином јуна 2007. године редакција сплитског недељника „Ферал“ обавестила је јавност да лист више неће излазити, јер нема новца. Био је то крај једног изузетно значајног и по много чему посебног пројекта у новијој историји хрватског журнализма, крај готово апсолутне слободе става и мишљења о свему и свачему. Никада пре „Ферала“ и никада после њега Хрватска није имала тако слободан медиј. Настао крајем осамдесетих, као подлистак за политичку сатиру „Недељне Далмације“, у