Bećkovićeva poema o najvećem srpskom pesniku predstavljena u SKZ. Dušan Babić: Lepa opomena u svetu u kome se sve iznosi na pazar Poetsku, a kakvu drugu, knjigu (o) Njegošu, posvećenu i naslovljenu “Prahu oca poezije”, predstavio je juče u zdanju izdavača, Srpske književne zadruge, pesnik, akademik Matija Bećković. Opisivana kao poema, spev, oda, pohvala, u predgovoru Milovana Danojlića čak i kao služba u crkvenom značenju pojma – ova je zbirka soneta događaj po sebi. Baš kao što je izlazak svake Matijine knjige, još od davne 1962. i “Vere Pavladoljske”, bio praznik srpskog jezika, a teško je pobrojati sve te važne datume, kako je juče u SKZ rekao Dušan Babić. –

„Kosovo predstavlja DNK srpskog naroda, ali ono je pre svega najkrupnije delo naše vere i naše poezije”, rekao je Matija Bećković na otvaranju 49. Pesničkih susreta „Lazar Vučković” u Gračanici. Proslavljeni književnik je naglasio da se „ne govori slučajno da je Kosovo naš Jerusalim“ i dodao: – Jerusalim je jedini grad, a ostalo su mesta. I Kosovo je jedino polje, ostalo su poljane. Kosovska bitka je jedina bitka koja traje vekovima, a ostalo su tuče. Kosovo polje je najveći vrh naše vere i naše kulture. Niko nije življi od Kosovke devojke, Majke Jugovića i njenih sinova, Srđe Zlopogleđe i Relje Krilatice, za koje istorija ne zna, i poezija je ovde

Srbin je onaj koga se Kosovo tiče. Jer ono nije samo ovde na zemlji već i na nebu i svuda gde ima srpskog naroda – poručio je Matija Bećković Jerusalim je jedini grad, a ostalo su mesta. Kosovo je jedino polje, a ostalo su poljane. Kosovska bitka je jedina bitka koja traje vekovima, a ostalo su tuče. Kosovo Polje je najveći vrh naše tradicije i naše kulture. Ovim rečima obratio se akademik Matija Bećković, dobitnik ovogodišnje nagrade “Lazar Vučković”, koju gotovo pola veka dodeljuje prištinski nedeljnik “Jedinstvo”, jedini kosmetski list na srpskom jeziku. Na književnoj večeri održanoj sinoć u prepunom Domu kulture u Gračanici gde je dobitniku uručena nagrada sa

Akademik Matija Bećković posetio KiM i razgovarao sa vladikom Teodosijem: Najveće poniženje za naš narod nije otimanje i okupacija Kosova, nego teranje Srba i Srbije da na to pristanu Na Kosovo nisam dolazio od devedesetih godina prošlog veka, ali sam sve to vreme više bio na Kosovu nego kada sam češće dolazio. A nisam jedini, možda nikada ranije sav srpski narod nije bio sabran na Kosovu kao sada kada nas tu gotovo nema, a ja sam posebno uzbuđen da stojim pred Gračanicom i pred Simonidom. Ovo je u utorak rekao akademik Matija Bećković ispred manastira Gračanica, koji je posetio i gde se sastao sa vladikom Teodosijem. – Ono što se

Naš narod nema velikih tradicija sa slobodom. Sloboda je vekovima bila neostvaren san. Naš nacionalni hobi je borba za slobodu. Svu strast za slobodom iscrpli smo u borbi za slobodu. Verovali smo da je sloboda: držanje govora o slobodi, obećavanje slobode, podizanje spomenika slobodi, borba za slobodu, sećanje na borbu za slobodu. Slobodu smo ispisivali velikim slovima i zamišljali je kao veliki miting na kome će se, uz muziku, zastave i jaka obezbeđenja, govoriti o slobodi. Mi smo oslobođenje izjednačili sa slobodom. Pošto smo se oslobodili, nismo znali čega bismo se još mogli osloboditi. Mislili smo da svi sanjamo o istoj slobodi, istom hlebu, istom odelu, istoj pesmi, istoj ženi.

Bratoubilaštvo u Srbiji počelo je u ratu, produženo je posle rata, a nije prestalo ni u miru, do današnjega dana Bratoubilaštvo u Srbiji počelo je u ratu, produženo je posle rata, a nije prestalo ni u miru, do današnjega dana. Oni koji su takvu odluku doneli nisu bili naivni i znali su šta rade. Znali su šta se u Srbiji zbivalo i predvideli šta će se zbivati sve dok bude taj dan slavila kao veliki praznik. Ta odluka je daleko veći zločin od onog koji se dogodio u Beloj Crkvi, na Ivandanj 1941. godine. Da je ostalo na onom što se ovde dogodilo, već bi se i zaboravilo. Bogdan, Žikica

Kada je 1944. „Politika” ponovo počela da izlazi, u jednom od prvih brojeva na prvoj strani, objavila je spisak 104 streljana Beograđanina. Među streljanima bili su glavni urednik i suvlasnik Jovan Tanović i najugledniji reporter i predsednik Pen kluba Grigorije Božović. Jedan sa tog spiska je tek u „Politici” pročitao da je streljan, pa su ga sudije i presuditelji naknadno pronašli i dotukli. Iako se nikada nije do kraja predala i zaboravila da je novina, „Politika” se tek poslednje dve decenije setila zašto je osnovana i šta je objavila u svom prvom uvodniku pre 112 godina. To je bilo najuočljivije u vreme urednikovanja Ljiljane Smajlović koja je objavljivala kritičke tekstove

Nova knjiga Matije Bećkovića predstavljena nedavno u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti sastavljena je od tri poeme: „Gospode, pomiluj“, „Učini mi ljubav“ i „Slava tebi Bože“, koje su zapravo pesnikova molitva Bogu. Na Uskrs, ekskluzivno za Sputnjik, Matija Bećković govori stihove: „Gospode, pomiluj“. Izvor: SPUTNIK   Vezane vijesti: Matija Bećković