Академик Матија Бећковић изјавио је Срни да је цијела земља Косово и Метохија олтар Српске православне цркве и да су у највећој оружаној пљачки која је виђена у модерној историји хтјели од Срба да учине изузетак међу народима. „Ако ми заборавимо зашто ту државу не признајемо, можемо да питамо неку од ових држава које га не признају, па да узмемо њихове разлоге као своје. Али, ја сам велики оптимиста да се то никада неће десити и што буду више инсистирали, више ће се наш народ томе одупирати“, рекао је Бећковић. Према његовим ријечима, како који дан пролази све више људи отвара очи и сазнаје шта је то Косово, које је

Мојковачка битка је део Косовскога боја који траје и трајаће до последњег времена. Као што се за Косовску неће до краја знати да ли смо је добили или изгубили, тако се ни за Мојковачку још не зна јесмо ли поражени или победници, да ли је била велика или мала. У тој бици смењују се противници и одмењују империје, само српски народ остаје онај један те исти и једини. Ко није стигао да погине на Косову, чекао је Карађорђеву буну, ко није погинуо на Мишару и Чегру, гинуо је на Церу и Сувобору, а ко је остао жив хитао је ка Мојковцу. Ту су гинули последњи од оних „што се не шће у

Академик Матија Бећковић рекао је да се цијели свијет некако нашао у ћорсокаку јер је култура данас склоњена да не смета. “Цела култура је склоњена да не смета, и то не само код нас, тако да је политика у једном тренутку умислила да јој култура не треба и да ће без ње бити ефикаснија”, рекао је Бећковић за “Независне новине”. Бећковић истиче да данас не постоји ниједно име у култури које нешто значи, а да не баца камење у дозвољеном правцу. Он наглашава да су новчана улагања у културу некада и сада неупоредива јер данас све говори проценат државних буџета који се одваја за ову намјену. Бећковић, који је рођен

Академик Матија Бећковић изјавио је да је Дејтонски споразум тапија Републике Српске која ће увијек бити у њеним темељима. Истакао је да је потписивањем Дејтонског споразума 21. новембра 1995. године завршено крвопролиће и да његово порицање јесте доказ да још има људи који би вољели да се то није догодило и да „није стављна тачка на онолико страдање“. „Потписивање тог споразума је гледао читав свијет. То је био један од најважнијих догађаја на цијелој земљиној кугли, а свакако најважнији на нашој полулопти. Не само што је завршен рат и стављен печат на крвопролиће, него су ту били присутни лидери који воде овај свијет“, рекао је Бећковић. Зато је, како је

И они који нису мислили никада да ће мислити о Косову, разуверавају се сваки дан, а све што се на свету догађа, повезује се са случајем Косова. Иако на овогодишњем Сајму није имао нову књигу, мада је за многе прошлогодишња поема „Праху оца поезије“ с продуженим дејством нова, Матија Бећковић је, представљајући књигу Ранка Ђиновића, побудио пажњу као да је о његовим стиховима реч. Јер, када песник Бећковић говори о књизи чији је наслов „Са неба се све познаје“, не може а да не проговори о ономе о чему, рекло би се, одувек и мисли и пева: о небу, и то ономе на коме су од стварних важнији поетски јунаци и на којем неке границе никада неће бити уцртане. „Није случајно речено да поезија не игра такву

Братоубилаштво у Србији почело је у рату, продужено је после рата, а није престало ни у миру, до данашњега дана. Они који су такву одлуку донели нису били наивни и знали су шта раде. Знали су шта се у Србији збивало и предвидели шта ће се збивати све док буде тај дан славила као велики празник. Та одлука је далеко већи злочин од оног који се догодио у Белој Цркви, на Ивандањ 1941. године. Да је остало на оном што се овде догодило, већ би се и заборавило. Богдан, Жикица и Миленко одавно би једни другима пољубили ране, загрлили се и пољубили, али нису им дали они који су одлучили

Свијет је овај тиран тиранину, а камоли души благородној! Пророчки стихови владике и песника Петра II Петровића Његоша изговорени синоћ у пуној сали Коларчеве задужбине звучали су као да су написани пре неколико дана, а не пре више од 17 деценија. Свечаност „Његош у нашем времену“, поводом 170 година објављивања „Горског вијенца“, окупила је многобројне поштоваоце дела великог поете и владара. Међу њима су били патријарх Иринеј и други црквени великодостојници, архитекта Драгомир Арсовић, редитељ Божидар Ђуровић, кошаркаш Дејан Бодирога. „Сам Његош и његово дјело данас су савременији неголи у времену када је оно написано,“ беседио је митрополит црногорско-приморски Амфилохије. „Свједочанство тога је његов ‘Горски вијенац’ и ‘Луча микрокозма’.“ Говорећи

У оквиру манифестације „Трг од ћирилице“ која се одржава у Херцег Новом, 14. августа организован је концерт „Херцег Нови за Косово и Метохију“. Свој допринос овом концерту дао је прослављени српски песник и академик Матија Бећковић својом беседом. – Можда се ова тема не уклапа у мождане вибрације овог доба године кад бисмо сви желели да се опустимо и за тренутак одахнемо и одржимо илузију да смо сви лаки и безбрижни. Покушавали смо да искључимо све рингле и прекидаче и све склонимо у страну, па ипак нас престижу и старе и нове бриге и нове мисли. Како би било добро да нас Србе не третирају мимо света и не траже