Kapitalna monografija Slavenka Terzića “Stara Srbija, drama jedne civilizacije”, na više od 600 stranica. Nijedna druga zemlja ne ilustruje tako uverljivo sudbinu Srba tokom vekova.   DANAS gotovo zaboravljeno istorijsko-geografsko ime Stara Srbija nosi u sebi svu dramatiku cele srpske istorije, zapisao je Slavenko Terzić u uvodnim redovima kapitalne monografije “Stara Srbija, drama jedne civilizacije”, koju su objavili “Pravoslavna reč” i Istorijski institut Beograd.   Luksuzno opremljena i ilustrovana, na više od 600 stranica, ova knjiga se, po autorovim rečima, bavi jednom velikom temom srpske istorije 19. i 20. veka, i ima za cilj da ukaže na osnovne istorijske probleme Stare Srbije u poslednja dva veka (do razbijanja jugoslovenske države) koji su presudno

English O knjizi U “Logorima smrti Hrvatske”, Rafael Izraeli (Raphael Israeli) pokazuje da je širom Jugoslavije tokom Drugog svetskog rata, antisemitizam bio i duboko ukorenjen i široko rasprostranjen. Izraeli odvaja činjenice i istorijske zapise od optužibi  i žalljenja zbog toga što je posle punih sedamdest godina propuštanja da se izvrše istraživanja i prikupe podaci, sećanja i usmena svedočenja, otklanjanje tog nedostatka postalo gotovo nemoguća stvar.Ova knjiga odgovara na izazove koji se pred nju postavljaju zasnivajući svoje zaključke na dokazima koji potiču od učesnika događaja tog perioda. Mala je verovatnoća da se borba između Srba i Hrvata umiri u dogledno vreme. Obe strane optužuju jedna drugu za zlodela za koja je opštepoznato da su

Knjiga Brčko: Normalizacija zločina, najnovije izdanje Istorijskog projekta Srebrenica, predstavlja pokušaj da se ratna dešavanja na teritoriji Brčkog sagledaju u dve ravni – prvo tu su sama dešavanja koja se prikazuju na osnovu do sada dostupne građe i drugo ona podjednako govori o aktuelnim prilikama u Bosni i Hercegovini u vezi sa odnosom prema ovim dešavanjima i nespremnosti nadležnih institucija da se kriminalna akta procesuiraju.     Suočavanje sa prošlošću, koje u srpskom javnom diskursu mahom podrazumeva neprekidno osvrtanje na dešavanja tokom ratova na teritoriji bivše Jugoslavije, ima i svoj institucionalizovani oblik kroz različite tribunale i vladina i nevladina tela koja bi trebalo da ponude nepristrasnu i empirijski zasnovanu sliku ovih

Beč – Do pre nekoliko godina kada je otišao u penziju, Leopold Rosenmajr važio je za uglednog akademika. Bio je dekan Instituta za sociologiju pri Univerzitetu Beč, nosilac je austrijskog Velikog srebrnog ordena časti, njegovi radovi o porodici, mladima ili društvenim izazovima starenja objavljivani su po čitavom svetu.     Sada, u ozbiljnim godinama kada se svode računi, Rosenmajr je odlučio da se priseti grehova iz mladosti i napisao knjigu o tome kako je kao vojnik Vermahta služio na Balkanu. Njegova sećanja objavljena pod naslovom „U ratu na Balkanu“ zbijena su u nepunih godinu dana, od proleća 1944. godine, kada sa vojnim transportom preko Beograda putuje za Grčku, da bi

Arhiv Srba u Hrvatskoj u svom sastavu ima fond koji bismo željeli istaknuti. Izuzetnu   čast učinio nam je g.Dane Mirić Milanković  povjerivši Arhivu na čuvanje sve svoje zapise o rodnoj Krbavici.     U prilogu je i  Monografija –Krbavica-  u kojoj čitamo da je posvećena:   -Svim generacijama Krbavčana  koji su stoljetnim mukotrpnim i poštenim radom, slobodarskim opredjeljenjem i ljubavlju dokazivali kako se voli svoj kraj i svoja domovina. -Krbavčanima koji su napustili ognjišta svojih predaka i otišli u druge krajeve naše zemlje i dalekog svijeta. -Krbavčanima koji su u toku narodnooslobodilačke borbe, od 1941. do 1945., podnijeli natčovječanske napore i dali velike žrtve za slobodu. -Krbavčanima koji su pobjedi

Jun­ski usta­nak u gor­njoj Her­ce­go­vi­ni 1941. go­di­ne bio je var­ni­ca iz ko­je se raz­buk­tao po­žar če­tvo­ro­go­di­šnje oslo­bo­di­lač­ke bor­be pro­tiv fa­ši­stič­kih oku­pa­to­ra i nji­ho­vih do­ma­ćih po­ma­ga­ča. Bio je to spon­ta­ni op­šte­na­rod­ni bunt Srba pro­tiv stra­vič­nih zlo­či­na Ne­za­vi­sne Dr­ža­ve Hr­vat­ske. Dodatni povod je i ula­zak So­vjet­skog Sa­ve­za u rat pro­tiv si­la Oso­vi­ne i ne­po­ko­le­blji­va ve­ra her­ce­go­vač­kih Sr­ba u sna­gu Ru­si­je.     Reč je o pr­vom oru­ža­nom ustan­ku u Hi­tle­ro­voj „evrop­skoj tvr­đa­vi“, u ko­me je uče­stvo­va­lo ce­lo­kup­no srp­sko sta­nov­ni­štvo, bez tra­gič­ne po­de­le na par­ti­za­ne i čet­ni­ke do ko­je će do­ći doc­ni­je. Naj­ve­ći uspeh Jun­skog ustan­ka le­ži u tome što je osu­je­tio, bar pri­vre­me­no, pro­jek­to­va­nu usta­šku ge­no­cid­nu „vi­dov­dan­sku ak­ci­ju“ i doveo do ponovne

„Uzurpiranje vlasti nad definicijama sa težnjom postizanja monopola nad istima, od strane centara političke moći, oličenih u državnim ili paradržavnim strukturama, najdelotvorniji je instrument dotičnih centara političke moći i istovremeno, pogonska snaga progresa i regresa u segmentarnom i globalnom razvoju ljudskog društva.   Rast političke moći je iskustveno direktno proporcionalan opadanju privrženosti imperativu etike ljudskog društva. Time je uzurpiranje vlasti nad definicijama sa-odlučujući kauzalni i prateći faktor i svih socijalnih devijacija istorije čovečanstva.“ (Teorija definicionizma) Sadržaj: –       Teza za razmatranje –       Kratak istorijski pregled –       Bogoslovljenje na istoku i zapadu –       Pragmatizam u rečima i na delu –       a. U hrišćanskom smislu –       b. U profanom smislu –       Zaključno –      

To je signal – i kod Krleže, i kod Tita – da treba uzdrmati poverenje u kulturnu i emancipacijsku moć srpske kulturne i građanske tradicije Tek kada se ukloni magistralna srpska kulturna tradicija koja je omogućila postepeno nastajanje srpskog građanstva, kao neminovnog nosioca celovite emancipacije srpskog naroda, nastaje poželjna slika srpske nacionalne egzistencije. Tek tada se Krleža može oglasiti romantičnom pohvalom progresivnosti srpskih ustanika. Koga ona obuhvata? „Kuburom i topovima, konjaničkim prepadima, hajdučkim busijama i opsadama, sitnim taktičkim lukavstvima, skupocjenim mitom, diplomatskom pretvorljivošću i podvalama, a često izazovnom, upravo prkosnom okrutnošću, oni [srbijanski seljaci] su pokušali sve da isplivaju iz krvave čorbe, nad kojom je čitava Evropa zijevala godinama, promatrajući

MOSKVA, 28. OKTOBRA /SRNA/ – Publicista Saša Milivojev, autor knjige “Dečak iz Žute kuće”, u kojoj se detaljno opisuju zločini albanskih terorista na Kosovu, kaže da je to „najšokantniji roman ikada objavljen u svijetu i postaće enigma za Tribunal u Hagu“.         “U ulozi pripovedača u romanu dečak-svedok priča priče o kosovskom ratu, o jezivim zločinima zloglasne OVK nad kidnapovanim žrtvama, o trgovini njihovim vitalnim organima i o trgovini ljudima, o progonu, silovanju, o etničkim čišćenjima, logorima i tajnim zatvorima, o genocidu i tajnim grobnicama”, rekao je Milivojev za “Glas Rusije”. On se nada da će ovim romanom uticati na svjetsku javnost da pokrene istragu o zločinima

Evo, najzad, knjige o Kijuku, Kijuk: Mudra ptica ljubavi, koju su objavile Dveri srpske i nova izdavačka kuća nacionalne literature, Catena Mundi.     Knjiga je neophodna svima onima koji žele da se upoznaju sa veličanstvenim delom čoveka koji je bio svojevrsni kontinent naše kulture. U zborniku su prvo dati članci sa širim pogledom na ono što je uradio, prikazi njegovih knjiga objavljenih za života, oglašavanja posle njegovog preseljenja u večnost, predstavljanje posthumno objavljene knjige Hrišćanstvo bez Hrista, sećanja na Kijuka, povest o njegovom odnosu prema Svetosavskoj Crkvi, dva značajna intervjua, da bi se sve završilo zapisima i stihovima koji, možda najintimnije i najdublje, saopštavaju tajnu čoveka, koji je, kako neko

Celokupna srpska kulturna i građanska tradicija izvedena je na optuženičku klupu, osumnjičena je i u političkom i u naučnom vidu, u ime Krležine vizije jugoslovenstva. Kada osmotrimo različite Krležine postupke, kao i udeo njegovog osebujnog temperamenta u njima, prepoznajemo koje su tematske pretpostavke bitne za jezgro njegove enciklopedijske arbitraže. Šta znači – i u Marginalijama – ključna Krležina ocena da „osnovna smetnja takvih formacija pod barjacima jugoslovenske, jadranske i hrvatske legije bio je Baja u Nišu“? Ova opsesivna predstava o jednoj situaciji – prisutna i u Marginalijama – ima dalekosežnu genezu u Krležinoj političkoj esejistici. Da bismo razumeli šta je istinski sadržaj Krležinog predstavljanja jugoslovenske ideje, neophodno je da naznačimo misaona i emotivna

Postoje dva politička pravca koja nadahnjuju nagativitet Krležine enciklopedijske arbitraže: unitarističko jugoslovenstvo i kritika hrvatske kulturne politike Pod tako rasutom svetlošću biva u Krležinim „Marginalijama“ procenjena srpska tradicija koju prevashodno predstavljaju naše građanske figure. Krleža ironično pominje „sav respekt spram genija Bogdana Popovića, koji predstavlja tugu i žalost“, jer „Bogdan je bio kiseo, škrt i jalov, i pitamo se – šta je ostalo od te škole?“ Svi politički članci Živojina Balugdžića, „svi bez izuzetka spadaju pod skupni pojam fašističkog ili profašističkog nasilja koje je dovelo ovu zemlju do ponora 1941“. Pod velikom sumnjom Krležine lingvističke stručnosti ostaju prilozi svetskog lingviste Aleksandra Belića: „Čovjek pati od melodramatike beletrističkih, potpuno suvišnih detalja i trebalo bi ih svesti na leksikografski

Postoje dva politička pravca koja nadahnjuju nagativitet Krležine enciklopedijske arbitraže: unitarističko jugoslovenstvo i kritika hrvatske kulturne politike Pod tako rasutom svetlošću biva u Krležinim „Marginalijama“ procenjena srpska tradicija koju prevashodno predstavljaju naše građanske figure. Krleža ironično pominje „sav respekt spram genija Bogdana Popovića, koji predstavlja tugu i žalost“, jer „Bogdan je bio kiseo, škrt i jalov, i pitamo se – šta je ostalo od te škole?“ Svi politički članci Živojina Balugdžića, „svi bez izuzetka spadaju pod skupni pojam fašističkog ili profašističkog nasilja koje je dovelo ovu zemlju do ponora 1941“. Pod velikom sumnjom Krležine lingvističke stručnosti ostaju prilozi svetskog lingviste Aleksandra Belića: „Čovjek pati od melodramatike beletrističkih, potpuno suvišnih detalja i trebalo bi ih svesti na leksikografski

Krležine intervencije nastaju u duhu državno–partijske ideologije, pa su vođene ciljanim izjednačavanjemsrpskog i bugarskog prisustva u Makedoniji Na ovogodišnjem „Sajmu knjiga“ trebalo bi da se pojavi treće izdanje knjige „Duh samoporicanja“, koja je izazvala brojne i polemičke odzive u našoj javnosti. U odnosu na drugo izdanje, koje se pojavilo u aprilu 2012. godine, treće izdanje ima nov i veći format, i opremljeno je tekstovima akademika Koste Čavoškog i prof. dr Radivoja Mikića. Ono je i opširnije za preko sto autorskih stranica. Jer, pored niza sitnijih dopuna, autor je napisao opširan polemički odgovor „Sarajevskim sveskama“, kao i veoma opširan tekst o Krleži i njegovoj enciklopedijskoj arbitraži. Iz tog teksta, „Pečat“ je