Хрватски глумац и његова супруга спасавали старе и немоћне од ”Олује”

ПУЛА – За старе и немоћне, слабе и болесне Србе који у јеку ратних дешавања нису успели да побегну из Хрватске, брачни пар Гало, Српкиња Мирјана и Хрват Игор, био је једини спас.

На акцију су их, како кажу, мотивисала дешавања у Хрватској – објављивање имена “непријатеља” Хрватске у локалним новинама, са детаљима о месту где стањују, где им супруге раде и где им деца иду у школу.

– Гледали смо људе, пријатеље како се у тишини пакују и одлазе из нашег окружења. Осетили смо да морамо нешто да учинимо – прича Личанка Мирјана Гало, која је са својим супругом Игором, познатим хрватским глумцем, основала 1994. у Пули хуманитарну организацију ХОМО за помоћ преосталим Србима.

Старцима су доносили храну, одећу, обезбеђивали везу преко сателитског телефона, и извлачили их из Хрватске.

– Радојица (82) и Анка (80) Узелац из села Трнавац у Лики били су једини преостали Срби у селу. Закаснили су да побегну са колоном избеглица, а хрватска војска је у том делу Лике већ убила на стотине српских цивила. Били су стари и немоћни, и могли су само да чекају “Олују”. И док су мирно чекали да смрт дође по њих, направили су себи мртвачке ковчеге – присећа се Мирјана Гало августа у Лици 1995. године.
У околним селима српски цивили спаљивани су у својим кућама, док их је стотине избегло. Неким чудом, смрт је заобишла брачни пар Узелац, а уместо усташа до њих је стигао пар Гало.

– Дошли смо у Лику половином августа 1995, где смо тражили преживеле. Тек у мају наредне године, када се снег отопио, успели смо да се пробијемо у село. Тада смо их пронашли – присећа се Мирјана.

У њиховој кући затекли су мртвачке сандуке које је Радојица направио за своју жену и себе, као и одећу коју су припремили за сопствену сахрану.

Имали су много проблема јер су помагали Србима. Кажу, не вреди спомињати, јер су им проблеме правили мизерни људи, локални моћници и цивилизацијски шљам. Данас, 21 годину након акције “Олуја”, Мирјани и Игору стеже се срце.

– Тешкото, што би рекли Македонци, да не развежем језик… – коментарише Игор Гало.

Ништа се није променило

Оно што их је заболело је то што док су они спасавали људе, други су се с руком на срцу клели у Хрватску и њену слободу, а заправо су уништавали њене ресурсе и имовину.

– У Хрватској данас, 21 годину након “величанствене” победе, имамо мрак у сваком смислу. Двадесет пет година од “осамостаљења и демократских промена” ова држава није успела да врати ни воду ни струју у бројним местима Баније, Лике, Далматинске Загоре, а камоли живот! – љут је Игор.

Извор: Добривоје Катанић; Блиц; Banija Online