Ђурђица Драгаш: Жути јаглаци дивосељачки

Израсли, питоми и танани, као нејач дивосељачка, као јагњад невина, као поглед мајчин…

Процветали су јутрос жути јаглаци на Kрушковачама.
Процветали… у зеленој пустињи Велебита!

Израсли из земље натопљене крвљу.

Сићушни, нежни цветови… као дечје руке, као паперјаста коса под мајчиним дланом.
Изашли с росом, окупани сузама.

Жути јаглаци дивосељачки!!!

Донеле их босе девојачке ноге.
Носиле их мајке у недрима, крили старци међу грубим длановима.

Донела их деца у очима… жуте јаглаце са кућних прагова.
Носио их ветар са згаришта, спирала киша с хладног камена.

Израсли, питоми и танани, као нејач дивосељачка, као јагњад невина, као поглед мајчин…
Никли из пепела, из земље која памти крик, нож, јаук.

Израсли из тишине, гажени заборавом….
Нежни јаглаци дивосељачки!

Од истог аутора: Ђурђица Драгаш – Колумнисти – пријатељи