arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž
Душан Ј. Басташић

Басташић на ТВ НАША и БН ТВ

Предсjедник УГ Јадовно 1941., др Душан Басташић Предсjедник УГ Јадовно 1941., др Душан Басташић гостовао jе 21. маjа 2015. године на ТВ Наша у емисиjи “Уз jутарњу кафу”. Ову емисиjу у Републици Српскоj преноси телевизиjа БН. Говорило се о изложби Пребиловци, али и о Јадовну, Јасеновцу…   Везане виjести: ИЗЛОЖБА „ПРЕБИЛОВЦИ“ У БЕОГРАДУ ДОКУМЕНТИ О ГЕНОЦИДУ НДХ-а НАД СРБИМА У … Дани сjећања на Јадовно 1941 – 2015. У Андрићграду о страдању Срба у Старом броду, Јадовну и Пребиловцима Моjе Јадовно – My Jadovno – Jadovno 1941.  

Croatian.jpg

Astonishing film explores depths of genocide denial in Croatia

As Serbs living in Britain and elsewhere, perhaps we think we know enough about the genocide that was conducted against our people during WW2 in the Independent State of Croatia. Perhaps we should leave history to the past and instead focus on something positive today rather than dwell on painful memories from 70 years ago. Watch this film, it will change your mind. Public service broadcaster for Republika Srpska in Bosnia, RTRS, has transmitted this documentary about modern day attitudes to Jasenovac, the Ustaše extermination camp where more than 700,000 people were slaughtered. Most victims were Serbs but among them a huge number of  Roma, Jews and others. The programme asks

stepinac-dvije-slike.jpg

Степинац – дио злочиначког система

Алоjзиjе Степинац Загребачки кардинал за вриjеме НДХ, Алоjзиjе Степинац, биће проглашен светим до краjа ове године, потврђено jе из Ватикана. Уjедињени у ставу да jе оваj чин повреда хришћанске вjере, српски интелектуалци подсjећаjу на историjске чињенице и Степинчеву улогу у НДХ. О Степинцу говори и Патриjарх српски Иринеj. Шта о кардиналу мисле грађани Загреба, а шта Српска заjедница у Хрватскоj? Погледаjте оваj изванредан прилог РТРС-а у режиjи младога Дениса Боjића.     Везане виjести: ПЕЧАТ – Шта jе данас Јасеновац Хрватима? (ВИДЕО) – Jadovno … РТРС – Денис Боjић: Вуковарски блуз Светозар Ливада: Читао сам дневник Алоjзиjа Степинца … Папа Фрања даjе ореол Алоjзиjу Степинцу – Jadovno 1941. СТЕПИНАЦ У КОМУНИЗМУ ВИДЕО СПАСИОЦА

sodoma.jpg

Руски филм „Содома“ је прича о свету какав, нажалост, јесте…

У филму jе приказано све што нам се заиста дешава, испод лакиране и нашминкане покривке коjу нам медиjи представљаjу као сушту стварност. Све оно што нам не допуштаjу да схватимо и међусобно повежемо у реалну слику и онда разумемо у какав амбис стрмоглавце падамо. „Содома“ jе прича о свету какав, нажалост, jесте. Ако нећете да будете ускраћени за оно што нам, свима, наjвише недостаjе, поклоните себи сат времена одсуства из свакодневице и одгледаjте „Содому“.   Извор: ЛИЈЕВНО

draksenic.jpg

Руски документарни филм „Бог не заборавља своје мученике“

Филм jе настао почетком октобра 2014. године приликом руско-српског Крсног хода кроз Републику Српску поводом стогодишњице од почетка Првог свjетског рата. Учесници су обишли многе градове и светиње кроз Републику Српску, али посебну пажњу им jе привукло мjесто Драксенић гдjе се 14. jануара 1942. године десио велики злочин над српским народом. Усташе су у jедном дану звjерски поклале у православноj цркви 360 жена и дjеце. Отац Жељко Тошић говори учесницима Крсног хода о гробљу мозгова и крви… ФИЛМ: Везане виjести: Крсни ход по Српским земљама

catena.jpg

ВИДЕО ПОЗИВ: Дођите на свечану промоцију енциклопедије Catena mundi

Коста Чавошки, ђакон Ненад Илић, Аца Селтик и Бранимир Нешић Вас позиваjу да дођете на свечану промоциjу енциклопедиjе Catena mundi. На конференциjи за новинаре коjа jе одржана 17. октобра у 11 сати у Пресс центру УНС-а, наjављено jе свечано представљање енциклопедиjе у Великоj сали Коларчеве задужбине, 21. октобра у 19 часова, када ће говорити: академик Владета Јеротић, академик Коста Чавошки, публициста и новинар Ратко Дмитровић, Аца Селтик, музичар, публициста Владимир Димитиjевић, коjи су потврдили учешће. Тим поводом на конференциjи за новинаре у петак, 17. октобра у 11 сати, Пресс центар УНС-а говорили су: Академик Коста Чавошки, ђакон Ненад Илић, редитељ, Бранимир Нешић, директор ИК Catena mundi и Александар Петровић, познатиjи

Јасмина Тутуновић Трифунов

Видео Култура сјећања и памћења – Јасмина Тутуновић Трифунов

Студенти историjе из Бања Луке су, у оквиру  свог проjкета “Култура сjећања и памћења”  угостили Јасмину Тутуновић Трифунов  из Музеjа жртава геноцида из Београда коjа jе одржала предавање о акциjи “Диана Будисављевић” – спашавње српске дjеце из логора. Колико у ствари знамо о тоj добротворки коjа jе спасила преко 12 000 дjеце, како jе фунцкионисао систем  набавке помоћи и организациjе, колико дjеце jе касниjе пронашло своjе родитеље, само су нека од питања на коjа добиjамо одговоре прегледом овога прилога.   Везане виjести: Видео: Култура сjећања и памћења – Ненад Антониjевић Видео: Култура сjећања и памћења – Душан Павловић и Мр Мира Јовановић-Ратковић Видео: Култура сjећања памћења – Драгослав Илић Видео: Култура

РТРС – док.филм Ходочашће Јадовинско, Мира Лолић-Мочевић, 20.08.2014.

За 132 дана постоjања првооснованог система логора у Независноj држави Хрватскоj 1941 године ” Госпић-Јадовно-Паг” на монструозне начине убиjена су 40132 човjека. О њиховом страдању мало се говорило, а породице жртава са циjелог простора тадашње НДХ покушавали су сазнати гдjе су им одведени наjближи чланови породица. Након година ћутања удружење Јадовно 1941 кренуло jе у интензивну акциjу на освjетљавању дешавања о страдању Срба у овом систему логора. У посљедњих пет година организуjу се и ходочаснички обиласци потомака и поштовалаца жртава овог страдања.Ове 2014. године ходочаснички пут прошла jе и екипа РТРС, Плашки, Смиљан, Шаранова jама, Јадовно и Паг…На програму РТРС у сриjеду,20.8.о.г. у 20,50 можете погледати документарни запис Мире Лолић

bn-izazovi.jpg

Хрватска дискриминише протјеране Србе (ВИДЕО)

У периоду од 1992 – 1995. године око 250. 000 Срба протjерано jе из Хрватске. Убиjено jе и нестало око 7.000, међутим тачан броj ни данас ниjе познат.  Многоброjни Срби ратне године у Хрватскоj провели су у логорима. Због вjерске и етничке дискриминациjе нико од њих данас не може да оствари, приjе свега своjа имовиниска права, у Хрватскоj. Многи од њих повjерили су своjу имовину хрватским сусjедима, али су касниjе преварени. Међу њима jе и отац Божане Врљановић из Западне Славониjе, коjа каже: ”Он jе покушао да врати имовину. Ми смо судски тражили, борили се за његову имовину. Међутим хрватски судови су увиjек били на страни своjих држављана.” Погледаjте  комплетну емисиjу Хрватска jе створила такав правосудни

ВИДЕО: ЈАДОВНО 1941. из Београда – представљање

У Београду jе 19. фебруара 2014. у парохиjском дому Храма Светог Саве на Врачару, представљено Удружење грађана “Јадовно 1941.” из Београда, основано на инициjативу истоименог удружења из Бањалуке, коjе окупља потомке и поштоваоце жртава комплекса логора смрти Независне Државе Хрватске, Госпић-Јадовно-Паг из 1941. Ново удружење покренуло jе седам оснивача са циjелог страдалничког подручjа – Лике, Славониjе, Херцеговине, Далмациjе, Републике Српске и Србиjе, имаjући у виду чињеницу да наjвећи броj поштовалаца jадовничких жртава долази управо из Србиjе, гдjе живи и знатан броj потомака жртава геноцида.  Оснивањем удружења као правног лица на териториjи Републике Србиjе, отвара се могућност да се досадашња, пресудна сарадња и подршка Канцелариjе за сарадњу са Диjаспором и Србима у

img_001.jpg

Ядовно: забытый геноцид (ФОТО)

СРПСКИ В 1941 году на территории Независимого государства Хорватия существовал комплекс концентрационных лагерей Ядовно. В этой системе функционировал первый во Второй мировой войне лагерь для детей и женщин. О малоизвестном геноциде сербского и еврейского населения “Голосу России” рассказал председатель общественного объединения “Ядовно 1941” Душан Басташич  и представитель фонда “Холокост” Кирилл Феферман Сорок тысяч трупов за 130 дней: евреи, цыгане, сербы (их большинство). Сейчас в этих местах живописные курортные зоны, а в 1941 году здесь, на берегу Адриатического моря, располагался комплекс концентрационных лагерей Госпич-Ядовно-Паг (Gospić-Jadovno-Pag), созданный усташеским руководством Независимого государства Хорватия, союзника и сателлита нацистской Германии. Комплекс просуществовала всего полгода, а затем был закрыт итальянскими фашистами, которых ужаснули учиняемые над мирным населением зверства. В этом

nebojsa-glogovac-ravna-gora.jpg

Равна Гора – емисија „Некад Било“ 3.12.2013. (видео)

Погледаjте емисиjу Радио Телевизиjе Републике Српске „Некад било“ у коjоj учествуjу историчари из Института за савремену историjу из Београда, проф. др Момчило Павловић и проф. др Предраг Марковић. Они су уjедно и стручњаци коjи су били консултанти приликом настаjања сериjе. У емисиjи учествуjе и Предраг Лозо секретар УГ Јадовно 1941. и предсjедник Удружења студената историjе „Др Милан Васић“ из Бања Луке. Уредник и водитељ емисиjе Синиша Михаиловић. Зашто jе сериjа „Равна Гора“ изазвала велико интересовање и приjе приказивања ? Шта су дониjеле до сада приказане епизоде и да ли су оне засноване на  реалним историjским догађаjима?  Шта jе то чега се поjединци у српском друштву боjе? Да ли jе то чињеница да ће сериjа указати на то

Служен парастос за јадовничке жртве (ВИДЕО)

Код Шаранове jаме на Велебиту у Хрватскоj, 29.06.2013. године, служен jе парастос jадовничким жртвама и одржано сабрање поводом обиљежавања Дана сjећања на Јадовно 1941. године, када jе на наjсвирепиjи начин убиjено више од 40.000, углавном, Срба и Јевреjа.     Парастос jадовничким жртвама служили су свештеници Епархиjе горњокарловачке Српске православне цркве, док jе jевреjску молитву за мртве читао главни рабин у Хрватскоj Лучиjано Моше Прелевић. Након парастоса, одржан jе комеморативни скуп код спомен-обиљежjа jадовничким жртвама, поред Шаранове jаме, гдjе су и положени виjенци. На комеморативном скупу говорили су предсjедник Удружења “Јадовно 1941” Душан Басташић, предсjедник Координациjе jевреjских општина Хрватске Огњен Краус, предсjедник Српског народног виjећа у Хрватскоj Милорад Пуповац и

prezivio-djecak.jpg

Видео: Историјска разгледница – МОЈЕ ЈАДОВНО

Прва изложба, 72 године након великог страдања Срба и Јевреjа у комплексу логора смрти НДХ Јадовно-Госпић-Паг 1941. обилази као буктиња разне дестинациjе у мисиjи ширења истине о страдању наших предака. Посjетиоци изложбе, за коjе претпостављамо да знаjу мало или готово ништа о величини и  бруталности злочина у овом комплексу логора, имаjу прилику да се упознаjу са свим значаjним аспектима jадовничког страдања Срба и Јевреjа.   Ова изложба поред информативно-изложбеног карактера има и истраживачки карактер у обиму у коjем jе то методолошки могуће у раду са оваквом врстом историjских извора и истовремено jе путоказ жеље да се и са овог, естеско-визуелног становишта приступа мемориjализациjи значаjних догађаjа, коjи карактерно одређуjу идентитетско-судбинске детерминанте jедног колективитета. Изложба jе

elta.jpg

У сред сриједе: ЈАДОВНО (видео)

Емисиjа “У сред сриjеде” Елта телевеизиjе у коjоj можете погледати интервjу са Душаном Басташићем. Колико знамо, шта jе то Јадовно, како га се сjећамо, зашто смо склони забораву !? Потресна историjска прича поткрепљена чињеницама о коjима морамо размишљати.  Уредник и водитељ емисиjе Душан Кресоjа. Погледаjте.           Везане виjести: СЛОБОМИР ТВ: МОЈЕ ЈАДОВНО (видео) Јерусалим од злата- МОЈЕ ЈАДОВНО (аудио) Видео: Отварање изложбе МОЈЕ ЈАДОВНО у Београду Јадовно 2012: Изношење крста на мjесто логора Јадовно 1941. “МОЈЕ ЈАДОВНО” – СВЈЕДОЧЕЊЕ ЗЛОЧИНА ИЗЛОЖБА “МОЈЕ ЈАДОВНО” У БИЈЕЉИНИ ИСТИНА О СТРАДАЊУ СРБА ОСНОВА ЗА БОЉУ БУДУЋНОСТ ПОТРЕСНА СВЈЕДОЧЕЊА О СТРАДАЊУ СРБА У ЛОГОРУ ЈАДОВНО СЛОБОМИР ТВ: МОЈЕ ЈАДОВНО  Фото:

img_0031.jpg

Трагедија Срба у концентрационим логорима у Хрватској (аудио)

Моjе Јадовно: тако се назива изложба коjа се отвара 7. фебруара у Руском дому у Београду. Она ће се састоjати од експоната коjе jе сакупило удружење потомака жртава хрватских концентрационих логора Јадовно 1941, са седиштем у главном граду Републике Српске Бањалуци. Изложба jе посвећена мемориjалном комплексу Јадовно-Госпић-Паг на териториjи западне Хрватске, где су, према истраживањима српског научника Ђуре Затезала, усташе за време Другог светског рата убиле 38 хиљада Срба.   Према признању председника удружења господина Душана Басташића, на идеjу да формира организациjу он ниjе дошао случаjно. Flash music player. ПРЕУЗМИТЕ АУДИО ФАЈЛ   Душан Басташић jе издвоjио посебно важне моменте делатности удружења за три године. Flash music player. ПРЕУЗМИТЕ АУДИО

fokus-sajt.jpg

Видео: емисија У фокусу – Изложба МОЈЕ ЈАДОВНО и однос према жртвама геноцида

Зашто потомци убиjених Срба, за разлику од „браће по страдању“ Јевреjа, немаjу развиjену културу сjећања на претке убиjене у: Јадовну, Јасеновцу, Чапљини, Новом Саду или Крагуjевцу? Коjе српске институциjе и удружења настоjе упознати инострану jавност са геноцидом почињеним над Србима у Другом свjетском рату? Шта би требало да буде културни обаразац сjећања и идентитета српског народа у односу на страдање наших предака.     О зложби Моjе Јадовно, визуелизациjа страдња …  Гости емисиjе су: предсjедник Удружења грађана „Јадовно 1941.“ Душан Басташић, Предраг Лозо испред удружења студената историjе Др Милан Васић и директор Културног центра Нови Сад др Андреj Фаjгељ.   Уредник и водитељ Бранимир Ђуричић     Везане виjести:  Погледаjте: Емисиjа “У

deca-besmrtnosti.jpg

Видео: ДЕЦА БЕСМРТНОСТИ

Поводом молитвених и комеморативних свечаности коjима jе 23. jануара 2013. године у Новом Саду на наjвишем државном и црквеном нивоу завршено обележавање седамдесетогодишњице Новосадске и шаjкашке рациjе, коjу су спровели мађарски окупатори у jануару 1942. године, Телевизиjска продукциjа Епархиjе бачке jе, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа бачког г. др Иринеjа, на интернет канал You Tube поставила документарни филм „Деца бесмртности“. Оваj филм, лауреат међународних и домаћих филмских фестивала, сведочанство jе о овом геноцидном погрому, у коме jе, по сведочењу Ендреа Баjчиа Жилинског, посланика у тадашњем мађарском парламенту, убиjено наjмање 12.763 људи, жена и деце, само због тога што су били Срби, Јевреjи или Цигани. Бог нека прости душе жртвама Новосадске

tv.jpg

Видео прилог “Новосадска тв” о изложби Моје Јадовно

Трибина младих Културног центра Новог Сада угостила jе поставку изложбе фотографиjа под називом „Моjе Јадовно“ чиjи су аутори чланови Удружења грађана Јадовно 1941. из Бање Луке, Предраг Лозо, Драгослав Илић и др Душан Басташић. Изложбом се кроз документовану визуелизациjу приказуjу страховити злочини над српским, jевреjским и ромским жртвама у оквиру усташког комплекса логора Госпић – Јадовно – Паг организованом на подручjу Лике почетком априла 1941. године у коме jе убиjено више од 40.000 жртава   Везане виjести: Интервиjу поводом изложбе „Моjе Јадовно“ (Видео) ФОТО-ГАЛЕРИЈА : 10.01.2013. Отварање изложбе Моjе Јадовно у Новом Саду Не би смjела постоjати дилема: Сjећање или суицидна лудост заборава !? Марко Ковачевић: О Изложби „Моjе Јадовно“

predavanje-pavlovic.jpg

Видео: Култура сјећања и памћења – Душан Павловић

Историjат образовања о Холокаусту и геноциду  и  њихово мjесто   у образовном систему назив jе предавња одржаног у оквиру проjекта “Култура сjећања и памћења.  Предавач,  Душан Павловић jе поред осталог  приказао наjважниjе међународне резолуциjе о развоjу образовања о Холокаусту и геноциду, али и политичке и друге контексте ове тематике у међународним оквирима. Гдjе су грешке у нашем инстиитуционалном односу према геноциду над Србима у НДХ и прдетављану овог страшног злочина на ширем плану погледаjте у видео прилогу.     Везане виjести: Видео: Култура сjећања и памћења – Ненад Антониjевић Видео: Култура сjећања и памћења – Јасмина Тутуновић Трифунов Видео: Култура сjећања памћења – Драгослав Илић Видео: Култура сjећања и памћења –

drago-ilic.jpg

Видео: Култура сјећања и памћења – Драгослав Илић

У оквиру проjекта “Култура сjећања и памћења – Однос према жртвама Холокауста и геноцида 1939-1945” апсолвент на Одсjеку за историjу филозофског факултета Драгослав Илић одржао jе предавање на тему: “Формирање сjећања на Холокауст и геноцид у Југославиjи – историjски преглед.” Погледаjте занимљив приступ предавача и осталих учесника у проjекту. Везане виjести: Видео: Култура сjећања и памћења – Ненад Антониjевић Видео: Култура сjећања и памћења – Јасмина Тутуновић Трифунов Видео: Култура сjећања и памћења – Душан Павловић и Мр Мира Јовановић-Ратковић Видео: Култура сjећања и памћења – мр Жељко Вуjадиновић Видео: Култура сjећања и памћења – мр Мира Јовановић – Ратковић Видео: Култура сjећања и памћења – Илиjа Ивановић Видео: Култура сjећања

vujadinovic.jpg

Видео: Култура сјећања и памћења – мр Жељко Вујадиновић

У оквиру проjекта “Култура сjећања и памћења” магистар Жељко Вуjадиновић jе 5. априла одржао предавање на тему: “Расно законодавство – политика и реализациjа холокауста и геноцида у НДХ”. Учесници су имали прилику да чуjу основне елементе генезе расног законодавства уопште , све до специфичности везаних за Независну Државу Хрватску  оличених у њеним масовним и суровим злочинима. Везане виjести: Видео: Култура сjећања и памћења – Ненад Антониjевић Видео: Култура сjећања и памћења – Јасмина Тутуновић Трифунов Видео: Култура сjећања и памћења – Душан Павловић и Мр Мира Јовановић-Ратковић Видео: Култура сjећања памћења – Драгослав Илић Видео: Култура сjећања и памћења – мр Мира Јовановић – Ратковић Видео: Култура сjећања и памћења – Илиjа

mira.jpg

Видео: Култура сјећања и памћења – мр Мира Јовановић – Ратковић

Формирање сjећања на Холокауст и геноцид, jесте jедна од тема о коjоj се говорило у Оквиру проjекта “Култура сjећања и памћења – Однос према жртвама Холокауста и геноцида 1939 -1945”. Први дио предавања о томе 11. маjа 2012.   одржала jе мр Мира Јовановић – Ратковић са универзитета у Цириху . Предавањем jе усмjерена  пажња на теориjу формирања колективног памћења али и на конкретне примjере из наше историjе уз активан допринос свих учесника семинара.     Везане виjести: Видео: Култура сjећања и памћења – Илиjа Ивановић Видео: Култура сjећања и памћења – Јован Мирковић Видео: Култура сjећања и памћења – Мр Горан Латиновић Видео: Култура сjећања и памћења – Др

dr_jovan_raskovic1.jpg

Годишњица смрти др Јована Рашковића

28. jула 2012. године навршава се двадесет година од смрти др Јована Рашковића (Книн 5. jул 1929 – Београд 28. jул 1992). Своjим дjелом, добротом и племенитошћу оваj човиjек задужио jе Србе да га памте  и поштуjу. Јован Кесар о Рашковићу каже: “Ћаћа од Краjине. За Србе из Краjине, академик Јован Рашковић био jе њихов  Ћаћа. У Далмациjи, Лици, на Баниjи и Кордуну, деца тако зову свога оца. Ћаћа jе – каже нам др Санда Рашковић-Ивић, психиjатар, ћерка Јованова – као тата, само нешто мекше и присниjе. Ту реч наша деца почињу да тепаjу, такорећи у колевци, jош док ћапћу млеко на маjчиноj доjци”  Редакциjа наше странице у знак сjећања и историjске истине

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала