arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

ИСПРАВЉАЊЕ ДЕЦЕНИЈСКЕ НЕПРАВДЕ ПРЕМА СРБИМА, ЈЕВРЕЈИМА И РОМИМА

Удружење “Јасеновац – Доња Градина” поздравља усваjање Декларациjе о геноциду Независне Државе Хрватске (НДХ) над Србима, Јевреjима и Ромима и истиче да треба започети изградњу мемориjалног комплекса у Доњоj Градини, да би се, након 70 година, достоjно обиљежило наjвеће стратиште српског народа. Из Удружења су оциjенили да jе усваjањем Декларациjе у Народноj скупштини Српске начињен значаjан корак ка освjетљавању истине о усташким злочинима и започет процес исправљања децениjске неправде према Србима, Јевреjима и Ромима. У саопштењу из овог удружења наводи се да страдања српског, jевреjског и ромског народа у НДХ нису до сада добила ни адекватну пажњу нити сатисфакциjу у домаћим и међународним оквирима и изражава захвалност Народноj скупштини Српске

Зграда Народне скупштине Републике Српске

УСВОЈЕНА ДЕКЛАРАЦИЈА О ГЕНОЦИДУ НДХ НАД СРБИМА, ЈЕВРЕЈИМА И РОМИМА

Народна скупштина Републике Српске усвоjила jе данас Декларациjу о геноциду Независне Државе Хрватске над Србима, Јевреjима и Ромима током Другог свjетског рата. У Декларациjи се наводи да су злочини усташа над Србима, Јевреjима и Ромима током Другог свjетског рата у Независноj Држави Хрватскоj смишљен и планиран геноцид. Приликом провођења овог геноцида само у jасеновачком систему хрватских концентрационих логора за истребљење Срба, Јевреjа и Рома и неистомишљеника мучено jе, пљачкано, силовано и потом убиjено 700.000 Срба, 23.000 Јевреjа и 80.000 Рома. У тексту Декларациjе се наводи да jе Независна Држава Хрватска била jедина земља током Другог свjетског рата у коjоj су постоjали концентрациони логори за истребљење дjеце у Староj Градишци, Јасеновцу,

Народна скупштина Републике Српске

РАЗМОТРЕН ПРИЈЕДЛОГ ДЕКЛАРАЦИЈЕ О ГЕНОЦИДУ НДХ

У Народноj скупштини Републике Српске размотрен jе Приjедлог декларациjе о геноциду Независне Државе Хрватске (НДХ) над Србима, Јевреjима и Ромима током Другог свjетског рата. У данашњем наставку дискусиjе о овом документу, посланик СНСД-а Светозар Јовановић рекао jе да су Срби спремни да опросте свима, али да таj опрост друга страна треба да прихвати, а геноцид осуди. “Ако не будемо ми инсистирали на осуди геноцида, доћи ће поjединци коjи ће рећи да ниjе ни било геноцида, занемаруjући све историjске чињенице о броjу жртава”, рекао jе Јовановић. Према његовим риjечима, данашња држава Хрватска ниjе на прави начин осудила геноцид коjи jе почињен на овим просторима, а jош се jављаjу трагови усташтва, посебно

Народни посланик Драган Чавић

ЧАВИЋ: ЗЛОЧИН ГЕНОЦИДА У НДХ РАВАН ХОЛОКАУСТУ

Посланик Драган Чавић рекао jе у Народноj скупштини Републике Српске да jе злочин геноцида у Независноj Држави Хрватскоj по своjим размjерама раван холокаусту коjи jе нацистичка Њемачка извршила над Јевреjима. Образлажући Приjедлог декларациjе о геноциду Независне Државе Хрватске над Србима, Јевреjима и Ромима током Другог свjетског рата и потребу да документ буде усвоjен, Чавић jе као предлагач рекао да се на оваj начин враћа дио дуга члановима наших породица, сународника, приjатеља и суграђана коjи су страшно пострадали од Независне Државе Хрватске приjе више од 70 година. “У Српскоj готово да нема краjа из коjег долазе народни посланици, а коjи ниjе натопљен крвљу жртава коjе су сатиране само због своjе вjерске

Обраћање предсједника Удружења "Јадовно 1941" Душана Басташића посланицима у Народној скупштини Републике Српске

НСРС о геноциду НДХ над Србима, Јеврејима и Ромима (РТРС Плус, 10.00)

Народна скупштина Републике Српске наставиће данас засjедање расправом о Приjедлогу декларациjе о геноциду Независне Државе Хрватске над Србима, Јевреjима и Ромима током Другог свjетског рата. Предлагач те декларациjе jе народни посланик Драган Чавић. Предсjедник Удружења “Јадовно 1941” Душан Басташић, коjи се jуче као гост обратио посланицима, истакао jе да jе усваjање декларациjе у Народноj скупштини Републике Српске о геноциду НДХ над Србима, Јевреjима и Ромима важно због наших предака и потомака. “Гласањем за ову декларациjу показаћемо однос према нашим прецима и бригу према потомцима”, рекао jе Басташић. Посланици би требало да се изjашњаваjу и о апсолвираним тачкама дневног реда. Наставак сjеднице заказан jе за 10.00 часова, а пренос можете пратити на

Одржан ''Школски час'' у Шумарицама код Крагујевца

“ВЕЛИКИ ШКОЛСКИ ЧАС” У ШУМАРИЦАМА

Интонирањем химне Србиjе у Шумарицама, у Крагуjевцу почела jе традиционална комеморативна и антиратна манифестациjа “Велики школски час” у знак сjећања на 21. октобар 1941. године када jе њемачка воjска убила више хиљада грађана. Виjенац краj споменика стриjељаним ђацима и професорима у мемориjалном парку у Шумарицама први су положили представници Прве крагуjевачке гимназиjе, потом предсjедник Србиjе Томислав Николић, министар одбране Братислав Гашић, градоначелник Крагуjевца Радомир Николић и представници парламента и Владе Србиjе. Комеморациjи присуствуjу амбасадори Кине, Њемачке, Словачке, Француске, Палестине, БиХ и Црне Горе, као и представници амбасада Румуниjе, Русиjе, Белорусиjе и Израела, преносе београдски медиjи. “Велики школски час” почео jе у 11.00 часова сценским приказом под називом “Између неба и

На Калемегдану отворен павиљон сјећања на пробој логораша из Јасеновца (Фото Тањуг.рс)

НА КАЛЕМЕГДАНУ ОТВОРЕН ПАВИЉОН СЈЕЋАЊА НА ПРОБОЈ ЛОГОРАША

На Калемегдану у Београду данас jе отворен павиљон сjећања на пробоj и жртве концентрационог логора Јасеновац. Ђорђе Миховиловић из Мемориjалног центра Јасеновац рекао jе да jе о “Јасеновцу пуно писано, а мало написано”. “Када jе пробиjен Сремски фронт пар дана раниjе у Јасеновцу почело jе уништавање докумената, паљење архиве, рушење обjеката и убиjање људи”, рекао jе Миховиловић. Он jе подсjетио да jе посљедња група логораша из злогласног логора у пробоj кренула 22. априла 1945. године. Према његовим риjечима, на пробоj се одлучило 1.073 логораша из Циглане, а преживjело jе њих 90. “Нисмо знали тачан броj људи коjи jе преживио пробоj из Јасеновца. Желећи то да поправимо успjели смо да попишемо

Полагање вијенаца на спомен-обиљежје у Великом Паланчишту

ОДРЖАН НАРОДНИ ЗБОР У ВЕЛИКОМ ПАЛАНЧИШТУ

У Великом Паланчишту код Приjедора данас jе одржан традиционални народни збор на гробљу жртава фашистичког терора, као знак сjећања на 367 цивила страдалих приjе 73 године у овом селу. Делегациjе градске управе, републичке и градске организациjе СУБНОР-а и породице потомака страдалих Козарчана положиле су виjенце на спомен-костурницу и евоцирали успомене на те догађаjе. Предсjедник Градске организациjе СУБНОР-а Вељко Родић истакао jе у обраћању да jе ово сjећање на жртве над коjима су усташе у ноћи између 21. и 22. октобра 1942. године извршиле стравичан покољ без икаквог повода и наређења. “Усташе су упале у село без икаквог повода и побиле недужне сељане, углавном жене и дjецу, док jе друга група

Сарајево - Вежбе чланова на слету и прослави Просвете 1927.

СОКОЛСКА ЖУПА МОСТАР

Конституираjућа скупштина Соколске Жупе Мостар одржана jе у Мостару 28. марта 1920. На скупштини jе било 12 друштава: Билећа, Чапљина, Дубровник, Гацко, Херцег Нови, Коњиц, Мостар, Невесиње, Опузен, Рисан, Столац и Требиње. Били су приjављени делегати из Зеленике, Биjеле и Ђеновића али нису дошли. Дан иза отварања скупштине соколска друштва из Котора и Прозора овластила су чланове Мостарског соколског друштва да их заступаjу на скупштини. На скупштини су изабрани у Управу жупе старешина Чедо Милић,  национални  и  соколски прегалац; 1. заменик Јован Секуловић из Херцег Новог; 2. заменик Лука Дражић из Дубровника; начелник Драгутин Сотл из Мостара;  1. заменик Анте Корчуланин из Дубровника; 2. заменик Лука Цилиговић из Херцег Новог;

Познате личности за Србин.инфо: Да ли је могуће српство без сећања на злочине учињене над Србима

Свечана сала Коларчевог универзитета jе била мала да прими све заинтересоване за свечану академиjу поводом изласка из штампе првог целовитог, нецензурисаног издања чувене књиге академика Виктора Новака, Magnum crimen. Редакциjа Србин.инфо jе тим поводом искористила прилику да од познатих jавних личности, коjи су били гости ове свечене академиjе, добиjе мишљење на питање: Да ли jе могуће бити Србин у 21. век без сећања на злочине коjе су над српским народом учињени у 20. веку? Ево, коjе смо одоговоре добили, на то питање: Драгослав Бокан – српски режисер, књижевник, колумниста и публициста Наjважниjе од свега коме поставити то питање. Смањуjе се броj оних коjима се може поставити то питање, а да они

Драган Ђоговић

Драган Ђоговић: Отворено писмо Вељку Ђурићу Мишини – Не спречавајте оснивање достојног Меморијала српских жртава геноцида!

Поштовани господине проф. др Ђурић Мишина, Поводом Вашег ауторског текста, обjављеног у “Вечерњим новинама“ 19.08.2015. у коjем сте видно револтирани због моjе инициjативе за формирањем Музеjа геноцида над српским народом, покушали да увjерите jавност да jе дуг пут до мемориjала, а моjу покретачку инициjативу омаловажите и прикажете  као личну промоциjу богатог Србина из диjаспоре, обраћам Вам се овим отвореним писмом, под мотом: „Прво испеци па онда реци“, – следећим аргументима: Вашим почетним пасусом у тексту наводите да jе мало познато да у Београду већ двиjе децениjе постоjи Музеj жртава геноцида, a коjи се бави прикупљањем, обрадом и презентациjом музеjског, архивског и других врста материjала коjи чине jедну музеjску установу, и

Мира Јовановић

Одржано предавање на тему „Страдање Срба у Другом свјетском рату – култура сјећања”

Дана 9. октобра 2015. године у великоj сали зграде СПКД “ПРОСВЈЕТА“ у Теслићу одржано jе предавање на тему „Страдање Срба у Другом свjетском рату – култура сjећања”. Предавање jе, по благослову Преосвећеног Владике зворничко-тузланског Господина Г. Хризостома, одржала госпођа Мира Јовановић, докторант Универзитета у Цириху и дугогодишњи сарадник међународних организациjа коjе се баве питањем холокауста. Након уопштеног излагања о култури сjећања као предуслову култури памћења коjе jе госпођа Јовановић препоручила, пажња присутних jе усмjерена на страдање Срба теслићког краjа. Малоброjни преживjели свjедоци усташког злочина у кући Николе Долића у Влаjићима, будући присутни у публици, живо су посвjедочили страшне и мучне тренутке коjе су доживjели о Јовандану 1943. године. Овим предавањем

Вељко Ђурић Мишина

Вељко Ђурић Мишина: Шта је спорно у интервју епископа славонског Јована?

  Интервjу новинара Вељка Миладиновића са епископом славонским Јованом Ћулибрком, обjављен под насловом „Сто година нашег страдања„ у Nedeljniku 27. августа 2015, изазвао jе броjне коментаре и реакциjе на разним Интернет саjтовима и у недељнику Печат као ретко коjи текст коjи се односио на новиjу прошлост. Пажљивим ишчитавањем реаговања лако jе устврдити да ниjедан од коментатора ниjе историчар по струци и да су наjдуже коментаре написали двоjица стоматолога (Душан Басташић из Бањалуке и Владимир Умељић из Немачке) и jедан психолог (Александар Аксентиjевић из Велике Британиjе)! И Србољуб Живановић (из Велике Британиjе), коjи такође припада медицинским наукама, имао jе „запажене“ видео коментаре док се, кад jе реч о писаноj форми, jедном

Хрватски гардисти испред споменика у Јасеновцу

Брисел од Загреба тражи кривично гоњење за негирање холокауста

Загреб – Брисел од Хрватске тражи да законима прецизно предвиди кривично гоњење оних коjи поричу фашистичке злочине, преносе хрватски медиjи позиваjући се на изjаву повjеренице ЕУ за правосуђе Вере Јоурове. Виjест jе муњевито обишла регион, са акцентом на дио њене изjаве да Хрватска у своjе законе ниjе прецизно “криминализовала негирање холокасута”. Европска комисиjа жели да се у кривичном закону наведе како jе негирање холокауста и осталих злочина фашизма кажњиво. Након што jе загребачко Општинско државно тужилаштво одбацило кривичну приjаву против аутора поруке “Педере у логоре”, jер jе аутор таj позив обjавио под утицаjем “психологиjе масе, због чега ниjе имао намjеру да подстиче на насиље и мржњу”, Државно тужилаштво Републике Хрватске

Представљено прво ћирилично издање књиге "Магнум кримен"

Представљено ћирилично издање “Магнум кримена”

У Београду jе вечерас представљено прво ћирилично издање књиге “Магнум кримен” аутора Виктора Новака, коjа открива злочиначке планове Ватикана и римокатоличког свештенства над православним Србима у Независноj Држави Хрватскоj (НДХ) и садржи два нова до сада необjављена поглавља. Академик Василиjе Крестић, чиjом су заслугом два раниjе изостављена поглавља укомпонована у ново издање, каже да дjело “Магнум кримен” остаjе у темељима науке изучавања геноцида коjи су усташе починиле над Србима у НДХ. Он подсjећа да jе Ватикан екскомуницирао Новака, коjи jе рођен као Хрват римокатолик, због његовог исцрпног рада на истини и документациjе коjа jе аргументовано показала да jе Ватикан годинама приjе злочина потпиривао усташтво у Хрватскоj. “Ниjе чудно што jе

Снимање филма које прати страдање светог новомученика Вукашина из Клепаца

Филм пред којим ће папи клецати колена

Након седам дугих децениjа Србиjа jе добила филм о Јасеновцу. Снимање остварења коjе прати страдање светог новомученика Вукашина из Клепаца, приведено jе ових дана краjу. У великом интервjуу Хазардеру, творац филма, ерудита Милан Зарић, открива детаље везане за ово филмско остварење. Закључуjе да jе филм коjи говори о jасеновачким мученицима само делић потеза коjи су нам као народу потребни како бисмо се освестили. “Не мислим да ће оваj филм бацити папу на колена, али да ће мало клецати, то очекуjем”, поручуjе Зарић. Радња филма прати страдање Срба у НДХ коjа jе, како истиче наш саговорник, била држава чиjи су кољачи у ствари само спроводили закон те државе. Дело носи и

Плакат Magnum crimen

Владимир Димитријевић: Позив свима на промоцију Magnum crimena!

Позивамо православне Србе и све људе добре воље, коjима jе истина важниjа од интереса, да Новаков Magnum crimen схвате као књигу без коjе се не може, и да дођу где год се ова књига представља и где год се зло усташтва тумачи и обjашњава. У среду, 14. октобра, на Покров Маjке Божjе на Коларчевом народном универзитету у Београду, с почетком у 19.30, биће представљено ново, прво ћирилично, и целовито издање студиjе о везама Ватикана и усташтва, коjу jе написао Хрват jугословенске ориjентациjе, чувени историчар Виктор Новак. Књига се поjавила у прави час, баш у тренуцима кад Ватикан намерава да Степинца прогласи за свог универзалног свеца, и настоjи да „омекша“ став

Јосипу Брозу Титу историја никад неће опростити што није отишао у Јасеновац

(Из књиге „Против заборава и табуа /Јасеновац 1941 – 1991/ Владимира Дедиjера и Антуна Милетића, издавачи: И. П. Прегрес Сараjево и Удружење за истраживање геноцида и ратних злочина, Београд, Сараjево, 1991.) Концентрациони логор Јасеновац престао jе да постоjи кад су логораши 22. априла 1945. године извршили пробоj. Више од 90% логораша jе погинуло у том jуришу. У порушени Јасеновац 2. маjа 1945. године ушле су jединице Југословенске армиjе. Оправдано се поставља питање како jе ова фабрика смрти радила тако дуго после ослобођења Београда 20. октобра 1944. године и пола териториjе Југославиjе. Кад су jединице ЈА ушле у Јасеновац затекли су, поред стравичног призора, разрушене обjекте… Доста од тога било jе

Veljko_Djuric_Misina.jpg

Вељко Ђурић Мишина: О понављању лажи да је у Београду био један од првих концентрационих логора у Европи

На чиjоj териториjи jе био логор на Старом саjмишту На отварању семинара о холокаусту за наставнике историjе, 7. октобра 2015, министар науке и технолошког развоjа Срђан Вербић, поновио jе jедну неистину коjа се, под хрватским утицаjем, одавно и свесно пласира у српскоj jавности у намери да се оптуже Милан Недић и Србиjа за учешће у немачком великом злочину над Јевреjима. Ради се, наиме, о тврдњи да jе у Београду био jедан од првих концентрационих логора у Европи. Истине ради, да се подсетимо чињеница коjе jе прихватила историjска наука: На сам дан немачког напада на Југославиjу, 6. априла, Адолф Хитлер jе издао „Опште смернице“ за распарчавање земље. У њима jе немачка

Премијер Србије Александар Вучић

Усташе убиле десетине чланова породице Вучић

Премиjер Србиjе Александар Вучић оциjенио jе да jе хрватски “Јутарњи лист”, близак наjвишим круговима у Хрватскоj, изнио набруталниjе лажи да његову породицу нису убиле усташе, те нагласио да се убиjени од усташке руке у његовоj фамилиjи броjе десетинама. Вучић, коjи jе своjу изjаву за jавност потписао као “син обичног српског избjеглице Александар Вучић”, истакао jе да су његову породицу побиле усташе у Другом свjетском рату, а да су у посљедњем рату све куће Вучића срушене и спаљене. “Онима коjи бране усташе и коjи прикриваjу њихове злочине, желим мање мржње и веруjем да ће схватити да њиховим прљавим нападима и бесмисленим измишљотинама нису донели ништа добро ни своjоj земљи ни своjоj

Што даље од Папе и Ватикана – то боље!

Московска Патриjаршиjа наjавила jе прекид контаката са Презвитериjанском црквом Шкотске и Уjедињеном протестантском црквом Француске, коjе су одлучиле да рукополажу хомосексуалце и да благосиљаjу истополне “бракове”. Таj корак представља само jош jедну потврду дегенеризациjе бивших хришћанских конфесиjа и деноминациjа на Западу. А шта jе са католичанством, чиjа глава – папа Франциско – данас упућуjе нежне гестове према “православноj браћи”, предлажући чак и да се истог дана заjеднички прославља Васкрсење Христово? О опасностима исувише блиског зближавања РПЦ (а тиме и све Русиjе) са Ватиканом говори нам доцент МГИМО на катедри за историjу и политику земаља Европе и Америке, филозоф и стручњак за религиjу, Олга Четверикова. Данашњи jаз са протестантима свакако ниjе

Oдавањe почасти жртвама тзв. Прихватилишта за дјецу

Фотогалерија На дјелу је радикални повијесни ревизионизам

Данас се нерадо говори како о страдањима у усташким дjечjим логорима, тако и о онима коjи су уз наjвећи ризик спашавали дjецу. На дjелу jе радикални повиjесни ревизионизам коjи покушава негирати та страдања те проглашава ревизионистима оне коjи указуjу на верифицирану истину о тзв. НДХ, казао jе Александар Толнауер поводом Дана сjећања на страдање ратне сирочади у Сиску Неколико стотина људи с биjелим ружама и свиjећама у рукама окупило се jучер на дjечjем гробљу Викторовац у Сиску, на достоjанственом скупу одавања почасти жртвама тзв. Прихватилишта за дjецу коjе jе било у функциjи од почетка августа 1942. до почетка jануара 1943. Од глади, исцрпљености и болести у њему jе, према подацима

Крупа на Уни - зграда Скупштине општине

УСВОЈЕНА РЕЗОЛУЦИЈА О ГЕНОЦИДУ НАД СРБИМА

Скупштина општине Крупа на Уни усвоjила jе Резолуциjу о геноциду над српским народом на простору Подгрмеча, општине Босанска Крупа, коjи су у периоду 1941-1945. године починиле НДХ и њене слуге, и о почињеном прогону и етничком чишћењу Срба из Подгрмеча у периоду 1992-1995. године. У документу jе назначено да jе од 1941. до 1945. године почињен геноцид на подручjу лиjеве и десне обале Уне у Подгрмечу и над српским избjеглицама са Баниjе, Кордуна и Лике с намjером да се затре сваки траг о 21.000 страдалих Срба, од коjих jе око 8.000 дjеце и 7.500 жена, старих и изнемоглих, због идеологиjе НДХ-а да се трећина Срба побиjе, трећина покатоличи, а трећина

Отворена изложба ''Анатомија заборава''

Отворена изложба “Анатомија Заборава”

У Јевреjском културном центру “Арие Ливне” у Бањалуци синоћ jе отворена изложба “Анатомиjа заборава”, на коjоj jе представљена музеjска грађа посвећена страдању цивила на простору такозване Независне Државе Хрватске. Аутори ове изложбе, коjу су организовали Јевреjски културни центар и Народна и универзитетска библиотека Републике Српске, су Вања Шмуља, Споменка Кузмановић и Љубица Милекић. Изложба jе настала на основу грађе Музеjа жртава геноцида из Београда, Музеjа револуциjе на Мраковици, Музеjа “Козара” из Приjедора, Музеjа и Архива Републике Српске, Српског националног друштва Пребиловци из Београда, Удружења потомака и поштовалаца жртава логора смрти НДХ Госпић-Јадовно-Паг, бањалучког градског Удружења бивших логораша Другог свjетског рата и Народне библиотеке Србиjе. Шмуља jе рекла да jе ова

Миленко Чабрило, Жарко Бутулија, Светозар Црногорац, Стеван Комненић, Благоје Милинић, Миодраг Дунђеровић, Жарко Ј. Ратковић и Миленко Јахура (Фото: Слободна Херцеговина)

Херцеговци у Србији спремају писмо државном тужиоцу Вукчевићу и министру Селаковићу

У просториjама Удружења Требињаца „Јован Дучић“ у Београду одржан jе састанак Координационог одбора београдских и панчевачког херцеговачког удружења. Састанку су поред домаћина Жарка Ј. Ратковића председника Удружења Требињаца у Београду и Жарка Бутулиjе присутвовали: Светозар Црногорац, потпредседник Координационог Одбора и председник Клуба Гачана у Београду, Миленко Јахура (председник СНД Пребиловци), Миодраг Дунђеровић (председник Клуба Билећана), Благоjе Милинић (Удружење Невесињаца у Београду), док су Стеван Комненић (председник) и Миленко Чабрило представљали ЗК „Херцеговац“ из Панчева. На почетку састанка Светозар Црногорац jе нагласио да jе састанак сазван у окрњеном саставу (без воjвођанских удружења) никако због неког неjединства или „Не даj Боже, сеператизма“, већ из практичних разлога, те да ће за сваку одлуку

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала