У В О Д Након смрти блажено-почившег патријарха Павла и све видљивијег јачања екуменистичке струје унутар СПЦ, веома сложени однос Ватикана и СПЦ свео се последњих година углавном на два отворена и међусобно повезана питања: -Константни покушаји римске курије да што пре обезбеди званичну посету Папе Београду и -Процес канонизације Алојза Степинца, загребачког надбискупа и кардинала, у време Павелићеве геноцидне НДХ. При томе, од верујућих Срба очигледно се очекује се да ова питања третирају као део уступака и одрицања на безалтернативном европском путу, односно да наставе процес поништавања сопственог идентитета који је започела њихова политичка елита након пето-октобарског пуча 2000-те. Сам владајући политички естаблишмент свој став о овим питањима јасно

Јасеновац није уврштен у списак концентрационих логора. Такав захтев може само да затражи држава (а не појединци или удружења), а Србија са овом прозападном владом, није заинтересована за страдање Срба, Јевреја и Рома у јасеновачким логорима, јер спроводи политику „регионалне сарадње”. О геноциду који су извршени у НДХ деца у школама ништа не уче, а неки званичници Републике Србије упућују Хрватима опроштај у име жртава, иако их нико није овластио да то чине. Херцеговцима прети опасност да доживе судбину Срба из Хрватске. Тешко је набројати све титуле нашег саговорника. Др Србољуб Живановић је професор анатомије, антрополог, члан више научних и стручних установа у више земаља, један од оснивача Института за

Међународна комисија за истину о Јасеновцу засједаће у суботу, 7.маја у Бањалуци, гдје ће расправљати, између осталог, о уређењу Меморијалног центра јасеновачког стратишта у Доњој Градини, рекао је, гостујући у емисији “Отворено речено” Радија РС, српски антрополог и један од наистакнутијих истраживача логорског комплекса Јасеновац, Србољуб Живановић. – Сада је у току изградња Меморијалног центра у Доњој Градини. Влада Републике Српске је одобрила један пројекат, а у Лондону је основана фондација “Јасеновац и Холокауст Меморијална Фондација”, која ће да се труди да прикупи средства да се помогне изградња тог Меморијалног центра. Ту фондацију води Драгана Томашевић, која је била ученица бањалучке Гимназије, а 22. члана њене породице убијени су у

Бивши хрватски амбасадор у Ватикану Филип Вучак обелоданио је да је папа Фрања још јуна 2014. одлучио да се пролонгира канонизацију контроверзног кардинала Алојзија Степинца. Раније је ватикански амбасадор у Београду Орландо Антонини изјавио да процес канонизације загребачког надбискупа током Другог светског рата у Независној држави Хрватској неће бити настављен пре или током рада заједничке српско-хрватске комисије, коју је папа иницирао. Папа је и председнику Србије Томиславу Николићу прошле године казао да му се не жури да Степинца прогласи за свеца. Допринос патријарха Иринеја – На папину одлуку да се пролонгира Степинчева канонизација утицали су не само дописи српског патријарха Иринеја, већ пре свега потез поглавара српске цркве да протест

Пoрeд тoгa штo ћe нeскривeним шурoвaњeм с дeсницoм нa влaсти успjeти зaдржaти свojу пoзициjу, Нaтaшa Joвичић oстaт ћe упaмћeнa и кao рaвнaтeљицa jaсeнoвaчкoгa спoмeн-пoдручja кoja je ширитeљe лaжи и нeвjeштe фaлсификaтoрe зaмoлилa дa пљуну нa жртвe устaшкoг рeжимa Нaтaшa Joвичић умaлo сe joш приje двиje гoдинe успjeлa уписaти у хрвaтску пoвиjeст. Дoдушe, нe кao рaвнaтeљицa Спoмeн-пoдручja Jaсeнoвaц пoд чиjим вoдствoм je музej, кojи сe нaлaзи нa мjeсту нeкaдaшњeг устaшкoг лoгoрa, нaпoкoн дoбиo дoстojaнствeн пoстaв, вeћ кao стрaнкa у судскoм пoступку кojи je мoгao урoдити првим oптужeним у Хрвaтскoj зa jaвнo oдoбрaвaњe, пoрицaњe или знaтнo умaњивaњe кaзнeнo дjeлo гeнoцидa пoчињeнoг у Другoм свjeтскoм рaту. Биo je тo пeриoд у кojeм смo