Кованица “фактичко стање” прилепила се за сваку београдску расправу о Косову и Метохиjи, чвршће него нокат за месо. Кренуло jе од Соње Бисерко, размножило се у Либерално демократскоj партиjи, Чедомира Јовановића, а последњих месеци проговара и кроз уста Ивице Дачића. Ово на Косову jе фактичко стање; шта ми ту можемо; стање на терену jе такво; морамо да прихватимо стварност, а стварност каже да jе Косово фактички независно…тако говоре из дана у дан. И све су гласниjи.   Шта jе заjедничко свима њима? Шта их веже, са чиме се наjвише диче? Са антифашизмом. Сви ће вам рећи да су антифашисти. Лажу. Нико од њих ниjе антифашиста. Они су сурогати антифашизма, негациjа

Почело jе; све припремне радње су обављене, новац из иностранства већ пристиже, медиjска мрежа jе разапета, сви кадрови су на своjим местима… почиње борба за осамостаљење Воjводине. Коначан исход треба да буде конфедерализациjа садашње Србиjе, њено претапање у државну заjедницу под именом “Србиjа и Воjводина”. Ово ће Дачићу и Николићу-држите ме за реч – jош ове године у Бриселу бити испостављено као jедан од услова коjе Београд мора да испуни на путу за ЕУ. Већ дуже време група Срба, забринутих за оно што се спрема у блискоj нам будућности, покушава да упозори режим у Београду, онаj Тадићев и оваj Николић-Вучић- Дачићев шта се спрема у Новом Саду. За сада, без успеха. Сви

Ниjе  прошло ни десетак дана од како jе председник Хрватске Иво Јосиповић поновио раниjи став да ће односи Србиjе и Хрватске остати на замрзнутом нивоу – jер, казао jе Иво, да би дошло до сусрета наjважниjих фактора у тим државама челни људи Србиjе, пре свих Томислав Николић, мораjу да промене нека мишљења и ставове – а у Београд jе доспео премиjер Хрватске Зоран Милановић. Изненада, мора се признати. Ко га jе послао? Јосиповић, извесно, ниjе, а ниjе дошао ни сам од себе. СВЕЧАНО КРОЗ СВОД ЕУ Хрватска првог jула ове године постаjе равноправни члан Европске униjе, а та дружина не прима у своjе одаjе оне коjи са комшиjама воде парнице или

Како и зашто jе извесни Микулић, у jедном селу недалеко од Широког Бриjега, у Херцеговини, познатоj по усташтву  и љутом хрватству, подигао споменик ћириличном писму „заборављаjући“ неке врло важне податке из времена коjе, тврди он, Хрватима служи на част Двадесетак километара од Мостара, уз реку Лиштицу, смештена jе варош Широки Бриjег. Териториjално, то jе Босна и Херцеговина, све остало jе у духу и обележjима хрватства. Сам градић нема више од десет хиљада, а истоимена општина више од тридесет хиљада становника. На двадесетак минута лагане вожње колима од Широког Бриjега, на магистралном путу за Лиштицу, налази се село Кочерин. До пре неки дан име овог насеља jедва да су знали и

Све jе код Срба другачиjе него код других народа; док други стоjе пред зидом и размишљаjу шта им jе чинити Србин одмах удара главом па шта пукне; jал зид, jал глава, њему свеjедно.       Док други народи, мали, као и Срби, без скоро икаквог значаjа на широким светским друмовима и у великим биткама, траже заклон, чекаjу, лове тренутак кад ће се знати победник, па да притрче са заставом победника у руци, Срби не калкулишу ни секунд; залећу се и улазе у сукоб ма какав год им био противник, колико год био снажан; ако jе за одбрану опште вредноте и светих принципа (на коjе, иначе, нико више у свету

Како су Аустриjа и Католичка црква, за невероватно кратко време, мање од jедног века, граду Дубровнику променили историjске предзнаке, избрисали скоро све српске трагове, а у хрватску историjу, културу и науку уписали имена коjа немаjу ни наjмање везе са Хрватима У години коjа jе пред нама Хрватска улази у Европску униjу. Уз Хрвате коjи тим поводом ликуjу (због „коначног отклона од Балкана“) приличан jе броj оних коjи страхуjу од утапања ове државе у велику заjедницу земаља и народа. Ти и такви Хрвати плаше се могућности да им се у огромном европском базену, у коjем разни суверенитети не значе ништа или значе веома мало, не разводњи национална боjа и уништи национални

Управо обjављени резултати прошлогодишњег пописа у Хрватскоj потврдили су остварење наjслободниjих политичких снова Анте Павелића; да jе Хрватска скоро очишћена од Срба (400.000 заувек протерано), а оно што jе преостало топи се као лед на врелоj плотни Хрватска jе, коначно, обjавила резултате прошлогодишњег пописа становништва. У тоj држави живи четири милиона двеста осамдесет пет хиљада становника. Деведесет одсто су Хрвати. Срба jе, према очекивању, све мање, чак 15 хиљада у односу на 2001. годину. Прецизниjе, сада их jе тамо 186.633. Просечна старост 53 године. Српско питање у тоj држави и биолошки се приводи краjу. Остале претпоставке одавно су задовољене. Реално процењуjући, са факторима; исељавање, умирање и асимилациjа, кроз тридесетак година

Не постоји у новијој историји Европе држава коју су велике силе толико понижавале као што већ годинама Немачка, Америка и Енглеска понижавају Србију. Ову јадну земљу исмевају и народи чија је историја саздана од злочина, лажи, фалсификата; Србија пролази кроз шпалир “топлог зеца”, ћути и прима ударце и од оних који данас не би постојали да им у прошлости није било Србије. Београд је прећутно прихватио кривицу за све што се догодило деведесетих на гробном месту званом Југославија и зато је Србима овако како им је. Неће се ту мењати ништа набоље, напротив. И службени Београд и сви ми знамо шта долази, знамо за нове услове, ултиматуме, понижења којима ће

Уместо медиjског или политичког мелема на српске ране, какав jе могао да се очекуjе после пуштања Готовине и Маркача, заштитници хрватских интереса отворили су нову етапу у односима Србиjе и Хрватске, наговештаваjући нова понижења и уступке службеног Београда Не постоjи у новиjоj историjи Европе држава коjу су велике силе толико понижавале као што већ годинама Немачка, Америка и Енглеска понижаваjу Србиjу. Ову jадну земљу исмеjаваjу и народи чиjа jе историjа саздана од злочина, лажи, фалсификата; Србиjа пролази кроз шпалир „топлог зеца“, ћути и прима ударце и од оних коjи данас не би постоjали да им у прошлости ниjе било Србиjе. Београд jе прећутно прихватио кривицу за све што се догодило

Ограниченим људима својствено је да мисле како све знају; човек је осуђен на пораз онда кад поверује да је најјачи; свака власт, без изузетка, почиње да цури кроз прсте као сув песак онога часа кад носиоци те власти поверују да им нико ништа не може. Нема политичара на власти, осим ових у Србији, који владају без саветника, мудрих људи, пуних знања и животног искуства. Погледајте, или се распитајте, ко су саветници данашњих владара Србије. Са ким Николић, Дачић, Вучић, размењују мишљења уочи важних састанака на међународној сцени? Знам лично тројицу људи у Београду, врсне познаваоце аустријске, енглеске и руске политике на Балкану, са краја 19. и почетком 20. века, оног времена

Срби су шокирани одлукама Хашког трибунала коjима су сваке одговорности због убиjања Срба ослобођени Готовина, Маркач и Рамуш Харадинаj, иако су већ годинама сведоци оваквих и сличних одлука у Хрватскоj, Босни, чак и Србиjи Хашки трибунал, ту од почетка нема дилеме, основан jе са идеjом да потврди фалсификовану историjу о узроцима коjи су довели до смртног ропца државе Југославиjе. Зна се и чиjа jе то идеjа, ко jе дао први новац, ко све ово време издваjа наjвише новца да та антисрпска политичка инквизициjа живи. Монструм у Хагу годинама гута Србе коjе му приносе српски властодршци, све надаjући се да ће им то у нечему помоћи, да ће и следећи мандат задржати власт,

Држећи се дефиниције рата, успостављене почетком деведесетих, односно теорије о српској агресији на Хрватску, службени Загреб наговештава нову фазу односа са Србијом која подразумева да се ништа не мења, да Београд и даље ћути и трпи увреде и понижења Нова тактика Загреба у односима са службеним Београдом иде на потпуно игнорисање Томислава Николића, а за директне контакте лоциран је Ивица Дачић. Процена је да ће Дачић, под теретом „старих кредита“ свог некадашњег страначког вође Слободана Милошевића, морати да се сагиње дубље од Тадићевог наследника на месту председника Србије. Догађа се оно што смо предвидели; Срби у Хрватској, оно мало што их је остало, опет са страхом излазе из станова, у

Нова власт у Србији сменила је све генералне директоре великих привредних система и јавних предузећа. Осим директора Радио телевизије Србије (РТС). Њега не дирају, из разлога који су, за веровати је, познати Дачићу и Вучићу. Значи ли то да је РТС пословно, финансијски, успешна фирма? Не, у дуговима су до браде. Биће да та кућа испуњева све захтеве и очекивања српске јавности? Ма какви, нема пет људи који ће јавно упутити речи хвале. Шта каже струка, ова српска? Која струка? А странци? Е, ту смо; РТС је (не)очекивано постао интересантан странцима. Најпре је ОЕБС, у септембру ове године, послао у Београд извесну Дуњу Мијатовић, надлежну за “слободу медија”, а пре два дана

Лаже свако ко каже да се злочин не исплати; велике силе проводиле су константно кроз векове геноцид и етничка чишћења, градиле на томе утицаj, проширивале моћ, увећавале богатства, и дебело им се исплатило. Милиони људских тела уграђени су у темеље велелепних двораца и палата некада силних империjа, данас утицаjних држава.  Такозвани мали народи, коjи су под заштитом ових великих, могу такође ( у своjоj категориjи) да чине шта хоће и никада никоме неће одговарати. Њима jе наношење зла, убиjање, паљење, пљачка, етничко чишћење… дозвољено. Хрватска jе протерала 450.000 Срба, наjпре 1990/91. године, из Загреба, Задра, Осиjека, Сплита, Сиска, Вуковара, Карловца а онда 1995. године етнички очистила и спалила Краjину. Уместо

Ослобађајућа пресуда за Готовину, Маркача и „Олују“ само је један у низу великих српских пораза којима се не назире крај, јер се не види ни могућа промена српске политике од које сви имају значајну корист, а само Србија и Срби велику штету Нема ту ни изненађења, ни основа за шокираност. Ко је заиста веровао да ће Америка дозволити да се „Олуја“ квалификује као злочиначки подухват? Није та акција осмишљена у хрватским, већ у главама америчких активних и пензионисаних генерала. Историја не памти ни једну једину победу нечега што би могло да се назове хрватска војска. Највеће „победе“ те солдатеске везују се за оргијања над српским цивилима у Другом светском рату.

КОМЕНТАР: Како убити Вучића Вучића jе у Поточарима спасло само добро обезбеђење. Да су дошли до њега, убили би га. Ту никакве дилеме нема. 11.7.2015 0:06 Забрањено спомињање Никада у Европи српске жртве нису биле истоветне жртвама других народа. Злочин у Сребреници нико не пориче, али Срби траже да се макар спомену њихове жртве коjе су пале прве, много пре Сребренице 3.7.2015 22:59 Машић из Лондона Оно што НВО планираjу да ураде 11. jула у центру Београда имаће теже последице по Србиjу од било коjе резолуциjе 28.6.2015 22:38 Спасаваjмо латиницу У Србиjи jе, изгледа, и даље на снази одлука Аустро-Угарске команде, из 1916. године о забрани употребе ћирилице и увођењу

Беспредметно је данас, након свега, након толико година које су промениле и нас и околности, расправљати шта је и како је могло другачије. А увек, разуме се, може другачије. Милошевић је имао неколико година на располагању да реши косовскометохијски проблем. Имао је све у својим рукама; оружану силу, телекомуникације, медије, дипломатску мрежу… и ништа није урадио. Гурао је проблем испод кревета а онда је тај проблем експлодирао и разнео кревет, Милошевића, собу и кућу. Уместо да након оправданог укидања државности које су имале покрајине Косово и Метохија и Војводина, донесе Устав, са аутономном локалном управом за Војводину и специјалним статусом за Косово и Метохију, Милошевић није радио ништа. Чекао је,

Готово нико у међународноj заjедници не зна или неће да зна, да jе у Хрватскоj, држави коjу jе та заjедница на челу са Немачком и Америком оберучке пригрлила, спаљено три милиона „неподобних“ књига, о чему сведочи дело „Књигоцид“ обjављено недавно у Загребу  Tо jе правило коjе живот увек потврђуjе; у зло и страшно време, у тренуцима кад жртва веруjе да помоћи ниоткуда нема, да ће и њено страдање, бол, смрт, остати у мрачним и недокучивим ходницима у коjе сунце не залази, где jавност ништа не значи, где нема сведока – нађе се неко ко ће све то сутра или кроз десет, двадесет година ставити пред људе и рећи: Овако jе било. Када су 29. jула 1941. године окончали

После краћег прекида, за време и после рата, опет у Србији региструјемо већ патолошку снисходљивост и љубав према Хрватској, налазећи је у политици, култури, новинарству, док истовремено Загреб према Београду показује све веће гађење. То код мене прераста у параноју; са све већим страхом узимам даљински у намери да изађем на РТС, јер ми се по правилу догађа да тамо затекнем неког хрватског певача. Не могу да оманем, сумњам у деловање сопствене подсвести која ме, проф. Јеротић би то савршено објаснио, приморава да пребацујем на РТС баш кад је тамо, шта ја знам, „Парни ваљак“, Нина Бадрић, „Нови фосили“, Масимо Савић, „Ладно пиво“, Борис Новковић… Ништа немам против дотичне чељади

Многи се још увек сећају бриљантног хрватског певача, рођеног у Шибенику, који је све своје таленте и животне предности, а имао их је много, подредио националном осећању, борби за самосталну хрватску државу, скончавши и буквално на степеницама Сабора Хрватске Шездесетих година у Југославији почела је да се формира музичка сцена коју би са данашње позиције могли да назовемо естрадом. Новца, разуме се, није било. Свирало се и певало за своју душу, слушао се „Радио Луксембург“, глас оног света за који су многи у Титовој држави веровали да је рај на земљи, место где ћемо и ми једнога дана спустити своје табане. Отрежњење је касније било сурово и болно, посебно када

Било jе то краjем 1991. године, у оно време када jе немачки двоjац, Хелмут Кол и Ханс Дитрих Геншер, стезао врат Европи у намери да изнуди признање независности Хрватске и Словениjе. Без рукавица, дипломатских манира, без штапа и шаргарепе, Немачка огољелом уценом прибиjа уза зид Лондон и Париз; или ћете признати независност Хрватске и Словениjе или Немачка отвара процес преиспитивања уjедињене Европе као концепта и оквира живљења. Признали су.     У то време немачки медиjи додируjу врхове могућности сатанизациjе Срба као народа и београдског режима, представљеног у лику Слободана Милошевића. Ни нацисти почетком Другог светског рата нису у британским и америчким медиjима толико били сатанизовани као Срби почетком деведесетих у

Босна и Херцеговина jе траjно, занавек, подељена земља. Босна никада неће постати jединствена држава, њено тло jе набиjено историjом чиjе аветне сенке упорно и без престанка подижу завесе од мржње међу Босанцима. Том земљом jе владала jедна империjа коjа jе иза себе оставила вечну везу са остацима сопственог бића – оставила jе религиjу, ислам – и та веза ових дана и година бубри као врба у пролеће, показуjе своjа различита лица од коjих ниjедно не доприноси уjедињењу босанскохерцеговачких народа. Ово, свестан сам, звучи краjње обесхрабруjуће за дух заjедништва (шта год то значило), али ово jе истина коjа се не докучуjе бог зна каквом интелигенциjом и памећу. Довољно jе да човек

Геноцид над Србима у Другом светском рату био је познат само на потесу од Вардара до Триглава, и међу малобројним историчарима…Зато је запањујуће, готово невероватно, да један музичар, истина светског калибра, планетарно познат, али само музичар, изговара оно што нико пре њега није; Павелићеве Хрвате ставља у ранг нациста, а Србе на позицију Јевреја Изненада, кад то нико није могао да претпостави ни у сновима, два у свету врло угледна и утицајна човека, један из музичког, други из филмског света, урадила су нешто што је у Хрватској изазвало велику пажњу, реакције и протесте. Наравно, реч је о Србима. УДАРАЦ У ВРХ БРАДЕ Не памтим да је неко на међународном плану

Због чега се државни издавач Србиjе одлучио да штампа књиге двоjице аутора из Хрватске и Босне, чиjи ставови без сумње подлежу бар критичком преиспитивању, зашто таква прилика ниjе пружена неком од српских писаца или историчара из споменутих држава и откуда у свему томе Латинка Перовић? „Службени гласник“, издавачка кућа државе Србиjе, обjавио jе ових дана књигу мемоарске прозе „1941-Година коjа се враћа“ хрватског публицисте, повремено политичара, свакако врло познатог и интригантног Славка Голдштаjна. Садржаj Голдштаjнове књиге за оваj текст нема пресудну важност. Он jе само повод да видимо на коjи начин jе Голдштаjн сагледавао односе Срба и Хрвата у последњих двадесетак година, шта jе на том плану и сам урадио,