Пише: Боjан Милиjашевић Усташе су 31. jануара 1942. године са имања локалног газде Михаила Хартмана одвели скупину Срба у прњаворски затвор одакле су их дан касниjе повезане жицом 2 по 2 повели у правцу Дервенте и стриjељали у Виjачком лугу 300 метара од кућа породица Шикарац. Срби из Лужана коjе су похватани на Хартмановом имању су се налазили у заштити код газде Михаила и неко вриjеме становали код њега а заузврат су израбљивани радећи на пилани и циглани без плате и хране. Остали Срби коjи су похватани тада били су из села Штрпци, а таj дан су дошли код Хартмана преузети одређен броj цриjепа за Раjка Брковића коjи jе организиовао

Прњаворска Борачка организациjа, општински Одбор СУБНОР-а и породице жртава уприличили су данас помен за 22 жртве усташког терора убиjене на данашњи дан 1941. године у Прњавору. Предсjедник градског одбора Борачке организациjе Момир Краjишник рекао jе да све структуре друштва треба да преносе искуства на младе генерациjе и упознаjу их са недаћама коjе су задесиле српски народ кроз историjу да не би биле заборављене. “У школским уџбеницима данас се мало о томе говори, зато jе битно да млади имаjу сазнања каква jе била прошлост њихових предака”, каже Краjишник. Предсjедник СУБНОР-а у Прњавору Новак Богићевић подсjетио jе да су међу жртвама убиjеним на данашњи дан били цивили старости од 17 до 49

На локалитету познатом као Радуловац усташе су, 04.12.1941. у свом злочиначком походу звjерски убиле 22 мушкарца из Парамиjа, Млинаца и Чорли, чиjи jе jедини гриjех био што су православне вjероисповиjести.      Везане вијести: РАДУЛОВАЦ, СЈЕЋАЊЕ НА ЖРТВЕ УСТАШКОГ ТЕРОРА  

Општински одбор СУБНОР-а Прњавор, породице жртава усташког терора и општинска Борачка организациjа из Прњавора организовали су jуче (04.12.2013) помен за 22 цивилне жртве усташког терора убиjене на таj дан 1941. године. На локалитету познатом као Радуловац усташе су у свом злочиначком походу звjерски убиле 22 мушкарца из Парамиjа, Млинаца и Чорли, чиjи jе jедини гриjех био што су православне вjероисповиjести. Споменик овим жртвама подигнут jе 1973. године, али jе с временом заборављен, да би приjе двиjе године, захваљуjући новчаноj помоћи локалне власти, био обновљен и освештан. Према подацима СУБНОР-а, на подручjу општине Прњавор има 127 спомен-обиљежjа подигнутих у знак сjећања на жртве усташких злочина. Извор:  Везане виjести: ПРЊАВОР – Јадовно 1941  

ПРЊАВОР,  (СРНА) – Делегациjа Општинског одбора СУБНОР-а положила jе jуче виjенце у Спомен парку гдjе се налазе бисте четири народна хероjа као знак сjећања на Дан ослобођења Прњавора у Другом свjетском рату. Предсjедник општинског СУБНОР-а Новак Богићевић подсjетио jе да jе Прњавор ослобођен 10. jула 1943. године и да jе након тога, као ниjедан други град у бившоj Југославиjи, био слободан 696 дана. Богићевић jе истакао да се Дан побjеде у овоj општини обиљежавао пуних 45 година и упутио замjерку локалним властима коjе су оваj датум, након посљедњег рата, избрисале из календара важних годишњих општинских догађаjа. Замjеник начелника општине Прњавор Срећко Аулић, коjи jе присуствовао полагању виjенаца, рекао jе да не зна да ли ће Скупштина општине доћи

Светосавска омладинска заједница(СОЗ) из Прњавора је посјетом стратишту у селу Кремна и парастосом у Храму Светог великомученика цара Лазара на Вучијаку обиљежила 70 година од страдања двадесет мјештана засеока Петровићи, у селу Кремна. Томо Петровић тог кобног дана имао је само пет мјесеци, али о овом догађају зна много из прича његове мајке, која га је ,иако тешко рањена, спасила од непријатеља. “Мајка ми је причала да су у село у ком су били само жене,дјеца и старци дошла два камиона са војницима.Убијене али и живу дјецу су набацали на камару у двије зграде, запалили шеварику и оставили да изгоре.Моја мајка којој је скоро у потпуности била одсјечена рука и

16. децембра 2011. године се навршава пуних 70 година од када су хрватске оружане снаге из гарнизона у Прњавору уз помоћ комшија Мађара и Украјинаца грко-католика са Вучијака на најбестијалнији начин побили 20 углавном жена и дјеце из села Кремна, заселак Петровићи. Пуних 69 година се чекало да истина о овом злочину изађе из заборава, тачније до прошле године када су активисти Светосавске омладинске заједнице из Прњавора уредили спомен-плоче и по први пут од страдања организовали парастос за ове невине жртве. Срби из засеока Петровићи су покупљени и након мучне смрти спаљени у двије зграде, а њихови остаци су сахрањени на локалном мјесном гробљу. Прва свједочења о овом злочину су

Дана 7. фебруара 1942. године се догодио покољ Срба у селима око Бања Луке, Дракулићу, Шарговцу, Мотикама и руднику Раковац гдjе су хрватске усташе поклале преко 2.300 Срба за само неколико сати углавном без испаљеног метка. Од тог броjа jе поклано 551 српско диjете старости од колиjевке до 14 година. На исти датум се десио и злочин у селу Штрпци код Прњавора али у знатно мањем обиму али нимало у блажем облику. Наиме, у jутро 7. фебруара по великоj зими и хладноћи група усташа долази из Прњавора у центар села – Глоговац коjи jе био настањен њемачким становништвом коjе jе аустроугарска населила диљем БиХ. То њемачко становништво се одмах по

ПРЊАВОР – Потомци свирепо поубиjаних прњаворских Срба, после петогодишње борбе успели су напокон да подигну спомен – обележjе над стратиштем 22 претка коjа су страдала од усташке каме у њиви Радуловац уз православно гробље у близини центра Прњавора. Акциjи jе претходио више него необичан сан Мирослава Воjводића, инициjатора акциjе, коjем се у сну пре пет година поjавила покоjна бака Босиљка, са речима: „Сине, види кога сам ти довела“. – Изашао сам на терасу и видео 22 мученика из jаме Радловац, међу коjима jе био и моj деда, отац маjчин Раjко Васић – прича Мирослав о свом несвакидашњем сну и почетку акциjе. – „Не треба нам ништа осим да нам изнад

Да се злочин коjи се десио над Србима у периду Другог свjетског рата не би заборавио, а самим тим и страдање народа прњаворског краjа, Светосавска омладинска заjедница Прњавор jе приступила истраживању, лоцирању и чишћењу гробница и спомен обиљежjа коjа су у протеклом периоду од неких двадесет и више година заборављена и запуштена. Прва акциjа jе поведена у селу Кремна, чишћењем и уређивањем спомен плоче и локациjе гдjе су сахрањени посмртни остаци углавном жена и дjеце коjе су усташе побили а потом и спалили 16.децембра 1941.године у засеоку Петровићи. Спомен плоче су подигнуте 33 године послиjе овог злочина, тек 1974.године, и од тада jе ова гробница препуштена забораву као и поменути