Полагањем виjенаца на централни Споменик ослободиоцима у Биjељини jе данас обиљежено 23 године од формирања Прве семберске лаке пjешадиjске бригаде, чиjих jе 139 бораца дало животе за стварање Републике Српске. Први начелник штаба бригаде Ђоко Паjић рекао jе новинарима да jе током славног ратног пута кроз ову бригаду у саставу Воjске Републике Српске прошло око 5.000 бораца. “Поносни смо на борце и на наше пале хероjе коjи су учествовали у одбрани српског народа у Сембериjи, на Маjевици и у Посавини, као и у славноj акциjи `Коридор`”, истакао jе Паjић. Виjенце су на спомен-обиљежjе на градском тргу положиле делегациjе ратних ветерана Прве семберске бригаде, Градске борачке организациjе и Градске управе Биjељине.

Поводом 23 године од страдања 46 Срба из Сиjековца код Брода, служен jе парастос погинулим српским цивилима. Предсjедник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић поручио jе да треба памтити оно што се десило у Сиjековцу приjе 23 године и да не треба заборавити злочин коjи jе ту почињен, jер jе чињеница да се страдање Срба 1992. поновило након четрдесетак година. “Српски народ чека правду! Не требаjу нам подjеле унутар српског корпуса, сувише нас jе мало да се диjелимо”, поручио jе Чубриловић током обиљежавања 23 године од страдања 46 Срба у Сиjековцу. Он jе подсjетио да су у jедном сату нестаjале читаве породице и питао зар то ниjе довољно свиjету и

Кућа породице Зечевић испред коjе су убиjени домаћин Васо Зечевић и његова три сина Прича о злочину над Србима у Сиjековцу код Добоjа, извршеном приjе 23 године, много jе комплексниjа од покушаjа да се таj догађаj представи као инцидент и она не смиjе бити завршена само на казнама Земиру Ковачевићу и Јосипу Толићу, изjавио jе Срни директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Коjић. Коjић jе рекао да злочин у Сиjековцу представља први масовни злочин на подручjу БиХ, коjи заслужуjе далеко већу пажњу од оног што jе тренутно урађено пред правосуђем БиХ. Он jе истакао да, с обзиром да jе у злочину учествовао значаjан

У бродском насељу Сиjековац тог 26. марта 1992. године припадници регуларне воjске Републике Хрватске заjедно са паравоjним хрватско-муслиманским jединицама из Хрватске и БиХ коjе су формирале СДА и ХДЗ убили су 19 српских цивила. У само jедном поподневном часу убиjено jе 19 Срба, од коjих jе наjмлађа жртва имала 16, а наjстариjа 72 године. Наредних дана убиjен jе jош 41 Србин. Тиjела убиjених су данима вожена у камионима–хладњачама да би касниjе била сахрањена у масовне гробнице или су бачена у риjеку Саву. Побиjени Сиjековчани су жртве првог ратног злочина у БиХ.   Везане виjести: ГРАБОВАЦ: ИЗБЈЕГАВАЊЕ ИЗВОЂЕЊА ПРАВИХ СВЈЕДОКА ЗА СИЈЕКОВАЦ УТВРЂЕН ПРОГРАМ ОБИЉЕЖАВАЊА 21 ГОДИНЕ ОД ЗЛОЧИНА Масакр у

У мjесноj заjедници “Рит” у Броду данас jе служен парастос за дванаест погинулих бораца у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату са подручjа те мjесне заjеднице. Парастос jе служио протоjереj Јово Бановић, уз присуство чланова породица погинулих бораца, бивших бораца, те представника Борачке организациjе, општине Брод и грађана. Предсjедник Предсjедништва бродске Борачке организациjе Зоран Видић рекао jе да jе ова мjесна заjедница симбол почетка страдања српског народа у протеклом рату, jер су jош 1991. године пале прве жртве из тог мjеста. Видић jе подсjетио да су два младића из “Рита” погинула служећи редовни воjни рок, као припадници Југословенске народне армиjе, на ратиштима у Хрватскоj (Тењски Антуновац и Велика Буна) у борбама против припадника

У Сиjековцу код Брода сутра ће бити обиљежене 23 године од ратног злочина над српским цивилима коjи су починиле регуларне оружане снаге из Хрватске, уз помоћ паравоjних бошњачко-хрватских jединица из БиХ. У првом ратном злочину почињеном на териториjи БиХ за сат времена убиjено jе девет особа, међу коjима наjвише чланова породица Милошевић и Зечевић, гдjе су убиjени очеви са два, односно три сина. У Сиjековцу jе током 1992. године убиjено 46 лица, углавном жене, дjеца и старци, од коjих jе наjмлађа жртва био Драго Милошевић (17), а наjстариjа Васо Зечевић (77). Запаљено jе 15 кућа, као и црква Свете великомученице Огњене Мариjе. Помоћник министра рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске

Састанак организационог Одбора за обиљежавање годишњице страдања Срба у Сиjековцу У Сиjековцу ће 26. марта служењем Свете литургиjе у цркви Свете великомученице Огњене Мариjе почети обиљежавање 23 године од страдња Срба у овом мjесту у општини Брод. Програмом jе предвиђено да ће литургиjа бити служена са почетком у 9.00 часова, за 10.30 предвиђен jе парастос погинулим српским цивилима, а у 11.00 полагање виjенаца на спомен-плочу. Након тога услиjедиће обраћање званичника и духовни програм. Одбор Владе Републике Српске за његовање традициjе значаjних историjских догађаjа уврстио jе страдање Срба у Сиjековцу у календар значаjних историjских датума и обиљежавање тог страдања jе од републичког значаjа, изjавио jе предсjедник Пододбора за обиљежавање значаjних историjских

Свjедок Тужилаштва БиХ Сузана Јешић свjедочила jе данас пред Судом БиХ о силовању коjе jе као четрнаестогодишња дjевоjчица преживjела у општина Оџак. Она jе на суђењу за злочине почињене у Оџаку испричала да jу jе у jулу 1992. године силовао брат оптуженог Мариjана Брњића, Мато Брњић, а да jе касниjе сазнала да jе исти дан Веру Лешић силовао оптужени Мариjан. Јешићева jе навела да jе 3. jула 1992. године са маjком, сестрама, те осталим женама српске националности из Новог Града у општина Оџак била смjештена у кући Миле Владића. “Ту ми се десио пакао. Дошли су наоружани припадници Хрватског виjећа одбране (ХВО). Отели су ме од маjке коjа jе плакала.

У приградском брчанском насељу Грбавица, на мjесном гробљу, служен jе парастос и прислужене свиjеће за 13 мjештана коjе су на данашњи дан приjе 22 године заробили, мучили, убили, а потом масакрирали припадници хрватско-муслиманских формациjа у Бодеришту, jужно од Брчког. Предсjедник Борачке организациjе Републике Српске Миломир Савчић подсjетио jе да jе злочин у Бодеришту jедан од наjтежих и наjстрашниjих у овом диjелу БиХ, гдjе jе 13 бораца Воjске Републике Српске прво заробљено, звjерски мучено и убиjено, а потом масакрирано. Савчић jе рекао на помену да jе над тим људима извршено неколико ратних злочина, те да jе та чињеница морала да буде разлог да оваj случаj постане приоритет у раду тужилаштва. Према

08. марта 1993. године у насељу Грбавица код Брчког заробљено jе 13 воjника Воjске Републике Српске, коjи су по заробљавању мучки побиjени.   Везане виjести: ИМА ЛИ ПРАВДЕ ЗА СРБЕ УБИЈЕНЕ У ГРБAВИЦИ ?

Приjем у Броду за 78 маjки погинулих бораца ове општине Општина Брод и општинска Борачка организациjа организовале су данас приjем за 78 маjки погинулих бораца из протеклог одбрамбено-отаџбинског рата, поводом 8. марта – Међународног дана жена. Приjе приjема упаљене су свиjеће у спомен-соби у просториjама Борачке организациjе. Предсjедник општинске Борачке организациjе Зоран Видић рекао jе да приjем представља мали знак захвалности и поштовања према маjкама коjе су остале без синова, коjи су наjзаслужниjи за слободу народа и стварање Републике Српске. Према његовим риjечима, осим цвиjећа, свакоj маjци погинулог борца додиjељено jе и 100 КМ. Начелник општине Брод Илиjа Јовичић рекао jе да локална заjедница настоjи да помогне свим борачким категориjама,

Откривањем спомен-плоче првоj жртви рата у општини Брод Воjиславу Горановићу у кругу предузећа “Грамат” у Горњем Клакару, данас су обиљежене 23 године од агресиjе регуларне Воjске Хрватске и паравоjних формациjа на ову општину. Горановић jе био технички директор Индустриjе грађевинског материjала “Грамат”, коjи jе погинуо на радном мjесту у jутарњим часовима 16. септембра 1991. године. Спомен-плочу открили су Мирко и Милован Горановић, браћа убиjеног Воjислава, а освештао jе свештеник Дарко Вукомановић, коjи jе потом служио парастос. Послиjе откривања спомен-плоче Мирко Горановић захвалио jе грађанима Брода, посебно бродскоj Борачкоj организациjи, коjи су оживjели сjећања на његовог убиjеног брата. Предсjедник Предсjедништва бродске Борачке организациjе Зоран Видић у обраћању jе рекао да jе

Брод У Броду ће сутра бити обиљежене 23 године од агресиjе регуларне воjске Хрватске и паравоjних формациjа на ову општину. Српски народ коjи jе живио у тадашњоj општини Босански Брод 3. марта 1992. године напале су оружане воjне и паравоjне формациjе из Хрватске, али и из БиХ, састављене од Хрвата и муслимана из Брода и околних мjеста. У документима општинске Борачке организациjе наводи се да jе Брод био под вишемjесечном окупациjом, да jе у том периоду на подручjу општине било десет логора кроз коjе jе прошло око 2.000 људи, а убиjено jе 226. Са подручjа ове општине погинула су 244 српска борца. Програмом обиљежавања предвиђено jе да у кругу предузећа

У Брчком jе изречена неправоснажна пресуда за ратне злочине над Србима, за коjе су осуђени Асмир Ататервић и Армин Омазић. Татаревић jе кажњен на двиjе, а Омазић на 18 мjесеци затвора. Татаревић и Омазић осуђени за ратни злочин над Србима Осуђени су због злочина коjи су починили на Србима, током 1992-е године у логорима у Горњем Рахићу и Горњем Зовику. Татаревић jе био пратилац комадната 108 бригаде ХВО-а, а Омазић, воjни полицаjац. Васиљко Тодић преживио jе иживљавања Асмира Татаревића у логорима за Србе у Горњем Рахићу и Горњем Зовику. – Иживљао се над нама у заробљеништву, поготoво на мени. Има их доста, коjи су умрли а то су посљедице наjвише Асмира

Предсjедник Удружења логораша Модрича Владо Драгоjловић изjавио jе Срни да су Срби из Оџака задовољни оптужницом против Илиjе Јурића, коjу jе подигао тужилац Посебног одjељење за ратне злочине Тужилаштва БиХ, и изразио очекивање да ће бити процесуирани сви починиоци тортуре над Србима у Оџаку 1992. године. Драгоjловић jе рекао да jе Јурић тринаести припадник Хрватског виjећа одбране /ХВО/ против кога jе, од завршетка рата, подигнута оптужница за кривична дjела ратног злочина против цивилног становништва српске националности на простору Оџака. “Према сазнањима Удружења логораша Модрича, Окружно тужилаштво Добоj, Кантонално тужилаштво у Орашjу и Тужилаштво БиХ за кривична дjела ратног злочина над цивилима у Оџаку сумњиче око 200 лица”, рекао jе Драгоjловић

Мира и Данко Ђукић поред своjе четворо деце, подигли кћерку и сина погинулог борца РС  Мира, Боjана, Боjан и Данко испред нове куће СРБАЦ – Сваку врсту милосрђа, па и наjмање хумано дело треба ценити, али оно што су урадили 68-годишњи Данко Ђукић и његова четири године млађа супруга Мира може се назвати хуманитарним подвигом, што потврђуjу броjна општинска и републичка признања. – У суседноj општини Прњавор имала сам рођака Ђоку Боjанића коjи jе као припадник МУП РС погинуо у рату 1993. године, оставивши иза себе двоjе мале деце, Боjану са две и по године и Боjана са 13 месеци. Маjка Јасна напустила jе децу и мужа шест месеци пре

Борачка организациjа општине Брод затражиће од локалне управе да садашња Стадионска улица буде названа по генералу Воjске Републике Српске Славку Лисици, коjег грађани сматраjу наjзаслужниjим за ослобођење ове општине у посљедњем одбрамбено-отаџбинском рату. На сjедници Скупштине ове организациjе делегати су били jедногласни у ставу да буде покренута ова инициjатива. Предсjедник Борачке организациjе општине Брод Зоран Видић рекао jе да jе организациjа ове године имала низ активности на терену и да у раду има подршку локалне заjеднице. “Редовно смо обиљежавали значаjне датуме и одржавали помен парастосе. Осим тога, настоjали смо да помогнемо да борачке категориjе лакше остваре права коjа им припадаjу, почев од стамбеног збрињавања, лиjечења, обезбjеђивања стипендиjа и уџбеника дjеци

Породицама 17 погинулих бораца Воjске Републике Српске из Дервенте данас су уручена одликовања “Медаља заслуге за народ”, коjим их jе одликовао предсjедник Републике Српске Милорад Додик. Члановима погинулих бораца одликовања jе уручио предсjедник Републичке организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Недељко Митровић. Према његовим риjечима, предсjедник Српске jе на приjедлог ове организациjе постхумно одликовао 205 бораца из циjеле Републике Српске. “Ова одликовања су наjмање што друштво може да пружи породицама погинулих бораца коjи су животе дали, бранећи и штитећи Републику Српску. Породицам остаjе право и на надоканду и она неће изостати”, рекао jе Митровић. Мира Драгић преузела jе признање доиjељено постхумно њеном супругу, коjи jе

Припадници Полициjске станице Брод помажу изградњу куће Миљи Зечевић из Сиjековца, коjа jе 1992. године у jедном дану изгубила три сина и супруга, а у кући ће бити и спомен-соба сиjековачким жртвама из протеклог рата. Полициjски службеници су за изградњу куће донирали новчана средства, а ангажуjу се и на обављању грађевинских радова, наводе из Центра jавне безбjедности Добоj. Из добоjског ЦЈБ наводе да су полициjски службеници и на оваj начин показали хумани аспект полициjске професиjе коjа, осим обављања редовних послова и задатака на сузбиjању криминалитета и очувању jавног реда и мира, подразумиjева и ангажовање на побољшању услова живота наших суграђана. Инициjативу за изградњу куће подржала jе локална заjедница Сиjековац, привредници

Парастосом погинулим борцима и цивилним жртвама одбрамбено-отаџбинског рата из Вучиловца код Брчког, као и погинулим борцима из Челинца и Козарске Дубице, чиjе су бригаде браниле оваj дио сjеверне границе Републике Српске, у Крепшићу и Вучиловцу jуче jе обиљежена двадесет друга годишњица окупациjе и разарања овог српског села од стране припадника ХВО-а из Орашjа и сусjедне Хрватске. Након пробоjа линиjа одбране здружених снага ХВО из Орашjа уз подршку из Хрватске приjе тачно 22 године, убиjена су 23 мjештана Вучиловца – наjмлађа жртва био jе 10 -годишњи Боjан Лукић, наjстариjа 86-годишњи Крста Арсенић. Село с 240 домова jе прогнано, опљачкано и разорено: преживjели памте и не прихватаjу чињеницу да се о овом

Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражења несталих лица дошао jе до фрапантног податка, односно документа у коjем Хрватско виjеће одбране /ХВО/ у току рата издаjе наредбу своjим воjницима да жене српске националности приводе на сексуално злостављање, те да могу примиjенити силу ако пружаjу отпор. “Оваj податак наjбоље показуjе какви су гнусни злочини чињени над женама српске националности у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату”, рекао jе данас на конференциjи за новинаре у Бањалуци директор овог центра Милорад Коjић. Коjић jе додао да jе Центар дошао до прелиминарних података да jе у протеклом рату смртно страдало 2.529 жена српске националности или око 10 одсто укупно смртно страдалих лица из Републике Српске.

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Петар Ђокић данас jе свечано открио спомен-чесму у засеоку Кладуша код Пелагићева, коjа jе посвећена седамнаесторици палих бораца Воjске Републике Српске са овог подручjа. Он jе нагласио да погинули борци из овог мjеста завређуjу поштовање и да буде подигнуто спомен обиљежjе у њихову част. “Успjели смо подићи ову спомен-чесму уз помоћ Мjесне заjеднице и општине Пелагићево, и уз значаjну подршку Владе Републике Српске, односно Министарства рада и борачко-инвалидске заштите”, рекао jе Ђокић. Укупна инвестициjа износила jе 18.000 КМ, а средства су обезбиjедили Министарство рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске, општина Пелагићево и грађани. “Из наше мjесне заjеднице у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату погинуло jе

Парастосом и полагањем виjенаца на мjесном гробљу у Ражљеву, код Брчког, данас jе одржана комеморациjа поводом двадесете годишњице погибиjе команданта специjане jединице Прве посавске бригаде Воjске Републике Српске /ВРС/ Бошка Перића Пеше. Тим поводом његов гроб, осим чланова породице и наjближе родбине, посjетили су саборци, представници борачких асоциjациjа, те припадници командних структура у одбрамбено-отаџбинском рату на овим просторима. Савjетник министра рада и борачко-инвалидске заштитете Републике Српске Милан Торбица, генерал у пензиjи, изjавио jе да му jе посебно у сjећању остало jунаштво Бошка Перића Пеше коjе jе испољио у акциjи за проширење коридора. “Он jе своjе име уклесао у историjу и никад не смиjе бити заборављен. Његови саборци и сви грађани

БРЧКО, 19. ОКТОБРА /СРНА/ – У Горњим Дубравицама код Брчког данас jе служен парастос за девет српских бораца погинулих у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату и 43 цивила настрадала у Другом свjетском рату. Помен jе пред спомеником страдалима на улазу у ово село на обронцима Маjевице, у присуству стотињак мjештана, служио протоjереj ставрофор Драган Ћирковић. Мjештани се посебно присjећаjу 12 чланова породице Драгичевић, од коjих су њих десет побиле усташе на кућном прагу 11. новембра 1941. године. Предсjедник Мjесне заjеднице Горње Дубравице Мићо Стевановић рекао jе да jе та породица побиjена само зато што су били Срби. “Како другачиjе обjаснити да су џелати из сусjедног Челића и Ратковића раниjе познавали своjе жртве,

БРОД, 7. ОКТОБРА /СРНА/ – Општина Брод обиљежила jе данас Дан општине и 22 године од ослобођења. Начелник општине Брод Илиjа Јовичић уприличио jе приjем за званице, након чега jе организована посjета спомен-соби погинулим борцима, а потом су на Централном спомен-обиљежjу положени виjенци и служен jе парастос страдалима у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату. Предсjедник Предсjедништва Борачке организациjе Брод Зоран Видић рекао jе да jе 7. октобар дан коjи ће бити вjечно уписан у историjу Брода и Републике Српске. Он jе подсjетио да jе Брод ослобођен на данашњи дан приjе 22 године, као и да jе 11. маjа 1992. године огромна колона православних Срба кренула у егзодус. “Пут од Брода до Подновља,