Починиоци стравичног злочина над недужним српским цивилма у селима Горње Јошанице код Фоче морају бити кажњени уколико се у БиХ жели градити мир и суживот, поручено је данас са обиљежавања 25 година од овог најмасовнијег страдања српског живља у горњем Подрињу. На Никољдан, 19. децембра 1992. године, муслиманска војска из Горажда је у освит дана истовремено упала у десетак јошаничких села свирепо убивши 56 српских цивила, међу којима је било троје дјеце, те велики број жена, дјевојака и стараца. Борац Војске Републике Српске Милорад Чанчар, који је био међу првима који су стигли у јошаничко село Хоџиће након извршеног масакра, каже да су затекли побијене све мјештане. “Најпотреснија слика која

У Горњој Јошаници код Фоче, у селу Хоџићи, данас ће, уочи љетног Никољдана, бити обиљежено 25 година од страдања 56 српских цивила које су на Никољдан 19. децембра 1992. године убили припадници тзв. Армије БиХ. Помен парастос код споменика српским мјештанима Јошанице погинулим у посљедњем рату, у организације фочанске Борачке организације, почеће у 12.00 часова. Општинска Организација породица погинулих, у оквиру “Мајског сјећања на јошаничко страдање”, организоваће ходочасне јошаничке задушнице, поход од централног споменика у граду до споменика у Јошаници у част невино страдалих српских цивила. Учесници ходочашћа кренуће у 7.30 часова из Фоче према 13 километара удаљеним Хоџићима у Горњој Јошаници, да би стигли на помен парастос у 12.00

Прије 25 година формирана је Вишеградска лака пјешадијска бригада, као одговор на вишемјесечне провокације патриотске лиге и зелених беретки, и њихове нападе на српско становништво. Бранећи Српску, од Херцеговине до Крајине, живот су дала 144 борца. Туга за погинулим Радивојем и брига за сина Драгана и његову породицу бреме су на плећима Босиљке Кнежевић. Нада се да ће извести на пут двоје унучића, јер су им њена пензија и инвалиднина једина примања. Туга за Радивојем не престје. – Дичим се што сам имала оваквог сина, нека вам сви кажу какав је мој Радивоје био. Али шта ћу, нисам сама има нас на хиљаде, прича мајка Босиљка Вишеградска бригада извршила је

Служењем парастоса у Храму Рођења Пресвете Богородице, литијом кроз град и полагањем вијенаца на централно спомен-обиљежје, у Зворнику је обиљежено 25 година од формирања Илијашке, Хаџићке, Кошевске, Рајловачке, Вогошћанске и Илиџанске бригаде, које су имале историјку улогу у одбрани Републике Српске. Живот је изгубило више од 2.100 бораца из ових бригада и они су златним словима уписани у темеље отаџбине, поручено је у Зворнику. Извор: Радио Телевизија Републике Српске Везане вијести: Четврт вијека од формирања бригада сарајевског подручја Обиљежено 25 година од формирања Вишеградске бригаде Обиљежено 25 година од формирања Прве посавске бригаде ВРС

Служењем помена и полагањем вијенаца на Централни споменик за 1.080 погинулих бораца, у Зворнику је данас обиљежено 25 година од формирања Илијашке, Илиџанске, Хаџићке, Рајиловачке, Кошевске и Вогошћанске бригаде, те одата почаст погинулим борцима у одбрамбено-отаџбинском рату, припадницима полиције и цивилним жртвама рата са подручја бивших српских сарајевских општина. Предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић нагласио је да на посебно свечан и примјерен начин обиљежавају Дан формирања шест сарајевских бригада које су дале огроман допринос у стварању Републике Српске. “Припадници ових бригада у рату су одбранили сваки педаљ српске територије на подручју Сарајева, да би се послије рата опредјелили да се, иако су одбранили своја огњишта, преселе на територију

У Вишеграду је данас служењем парастоса и полагањем цвијећа на централни споменик браниоцима Републике Српске обиљежено 25 година од формирања Вишеградске бригаде. Први командир ове јединице Милан Илић је пожелио да више никада ниједна генерација не ратује, те да треба да наставе да обиљежавају годишњице Вишеградске бригаде. Начелник општине Вишеград Младен Ђуревић рекао је да родољуби увијек треба да буду на првом мјесту и да треба чувати Републику Српску. “Зато и јесмо овдје, да вратимо сјећање на страдање и да поручимо да не смијемо да заборавимо своју историју”, истакао је Ђуревић. Он је свим борцима захвалио што су прије 25 година кренули на пут стварања Републике Српске, што су допринијели

Освештањем Спомен-крста на брду Град у Вишеграду, те служењем парастоса и помена код споменика руским добровољцима на Мегдану, данас је обиљежен Дан руских добровољаца. Предсједник Предсједништва Борачке организације Републике Српске Душко Милетић рекао је да су Руси у протеклом рату својом борбом и животима потврдили братску љубав и православну приврженост Србима, својој православној браћи. “Ми смо народ једног коријена, једне душе, једне вјере и једног идеала слободе, а то потврђују и бројни ратови у нашој прошлости. Русија је ушла у Први свјетски рат да би заштитила Србију након напада Аустроугарске, а да сама није била спремна на рат”, рекао је Милетић. Он је истакао да су добровољци из Русије прискочили

У Вишеграду ће данас бити обиљежен Дан руских добровољаца, у знак сјећања на руске борце погинуле у одбрамбено-отаџбинском рату на подручју овог града у редовима Војске Републике Српске. У Борачкој организацији Вишеград Срни је речено да ће на брду Град у 10.00 часова бити откривен и освештан спомен-крст посвећен погинулим руским добровољцима. Парастос ће бити служен у 11.00 часова на војничком гробљу код споменика руским добровољцима на Мегдану, а потом ће бити служен и помен страдалима. Након тога, делегације ће положити вијенце и цвијеће на споменик руским добровољцима на којем су уклесана имена 37 погинулих, као и на централни споменик браниоцима Републике Српске. У вишеградском Дому културе истог дана у

У Зворнику је данас поводом 25 година од ослобођења града у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату служен помен и положено цвијеће на централни споменик за 1.080 погинулих српских бораца, а потом је одржана свечана академија. Тадашњи предсједник општине Зворник Брано Грујић подсјетио је присутне на академији поводом Дана ослобођења града да су муслиманске снаге 4. априла 1992. године узеле град, блокирале све излазе и улазе у град, чиме је настао пакао за српски народ у Зворнику. “Српска нејач у пратњи старијих бјежала је преко Дрине чамцима да спаси главе”, рекао је Грујић и нагласио да се српски народ, када је видио да је изгубио слободу и да му пријети нестанак, организовао и

На брду Град у Вишеграду подигнут је руски крст, посвећен погинулим руским добровољцима у Одбрамбено-отаџбинском рату. Крст је донирало Удружење ветерана “12. април” из Косовске Митровице. Споменик ће бити освештан 12. априла. “За Републику Српску 37 руских добровољаца дало је своје животе. На подручју Вишеграда седам бораца је погинуло. Ми у БОРС-у смо одлучили да им се одужимо на тај начин што ћемо на једном мјесту, доминантном у нашем граду да поставити спомен обижељје – један крст”, истакао је предсједник Предсједништва БОРС-а Вишеград Милисав Васић. Извор: Радио Телевизија Републике Српске Везане вијести: Српски народ и руски добровољци | Јадовно 1941. Руски добровољци у рату у Републици Српској (Видео); Срби ми

Документарно-играни филм Радио-телевизије Србије “Злочин без казне – страдање Срба у средњем Подрињу”, аутора Слађане Зарић, премијерно ће сутра бити приказан у Бањалуци у оквиру “Дана сјећања” које, под покровитељством предсједника Републике Српске Милорада Додика, организује Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица. “Филм је покушај да се од заборава отргну трагичне приче o страдању Срба у ратовима на простору бивше Југославије, али и својеврстан апел за правду”, истакла је Зарићева за Срну. Она је рекла да филм доноси причу о злочинима почињеним над Србима у средњем Подрињу од 1992. до 1993. године, а да су у потресним свједочењима описана страдања и убиства српских цивила и

Извесно је да је, до пробоја 16. и 17. јула 1995. године код Незука и до изласка на територију под муслиманском контролом, страдало у борби доста припадника 28. дивизије А БиХ. Један део те колоне је страдао и у сусретним међусобним борбама појединачних група, о чему постоје сведочења припадника 28. дивизије А БиХ. Дакле, није се радило о цивилној колони, како се то у пропаганди и медијској кампањи често истицало, већ о првенствено војној колони која је разбијала и убијала све што се нашло на њеном путу. Највеће заробљавање припадника 28. дивизије десило се на комуникацији Коњевић Поље – Братунац, а један део и у рејону Нове Касабе. Масовна заробљавања

Да би се разумео контекст догађаја у Сребреници из јула 1995. године неопходно је имати у виду историјске чињенице да су Муслимани претходно били непосредни учесници злочина у Подрињу над Србима у двадесетом веку, и то кроз три српска егзодуса (1914., 1941-1945. и 1991-1995). Највеће страдање Срба у Подрињу десило се за време фашистичке творевине НДХ, када је у усташким офанзивама у којима су учествовале тежишно муслиманске јединице страдало преко шест хиљада цивила, само у рејону кањона Дрине. То страдање било је извор страха и несигурности српског народа на почетку грађанског рата у БиХ од 1992-1995. године. Историја је нажалост обиљем чињеница одсликала међунационалне и верске односе и сукобе Срба

Код Централног споменика за 305 погинулих српских цивила и војника у Скеланима код Сребренице данас ће, поводом 24 године од убиства 69 Срба из овог мјеста, бити служен парастос и одата почаст страдалима. Парастос ће у 12.00 часова бити служен за све жртве са подручја бивше општине Скелани које су погинуле током рата, а у 12.30 часова биће прислужене свијеће за покој душа настрадалих и положено цвијеће код Спомен-обиљежја. Јаке муслиманске снаге од неколико хиљада војника из Сребренице, под командом Насера Орића, напале су у зору 16. јануара 1993. године српска села око Скелана и упале у ово мјесто на обали Дрине. Муслиманске јединице упале су у села прије сванућа,

У Цркви Светих апостола Петра и Павла у Кравици код Братунца данас је служен парастос за 158 српских цивила и војника из овог мјеста и околних села погинулих у протеклом рату, од којих су 49 убиле муслиманске снаге из Сребренице и братуначких села на Божић, 7. јануара 1993. године. Прислужене су свијеће за покој душа настрадалих, а присутне делегације положиле су цвијеће код централног споменика у Кравици подигнутог за 3.267 Срба из регије Бирач који су погинули у одбрамбено-отаџбинском рату и 6.469 погинулих Срба средњег Подриња у Другом свјетском рату. Цвијеће су положили предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић, представник Министарства рада и борачко-инвалидске заштите Српске Радомир Граонић, делегација

У Цркви Светих апостола Петра и Павла у Кравици код Братунца, данас ће бити служен парастос за 158 Срба из овог мјеста и сусједних заселака, од којих су њих 49 убиле муслиманске снаге из Сребренице на Божић, 7. јануара 1993. године. Након парастоса, биће прислужене свијеће код централног спомен-обиљежја у Кравици за 3.267 погинулих Срба из регије Бирач и положено цвијеће, чиме ће бити обиљежене 24 године од великог српског страдања на подручју ове братуначке мјесне заједнице. Муслиманске снаге из Сребренице под командом Насера Орића, уз помоћ јединица са братуначког, власеничког и зворничког подручја, упале су на православни Божић 1993. године у Кравицу, гдје су убиле 49, раниле 80 српских

У Цркви Светог пророка Илије у братуначком селу Бјеловац данас је служен парастос за 109 погинулих Срба из овог и сусједних села Сикирић и Лозничка Ријека, од којих су њих 68 муслиманске снаге из Сребренице убиле на данашњи дан 1992. године. Прислужене су свијеће за покој душа и положено цвијеће уз спомен-плочу на зиду бјеловачког храма са именима свих убијених, чиме су обиљежене 24 године од њиховог страдања. Цвијеће су положиле делегације Борачке и Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, Савеза логораша Републике Српске, општина и општинских борачких организација и организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила из регије Бирач. На данашњи дан прије

У Цркви Светог пророка Илије у братуначком селу Бјеловац данас ће бити служен парастос за 109 убијених Срба из тог и сусједних села Сикирић и Лозничка Ријека, од којих су њих 68 муслиманске снаге масакрирале 14. децембра 1992. године. Биће уручене медаље заслуга за народ породицама шест погинулих српских бораца, којима их је постхумно одликовао предсједник Републике Српске Милорад Додик. До великог српског страдања и злочина над цивилима дошло је у зору 14. децембра 1992. године када су јаке муслиманске снаге из Сребренице и бројних муслиманских села, под командом Насера Орића, упале у ова села на обали Дрине и починиле масакр над становништвом које је још спавало. У кућама је

Настављено суђење Насеру Орићу и Сабахудину Мухићу Бањалука – На суђењу команданту тзв. Армије БиХ у Сребреници Насеру Орићу и припаднику ове војске Сабахудину Мухићу за злочине над српским заробљеницима 1992. године, сведок одбране Сабит Халиловић изјавио је да му је Зулфо Турсуновић у више наврата рекао да је убио судију Слободана Илића из Залазја. Халиловић је потврдио да се 11. јула 1992. године са својим братом добровољно јавио у јединицу Зулфе Турсуновића која се спремала да нападне Залазје, које је држала српска војска. – Видео сам како српски војници претрчавају из кућа у куће поред гробља. Видео сам њихов “тамић” који је кренуо према Сасама, а након тога чуо