arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Покољ: Злочин геноцида почињен над православним Србима током Другог светског рата од стране Независне Државе Хрватске

Институције српског народа, научна и стручна јавност као и српско друштво у целини, до сада се нису терминолошки одредили према злочину геноцида који је почињен над православним Србима од стране Независне Државе Хрватске. Док је геноцид над Јеврејима именован и планетарно познат као Холокауст (или Шоа) а геноцид над Ромима већ деценијама познат као Порајмос, геноцид над српским народом до данас није имао препознатљиву и ексклузивну терминолошку одредницу. Мотивисани и вођени наведеним чињеницама а желећи истакнути важност овог питања, Скупштина удружења Јадовно 1941. из Бањалуке одлучила је да злочин геноцида почињен над православним Србима током Другог светског рата од стране Независне Државе Хрватске именује као: Покољ С тим у вези,

Милан Ружић

Стари Брод – вечна рана

На Видовдан, а као да за такве ствари постоји какав други датум, ишао сам до Старог Брода – старе ране коју стара држава није признавала, а нова никако да је се сети. И док су свима пуне уши Сребренице и закона о порицању геноцида, нико да се сети овог места које је једно од најкрвавијих на овој планети. У Старом Броду је српски народ доживео стравичну судбину. Пред усташком офанзивом 1942. године, десетине хиљада избеглица кренуло је према Србији. Како им је прелазак преко Дрине био блокиран од стране Италијана, један део избеглица кренуо је према Старом Броду и оближњим Милошевићима. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут

МОМИР КРСМАНОВИЋ ДЈЕЛИМА О СРПСКОМ СТРАДАЊУ ПОДИГАО ЗАДУЖБИНУ

Академик Матија Бећковић оцијенио је да је Момир Крсмановић својим дјелима подигао себи велику задужбину јер она говоре истину о српском страдању на Дрини у Другом свјетском рату, које је званична историја у комунистичкој Југославији, под притиском владајуће политике, деценијама прикривала и релативизовала. “Када држава и наука не посвете пажњу нечему, увек се нађе неко ко то уради, ко записује и бележи, упркос опасностима којима буде изложен. Такав је случај са прикриваном истином о српском страдању на Дрини, зарад братства и јединства, што је радила бивша комунистичка власт. Уместо државе, ту истину је истражио и објавио Крсмановић и његова дела су историја и уједно његова аутобиографија”, рекао је Бећковић у

Сто година од ослобођења Фоче након вишевјековног ропства

Уз Вишеград и Сарајево, Фоча је прије тачно сто година, међу првима у БиХ, дочекала слободу, коју је након вишевјековог ропства под Турцима и Аустроугарима, донијела војска Краљевине Србије предвођена војводом Степом Степановићем. Окупација ових простора трајала је од 1481. године, када је Херцеговина пала под турску власт, коју је 1878. године замијенила владавина Аустроугарске. Кустос-историчар у Музеју Старе Херцеговине у Фочи Данко Михајловић подсјећа да је 1918. године, након пробоја Солунског фронта, ослобођења Србије и слома Аустроугарске, у БиХ дошло до формирања Народног вијећа које је именовало Народну владу, на чији позив је Друга српска армија војводе Степе Степановића ушла у БиХ. “Са тим чином прекинуто је вишевјековно ропство

Дјечји логор у Стаклани, Сисак, 1942. Фото: ЈУСП Јасеновац

Јаук и тишина – Злочини у Старом Броду и Милошевићима (видео)

У источној Босни, у кањону Дрине код Вишеграда, у селима Милошевићи и Стари Брод, Црна легија Јуре Францетића и Ханџар дивизија су убиле око 6.000 Срба – углавном старих, жена и деце. Људи у збеговима, приспели из Сарајева, Кладња, Хан Пијеска, са Романије, Соколца – тражили су прелаз преко Дрине, како би се домогли Србије и спаса. Већину су усташе, ипак, овде стигле, и настао је крвави покољ. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 20. августа. 2017. године. https://youtu.be/JKwUGDYCfbQ Извор: ВИДОВДАН Везане вијести: Сакрили масакр 6.000 Срба због братства и јединства Стари Брод – место великог страдања Стари Брод: Небо је плакало над

Нема правде за убијене Српске цивиле из Јежестице

Прислуживањем свијећа за покој душа осам српских цивила из Јежестице и полагањем цвијећа код Централног спомен-крста у братуначком гробљу данас је обиљежено 26 година од страдања 12 српских цивила у Јежестици, Шиљковићима и Залужју код Братунца које су убили муслимански војници из Сребренице. Предсједник Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила из Братунца Радојка Филиповић рекла је да се предмет “Јежестица” налази међу десетак предмета о страдању Срба из Братунца који “скупљају прашину” по ладицама правосуђа БиХ. Она је подсјетила да је овај предмет требало да буде завршен крајем 2015. године када је требало да буде подигнута оптужница, али се ништа по том питању није урадило. “Питамо

Прослављена крсна слава посвећена дабробосанским мученицима

У Спомен-капели у Старом Броду, гдје су усташе убиле 6.000 Срба у прољеће 1942. године, данас је прослављена крсна слава посвећена дабробосанским мученицима страдалим у Другом свјетском рату. Протојереј Драган Вукотић рекао је да је прослава славе почела прије четири године да би се вјерници окупљали на овом мјесту и сјећали на пострадале Србе. “Ово је мјесто на којем се може поклонити прецима који су страдали на звјерски начин”, истакао је Вукотић. Свету литургију данас је служило свештенство Српске православне црквене општине Вишеград, а домаћин славе био је Жељко Ђуричић из Старог Брода. Предсједник бањалучког Удружења логораша Другог свјетског рата Добрила Кукољ истакла је значај да се говори о страдању

Милорад Ћебић, Капела на месту злочина

Сакрили масакр 6.000 Срба због братства и јединства

Сећање Милорада Ћебића, једног од малобројних преживелих сведока усташког пира у Старом Броду у априлу 1942.Заклано и 72 Ћебићевих рођака, најмлађи имао седам дана. Девојке у самртном загрљају скакале са стене Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 14. фебруара 2016. године. Слика дугих девојачких белих кошуља које се расцветавају у мутнозеленој набујалој Дрини као цвеће на воденом гробу непрестано се враћа у сећање Милорада Ћебића (83), једног од ретких преживелих сведока усташког злочина у Старом Броду у априлу 1942. године. Он и даље чује крике српског збега у замци између планине и реке које је слушао као десетогодишњак. – Црна легија Јуре Францетића

Страдање Срба у Старом Броду

У Старом Броду, петнаестак километара кањоном Дрине испод Вишеграда, 17. јуна 2011. године одржан је помен за 6.000 невино убијених Срба с прољећа 1942. године, од стране злогласне усташке «црне легије», у чијим редовима је био знатан број муслимана. Чин освећења темеља, крста и звона мале капеле, чија је градња почела у мају прошле године, обавио је архијерејски замјеник Митрополита дабробосанског Николаја, Милорад Љубинац, уз саслужење пет свештеника и једног монаха Епархије дабробосанске. Подсјећајући на овај стравични и масовни злочин предсједник Предсједништва БОРС-а, Дражен Перендија је додао да су у исто вријеме низводно према Братунцу усташе звјерски побиле 3.000 Срба. У краткој бесједи Милорад Љубинац је рекао да нас наша

Пјесник Матија Бећковић у Старом Броду код Вишеграда гдје се обиљежава 76 година од усташког покоља 6.000 Срба из источног дијела БиХ.

Бећковић: Стари Брод је “Титаник” за који нико не зна

Стари Брод код Вишеграда /гдје су прије 76 година усташе звјерски убиле 6.000 Срба из источног дијела БиХ/ “Титаник” је за који нико не зна, иако је у Дрини подављено више људи, него у Атлантском океану на том броду за који зна цео свет, изјавио је академик Матија Бећковић на помену страдања Срба на овом светом мјесту. “Али, када би Дрина умела говорити, рекла би више него што ја знам и умем рећи. После 70 година, из мора просуте невине крви изронио је овај храм да посведочи о злочину о којем се дуго није смело говорити”, навео је Бећковић. Према његовим ријечима, због братства и јединства скривано је злочинство, и

Изасланик предсједника Републике Српске Миладин Драгичевић положио је вијенац у Спомен-комплексу Стари Брод код Вишеграда гдје су прије 76 година усташе "Црне легије" Јуре Францетића звјерски убиле 6.000 Срба из источног дијела БиХ.

Драгичевић: Срби никад не смију заборавити усташке злочине

Изасланик предсједника Републике Српске Миладин Драгичевић изјавио је данас у Старом Броду код Вишеграда да српски народ никада не смије да заборави стравичне злочине усташких кољача који су у смрт отјерали 6.000 Срба из источног дијела БиХ. “Ово је друга година како обиљежавамо страдање Срба у Броду и Милошевићима. То је био системски план Независне Државе Хрватске да уништи Србе лијево од Дрине и да постави границу на Дрини”, рекао је Драгичевић Срни. Према његовим ријечима, злогласни командант усташке легије, када је дошао на Брод на Дрини и када су усташе побиле невине људе, жене и дјецу, насуо је у своју чутурицу мутне и крваве Дрине и послао је усташком

Парастосом у Спомен-комплексу Стари Брод код Вишеграда, који служи Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом са свештенством, почело је обиљежавање 76 година од када су усташе "Црне легије" Јуре Францетића звјерски убиле 6.000 Срба из источног дијела БиХ.

Митрополит Хризостом: Стари Брод је наше свето мјесто

Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом рекао је данас у Старом Броду код Вишеграда, гдје је обиљежено 76 година од када су усташе “Црне легије” Јуре Францетића звјерски убиле 6.000 Срба из источног дијела БиХ, да мјесто гдје су Срби страдали треба назвати светим јер су ту мученици пролили крв и окончали земаљски живот. Митрополит Хризостом је истакао да су се данас окупили у Старом Броду да се сјете страдалника који су у најтежем тренутку историје српског народа пали због истине и правде, не покоравајући се непријатељима. “Треба да се подсјетимо да је њихово страдање само једно у низу страдања српског народа”, нагласио је митрополит Хризостом. Он је подсјетио и на

У Старом Броду код Вишеграда данас је обиљежено 76 година од усташког покоља 6.000 Срба из источног дијела БиХ

Положен вијенац и бачене руже у знак сјећања на убијене

Изасланик предсједника Републике Српске Миладин Драгичевић положио је вијенац у Спомен-комплексу Стари Брод код Вишеграда гдје су прије 76 година усташе “Црне легије” Јуре Францетића звјерски убиле 6.000 Срба из источног дијела БиХ. У знак сјећања на убијене Србе, руже у ријеку Дрину бацили су пјесник Матија Бећковић, предсједник Пододбора Владе Републике Српске за обиљежавање значајних историјских догађаја Велимир Дуњић, потпредсједник Одбора Владе за његовање традиције ослободилачких ратова Душко Милуновић, народни посланик Вукота Говедарица, начелници општина Подриња, Херцеговине и Сарајевско-романијске регије, као и представници удружења проистеклих из одбрамбено-отаџбинског рата и грађани са подручја ових општина. Претходно је Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом са свештенством служио парастос у Спомен-комплексу Стари Брод

У Старом Броду код Вишеграда данас је обиљежено 76 година од усташког покоља 6.000 Срба из источног дијела БиХ.

Почео парастос за жртве усташа у Старом Броду

Парастосом у Спомен-комплексу Стари Брод код Вишеграда, који служи Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом са свештенством, почело је обиљежавање 76 година од када су усташе “Црне легије” Јуре Францетића звјерски убиле 6.000 Срба из источног дијела БиХ. Парастосу присуствују пјесник Матија Бећковић, предсједник Пододбора Владе Републике Српске за обиљежавање значајних историјских догађаја Велимир Дуњић, потпредсједник Одбора Владе за његовање традиције ослободилачких ратова Душко Милуновић, народни посланик Вукота Говедарица, начелници општина Фоча, Ново Горажде, Вишеград, Рогатица, Соколац, као и велики број представника удружења проистеклих из одбрамбено-отаџбинског рата и грађана са подручја ових општина. Послије парастоса биће освештан темељ Спомен-музеја у Старом Броду, након чега ће бити положени вијенци на спомен-плочу, те

Свијећа Фото: РТРС

У Старом Броду обиљежавање 76 година од усташког покоља

У Старом Броду, код Вишеграда, данас ће бити обиљежено 76 година од усташког покоља над више од шест хиљада српских цивила, углавном жена и дјеце. Усташке јединице, предвођене Јуром Францетићем, покренуле су офанзиву у прољеће 1942. године, у намјери да протјерају и побију српско становништво. Злочин је деценијама прикриван, под изговором братства и јединства. Извор: Радио Телевизија Републике Српске Везане вијести: Злочин у Старом Броду – Покољ 6000 Срба на Дрини 1942 … Војин Никитовић – заборављени јунак са пруге Стари Брод: Небо је плакало над зеленом гробницом | Јадовно … Страдање какво се не памти, догодило се у Подрињу на … Сакрили масакр 6.000 Срба због братства и јединства Страдање породице

Обиљежавање 76 година од усташког покоља 6.000 Срба у Старом Броду

У Старом Броду код Вишеграда данас ће бити обиљежено 76 година од усташког покоља 6.000 Срба из источног дијела БиХ, најавио је министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић. Свештеник Драган Вукотић подсјетио је да је у прољеће 1942. године из Сарајева кренуло 10.000 усташа са намјером да протјерају и побију српско становништво, а српски народ са подручја Сарајева, Олова, Кладња, Романије, Сокоца, Хан Пијеска и Рогатице у збјеговима је кренуо према Вишеграду да пређе Дрину и спас потражи у Србији. “У Вишеграду италијанска војска није дозволила народу да пређе преко ћуприје и збјегови су кренули низ Дрину према селима Милошевићи и Стари Брод гдје се налазила скела”,

Војин Никитовић

Војин Никитовић – заборављени јунак са пруге (ВИДЕО)

Данас се навршава 76 година од усташког злочина у Старом Броду, код Вишеграда, када је у кањону Дрине убијено око 6.000 српских избеглица. Месецима раније, Вишеград је био крцат људима, који су, после припајања Босне и Херцеговине Независној Држави Хрватској, покушавали да се спасу, бежећи ка Србији. Граница је, међутим, за њих била затворена, али се, захваљујући једном ужичком машиновођи, који је у Вишеграду, отео воз, барем 500 српске нејачи спасило и пребегло до ужичких села. Била је то крађа за понос. Бекство из окупираног Вишеграда, са око 500 избеглица које је тајно сместио у вагоне, и јурњава пругом ка Србији. Машиновођа Војин Никитовић, је одабрао погодно вече, отео локомотиву,

svijece-pomen.jpg

У мјесту Вршани код Бијељине 16. марта 1944. припадници злогласне Ханџар дивизије убили 82 мјештана

Припадници 13. Ханџар дивизије на данашњи дан 1944. године на звјерски начин побили су 82 Срба, мјештана Вршана, међу којима је било и 16 дјеце. Ханџар дивизијa je била продужена рука хитлеровске солдатеске, која је починила страшне злочине не само у Вршанима, него и у другим околним насељима и шире. Она је била формирана у највећем броју од муслимана, који су на овим просторима починили страшне злочине и остали некажњени. Мјештани Вршана кажу да је 16. марта 1944. побијено десет чланова породице Аћимовић, која данас нема ниједног потомка, као и свештеник Лјубомир Свитлић, његове двије кћерке, супруга и син у дворишту цркве, у близини које је подигнут споменик свим жртвама

Историчар Предраг Остојић на историјском часу о теми "Српски антифашистички покрети у Другом свјетском рату".

Остојић: Срби су губили јер су се од национализма других бранили интернационализмом

Историчар Предраг Остојић сматра да је побједа комуниста 1945. године највећи пораз српског народа у историји и да су Срби губили јер су се од национализма других бранили интернационализмом. „Период од 1941. до 1945. године још боли, посебно Србе, с обзиром на то да се посљедице побједе интернационализма осјећају као погубне по српски народ. Изнио сам тезу да је побједа комуниста 1945. године највећи српски пораз у историји“, рекао је Остојић вечерас у Вишеграду на историјском часу о теми „Српски антифашистички покрети у Другом свјетском рату“. Он је навео да су Вишеград ослободили припадници Југословенске војске у отаџбини 5. октобра 1943. године у операцији коју је водио Драгољуб Дража Михаиловић

Братунац о злочинима над Србима Фото: РТРС

Ускоро истраживање злочина почињених над Србима у Другом свјетском рату

Након објављивања Зборника радова “Преиспитивање Сребренице”, Музеј жртава геноцида из Београда, у сарадњи са општинама Средњег Подриња, покренуће истраживање злочина почињених над Србима у Другом свјетском рату на подручју општина Братунац, Сребреница, Милићи али и других сусједних општина у долини Дрине. Идеја је да се на основу овог истраживања сними документарни филм који ће свједочити о страдању српског народа. “Да истражимо све те јаме које нису отворене на овом простору и да идемо у иницијативу снимања документарног филма о злочинима који су се десили на простору од Вишеграда до Дрињаче у вријеме продора Францетић Легије на ријеку Дрину и злочина над српским становништвом у том дјелу”, нагласио је потпредсједник СО

Одржано књижевно вече Момира Крсмановића

У Београду је вечерас одржано књижевно вече Момира Крсмановића који је као деветогодишњак преживио усташки покољ у Другом свјетском рату и аутор је више књига и романа које се баве тематиком страдања Срба у БиХ. Током књижевне вечери аутора, који је поријеклом из Вишеграда, приказан је и кратки филм Радио-телевизије Србије о страдању Срба на Дрини код Вишеграда у Другом свјетском рату. Српски академик Матија Бећковић рекао је Срни да се Момир Крсмановић усудио да напише “оно што се шапутало и о чему се ћутало”. “Од рата до данас, не да се о томе није писало, него се није смjело ни говорити”, рекао је Бећковић, који је присуствовао књижевној вечери.

Стари Брод на Дрини: Камен-темељац за музеј посвећен српском страдању (ВИДЕО)

У спомен-комплексу у Старом Броду на Дрини положен је камен-темељац за музеј. Биће посвећен страдању српског народа 1942, када је усташка Црна легија под командом Јуре Францетиће, звјерски убила више од 6.000 Срба Подриња и Романијског платоа. Након подизања крста 2008. и освећења Спомен капеле 2014, јавила се потреба за изградњу музеја који ће подсјећати на голготу и усташки злочин над српском нејачи, на празник Младенце ’42. Музејска поставка је спремна. – На поставци смо радили осам година. Завршена је прошле године, и у њој ће бити приказани документи, слике са стратишта од Сарајева до Старог Брода које смо могли да документујемо, каже свештеник, Драган Вукотић. – Спомен-комплекс треба да свејдочи

Кукољ: Отргнути од заборава убиство 6.000 Срба у Старом Броду

Предсједник бањалучког Удружења логораша Другог свјетског рата Добрила Кукољ изјавила је да се никада не смије заборавити страшни злочин над 6.000 Срба у Старом Броду на Дрини 1942. године и да младе генерације морају његовати истину о страдању Срба у том рату. “На овом мјесту око 300 српских дјевојака бацило се са лиците у ријеку Дрину да не би пале у руке усташа”, рекла је Кукољева Срни. Она је навела да ће чланови овог удружења у петак, 29. септембра, први пут обићи овај спомен-комплекс. У прољеће 1942. године усташе “Црне легије” Јуре Францетића, међу којима су предњачили муслимани из подрињског краја, звјерски су убиле 6.000 Срба из источног дијела БиХ.

Стари Брод: Спомен капела за шест хиљада убијених Срба (Фото: wikimedia)

Пливање до Старог Брода у помен стралим Србима

Невен Јовановић започео је данас пливачки маратон ријеком Дрином од Андрићграда до Старог Брода у дужини од 16 километара, како би послао поруку да се не заборави страдање Срба у усташком покољу у Старом Броду 1942. године. “Ово је велики изазов за мене и надам се да ћу стићи до одредишта. Страдање Срба не смије бити заборављено и зато сам се одлучио на овај подухват. Имам велики број пријатеља који ме прате. Овај маратон сматрам патриотским чином”, рекао је Јовановић, који је рођен у Горажду, а са породицом данас живи у Лондону. Он је додао да је у Другом свјетском рату, када су страдали Срби, на том подручју био и

Рогатица - помен Фото: СРНА

Обиљежено 75 година од страдања у селу Осово

Код споменика у селу Осово код Рогатице данас је обиљежено 75 година од страдања 90 жена, дјеце и стараца српске националности, које су усташе злогласне Црне легије Јуре Францетића 27. априла 1942. године затвориле и запалиле у штали Које Ристановића на локалитету “Кула”. Представници локалне заједнице и општинске Борачке организације положили су вијенце и запалили свијеће код спомен-обиљежја страдалих. Начелник општине Рогатица Милорад Јагодић рекао је да постоји бојазан да бројка од 90 свирепо убијених није коначна. “Велика су страдања нашег народа у вјековима иза нас, што је најтужније, често су скривана, посебно страдања из Другог свјетског рата. Стојећи на овом мјесту питамо се како људски ум може бити толико

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала