У Суду БиХ данас ће бити настављено суђење некадашњем команданту Трећег корпуса такозване Армије БиХ Сакибу Махмуљину за злочине над заробљеним српским цивилима и војницима на ширем подручју Завидовића и Возуће 1995. године. На протеклом рочишту 20. априла Велибор Тривичевић, свједок Тужилаштва БиХ, говорио је о тортурама кроз које је прошао у заробљеништву у кампу припадника одреда “Ел муџахедин”. Тривичевић је испричао шта се догађало након што су га, заједно са заштићеним свједоком Тужилаштва БиХ “С5”, као припадника санитетске службе Војске Републике Српске заробили припадници јединице “Ел муџахедин” у селу Крчевине 21. јула 1995. године, о одвођењу преко линије фронта у мјесто Ливаде, те о пребацивању и боравку у муџахединском

У Суду БиХ данас је свједочењем медицинског техничара Велибора Тривичевића настављено суђење некадашњем команданту 3. корпуса тзв. армије БиХ Сакибу Махмуљину за злочине над заробљеним српским цивилима и војницима на подручју Завидовића и Возуће 1995. године. Тривичевића су као припадника санитетске службе ВРС заробили муџахедини у селу Крчевине, а касније је са осталим заробљеницима завршио у муџахединском кампу у Каменици. Тривичевић је свједочио о страхотама и мучењима, физичкој и психичкој тортури, посебно у Каменици у којој је провео мјесец дана, од 23. јула до 23. августа. Извор: Радио Телевизија Републике Српске   Везане вијести: ЗЛОЧИН У ВОЗУЋИ: Махмуљин је један од деветнаест … Заштићени сведок: Мучени Срби молили за смрт

Група од 15 чланова породица српских жртава рата из Бањалуке, Добоја и Прњавора присуствоваће сутра у Суду БиХ у Сарајеву почетку суђења некадашњем команданту Трећег корпуса такозване Армије БиХ Сакибу Махмуљину, речено је Срни у Републичкој организацији породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила. У Републичкој организацији очекују да ће на суђењу Махмуљину бити доказан ратни злочин који су починили припадници такозване Армије БиХ и злогласног одреда “Ел муџахедин” под Махмуљиновом командом над заробљеним српским борцима и цивилима на Озрену. У овој организацији увјерени су да ће у судском поступку против Махмуљина коначно бити откривене локације 11 измјештених српских масовних гробница са подручја Озрена. На списку несталих на подручју Озрена

Данас се навршило 22 година од погибиjе радника Радио-телевизиjе Републике Српске (РТРС) Саше Колевског и Горана Пеjчиновића, коjи су 23. септембра 1995. године погинули на радном задатку на Озрену. Радници РТРС-а покренули су приjе пет година инициjативу да оваj дан на подручjу циjеле БиХ буде проглашен даном заштите новинара у Републици Српскоj и БиХ, као знак сjећања на страдале новинаре, са жељом да више нигдjе не дође ни до ратних деjстава нити страдања новинара. Очевидац страдања радника РТРС-а, Душко Катанић из Петрова раниjе jе рекао да jе аутомобил коjим су ишли на терен био видно обиљежен, али да jе и поред тога на новинарски аутомобил отворена ватра са муслиманске стране.

Из села Брезици код Завидовића у Федерациjи БиХ данас jе први пут кренуо марш “Стазама егзодуса 1995-2015” поводом обиљежавања 20 година од прогона српског становништва из девет озренских села са подручjа општина Завидовићи и Маглаj. Послиjе пада Возуће 10. септембра 1995. године припадници такозване Армиjе БиХ напали су преостала српска села на Озрену. Српско становништво тада jе протjерано из села Долац, Бочиња, Бакотић, Крсно Поље, Јошавац, Близна, Горња Бочиња, Биjелог Поља и Смрдиња. Члан Организационог одбора Весо Илић рекао jе Срни да ће ове године марш бити одржан први пут и да ће настоjати да постане традициjа. Илић jе рекао да jе рута, коjом ће се кретати учесници марша, дуга

Колона стигла у Бриjесницу Колона од неколико стотина учесника марша “Стазама егзодуса 2015” прешла jе Бриjесницу на Озрену идући ка насељу Стог код Возуће, општина Завидовићи, стазом дугом 22 километра, поводом обиљежавања 20 година од прогона 1.920 српских породица са подручjа Возуће, долине риjеке Криваjе и jужног Озрена.   Један од организатора данашњег марша Љубинко Ђурић рекао jе Срни да у колони, осим грађана из Биjељине, Српца, Прњавора, Модриче, Дервенте, са добоjског подручjа и припадника Оружаних снага БиХ, маршираjу и градоначелник Добоjа Обрен Петровић и предсjедник Скупштине општине Србац Зоран Ђукић.   Ђурић jе истакао да пада киша мањег интензитета коjа не представља проблем учесницима марша.   Риjеч jе о

Миленко Савановић на Академиjи у Добоjу Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић рекао jе данас у Добоjу да jе над српским становништвом са подручjа Возуће, долином риjеке Криваjе и Озрена, почињено свjесно и намjерно етничко чишћење. “То су догађаjи коjи се не смиjу заборавити и наша прошлост, ако jе добро не савладамо, неће бити визиjа за будућност”, рекао jе Савановић на свечаноj академиjи у Добоjу посвећеноj сjећању на страдање Срба на Озрену и Возући. Он jе подсjетио да jе, према статистичким подацима, у Возући 1971. године проценат српског становништва био 98 одсто, 1981. године 74 одсто, 1991. године 67 одсто, а данас свега два одсто. “Никада нисам

Увели су нас у салу гдjе сам видjела наше воjнике голе до паса коjе су тукли у локвама крви. Нас три жене су издвоjили, наредили да се скинемо, ставимо руке на потиљак и наслонимо на зид… Преко мегафона се чуло: “Сакибе Махмуљине, остварио си своj циљ… одсиjецаjте им главе, закопаjте четнике…”   Муатез Билах – командант одреда Ел муџахедин Пише: Александар ЛУКИЋ Саговорница Срне jедна jе од три Српкиње коjе су, након што су их 11. септембра 1995. године заробили припадници Трећег корпуса такозване Армиjе БиХ и одреда “Ел муџахедин”, преживjеле егзодус у сеоском дому у Кестенима, логору Каменица, те кампу муџахедина у Побриjежђу код Гостовића. У селу Кестен, након

“Као у партизанским филмовима о Ниjемцима, построjени у шпалиру и узвикуjући `Алаху екбер`, `Текбир` према нама се кретала муслиманска воjска, пуцаjући”, истиче Цељар… Неки су спомињали да смо поткусуривање за Сребреницу… Пише: Александар ЛУКИЋ Добоjлиjа Јосип Цељар, након што jе заробљен као припадник Добоjске бригаде у околини Лозне 10. септембра 1995. године, одведен jе у затвор у Тузли гдjе jе након испитивања осуђен на 13 година затвора, а потом ослобођен у марту 1996. године. Мобилисан у септембарскоj смjени Добоjске бригаде, Цељар, Хрват по националности, затекао jе узнемирене саборце на одбрамбеним линиjама у Возући неколико дана уочи муслиманске офанзиве “Ураган”, од коjих су неки напуштали ровове и одлазили. “По доласку затекао сам видно комешање

Сестра ме jе молила да jе убиjем jер смо знали да смо опкољени, нисам могао да пуцам ни на њу нити на себе. Припадници тзв. Армиjе БиХ улазе у Возућу Пише: Александар ЛУКИЋ Припадника Четврте озренске лаке пjешадиjске бригаде Душка Глигорића у нападу на Возућу заробили су припадници такозване Армиjе БиХ и одреда “Ел муџахедин”, и само га jе пука срећа спасила да преживи вишемjесечно заробљеништво у Кестенима, Бановићима и Тузли, за време коjег jе пребиjан и мучен. Глигорић jе као двадесетосмогодишњак заробљен 11. септембра 1995. године. Ослобођен jе 24. марта 1996. године. Заробљен jе око 16.00 часова у селу Кестени, крећући се у групи са 11 сабораца и цивила током

Недељко Митровић Обиљежавање страдања српског становништва на подручjу Озрена и Возуће 10. септембра Влада Републике Српске требало би да уврсти међу догађаjе од републичког значаjа, изjавио jе Срни предсjедник Републичке организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић.   “Ми смо то почели обиљежавати приjе 10 година поводом Међународног дана несталих, а посебно смо хтjели прихватити таj датум зато што jе он требало да буде од међународног значаjа”, рекао jе Митровић.   Страдања српског становништва на подручjу Озрена и Возуће у септембру 1995. године, навео jе он, представља примjер локалног геноцида jер су убиjани сви без икакве селекциjе.   Митровић сматра да би било оправдано тражити да

У општини Станари данас jе служен помен за 283 борца Воjске Републике Српске са подручjа Станара погинула у Одбрамбено-отаџбинском рату и положени су виjенци на спомен-обиљежjа. Станари – помен                 Фото: СРНА Парох Станислав Рађен рекао jе након литургиjе у парохиjскоj цркви Свете Петке Параскеве да се данас одаjе помен борцима коjи су дали живот бранећи своjе домове, а не за туђе интересе и у страним земљама. “Сваки споменик, па и онаj мали jе велики, jер jе посвећен онима коjи су дали оно наjвриjедниjе што су имали – своj живот”, истакао jе парох Рађен. Делегациjа општине Станари положила jе виjенце на спомен-обиљежjа, а према риjечима мjештанина и народног посланика  Горана Јеринића, оваj