Служењем парастоса на гробљу Горњи Улишњак у федералној општини Маглај данас је обиљежено 25 година од смрти Споменка Гостића, најмлађег одликованог борца Војске Републике Српске. Парастосу је присуствовао министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић, који је поручио да се мора сачувати од заборава жртва најмлађег борца Војске Републике Српске, који је уткао свој живот у Српску. “Споменко треба да буде примјер другима како се брани слобода и како се живот не штеди за слободу и за оно што нам припада, а то је српство, наша вјера – то је наша држава”, рекао је Савановић. Он је оцијенио да је Споменко “жртва дугодишње етничке мржње на овим просторима

На суђењу бившем команданту Трећег корпуса такозване Армије БиХ Сакибу Махмуљину свједок Тужилаштва БиХ Фадил Хасанагић рекао је данас да је Махмуљин био упознат о нечовјечном поступању припадника одреда “Ел муџахедин” према ратним заробљеницима. У наставку свједочења Хасанагић је појаснио да је као командант 35. дивизије такозване Армије БиХ усмено добио информацију о нечовјечном поступању према ратним заробљеницима, док је командант Трећег корпуса о томе добијао извјештаје од обавјештајних и безбједносних органа. Хасанагић, који је прије двије седмице започео свједочење, истакао је да је командант корпуса био писаним путем обавијештен, а да га је и он лично обавијестио. “Обавијештен сам 11. септембра 1995. године, од трећег човјека Дивизије, о заробљавању

Породице српских жртава очекују истину на наставку суђења генералу АБиХ Сакибу Махмуљину. Надају се да ће након 23 године сазнати бар место где су сахрањени њихови рођаци Пред сутрашњи наставак сведочења бившег команданта 35. дивизије АБиХ Фадила Хасанагића у предмету против генерала Сакиба Махмуљина за злочине муџахедина према српским заробљеницима из Возуће и подручја Завидовића, породице несталих Срба се надају да ће сазнати пуну истину о својим најмилијим. Надају се, како кажу, да ће и одговорне стићи казна када је поступак против главнокомандујућег АБиХ Расима Делића вођен пре више од деценију у Хашком трибуналу. – Са сигурношћу знамо да је мој отац Ранко заробљен на Озрену и одведен у логор

На суђењу бившем команданту Трећег корпуса такозване Армије БиХ Сакибу Махмуљину, свједок Тужилаштва БиХ некадашњи начелник штаба Трећег корпуса Кадир Јусић изјавио је да је одред “Ел муџахедин” 1993. године стављен у састав тог корпуса и да је Махмуљин, као командант, био одговоран да контролише извршење наређења и контактира са њима. “Једини човјек који је у команди могао да контактира с њима био је Сакиб Махмуљин који је за то био овлаштен. Са њима је било тешко остварити контакт”, рекао је Јусић. Он каже да је комуникација са одредом била другачија у односу на друге јединице, преноси Бирн. “Не сјећам се да је реферисању других команданата јединица присуствовао командант одреда

Џаферовић и Махмуљин су имали информацију о заробљавању 53 цивила и војника Војске Републике Српске и послали су војног полицајца Изета Карахасановића да обиђе заробљенике у Кестену, као што су били информисани и о заробљавању 11 војника Лаке прњаворске бригаде ВРС од војног безбједњака Закира Алиспахића званог Дуги, као и безбједњака из Аналитичког одјељења Управе за безбједност Tрећег корпуса Салиха Спахића. Од 12. маја 1995. године до краја рата вођена је оперативна акција “Врандук” која је обезбјеђивала пуну информисаност Центра служби безбједности /ЦСБ/ Зеница, којим је управљао Шефик Џаферовић и команде Tрећег корпуса тзв. Армије БиХ, на чијем је челу био Сакиб Махмуљин, о сваком кретању и активностима припадника одреда

Медији у Хрватској пишу о ужасним злочинима одреда “Ел Муџахид” над Србима са Возуће и о амнестирању генерала Сакиба Махмуљина од одговорности, мада је био командант Трећег корупуса у оквиру ког је дјеловала ова исламистичка јединица.Мзџахедини су брутало ликвидирали педесетак српских заробљеника и одсијецали им главе – наводи “Слободна Далмација.”  Хртватски медији наводе и снимке које посједује Радио-телевизија Републике Српске на којима муслимански лидер Алија Изетбеговић постројава корпус и поздравља муџахедине на арапском језику. Махмуљин се пред камерома “похвалио” да је међу јединицама његовог корпуса и одред “Ел муџахид”. “Tо су Први маневарски батаљон из Зенице, 372. ослободилачка бригада из Tешња, Седма муслиманска, Специјални диверзантски одред, комплетна 329. која је

Наши извори говоре да је Мачинковић, после бруталног мучења, заклан, да му је камом пресечен гркљан, а потом је упуцан са два хица у главу. На месном гробљу у Дренови изнад Прњавора сахрањен је Јосип Мачинковић, бивши припадник Војске Републике Српске, који је идентификован после 22 године од смрти на озренској коти Подцјелово, у општини Завидовићи (ФБиХ), а кога су свирепо убили муџахедини и припадници тзв. Армије БиХ. “Новости” откривају да је овај тада 21-годишњи припадник ВРС, иначе хрватске националности, жив доспео у руке крвника. Наши извори говоре да је Мачинковић, после бруталног мучења, заклан, да му је камом пресечен гркљан, а потом је упуцан са два хица у главу.

Предсједник Завичајног удружења “Завидовићани” са сједиштем у Добоју Зоран Благојевић рекао је Срни да се тијела Срба убијених 1995. године на подручју општине Возућа могу измјештати, али да се истина о начину њиховог страдања не може сакрити јер за то постоје докази и живи свједоци. Благојевић је поручио да су налогодавци и почиониоци накнадног измјештања тијела подједнако одговорни као и почиониоци злочина, коментаришући ексхумацију посмртних остатака девет лица која су у Поцјелову пронађена у рововима на првим борбеним линијама, а ту су накнадно довезени и закопани у покушају прикривања ратних злочина. “Тодоровић Саво и Живинко су 1995. године живи заробљени. То је већ доказано. Њихова тијела сада могу да круже

Информације званичних институција БиХ о броју ексхумираних српских жртава са простора Возуће и Озрена у последње две недеље нису тачне Добој – Информације званичних институција БиХ о броју ексхумираних српских жртава са простора Возуће и Озрена у последње две недеље нису тачне, тврди, за “Новости”, начелник Одељења за тражење несталих Горан Крчмар. Према информацијама које су стизале из Института за нестале БиХ 22. октобра на Подсјелову на Озрену је ексхумирано седам српских жртава, а крајем протекле недеље још девет уз једну откривену лобању у Возући. – Чак са сигурношћу можемо рећи да се ради о укупно пет особа, а пласиране и званичне информације су унеле пометњу и реаговање породица српских

Пронађено још девет ексхумираних тела Срба страдалих током 1995. године код Завидовића. Трага се за још 112 несталих приликом пада Возуће у руке Војске Босне и Херцеговине За још 112 српских жртава несталих приликом пада Возуће у руке Армије БиХ у септембру 1995. године трагају њихове породице, надајући се да ће барем пронаћи делове посмртних остатака. У последње две недеље пронађено је 17 скелетних остатка у Возући и рејону Подсјелова на Озрену, од којих је девет било некомплетно. – У Возући је пронађена једна лобања, у првој ексхумацији четири некомплетна скелета и сада смо добили информацију да је такође на планинском вису Подсјелово на путу где су се припадници ВРС

Идентификација посмртних остатака који су ексхумирани на ширем локалитету Возуће биће обављена у Заводу за судску медицину Републике Српске у Бањалуци, изјавио је Срни директор Завода Жељко Каран. “Прије коначне идентификације треба урадитити форензичку обраду посмртних остатака, а затим узимање коштаних узорака и ДНК-а анализу”, рекао је Каран. Он је навео да за сада претпоставља да се међу пронађеним посмртним остацима налази најмање пет људских скелета. “Коначан број скелета биће познат када се заврши форензичка обрада пронађених посмртних остатака”, појаснио је Каран. На локалитету Поцјелово, на ширем подручју Возуће, ексхумирани су посмртни остаци девет жртава из протеклог рата за које се претпоставља да је ријеч о припадницима Војске Републике Српске

Предсједник Завичајног удружења Завидовићана са сједиштем у Добоју Зоран Благојевић рекао је Срни да је добио информацију да је данас на једном локалитету у Возући пронађен скелетни остатак лобање, те да су на терен упућени тимови. “Породице несталих Срба жељно ишчекују да сахране барем дио тијела који се пронађе”, изјавио је Благојевић. Благојевић је истакао да се на подручју Возуће трага за још 129 несталих српских жртава и да је њихов проналазак “ствар нечије добре воље”. Он је истакао да су локације са посмртним остацима погинулих Срба добро познате, јер се сваки пут по проналажењу тијела измјештају и врше опструкције. Као примјер Благојевић наводи податак да је ексхумирање посмртних остатака

На локацији Подсјелово, на ширем локалитету Возуће, обављена је ексхумација током које су пронађени посмртни остаци најмање седам лица, а према доступним информацијама и доказима, ријеч је о жртвама српске националности које су убијене на локалитету Возуће 1995. године. Тужилаштво БиХ је саопштило да су пронађени комплетни посмртни остаци три лица и некомплетни остаци четири настрадале особе. Посмртни остаци биће превезени у Бањалуку, гдје ће бити извршено њихово судско-медицинско вјештачење као и утврђивање идентитета жртава путем ДНК анализе. У Тужилаштву наводе да ће проналажење ових посмртних остатака значајно допринијети процесуирању предмета ратних злочина на подручју Возуће. Ексхумацију је координисао истражилац Тужилаштва БиХ, а у процесу су учествовали представници Института за

На суђењу бившем команданту Трећег корпуса такозване Армије БиХ Сакибу Махмуљину, оптуженом за злочине над заробљеним српским цивилима и војницима на подручју Завидовића и Возуће 1995. године, бивши припадник одреда “Ел муџахедин” рекао је да је на локацији “13. километар”, општина Завидовићи, гдје је био камп или логор, био покољ заробљеника, али да не зна тачан број убијених. “У логору затичем заробљеника, који иде по камењу, а води га нека особа. Видим око 40 или 50 заробљеника, једног који је објешен за пречку, али је био жив и сљедеће јутро је издахнуо. За једног се сјећам чак стријељања… Сви су побијени”, рекао је заштићени свједок С-8, који је био стражар

Данило Стојчиновић каже да има четири године, а нема. Додуше, фали му још само мало, али нема. Али зато има мало јуначко срце, и пуно љубави у њему. Данило воли свог дједа, а дјед га је позвао да иде с њим на марш преко Озрен планине, до постојбине гдје је дјед рођен и одрастао. Тамо би и Данило, сигурно, био рођен, да његовог дједа нису протјерали 10. септембра прије 22 године. И дједа, и рођаке, и комшије. Њих 7680, из 30 села у долини ријеке Криваје. Данило је био најмлађи учесник овогодишњег „Марша стазом егзодуса“, којим Срби из Возуће обиљежавају годишњицу свог мучеништва и страдања. Сопственим ногама је малишан јуначки