Предсjедница Суда БиХ Медџида Кресо “под кључем” држи око 500 аутоматских пушака и другог оружjа коjе су током рата користили припадници Специjалне полициjе МУП-а такозване Републике БиХ, чиjи jе командант био Драган Викић, пише “Прес”. Викићеви специjалци су и данас смjештени у бившоj касарни “Виктор Бубањ”, у згради коjу користе од 1992. године, иако jе касарна приjе седам година дата на коришћење правосудним институциjама БиХ. Пошто циjели комплекс бивше касарне обезбjеђуjе судска полициjа коjом командуjе Кресо, она практично “под кључем” држи оружjе коjим су убиjани сараjевски Срби, наводи лист. Зграда у коjоj се налази оружjе jе подземним тунелом повезана са зградом Суда БиХ, а управо у том тунелу jе била

Тужилаштво БиХ затражило jе од Суда БиХ да одреди притвор Расеми Хандановић званоj ”Зоља”, коjа се терети за злочине почињене у Трусини 1993. године, уз образложење да постоjи могућност да утиче на свjедоке, контактира саизвршиоце и напусти териториjу БиХ. Одбрана Хандановићеве предложила jе Виjећу Суда БиХ да умjесто притвора буду изречене мjере забране састаjања и контакта са одређеним свjедоцима и одузимање путних исправа. “Да сам обавиjештена или позвана пред Суд, дошла бих добровољно. Нисам знала да сам Суду потребна”, рекла jе Хандановићева и додала да нема намjеру бjежати. Суд БиХ ће одлуку о приjедлогу за одређивање притвора дониjети накнадно, преноси Бирн. Тужилаштво БиХ терети Расему Хандановић, бившу припадницу Специjалног одреда

Предсjедаваjући Колегиjума директора Института за нестале БиХ Амор Машовић побринуо се да истина о страдању српских цивила и воjника на подручjу коjим jе владао злогласни Пети корпус Армиjе БиХ, предвођен генералом Атифом Дудаковићем, никада не угледа свjетло дана, а у томе му несебично помаже шеф канцелариjе Института у Бихаћу Муjо Бегић, пише “Фокус”. Предсjедник Организациjе породица заробољених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Недељко Митровић рекао jе да jе Бегић био високопозиционирни официр у корпусу Атифа Дудаковића, коjи jе био алфа и омега у касарни “27. jули”, мjесту страдања заробљених Срба, те да jе несхватљиво да надлежне институциjе не покрећу истрагу у том случаjу. “Не бих преjудицирао шта

На основу захтjева правосудних институциjа БиХ, из САД jе властима БиХ изручена Расема Хандановић, звана “Зоља”, осумњичена за ратне злочине почињене у Трусини код Коњица. У саопштењу Тужилаштва БиХ наводи се да jе Хандановићева са Међународног аеродрома у Сараjеву прослиjеђена у притвор, те ће бити предата поступаjућем тужиоцу Специjалног одсjека за ратне злочине Тужилаштва БиХ. Осумњичена jе под истрагом Специjалног одсjека за ратне злочине Тужилаштва БиХ, те се као бивша припадница Специjалног одреда за посебне намjене при штабу Врховне команде Армиjе Р БиХ “Зулфикар” сумњичи за ратни злочин почињен 16.априла 1993. године у селу Трусина код Коњица. Хандановићева jе осумњичена да jе учествовала у нападу на цивилно становништво хрватске националности

Тужилаштво БиХ подигло jе оптужницу против Шабана и Елвира Ђелилбашића коjом их терети да су 1992. године у мjесту Турбе убили српске цивиле Неђељка Кошћу и Божу Катану. Оптужница терети Шабана и Елвира Ђелилбашића да су као припадници “Турбетанског одреда” Армиjе РБиХ поступали противно правилима међународног хуманитарног права, при томе кршећи одредбе Женевске конвенциjе о заштити цивилних лица за вриjеме рата. У оптужници се наводи да су Ђелилбашићи 9. децембра 1992. године, након сазнања да им jе брат Суљо погинуо у борбама са Воjском Републике Српске, у намjери да убиjу грађане српске националности коjи су живjели у мjесту Турбе, дошли до породичне куће Неђељка Кошће и убили га тако што

Институт за нестала лица БиХ и предсjедаваjући Колегиjума директора ове институциjе Амор Машовић главни су кочничари процеса проналаска несталих Срба, изjавио jе предсjедник Организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Недељко Митровић. Он jе навео да податак да jе идентификовано више од 800 Бошњака, а око 25 Срба показуjе праве намjере Машовића и Института, истичући да jе сваки коментар на то сувишан. “Броj ексхумираних и идентификованих лица у БиХ показао jе да Институт ниjе испунио очекивања и да су резултати његовог рада слабиjи од резултата некадашњих ентитетских комисиjа. Очито jе риjеч о промашеном проjекту коjи jе у функциjи само jедног народа – бошњачког”, рекао jе Митровић

Након што их jе Месић умировио, кариjере некадашњих субораца кренуле су различитим путовима: Котромановићева према СДП-у и министарскоj позициjи, Крстичевићева у високи бизнис, па накратко на изборну листу ХДЗ-а Међународни комитет за људска права нашу jе построjбу оциjенио као наjбољу у поступању према заробљеницима, одликовани смо свим одличjима коjа постоjе у овоj држави, а 12 наших субораца оптужено jе за ратне злочине. Кажу да jе Лора била мучилиште, а од тога ништа. Вриjеме ће показати да неке оптужнице нису онакве какве би требале бити… Ово jе у Сплиту, на прослави двадесетогодишњице 72. боjне Воjне полициjе, изjавио њен ратни заповjедник Михаел Будимир. Риjеч jе о човjеку коjи би се – да

Републичка организациjа породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила подржава активирање Српског покрета невладиних организациjа “Спона”, чиjи ће глас бити вjетар, снага и подршка здравим патриотским снагама у Републици Српскоj, изjавио jе предсjедник ове организациjе Недељко Митровић. “Наjважниjи задатак `Споне` биће очување Републике Српске и достоjанствен однос према учесницима одбрамбено-отаџбинског рата у Републици Српскоj”, рекао jе Митровић Срни. Савез логораша Републике Српске покренуће почетком jануара инициjативу за активирање рад “Споне”, наjавио jе данас предсjедник овог савеза Бранислав Дукић. Он jе рекао Срни да су међусобну сагласност за активирање “Споне” постигли представници Савеза логораша Републике Српске, Републичке организациjе породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила, Савеза ратннх воjних инвалида и Студентске

Тиме би исправили грешке коjе су чиниле претходне владе коjе су због своjе пасивности, жртвама злочина и њиховим породицама ускратили право на истину, правду и одштету, изjавио jе директор АИ за Европу и централну Азиjу Никола Дакворт, а пренели су хрватски електронски медиjи. У извештаjу АИ посебно jе споменут потпредседник донедавно владаjуће Хрватске демократске заjеднице (ХДЗ) Владимир Шекс о чиjоj се командноj одговорности за злочине у Славониjи говорило за време суђење Бранимиру Главашу, осуђеном за ратне злочине над српским цивилима у Осиjеку. Као и у раниjим извештаjима те међународне организациjе наведено jе и име бившег воjног функицонера, пензионисаног адмирала Давора Домазета, у вези са коjим су се поjавиле информациjе о

Нови хрватски министар одбране Анте Котромановић осумњичен jе за ратни злочин над српским цивилима, почињен у jесен 1995. године на подручjу општине Мркоњић Град – пише данашњи “Фокус”. Директор Републичког центра за истраживање ратних злочина Јанко Велимировић потврдио jе овом листу да се Котромановићево име налази у неколико кривичних приjава против осумњичених за смрт 181 цивила на подручjу општине Мркоњић Град. Велимировић jе подсjетио да jе Анте Котромановић у вриjеме агресиjе Хрватске воjске на Републику Српску, тачниjе у jесен 1995. године, обављао дужност замjеника команданта злогласне Четврте гардиjске бригаде, познате под именом “Паук”. Његов шеф и командант бригаде jе доскорашњи савjетник хрватске премиjерке Јадранке Косор, Дамир Крстичевић, коjи jе прошле

Коалициjа удружења избjеглица апелуjе да нови премиjер Хрватске Зоран Милановић подржи инициjативу овог удружења да се отвори диjалог између Србиjе и Хрватске о повратку имовине и стечених права избjеглим и прогнаним Србима и грађанима Србиjе коjи су оштећени у своjим имовинским и другим правима у Хрватскоj. У отвореном писму Милановићу, коjе ће представници Коалициjе данас предати Амбасади Хрватске у Београду, наводи се да темељ диjалога треба да буде Анекс Г Бечког споразума о сукцесиjи у коме се наводи да ће свим грађанима бити заштићена и враћена права коjа су имали на дан 31. децембра 1990. године. “Бечки споразум има карактер међудржавног споразума и по међународном праву и члану 140 Устава

Хрватски Сабор данас ће гласати о повjерењу новоj влади, чиjи ће програм представити мандатар Зоран Милановић. Предсjедник Управног одбора Српског демократског форума Вељко Џакула сматра да ће доласком Милановића на мjесто премиjера Хрватске доћи до позитивних промjена. “Велики броj Срба на изборима подржао jе коалициjу `Кукурику` jер су били разочарани у политику Самосталне демократске српске странке /СДСС/, коjа jе осам година искључиво подржавала ХДЗ, само како би били на власти, док ни jедно егзистенциjално српско питање ниjе било риjешено”, рекао jе Џакула за “Фокус”. Он jе додао да Милановић има обавезу да помогне Србима да се интегришу у хрватско друштво и да се риjеше нагомилана питања. У новоj хрватскоj влади

Шеф Тима за координациjу активности истраживања ратних злочина и тражења несталих лица Републике Српске Сташа Кошарац оциjенио jе да jе наjава министра безбjедности БиХ Садика Ахметовића да ће БиХ са Саудиjском Арабиjом потписати уговор о полициjскоj сарадњи у борби против међународног тероризма нови шамар српским жртвама, страдалим од муџахединских руку. Он jе подсjетио да jе недавно водећа британска осигураваjућа кућа “Лоjд” наjавила тужбу против Саудиjске Арабиjе због учешћа у организациjи напада на САД 11. септембра 2001. године, а да би слично могла да уради и Српска, због злочина муџахедина у БиХ, истакавши да од Ахметовића, у вриjеме његовог министровања, ниjе чуо ниjедну паменту идеjу те да jе његово понашање већ

Градоначелник Бањалуке Драгољуб Давидовић уручио jе данас укупно 253.000 КМ неповратних средстава за стамбено збрињавање чланова 19 породица погинулих бораца и ратних воjних инвалида прве и друге категориjе са 100 одсто инвалидитета. Поjединачно су додиjељена средства од 10.000 до 25.000 КМ на коjа су право стекле породице по основу стамбене ранг-листе коjу jе утврдило Одjељење за борачко-инвалидску заштиту града Бањалука. Давидовић jе подсjетио да jе до данас Бањалука за стамбено збрињавање породица погинулих бораца и РВИ издвоjила око 40.000.000 КМ. “На различите начине обезбиjедили смо 525 стамбених jединица, од чега jе за куповину 104 стамбене jединице из буџета града издвоjено 5.670.000 КМ. За 205 jединица коjе смо градили са Владом

Српска удружења жртава рата и представници странака из Републике Српске /РС/ тврде да jе редитељски првенац Анђелине Џоли под називом “У земљи крви и меда” своjеврсни омаж страдању Бошњака, прављен по холивудскоj матрици, у коjоj се Срби, готово без изузетка, приказуjу у наjгорем свjетлу. Предсjедник Удружења логораша РС Бранислав Дукић, огорчен чињеницом да jе Србима поново додиjељена улога главних негативаца, наjавио jе да ће са колегама из осталих удружења учинити све да се изборе за забрану приказивања тог филма у Српскоj. Дукић jе рекао за “Прес” да реаговања на филм бошњачких удружења и њихово одушевљење свjедоче о томе каква jе главна порука овог филма, да се Срби поново терете да

Породице несталих из Републике Српске /РС/ нису задовољне радом Института за нестала лица БиХ jер он служи за манипулациjу и скривање злочина над Србима, због чега jе потребно промиjенити законска рjешења у овоj области, констатовано jе на сjедници Одбора породица заробљених бораца и несталих цивила РС. Руководилац Оперативног тима РС за тражење несталих Горан Крчмар изjавио jе новинарима након данашње сjеднице, одржане у Источном Сараjеву, да jе процес тражења несталих лица из РС већ три године у великом застоjу и да су проблеми коjи су евидентирани jош 2008. године присутни и данас. “Неприхватљива jе и поражаваjућа чињеница да jе за непуне четири године рада Института идентификовано само 75 Срба. До

План Z-4 не пред­ста­вља не­спо­ра­зум из­ме­ђу пред­сед­ни­ка Ре­пу­бли­ке Срп­ске Кра­jи­не Ми­ла­на Мар­ти­ћа и аме­рич­ког ам­ба­са­до­ра у За­гре­бу Пи­те­ра Гал­браj­та, у Кни­ну по­чет­ком 1995, ка­ко то ту­ма­че ме­ди­jи, па и мно­ги исто­ри­ча­ри, по­ли­ти­ко­ло­зи, прав­ни­ци и дру­ги ис­тра­жи­ва­чи се­па­ра­ти­стич­ких ра­то­ва у Ју­го­сла­ви­jи. План Z-4 jе са­мо де­таљ оп­се­жног и зло­чи­нач­ког по­ду­хва­та ра­ди про­го­на срп­ског пра­во­слав­ног ста­нов­ни­штва из искон­ских срп­ских зе­ма­ља, пре­те­жно сме­ште­них у исто­риj­скоj Воj­ноj Кра­jи­ни (Воj­ноj гра­ни­ци, срп­скоj ауто­ном­ноj обла­сти у Аустро­у­гар­скоj од 16. до пред краj 19. сто­ле­ћа). На тоj jе зе­мљи (a и у Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни) уста­шка Хр­ват­ска, у Дру­гом свет­ском ра­ту, оба­ви­ла за­ма­шно би­о­ло­шко ис­тре­бље­ње срп­ског, ром­ског и jе­вреj­ског ста­нов­ни­штва. Пот­пу­но умо­р­ство ових три­jу на­ро­да би­ло jе

Представници Борачке организациjе Републике Српске (БОРС) и Организациjе породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила РС сматраjу да нико у БиХ не може сприjечити Тужилаштво за ратне злочине Србиjе да подиже оптужнице и процесуира злочине почињене над Србима у БиХ. Предсjедник БОРС-а Пантелиjа Ћургуз рекао jе да нико не може Београду забранити подизање оптужница и процесуирање одговорних за злочине над Србима у БиХ, jер jе то у надлежности Тужилаштва Србиjе према међународним конвенциjама, законима и прописима. “Предсjедница Суда БиХ Медџида Кресо и дио политичара из Сараjева не желе потписивање Протокола о сарадњи са Тужилаштвом Србиjе, jер би према том Протоколу имали обавезу да даjу материjалне доказе по захтjеву Тужилаштва из

Директор Републичког центра за истраживање ратних злочина Јанко Велимировић зачуђен jе блокирањем потписивања протокола тужилаштава БиХ и Србиjе о сарадњи у прогону починилаца ратних злочина, злочина против човjечности и геноцида, jер су у припреми активно учествовали и представници Хашког тужилаштва. “Риjеч jе о чистом уплитању политике у стручне ствари, jер jедноставно нема разлога за отказивање потписивања овог протокола. Овакав потез представља и неиспуњавање препорука Европске комисиjе у структуралном диjалогу о реформи правосуђа у БиХ”, рекао jе Велимировић Срни. Велимировић jе подсjетио да jе Европска комисиjа у структуралном диjалогу препоручила властима БиХ да протокол буде потписан до 30. новембра. “Изненађуjуће jе што jе на саjту Тужилаштва БиХ, 28. новембра обjављено да

Отказивањем потписивања Протокола о сарадњи у гоњењу починилаца кривичних дjела ратних злочина, злочина против човjечности и геноцида са Србиjом, Тужилаштво БиХ jе jош jедном показало да jе у функциjи искључиве неистине о страдању само jедног народа у БиХ и то бошњачког, оциjенио jе делегат у Дому народа парламента БиХ Сташа Кошарац. “Мислим да jе ово пораз за БиХ, jер jе свима неопходно да се утврди истина о страдању свих народа. У свему овоме не треба занемарити ни утицаj диjела међународне заjеднице”, нагласио jе Кошарац, коjи jе и руководилац Тима за координациjу активности истраживања ратних злочина и тражења несталих лица Републике Српске /РС/. Он jе напоменуо да jе Тужилаштво БиХ доказано

Владо Ђерић /55/, избjеглица из села Ноћаjевићи код Кладња, већ 16 година не успjева да врати пет дунума земљишта, коjе му jе узурпирано на почетку рата, а онда као “поклон” додиjељено Исламскоj заjедници, коjа jе на основу овог “дара” кладањске општине на Ђерићевом посjеду изградила џамиjу. Ђерић, коjи jе избjегао у Зворник, каже да већ 16 година води битку са општином Кладањ и овдашњим Мешихатом Исламске заjеднице да врати пет дунума земљишта, на коjем jе 1994. године подигнута џамиjа и то уз кућу коjа му jе срушена 1992. године, пише “Прес”. Лист наводи да jе Ђерић о свему обавиjестио надлежне институциjе, али џамиjа jош ниjе уклоњена. “Чим jе почео рат,

Сенатор Републике Српске /РС/ Миливоjе Иванишевић упутио jе писмо предсjеднику Српске Милораду Додику са приjедлогом да покрене инициjативу за увођење симболичког знамења, чиме би РС исказала поштовање према свим српским добровољцима коjи су дали допринос стварању Српске. То би могло да буде, наводи Иванишевић, медаља или споменица (као што jе Албанска споменица уведена послиjе Првог свjетског рата), и/или споменик у неком од градова РС (попут чувеног споменика српском ратнику Трећепозивцу) за сjећање и у част добровољаца коjи су дали животе за српски народ и Српску. “Зато Вас молим да пред Сенатом, Скупштином или Владом РС покренете инициjативу за увођење извесног симболичког знамења чиме бисмо исказали и овековечили своjе поштовање бар

Игор Бенета (38), оптужен за ратни злочин над српским цивилима у селу Грубори, обjесио се у шуми између Книна и Грачаца, наводно jош приjе неколико мjесеци, jавили су хрватски медиjи. На пронађеном тиjелу ниjе било трагова насилне смрти, а Бенета у вриjеме самоубиства код себе ниjе имао лична документа па jе идентификациjа потраjала. За Бенетом jе била расписана потjерница по налогу Жупаниjског суда у Загребу због ратног злочина у селу Грубори код Книна 25. августа 1995. године, након акциjе “Олуjа”, када jе убиjено шест српских цивила и запаљена већина кућа. Воjници су били под командом Фрање Дрље и Боже Краjине. Тужилаштво наводи да су Дрља и Бенета пуцали на цивиле

Тужилаштво БиХ већ четири године спроводи истрагу против команданта Петог корпуса тзв. Армиjе БиХ Атифа Дудаковића и jош 21 официра осумњичених да су починили ратне злочине у Краjини током воjних операциjа кодних назива “Слобода-Тигар 94”, “Грмеч 94” и “Сана 95” спроведених 1994. и 1995. године. У допуни Наредбе о спровођењу истраге коjу jе Тужилаштво БиХ издало 29. септембра 2007. године коjа jе у посjеду “Гласа Српске” наводи се да су, осим Дудаковића, за ратне злочине осумњичени Мирсад Селмановић, Хусниjа Aвдагић звани Хуска, Сенад Шаргановић, Хамдиjа Aбдић звани Тигар и Хамдиjа Делалић. “Осумњичени су и Сеад Јусић, Зиjад Нанић, Ниjаз Миљковић, Aмир Aвдић, Мирсад Седић, Ибрахим Надаревић, Сакиб Форић и Мирсад

Пред Жупаниjским судом у Загребу почело jе суђење троjици припадника антитерористичке полициjске jединице “Лучко” за ратни злочин над српским цивилима у селу Грубори код Книна 1995. године, послиjе воjно-полициjске акциjе “Олуjа”. Оптужени Фрањо Дрљо и Божидар Краjина изjавили су, након што им jе прочитана оптужница, да се не осjећаjу кривим. Трећеоптужени Игор Бенета jе у бjекству и суди му се у одсуству. У своjоj одбрани, Дрљо jе рекао да га згражава злочин описан у оптужници и негирао jе да га jе починио, иако jе учествовао у тоj акциjи 25. и 26. августа 1995. године. Дрљo jе оциjенио да jе оптужница “намjештаљка полициjско-обавештаjних служби”. Злочин у Груборима догодио се 25. августа