arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Милојко Будимир

Будимир: Одавање почасти злочинцимма говори каква је данашња Хрватска

10.05.2019

Секретар Удружења Срба из Хрватске Милојко Будимир изјавио је да чињеница да је хрватски предсједник Колинда Грабар Китаровић дан уочи обиљежавања Дана побједе над фашизмом посјетила Блајбург и одала почаст усташама који су били “најстраснији изданци фашизма” говори каква је данашња Хрватска и на које темеље се ослања. Он је у изјави Срни напоменуо да је познато ко је страдао у Блајбургу и да су власти Аустрије забраниле манифестације на којима се презентује усташка идеологија. “Аустрија се оградила и сада на неки начин Грабар Китаровић жели да избјегне оно што би се 18. маја требало десити на тој комеморацији и жељела је да прије свих њих положи цвијеће”, рекао је

У ЦЕНТАР – др ЦВЕТКОВИЋ Партизани на Блајбургу стрељали војнике, а у Србији цивиле

10.05.2019

Гост медијске куће „Центар”, у емисији „Интервју”, коју води и уређује Дејан Петар Златановић, био је Виши научни сарадник Института за савремену историју, др Срђан Цветковић.   Тема емисије била комунистички злочини на крају и након Другог светског рата. У емисији се још говорило о крвавим унутрашњим политичким обрачунима од почетка стварања модерне српске државе, разлици између обичне и тоталитарне диктатуре, броју убијених људи у партизанско-комунистичким чисткама након Другог светског рата, политичким осуђеницима и затворским условима пре и након Другог светског рата, некомунистима као грађанима другог реда у Титовој Југославији и како су политички осуђеници и свештеници радили за УДБ -у (00.01:00); о злоупотреби антифашизма у борби против идеолошких неистомишљеника,

Председница Хрватске посетила Блајбург

09.05.2019

Председница Хрватске Колинда Грабар-Китаровић посетила је Мацељ, Блајбург и Худу јаму, положила цвеће и запалила свеће за жртве убијене од припадника Југословенске армије после завршетка Другог светског рата, саопштила је њена прес служба. „Масовним убиством ратних заробљеника и цивила, међу којима је било рањеника и деце, прекршене су све цивилизацијске норме и одредбе хуманитарног права, пре свега Женевска конвенција о ратним заробљеницима из 1929. Био је то размерно највећи поратни масовни злочин у Европи након Другог светског рата, за који нема оправдања, као ни за било који други злочин учињен над било киме и од било кога”, наводи се у саопштењу, преноси Бета. Уз то се додаје да „та и

Бојанић: 9. МАЈ – ДАН ПОБЕДЕ… И ЕВРОПЕ

09.05.2019

Дан победе над фашизмом и нацизмом У знак сећања на жртве фашизма у току Другог светског рата, у свету и Европи обележава се, 9. мај – Дан победе. Тада се обележава и Дан Европе, дан када је 1955. године створена данашња заједница европских народа. 9.мај, осим што је Дан Европе, обележава се и као Дан победе, јер је на данашњи дан, завршен Други светски рат, најкрвавији сукоб у историји човечанства у коме је нестало око 55 милиона људи од чега су готово 31 милион цивили а рањено је око 35 милиона људи. Рат је вођен на теритрији тадашњих 60 држава. Тога дана 1945. године, неколико минута после поноћи, у разрушеном

© Sputnik / Алексей Никольский

Путин: Русија ће чинити све што је потребно да јача свој војни потенцијал

09.05.2019

Руски председник Владимир Путин поручио је у говору на Паради победе на Црвеном тргу да су поуке Другог светског рата и даље актуелне и да ће Русија чинити све што је потребно да јача свој војни потенцијал. Он је такође позвао међународну заједницу да формира јединствен систем безбедности, како би се супротставила претњама. Честитајући Дан победе као „дан победе и туге“, руски председник је рекао да је у историји Русије било много херојских подвига, али да Победа над нацизмом заузима посебно место. © Sputnik / Алексей Филиппов Дан победе: Црвени тргом продефиловали Терминатор, Армата, Тријумф… (видео) „Са сваком годином осећамо моћ великог подвига и тријумфа нашег народа. Управо је он одбранио домовину и постао главни ослободилац

СТРАДАЛО 2,5 ОДСТО УКУПНЕ ПОПУЛАЦИЈЕ – СССР НАЈТЕЖЕ ПОГОЂЕН

08.05.2019

Укупан број жртава Другог свјетског рата ни до данас није познат, али сви извори, и побједника и поражених, крећу се између 50 и 60 милиона, што је 2,5 одсто тадашње укупне популације на Земљи. Ове бројке односе се на период почетка рата у Европи 1. септембра 1939. године, па до капитулације Јапана 2. септембра 1945. Највеће жртве поднио је СССР и земље са истока Европе, док су на Западу те цифре много мање. У бројним државама које су учествовале у Другом свјетском рату постоји мали број поузданих извора и истраживања о броју жртава. Начини процјена су различити јер су различити погледи на формулацију узрока смрти, те директне и индиректне ефекте

Строго поверљиво: Откривени тајни нацистички документи – како бити немилосрдан (фото)

07.05.2019

Тајне, строго поверљиве нацистичке документе открили су британски командоси током инвазије на норвешка острва Лофотен у марту 1941. Готово непозната копија нацистичких докумената која је недавно откривена у Националној библиотеци Израела баца ново светло на живот у окупираној Норвешкој током Другог светског рата, навео је Шаи Бен-Ари из библиотеке у чланку објављеном у новинама „Харец“. У документима се налазе упутства високих официра Вермахта војницима који су били ангажовани у нацистичкој окупацији Норвешке. „Наредбе објављене у брошури у суштини представљају кратак и практичан приручник како преузети демократску земљу и ’притискати‘ њено становништво“, нагласио је Бен-Ари. Он подсећа да су тајна документа која „пружају увид у природу нацистичке окупације Норвешке“ пронашли британски командоси током

Забрањене и заставе ХОС-а

07.05.2019

Послије усташких знамења и амблема, аустријске власти упозоравају учеснике окупљања на Блајбуршком пољу да су забрањене и заставе ХОС-а. Представници почасног блајбуршког вода, који су годинама традиционално носили та обиљежја, славећи Независну Државу Хрватску, сада жале што ће 18. маја морати да носе искључиво званичну заставу Хрватске. Организатори упозоравају учеснике да не носе никакве усташке или сличне симболе јер су неки прошле године одлежали више мјесеци у аустријским затворима због тога. Поручено је да ће комеморација бити одржана у складу са аустријским црквеним прописима, те да неће бити транспарената и других обиљежја. Такође, на конференцији за новинаре, како преносе хрватски портали, упозорено је да ће аустријска полиција бити ригорозна у

Матхаузен

Више од 9.000 људи на комеморацији у Матхаузену

05.05.2019

Комеморацији у некадашњем концентрационом логору Матхаузен у Аустрији данас је присуствовало више од 9.000 људи, међу којима је била и делегација Србије. Делегација Србије, коју је предводио државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Ненад Нерић, положила је вијенце на споменик српским и југословенским жртвама. Аустрију је представљао предсједник парламента Волфганг Соботка, канцелар Себастијан Курц, министар образовања Хајнцом Фасман, а међу почасним гостима био је и бивши председник Хајнц Фишер. Комеморацији су присуствовали представници готово свих аустријских странака, осим чланице владајуће коалиције Слободарске партије чији функционери, према организаторима, нису пожељни на овој свечаности. Овогодишња 74. комеморација поводом ослобађања концентрационог логора одржана је под мотом “Никада број, увек

Из живота Светог Владике Николаја: Из логора Дахау

03.05.2019

У логору Дахау једногa дана, патријарх Гаврило и владика Николај, носили су на подужој мотки, затворску киблу пуну људског измета, да је испразне. Патријарх, будући снажнији, примицао је киблу ближе себи, пошто је владика био болешљив и изнемоћао. Тако, носећи преко затворског круга, Николај посрне и падне на колена, кибла удари о земљу, пљускајући се. Немци, који су се задесили у кругу, смејали су се говорећи:” Видите, видите шта раде српски попови”. Официр Немац, који их је пратио, опомињао је бичем и иронично запитао – Како вам је? Патријарх се унесе у лице Немцу, говорећи: “Слепче, зар не видиш да сте пропали!”[[1]] Немац стави руку на пиштољ и запита владику:

Марш живих у Аушвицу

03.05.2019

Марш се одржава сваке године на Израелски дан сећања на Холокауст Хиљаде младих Јевреја из целог свијета придружило се данас преживелима Холокауста и политичарима у годишњем маршу сећања на Холокауст на југу Пољске, који се фокусира на борбу против антисемитизма и мржње. Око 10.000 људи који су носили заставе Израела и транспаренте на којима је писало „Реци ’не‘ антисемитизму“ учествовало је у годишњем Маршу живих, који прати трасу од три километра између два дијела бившег логора смрти Аушвиц—Биркенау којим су управљали њемачки нацисти, пренио је АП. На некадашњем месту логора Биркенау, гдје су Јевреје из читаве Европе довозили возовима и убијали у гасним коморама од 1942. до 1945. године, учесници марша су

ТУГОВАНКА РАДОЈКЕ КАПОР: Жао ми је што моја четири брата нису погинула у рату него су убијена од комунистичке руке!

27.04.2019

Витална старица Радојка Капор Маринковић је у својој десетој деценији живота 20. априла 2019. године у Удружењу књижевника  представила своју прву књигу Тугованка. Вођена снажним мотивом да сачува истину о своја четири брата Младена, Шћепана, Радослава и Милорада – Миша страдала од братоубилачке комунистиче руке, написала је књигу у којој је описала сурову судбину породице Капор из родног села Мириловићи код Билеће. Други свјетски рат је дочекала са 14 година. Ратне дане провела је у збјегу, била је јатак четницима и због тога скапавала двије године у затворима у Билећи, Мостару, Бугојну и Зеници. Предсједник Завичајног клуба Билећана у Београду новинар Миодраг Дунђеровић је истакао да се поједини дијелови Радојкине књиге

Kорушка тражи од Kурца: Зауставите усташки скуп

26.04.2019

Kорушки жупан послао писмо аустријском канцелару због окупљања усташких присталица у Блајбургу. Корушки жупан Петер Kајсер послао је канцелару Себастиану Kурцу писмо у којем апелује да се заштити “међународна репутација Аустрије”, коју би догађаји на Лојбашком пољу код Блајбурга 18. маја могли нарушити, те да савезна тела примене закон о јавном окупљању и спрече инциденте који се очекују, пише данас “Вечерњи лист”. Покрајинска влада Kорушке јуче је прихватила резолуцију града Блајбурга у којој се тражи примена мера и правног оквира како “локално становништво не би било угрожено” због нереда који се очекују на комеморацији припадницима усташких снага погинулим на крају Другог светског рата. Наиме, већ су заказана четири протестна скупа

Последњи преживели логораш Матхаузена: Плакао сам као дете

24.04.2019

Душан Стојиљковић, последњи преживели логораш Концентрционог логора Маутхаузен говорио је данас на промоцији неколико књига о сликару Милошу Бајићу, такође логорашу у Матхаузену и о самом логору. На конференцији за медије у београдској Комбанк дворани представљене су књиге „Монографија Милоша Бајића” Саве Степанова, „КЛ Маутхаузен, повратак непожељан” Љубомира Зечевића и Тамаре Ћирић Даниловић, још једна монографија Милоша Бајића ауторке Љубице Бубе Миљковић у издању Народног музеја Србије и књига „Зашто се нисте убили” Виктора Франкла. Милош Бајић је у току Другог светског рата био одведен у злогласни нацистички логор Маутхаузен и о његовом животу и раду снимљен је филм „Линија живота” редитеља Дарка Бајића чија је премијера заказана за 8.

Харец: Откуда број жртава холокауста од шест милиона

22.04.2019

„Шест милиона“ није, и никада није ни намеравано да буде, прецизан прорачун. База имена, текући пројекат Јад Вашема у коме покушава да прикупи име сваке нацистичке јеврејске жртве, до 2012. обухвата имена нешто преко четири милиона различитих особа Ако се у обзир узме обим оригиналних истраживања која су обављена последњих деценија поставља се питање да ли овај број истраживачи и даље сматрају тачним? Једна од најбоље познатих чињеница, ако не и опште место, о холокаусту је број јеврејских жртава које је побила нацистичка Немачка до краја Другог светског рата. Можда не изненађује да је овај број – шест милиона – оно на шта циљају порицатељи холокауста када покушавају да дискредитују

Обиљежен Дан ослобођења општине у Другом свјетском рату

19.04.2019

Полагањем вијенаца на спомен-обиљежје погинулим и умрлим борцима Народноослободилачког рата, у Дервенти је обиљежен 19. април – Дан ослобођења општине у Другом свјетском рату. Начелник општине Дервента Милорад Симић рекао је новинарима да је обиљежавање значајних датума важно и због младих којима треба пренијети обавезу његовања сјећања на историјске догађаје. “Све што је вриједно треба његовати. Своју традицију треба да чувамо. Свима ће нам бити лакше када схватимо да једни друге треба да поштујемо и једни поред других да живимо”, нагласио је Симић, који је организовао пријем у Центру за културу. Он је навео да су обновљена четири споменика, у Појезни, Календеровцима, Агићима, Лугу. Предсједник дервентског Савеза удружења бораца Народноослободилачког

Увар у Штутхофу оптужен за саучесништво у убиствима

19.04.2019

Њемачко тужилаштво оптужило је деведесетдвогодишњег бившег чувара у концентрационом логору Штутхоф за саучесништво у убиству, у још једном од случајева у вези са ратним злочинима у периоду нацистичке Њемачке. Тужиоци у Хамбургу оптужили су чувара идентификованог као Бруно Д. да је помогао и подржао убиство у 5.230 случајева, током скоро девет мјесеци проведених на осматрачници логора на крају Другог свјетског рата. Према писању њемачког листа “Велт”, који је први објавио вијест о оптужби, бивши чувар је током добровољног испитивања прошле године признао да је био свједок одвођења људи у гасне коморе у логору. Он је рекао да се осјећао лоше због људи у логору и да није знао зашто су

Сутра обиљежавање Дана ослобођења у Другом свјетском рату

18.04.2019

У Дервенти ће сутра бити обиљежен 19. април – Дан ослобођења општине у Другом свјетском рату. Програм обиљежавања почеће у 11.00 часова полагањем вијенаца погинулим и умрлим борцима Народноослободилачког рата на спомен-обиљежје код Основне школе “Никола Тесла”, најављено је из општине Дервента. Начелник општине Дервента Милорад Симић уприличиће у 11.30 часова свечани пријем у Центру за културу. У Другом свјетском рату 1.350 мјештана ове општине убијено је у логорима, затворима и на кућном прагу, подаци су општинског Савеза удружења бораца Народноослободилачког рата. Основна школа “19. април” у Дервенти сутра ће прославити Дан школе, када ће приредити Ђачки базар, који ће бити отворен у 12.00 часова. Извор: СРНА

Градоначелник Блајбурга: Није нам драго што долазе неонацисти

15.04.2019

Аустријски градић Блајбург не жели да за своје име везује негативне конотације због чега све што се догађа постаје проблем на вишем, регионалном нивоу. Локална власт је објавила недавно резолуцију којом тражи од надлежних државних институција да ствари реше путем законских оквира, рекао је за хрватски “Нови лист” градоначелник Стефан Висотчник. “Међутим, оно што примећујемо у последње време је то да се овом обележавању све више прикључују неонацисти из пола Европе, па је тако прошле године било девет пријава и седам пресуда, а стижу и различите групе које се све више шире према самом граду Блајбургу”, објашњава градоначелник Блајбурга. Висотчник каже да им није драго да град и Аустрија као

Обиљежене 74 године од ослобођења општине Шамац

12.04.2019

У Шамцу су данас обиљежене 74 године од ослобођења општине у Другом свјетском рату у којем је живот изгубило 619 лица, од којих 187 бораца. Вијенце код Спомен-костурнице жртвама Народноослободилачког рата положили су представници општине Шамац, општинске Борачке организације и шамачке Социјалистичке партије. Предсједник општинске Борачке организације Шамац Лазар Благојевић рекао је да је, од 619 погинулих, на споменику уписано 506 Срба. Он сматра да жртава има више, можда и око 1.500, те истакао да и те жртве заслужују помен. Начелник Одјељења за општу управу Шамца Лепа Тривић истакла је да представници општинске управе долазе на овај дан код споменика у Видовданском парку да се поклоне жртвама. Обиљежавање су организовали

ВИДЕО: О семинару о улози библиотекара, архивиста и музејских радника у савременој едукацији о Холокаусту

04.04.2019

Минути ове емисије посвећени су култури сјећања у 21. вијеку. ПОГЛЕДАЈ ВИДЕО Нови медији и њихова примјена у Култури сјећања, улога библиотека, архива, музеја и просвјетних радника у савременом образовању о Холокаусту и другим злочинима у Другом свјетском рату. Семинар “Улога библиотекара, архивиста и музејских радника у савременој едукацији о Холокаусту” који је одржан јуче у Бањој Луци, о изложбама “Како је то људски било могуће” и  “Неке речи о Холокаусти у Србији” такође имају минуте у овој емисији. Извор: РТРС

Комеморација у Блајбургу ће ипак бити одржана?

02.04.2019

Организатор традиционалне комеморације усташама на Лојбушком пољу, крај Блајбурга, тврди да ће, иако забрањена за одржавање бискупске мисе, ипак бити одржана 18. маја. Аустријски медији, наиме, пишу да је организатор прошле седмице о томе писмом обавијестио општинске власти Фекламаркта. Организатор комеморација на Лојбушком пољу је тзв. Почасни блајбурши вод, регистрован као удружење у Клагенфурту (Целовац) никако се није мирио са чињеницом да је надлежна бискупија Гурк-Клагенфурт ове године одлучила да забрани бискупску мису због величања усташтва, што, како су навели у писму хрватским властима, штети угледу Католичке цркве. Црква је ту изабрану издала јер сматра да би јој се могло замјерити да дозвољава инструментализацију вјерског обреда у политичке сврхе и

Мрачна нацистичка прошлост друге најбогатије немачке породице

01.04.2019

Породица Рајман, која је сувласник више великих светских робних марки, признала је да је у време нацизима било суровог поступања према логорашима на принудном раду у фабрикама Портпарол компанија ЈАБ, Петер Харф, рекао је да је породица била шокирана када су је у тексту у недељном издању Билда повезали са нацистичким злочинима. „(Алберт) Рајман старији и млађи су криви… Њима је било месту у затвору“, рекао је Харф. Породица ће поклонити 10 милиона евра „одговарајућој организацији“. Хитлерови акварели на аукцији у Берлину Тату мајстор Аушвица – и његова тајна љубав Билд је навео да су у пословним просторијама породице Рајман у Лудвигсхафену заробљенице из источне Европе, иначе сматране за бића

Жестоко напао рехабилитацију НДХ: Иво Голдштајн Фото: youtube.com

Голдштајн: Јасеновац и Блајбург се не могу изједначавати

31.03.2019

Хрватски историчар Иво Голдштајн изјавио је да се Јасеновац и Блајбург не могу изједначавати, јер нису и не могу бити исто. Голдштајн каже да је у Јесеновцу почињен злочин геноцида и злочин против човјечности, док је оно што се у Хрватској назива “Блајбург и Крижни пут” само дио “општејугословенског обрачуна са народним и класним непријатељем”. “Али, када узмемо у обзир чак и само оне невине, `Блајбург и Крижни пут` се могу сматрати ратним и злочином против човјечности, а Јасеновац је злочин геноцида и злочин против човјечности”, рекао је Голдштајн за “Блиц”. Голдшатјан, који ће у четвртак 4. априла у Новом Саду представити српско издање своје књиге “Јасеновац”, каже да књига

Крунослав – усташки Џејмс Бонд, шеф пацовских канала Ватикана и спасилац Павелића!

31.03.2019

Свештеник, агент, усташа, комуниста, био је све што се може помислити. Отварање тајних досијеа у Ватикану које је под кључ ставио папа Пије XII могло би једном заувек да скине све маске са такозваног усташког Џејмс Бонда, тачније свештеника Крунослава Драгановића и открије шта је све радио. Годинама слушамо разне теорије завере о усташком злату, „пацовским каналима“ којим су многи нацисти и усташе нашле спас након Другог светског рата, а за све је наводно знао или је на неки начин био умешан у то један свештеник – Крунослав Драгановић. Баш овог човека многи у Хрватској који и даље следе Павелићеву идеологију воле да назову „Усташки Џејмс Бонд“. Иако је интересовање

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала

Пријавите се
на наш билтен

Jadovno-logo-bijeli 1

Удружење

Комплекс Јадовно

ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ

Запратите нас на друштвеним мрежама:

Пратите нашу аналитику: