arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

ХАН ПОГЛЕД – НЕОТКРИВЕНИ И НЕКАЖЊЕНИ УСТАШКИ ЛОГОР СМРТИ!

Према малом броју доступних података, може се претпоставити да се логор састојао из три дијела: усташког војног упоришта, сабирног центра и мјеста на којем су вршене егзекуције. Извор: НЕ ЗАБОРАВИМО – БЛОГ ; 08. октобар 2012. НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. ФОРМИРАЊЕ И ЛОКАЦИЈА ЛОГОРАТоком 1941. године нова усташка власт је у селу Хан Поглед, као важном стратешком положају на путу Зворник-Сарајево формирала усташко упориште које је у непознатом периоду усташке владавине, између

Kомеморација за цивилне жртве усташког злочина у селу Раковац код Пала

У понедјељак 02.05.2022. године у 10 часова биће одржана комеморација за цивилне жртве усташког злочина у селу Раковац код Пала. У једном дану 11.11.1943. усташе су на два мјеста звјерски убили преко стотину Раковчана. У самоме селу живо је спаљено 59 житеља, од којих 40 дјеце до 14 година старости. Комеморацију организују Основна школа „Мокро“ и Борачка организација општине Пале, у договору са организацијом СУБНОР-а из Пала. У жељи да комеморацијом одамо дужну почаст свим невиним жртвама које су настрадале у ослободилачким ратовима српског народа, и са намјером да од заборава отргнемо сваку жртву, организатори скупа позивају потомке настрадалих, грађане Пала и медије да својим учешћем дамо допринос унапређењу културе

Филм „Иродови синови“ – The documentary film “Sons of Herod”

Текст ове поруке је на српском и на енглеском – The text of this message is in Serbian and English Филм „Иродови синови“ је документарно-аналитичка прича о геноциду над српским народом у Независној Држави Хрватској, који је кроз минуле деценије прикриван, излаган политичком ембаргу, забранама и цензури. Нигде у свету није забележен ни један пример постојања логора смрти за децу осим у НДХ. Зато филм посебну пажњу обраћа страдању деце, бавећи се узроцима овог свирепог злочина, откривајући истовремено његову дубину, улогу римокатоличке цркве, али и онога ко је деценијама био чувар ове страшне тајне и крашких јама. Молимо Вас да проследите ову поруку Вашим пријатељима у Србији и иностранству и

mitrovica.jpg

Стево Лапчевић: НЕКОЛИКО РЕДАКА О МИТРОВЧАНИМА УБИЈЕНИМ У ЈАДОВНУ

Ове године, Сремска Митровица и Музеј Срема обележиће осам деценија од страдања Срба Срема у лето 1942, страдања чије је ђурђевданско одвођење најистакнутијих националних радника у Јадовно било само увертира. Након што је 10. априла 1941. проглашена НДХ, а након што је три дана касније у Сремкој Митровици формирана нова власт на чијем челу ће се, уз неколицину предратних заклетих усташа наћи и комплетно руководство предратног ХСС-а (предвођени адвокатом др Петром Гвоздићем), почело се са формирањем усташке организације. Врло брзо, град на Сави добио је свој усташки Табор и Логор, као и своју 16. Усташку (припремну) бојну. Из свих јавних служби протерују се Срби, забрањује се употреба ћирилице, укидају се

Добојско насеље Станoви: Парастос српским жртвама крвавог прољећа

У добојском насељу Станови данас је обиљежено 77 година од усташког злочина над 30 српских мјештана, међу којима је било 12 дјеце, а најмлађа жртва је имала само четири дана. Тим поводом пред споменик страдалима код Цркве Рођења Светог Јована Крститеља у Становима данас је служен парастос, којем је присуствовао и градоначелник Добоја Борис Јеринић. Јеринић је рекао да су Срби слободарски народ и да се никада не смије заборавити њихово страдање током антифашистичке борбе у Другом свјетском рату. На данашњи дан прије 77 година усташе из насеља Присаде и околних села убиле су, а потом запалиле 30 мјештана Станова. О овом злочину познатом као крваво прољеће остао је запис

У мјесту Вршани код Бијељине 16. марта 1944. припадници злогласне Ханџар дивизије убили 82 мјештана

Припадници 13. Ханџар дивизије, 16. мартан 1944. године на звјерски начин побили су 82 Срба, мјештана Вршана, међу којима је било и 16 дјеце. Ханџар дивизијa je била продужена рука хитлеровске солдатеске, која је починила страшне злочине не само у Вршанима, него и у другим околним насељима и шире. Она је била формирана у највећем броју од муслимана, који су на овим просторима починили страшне злочине и остали некажњени. Мјештани Вршана кажу да је 16. марта 1944. побијено десет чланова породице Аћимовић, која данас нема ниједног потомка, као и свештеник Лјубомир Свитлић, његове двије кћерке, супруга и син у дворишту цркве, у близини које је подигнут споменик свим жртвама овог

Душан Буковић: СЕЛО ПОЛАЧА У БОРБИ ЗА СЛОБОДУ

Из публикације: Јован Ивекић, Полача у борби за слободу, „Србија – Serbia“, јун 1978, Fruitland, Ont., Canada Не улазећи ни у какве друге коментаре, данас смо били у прилици да посетимо велику Универзитетску библиотеку у којој се налази преко два милиона књига, страних и домаћих, где смо пронашли и овај чланак Јове Ивекића који је објављен у Ђујићевој „Србији“, под насловом “Полача у борби за слободу“, где између осталог стоји: „У подножју кршне и поносне Динаре истиче се познато српско село Полача у Далмацији. Оно се састоји од већег броја мањих засеока, груписаних у Великој и Малој Полачи и Подинарју. Полача по броју становника спада у већа насеља у Далмацији.

Помен убијеним Србима у селима Поткозарје и Пискавица

У храму Покрова Пресвете Богородице у Поткозарју служенa je литургија и парастос поводом 80 година од стравичног покоља над више стотина српских цивила, које су усташе починиле у поткозарским селима Ивањска (данашње Поткозарје) и Пискавица 1942.године. Слике ужаса од 12. фебруара 1942.године још су живе у очима Данке Милаковић. Тада као осмогодишња дјевојчица ни сама не зна како је преживјела  усташки покољ. „Имала сам тада осам година. Мајка ми је погинула и дијете од седам мјесеци. Ту ми је и бака погинула и још њих 11. Газили смо по тој крви цијели дан. Остало нас је само троје живих“, прича свој потресни животни пут Данка Милаковић.  Главни задатак Удружење грађана

7. фебруара 1942. почињен је свирепи злочин у селу Штрпци код Прњавора

Дана 7. фебруара 1942. године, готово у исто вријеме док се дешавао покољ Срба у селима Дракулић, Шарговац и Мотике, у селу Штрпци код Прњавора хрватске усташе су на најсвирепији начин извршили тежак злочин углавном над српским женама и дјецом.  Жртве су биле старости од 3 мјесеца до 70 година. Жртве су силоване, клане ножевима, убијане тупим предметима, масакриране и само неколицина је убијена ватреним оружјем. У бањалучким селима усташе су убили углавном хладним оружјем преко 2.300 Срба, већином стараца, жена и дјеце, јер су војно способни мушкарци углавном били у заробљеништву. У овом покољу страдало је 551 српско дијете старости од колијевке до 14 година. На исти датум почињен

Црно језеро: Гробница за 2000 Срба

Одломак из записа Светозара Ћулибрка из Бушевића. Светозар је био првоборац и носилац Споменице 1941. „Мало затим, уђе један усташа и издвоји десет људи, затим их свеза и поново врати. Говорило се да ће у Госпић на рад или у Њемачку. Навече је улетио у цркву један усташа са исуканим бајонетом. Ишао је од човјека до човјека и сваком стављао бајонет под грло, пријетио и псовао. Тако их је припремио за покољ који је већ био почео те ноћи  у Соколском дому. За њим је дошао други усташа и донио кутију „Ибра“ у којој је било 500 комада цигарета и свима их подијелио. Стављајући цигарету у уста, Илија је тихо

Парастос

Обиљежено 80 година од усташког злочина у Драксенићу

У Драксенићу код Козарске Дубице јуче је обиљежено 80 година од страшног страдања невиног становништва, гдје су на Мали Божић 1942. године у цркви усташе убиле 208 Срба. Од 13. до 15. јануара на звјерски начин масакрирано је укупно 360 Срба – људи, жена и дјеце. Сјећање на страдале уприличено је у цркви Светог апостола Марка, поред које се виде остаци темеља храма у којој је почињен злочина. Суграђанин Живко Губић и данас се јасно сјећа прича и детаља злочина који је преживјела његова бака Мара Благојевић, а видјела је каже страшна звјерства. – Моја бака и Анка Павковић са кћерком Радојком једина су преживјеле тај стравични догађај. Видјела је

Крвави јануар у Славонији и у Драксенићу

Усташе из Подравске Слатине и других дијелова Славоније убиле су 13. и 14. јануара 1942. године 200 српских мушкараца из села Кометник и сусједног засеока Добрић, недалеко од Воћина. Овај покољ представља један од првих масовних злочина усташа над цјелокупним становништвом неког села у Славонији, подсјећају из Удружења “Јадовно 1941.”. На лицу мјеста, у селу Кометник, убијено је око 28 становника, док су остали становници депортовани ван села. Мушкарци из Кометника и Добрића, њих 174 из првог и 32 из другог села, отјерани су у импровизовани затвор у Воћину, док су жене са дјецом, спомиње се бројка од 190, одведене у Зденце, село између Подравске Слатине и Нашица, гдје су

Споменик српској деци у селу Носковачка Дубрава

Године 1964, на месном гробљу у селу Носковачка Дубрава у општини Чађавица, Вировитичко-подравска жупанија (на десној обали Драве), подигнут је овај споменик деци српској деци из Поткозарја која су страдала у усташком логору за жене и децу који се налазио у шталама властелинског имања грофа Драшковића. У периоду рада логора, од августа до децембра 1942. године, преминуло је 69 детета старости од 4. месеца до 4 године. До 1990. године обављане су редовне комеморације уз учешће представника матичне Босанске Дубице, а обновљене су 5. децембра 2014. године. Списак деце страдале у овом логору: Вуковић Миља, 4 месеца Бошлић Раде, 18 м. Миљевић Гина, 3 године Вујчић Ратко, 10 м. Вујковић

БРОД: ПАРАСТОС ЗА УБИЈЕНЕ СРБЕ ИЗ БАРИЦЕ ДОЊЕ

У бродској мјесној заједници Барица Доња испред спомен-обиљежја служен је парастос жртвама усташког терора из 1941. године и погинулим борцима и цивилним жртвама посљедњег одбрамбено-отаџбинског рата. На спомен-обиљежју уклесана су имена 124 становника из Барице убијена 1941. године, а на спомен-обиљежју из посљедњег одбрамбено-отаџбинског рата имена пет погинулих бораца Војске Републике Српске и три цивилне жртве. У Одбрамбео ораџбинаком рату из Барице Доње погинуло је пет бораца и три цивила. “Зато смо данас овдје да пред сјенама српских мученика опет поновимо чињенице, да молитвом и паљењем свијећа освијетлимо и олакшамо њихов мученички пут ка васкрсењу. Зато хвала оцу Драгану Зарићу за молитву кроз коју је прожета и поука о побједи

Palanciste_parastos_i_komemoracija.jpg

(НЕ)ЗАБОРАВЉЕНИ ЗЛОЧИН НАД ЦИВИЛИМА

Срна у пет наставака, уз до сада непознате детаље, доноси фељтон о страшном усташком покољу у Великом Паланчишту код Приjедора, у октобру 1942. године, када су у jедноj ноћи, без испаљеног метка, убиjена 342 житеља села, међу коjима 226 дjеце. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 08. октобра 2015. године. – Музеj Козаре Приjедор за своjих шест децениjа постоjања по први пут jе приредио изложбу доминантно посвећену страдању цивила у Другом свjетском рату назвавши jе “Година страдања – 1942”. Виши кустос историjске збирке овог музеjа Ведрана Адамовић каже Срни да се не може са сигурношћу тврдити зашто се тек сада по први пут

Како су 1941. године скончали Срби из Дервенте : Над усташким злочинима занијемио и њемачки генерал Глез фон Хорстенау

О актуелној теми која се шири по друштвеним мрежама о злочинима усташка у општини Дервента писао је чак и немачки изасланик у Загребу, иначе познати србомрзац, генерал Глез фон Хорстенау, згражавајући се и сам над суровошћу усташког режима. Наиме, у августу 1941. г. усташе су похапсиле све старије Србе од седамнаест година из Дервенте (до тада Лужани Босански), заједно са Србима из села Барице, Костреш и Нови Лужани и одвели их у логор у Славонску Пожегу, који је формиран споразумом између НДХ и Немачке 4. јуна 1941, ради пресељења извесног броја Словенаца у Србију и тзв. ,,одстрањењу “ Срба из НДХ. Тај логор је имао  имао статус и категорију усељеничко

Сам са 1700 Срба

Скопаљска долина, Занасовићи, Задушнице 2019. године Туморно и тешко јутро освануло је у Скопаљској долини – Задушнице су данас. Дан када се  молимо за мртве и сјећамо се својих мртвих. Мисао која ми пролази кроз главу – да ли  ћемо данас имати с ким да се помолимо Богу за покој душа својих умрлих у светом Храму? Посматрам православно гробље у Чипуљићу и Храм који је последњи стражар над  хумкама наших умрлих сродника, гдје се не чује ни пој птице ни људска ријеч. Само се  чују лагани откуцаји црквеног звона за покој душа свих умрлих и пострадалих. Тужно  звоно са још тужнијег мјеста које је некада врвило од живота православног живља,

Лаловићева књига обрачун са заборавом и позив да се у школе уврсти култура сјећања

Књига есеја Рада Лаловића „Памтим да бих постојао“ позив је надлежнима који састављају школске уџбенике да поезију о српским страдањима, са предложеним начином анализе и обраде, коначно уврсте у наставу у основним и средњим школама, истакнуто је на промоцији ове књиге у Фочи. Аутор: Игор Јанковић Након поетске руковети “Пред сјенима српских мученика” и зборника радова “Српска поезија страдања и патње”, ово је трећа у низу књига фочанског професора српског језика и просвјетног савјетника за наставу у којима се он на систематичан и методолошки начин бави културом сјећања, указујући на проблем српског занемаривања сопственог страдања у 20. вијеку. Књига је изашла у издању фочанског Центра за културу и информисање, а

Петар Драгишић: УСТАШЕ У БУГАРСКИМ ДОКУМЕНТИМА

У две бугарске књиге пронашли смо више информација о стању у Независној држави Хрватској, а део извода из изабраних докумената превели смо на српски. Из Дневника бугарског ратног премијера Богдана Филова преносимо пасус у којем налазимо Павелићево признање о убиству 400 хиљада Срба у НДХ до пролећа 1942. године и плану да се побије још толико преосталих Срба. Друга књига представља збирку докумената о везама Бугарске и НДХ коју је 2004. године објавио бугарски државни архив. Из ове збирке превели смо неколико страна на којима налазимо изјаве челних људи усташког режима о терору над Србима, политици НДХ према муслиманском фактору, али и екстравагантна размишљања Ивана Ванче Михаилова, који се током

Ко се борио у Хрватској од 1941. до 1945. године?

Са данашње историjске дистанце jе чудна дугогодишња наивност Срба на своj положаj и страдање у Хрватскоj. Риjетко jе коjи европски народ толико страдао од другог народа (своjих комшиjа) а да jе то истовремено непознато у правоj мjери свjетскоj jавности, па чак и потомцима жртава. Пише: Ђорђе Пражић Увод Срби у Хрватскоj су своj допринос антифашистичкоj борби и огромне сопствене цивилне жртве уграђивали у „темеље братства и jединства“, да би након седамдесет година све то било заборављено и хрватским историjским фалсификатима другачиjе интерпретирано. Срби антифашисти су постали „фашисти“ а потомци фашиста су постали „антифашисти“. Један од разлога jе и српска заблуда према хрватским комунистима и партизанима, коjи су главни узрочници заблуда.

Spomen_ploca_na_crkvi_u_Velikoj_Kladusi.jpg

МАСОВНИ ПОКОЉ СРБА ИЗ СЛУЊА И ВЕЛИКЕ КЛАДУШЕ

На данашњи дан 1941. године довршено jе убиjање око 7.000 Срба у раниjе ископаним рововима на Мехином стању и у православноj цркви у Великоj Кладуши, подсjећаjу из Удружења “Јадовно 1941”. Усташе су на стратишту Мехино стање, на граници Слуњског и Кладушког котара, од 30. jула до 14. августа 1941. године убили 7.000 Срба, мушкараца, жена и дjеце, Само из села Комесарца, Савић Села, Боговље, Маљевца, Бухаче, Црног Потока, Глинице, Гоjковца, Шиљковаче, Крстиње, Широке Риjеке, Јагровца, Свињице, Рушевице, Делић Пољане, Пашин Потока, Жрвнице, Купленског и Селишта убиjено jе 4.000 српских сељака. Мехино стање jе земљиште на граници Слуњског и Кладушког котара гдjе jе пред рат 1941. године jугословенска воjска ископала противтенковске

Ранко Д. Раделић: PRO MEMORIA CONTRA PRO PATRIA

Попис страдалих Несрба у геноциду 1941.-1945. у насељима источне Билогоре 1941.-1945. године. Извод из увода књиге објављене почетком јула 2021. У Београду. У Завичајном удружењу „Билогора“ Београд још 2014. је започео рад на пројекту „Жртве Билогоре ХХ вијека“, који је имао за циљ да се на једном мјесту сакупе и касније публикују сви доступни подаци и истражи оно што је још могуће, послије скоро читавог вијека од догађаја, о жртвама источне Билогоре, прије свега српским, али и свима осталим које су биле жртве репресије, а посебно усташке страховладе у НДХ 1941.-1945. године. Наивнима ће ово истраживање изгледати као анахроно, поновно ишчитавање поглавља једне апсолвиране и наизглед давно затворене књиге. Посао

Дарко Ристов Ђого: Ако Тара није граница за “српске кривице”

Календари и резолуције. Кишно јутро, а треба поћи оним сломивратом између Фоче и Плужина. Па онда у Пиву. Пивски су свети Мученици. Служи Митрополит Јоаникије. Чекамо га, а киша не престаје. Како долази, окреће се: “Оче Дарко, ти ћеш бесједити на јеванђељу!” Шта човјек да каже кад занијеми? Шта је остало и шта има да се искаже на мјесту на коме је смисао свијета престао да постоји, онакав бар каквим га је цивилизација градила вијековима, да би се у прекиду смислености човјека који је постао звијер родило једино што је веће од човјечанског смисла – богочовјечански Свесмисао Жртве, онај коначни поглед Јагњета у коме је спас. Јарослав Пеликан ће написати

Приједор: Представљено допуњено издање публикације “Године страдања 1941/42.”

У Музеју Козаре у Приједору вечерас је промовисано друго допуњено издање публикације “Године страдања 1941/42” /НДХ и њени злочини над српским народом у Приједору и околини 1941/42: Прилог проучавању злочина геноцида над српским народом у Поткозарју/ аутора кустоса историчара Ведране Адамовић. Адамовићева је рекла да је прво издање ове публикације објављено 2018. године, а да је друго издање опширније за педесетак страница и да је у раду на публикацији користила још неке доступне фондове и изворе. – Намјера ове публикације била је да се кроз приказ власти НДХ и њених злочина у Приједору 1941/42. године укаже на дио тог највећег српског страдања. Тематски се бави истим стварима као и прво

Драган Марковина: Злочин на Лисачким Рудинама је од почетка третиран као ствар о којој се не разговара

У антиратној драми “Окупација у 26 слика” Лордана Зафрановића култна је сцена из аутобуса, у мјесту Лисачке Рудине повише Стона, у којој на окрутан начин од стране усташа бивају убијени грађани српске националности. УБОЈИЦЕ СУ БИЛЕ НАОРУЖАНЕ НОЖЕВИМА, МАЉЕВИМА… Kако пише повјесничар Франко Мирошевић у књизи “Дубровачки котар у Независној Држави Хрватској”, радило се ту о “врхунцу свирепости јер су усташе угледним грађанима српске националности забијали чавле у главу”. Написао је он и да је овај догађај поспјешио одлуку талијанске војске о реокупацији Друге зоне, односно процјени да не желе становништво препустити на немилост домаћих издајника. УБИЈЕН ОТАЦ ИЗЕТА ХАЈДАРХОЏИЋА У сваком случају убијени су: жељезнички стројовођа Јово Правица, посједник

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала