НОВИ САД, 23. АПРИЛА (СРНА) – На Алмашком гробљу у Новом Саду данас ће бити служен парастос српском цивилном становништву страдалом приликом уласка мађарских фашистичких окупаторских снага у Нови Сад 1941. године, наjваљено jе из Епархиjе бачке. У новосадском Радничком дому синоћ jе промовисана књига историчара Драга Његована и одржано предавање о страдању цивлног становништва у Бачкоj и Барањи 1941. године. У поздравноj риjечи епископ бачки Иринеj истако jе да обиљежавање таквих историjских догађаjа не значи реваншизам, нити извињење било коме, већ покушаj да се такво нешто не заборави. “Епархиjа Бачка током ове године обележиће страдање српског народа, што не треба да значи реваншизам, нити извињење што се уопште спомињу

Полагањем венаца на споменик Јевреjима страдалим током Другог светског рата, на Јевреjском гробљу у Београду 19. априла обележен jе Јом хашоа, Дан сећања на Холокауст и хероизам. Говорећи пред окупљеним члановима Београдске jевреjске општине, представницима Амбасаде Израела и неколицином преживелих Холокауст, потпредседник ЈО Београд Јозеф Баруховић подсетио jе на страдања Јевреjа Варшавског гета и њихов хероjски устанак од симболичног воjног и огромног моралног значаjа. Помен Јевреjима, коjих jе око шест милиона нестало у Холокаусту, одржао jе рабин Исак Асиел, а посебан тон овоj потресноj церемониjи дали су чланови Хора „Браћа Барух“. Извор: savezscg  

ЈЕРЕВАН,(СРНА) – Два америчка сенатора представила су приjедлог закона коjи позива америчку владу да призна геноцид над Јерменима у вриjеме Отоманског царства од 1915. до 1923. године, саопштила jе Јерменска скупштина Америке. Турски геноцид у Јермениjи први jе признао Уругваj 1965. године. Многе земље, укључуjући Русиjу, слиjедиле су оваj потез. У САД, гдjе су 42 земље признале геноцид, савезна влада тек треба да усвоjи закон. “Вриjеме jе да се САД придружи 19 земаља, укључуjући Белгиjу, Канаду, Француску, Италиjу и ЕУ, коjе су званично признале активности Отоманског царства од 1915. до 1923. године као геноцид”, рекао jе Роберт Мендез, преноси РИА Новости. Мендез и његов колега Марк Кирк предали су приjедлог

Предсjедник Хрватског хелсиншког одбора /ХХО/ Иван Звонимир – Чичак требало би да се више позабави заштитом угрожених права потомака жртава усташког режима да на достоjан начин обиљежаваjу страдање чланова своjих породица, умjесто jалове работе на умањивању злочина у злогласноj НДХ – сматра предсjедник Удружења “Јадовно 1941” Душан Басташић. Реагуjући на недавну изjаву предсjедника ХХО Ивана Звонимира – Чичка да подаци Међународне комисиjе за истину о Јасеновцу представљаjу “jезик мржње”, Басташић каже за Срну да jе “постало уобичаjено да било какво и било чиjе помињање мегазлочина коjе су починили припадници хрватског народа у вриjеме НДХ изазове салве бурних реаговања код припадника тог истог народа”. “То jе и разумљиво, пошто прљави и

ХАГ, 12. МАРТА (СРНА) – Претресно виjеће Хашког трибунала прихватило jе захтjев бившег предсjедника Републике Српске Радована Караџића за издавање обавезуjућег налога грчком предсjеднику Каролосу Папуљасу, jавља дописник Срне из Хага. Предсjедаваjући судиjа О-Гон Квон саопштио jе данас да ће претресно виjеће тражити да Грчка одговори на Караџићев захтjев до 15. марта. Караџић jе у више наврата тражио да се Папуљас сретне са његовим правним савjетником Питером Робинсоном, наводећи да одбрана намjерава да га позове као свjедока. Посредством Амбасаде Грчке у Хагу Караџић jе обавиjештен да Папуљас нема намjеру да “удовољи захтjеву” за обављање интервjуа. Караџић jе краjем фебруара саопштио да би пристао и на писани интервjу са Папуљасом, на

Престаните да неутемељено употребљавате поjам холокауст, немате право на то – поручио jе данас политичарима у БиХ Арие Ливне, специjални представник Свjетског jевреjског конгреса за бившу Југославиjу. “Хушкање зарад манипулативних политичких циљева не даjе дугорочне и одрживе резултате, а одговорност доприноси разумиjевању и компромису”, изjавио jе Ливне Срни. Он упозорава да се пречесто ратни злочини, праћени измjенама етничке структуре извjесног поднебља, па и оних по наређењима мjесних команданата, пореде са холокаустом jевреjског народа у Другом свjетском рату и закључуjе да нема никакве основе за то. “Немам намjеру улазити у непотребну терминолошку дискусиjу око проблема злочина у Сребреници. Да ли jе у Сребреници, те у неким другим мjестима у БиХ, током

Виши суд у Београду рехабилитовао jе Момчила Јанковића, некадашњег министра без портфеља у влади Милана Недића, коjи jе 1941. године одбио да потпише споразум са Ниjемцима према коме би за jедног убиjеног њемачког воjника било стриjељано 100 Срба, пишу београдске “Вечерње новости”. Приjеки Воjни суд Првог корпуса НОВЈ прогласио jе Јанковића 1944. године “jедним од наjближих сарадника издаjника Милана Аћимовића и Милана Недића коjи се истицао своjом преданом службом окупатору”. Међутим, истина jе, како jе утврдио београдски Виши суд, била сасвим другачиjа. Јанковић jе са jош неколико тадашњих интелектуалаца, на притисак Ниjемаца, образовао комесарску владу на чиjем jе челу био Милан Аћимовић. У том периоду донио jе уредбу, коjа jе

Биjег логораша у фебруару 1942. – од 147 логораша коjи су кренули у пробоj, успjело jе побjећи њих 99, а остали су погинули тиjеком или након биjега – био jе први успjешан пробоj из неког нацистичког логора у Европи, што jе изузетан догађаj у оквирима Другог свjетског рата Ове се године навршило 70 година од jединственог догађаjа у поробљеноj Европи – пробоjа логораша из нацистичког логора Црвени крст у предграђу Ниша, коjи се догодио 12. фебруара 1942. Са значењем тог догађаjа слажу се актери различитих политичких ставова у Србиjи. Концлогор Црвени крст као први нацистички логор на подручjу Југославиjе, као и касниjе стратиште на брду Бубањ, формирао jе шеф Гестапа,

Захваљуjући Диани Будисављевић избегао сам сигурну смрт. Моjе здравствено стање по ослобођењу из логора Лобор-град jе било такво да прогнозе лекара у Београду нису биле нимало оптимистичке. Рекли су моjоj маjци: „Ћерка ће вам преживети, али син неће. Фотографишите га, да имате барем фотографиjу за успомену…“ Милану Почучи било jе потребно безмало седам децениjа да би добио одговор на питање – како jе таj уплакани дечак с фотографиjе, с jош ненавршене три године, велике главе, надуваног трбуха и застрашуjуће мршавих руку и ногу, уопште дошао у ситуациjу да буде „отписан“. Од маjке би, додуше, повремено добиjао само наговештаjе, само парчиће jезиве приче о боравку у низу усташких логора од хапшења

На Међународни дан сjећања на жртве Холокауста 27. сиjечња 2012. године одржана jе средишња антифашистичка комеморациjа за пострадале жртве усташког, фашистичког и нацистичког терора становника Пожешке котлине на жидовском гробљу у граду Пожеги. Предсjедница Удруге антифашистичких бораца и антифашиста Града Пожеге гђа. Ката Хољевац позвала jе присутне на минуту шутње уз полагање виjенца. О страдању пожешких Жидова говорио jе Боривоj Зарић, гдjе jе истакнута монографиjа о пожешкоj жидовскоj заjедници “Валлис Јудаеа – Повиjест пожешке жидовске заjеднице” аутора Алена Будаjа, коjи jе открио и особу коjа jе одговорна за уништење те заjеднице – усташког шефа полициjе Миливоjа Ашнера – коjи jе прошле године умро у бjегству пред правосудним органима Републике Хрватске

Безмало шест децениjа jе било потребно да Диани Будисављевић буде одато признање за спасавање 12.000 српске деце из усташких логора током Другог светског рата. Из краjње неразумљивог разлога, о њеноj племенитости, али и великоj одважности По њоj су недавно назване улице у Београду, Козарскоj Дубици и Градишки, док jе у Бања Луци и Загребу таj предлог jош у процедури. Српско народно веће из Хрватске установило jе плакету за хуманитарни рад коjа носи њено име, а Синод Српске православне цркве прошле године jоj jе постхумно доделио Орден царице Милице. Безмало шест децениjа jе било потребно да Диани Будисављевић буде одато признање за спасавање 12.000 српске деце из усташких логора током Другог

ДОБОЈ, 8. ФЕБРУАРА (СРНА) – У умjетничкоj галериjи Центра за културу у Добоjу сутра ће бити отворена изложба “Логори у коjима су страдали Јевреjи БиХ”. “Ова изложба jе подсjећање на безумље коjе jе скоро уништило jевреjску заjедницу БиХ, jер jе од 1941. до 1945.године страдало око 70 одсто Јевреjа БиХ, коjи су се нашли на мети систематског истребљења нацистичке Њемачке и других окупационих или марионетских држава”, рекао jе Срни извршни секретар Јевреjске општине у Добоjу Дарио Атиjас. Он jе подсjетио да jе на подручjу Независне Државе Хрватске (НДХ) током 1941. и 1942. године основано тридесетак њемачких, италиjанских и усташких логора, што ће се моћи видjети на изложби, коjа jе и

Мемориjално друштво “Рациjа 1942” и Друштво за очување сjећања на холокауст упутили су данас наjоштриjи протест градоначелнику Новог Сада Игору Павличићу, што ни послиjе седам децениjа од “Новосадске рациjе” град нема спомен-плочу на новосадском купалишту “Штранд” на Дунаву. Како наводе та друштва, спомен-обиљежjе се морало подићи као знак вjечног сjећања да су на том мjесту мађарски фашисти у jануару 1942. године побили и под лед Дунава бацили више од 4 000 недужних Срба, Јевреjа и Рома. “Врхунска увреда недужних жртава невиђеног фашистичког терора jесте да смо и 23. jануар дочекали без спомен-обележjа. Ви и град нисте показали вољу да се, макар и симболично, одужите жртвама наjвећег злочина у историjи града после седам децениjа скривања, фалсификовања и

Председник Скупштине Новог Сада оптужио обезбеђење СПЦ да су спречили њега, воjвођанске званичнике и амбасадоре да присуствуjу помену жртвама Рациjе. “Младићи у белим мантиjама, њих укупно тридесетак, дословно су нас физички спречили да уђемо у простор иза ограде, предвиђен за званице”, рекао jе Александар Јовановић. Он jе прецизирао да су, поред њега, спречени да у таj простор уђу и градоначелник Игор Павличић, председник Скупштине Воjводине Шандор Егереши, потпредседница покраjинског парламента Маjа Седларевић, као и амбасадор Мађарске Оскар Никовиц и амбасадор Израела Јосеф Леви. Јовановић jе додао да jе након тога из протеста напустио помен и навео да се вратио на Кеj жртава Новосадске рациjе након што jе помен, коjи jе

Предсjедник Друштва за очување сjећања на холокауст Александар Вељић запрепаштен jе понашањем новосадског градоначелника Игора Павличића и предсjедника Градске скупштине Александра Јовановића на данашњем помену поводом 70 година од злогласне “новосадске рациjе” у коjоj су мађарски фашисти убили и под лед Дунава бацили више од 4 000 недужних Срба, Јевреjа и Рома. “Напуштати демонстративно православни помен, физички спречавати улазак у простор за званична лица израелском и мађарском амбасадору Јозефу Левиjу и Оскару Никовицу, као и директору Јерусалимског центра `Симон Визентал` Ефраиму Зурофу наjблаже jе речено отужно према невиним жртвама невиђеног злочина, па макар Павличић и Јовановић били ту само као обични грађани”, изjавио jе Вељић новинарима на новосадском купалишту “Штранд”, реагуjући на испаде првих

Епархиjа бачка одбацила jе данас, као лицемjерне, оптужбе предсjедника Скупштине Новог Сада Александра Јовановића да jе Српска православна црква сприjечили амбасадора Израелa Јозефа Левиjа и амбасадора Мађарске Оскара Никовица да учествуjу у помену жртвама Новосадске рациjе. У саопштењу Епархиjе бачке истиче се да су Јовановић и градоначелник Новог Сада са своjом пратњом “покушали да, мимо протокола и без позива организатора, узму учешће у званичном програму”. Градски челници наjприjе су покушали да онемогуће да директор Центра “Симон Визентал” из Јерусалима Ефраим Зуроф прође до свог мjеста и обрати се окупљенима, а када им то ниjе пошло за руком “покушали су да искористе Зурофово присуство да би се пробили до споменика “Породица” и тиме прекинули

Његова светост патриjарх српски Иринеj служиће помен невино страдалим жртвама злогласне “новосадске рациjе”, а пригодан говор поводом стравичног злочина из jануара 1942. године одржаће Ефраим Зуроф, директор Јерусалимског центра “Симон Визентал”, потврдио jе данас епископ бачки Иринеj. Он jе на конференциjи за новинаре у Новом Саду потврдио да ће патриjарх служити помен недужним жртвама стравичног злочина да би jош више истакао велики пиjетет коjи Српска православна црква гаjи према њима. Његово преосвештенство Иринеj подсjетио jе да jе Зуроф почасни грађанин Новог Сада и име коjе jе свуда у свиjету и Европи поштовано због упорног рада на откривању злочинаца одговорних за злодjела као што jе оно учињено према грађанима Новог Сада, jануара 1942. године. Помен недужним жртвама

У Будимпешти jе откривена спомен-плоча жртвама злогласне “новосадске рациjе”, на коjоj пише да jе у нечувеном погрому jануара 1942. године у Новом Саду страдало више од 3 400 недужних људи, међу коjима наjвише Срба. “На спомен-плочи записано jе да jе у погрому цивилног становништва у Новом Саду од 20. до 23. jануара 1942. године, коjе су извршиле мађарске снаге, страдало више од 3.400 невиних људи, од чега наjвише Срба. На плочи jе такође исписано да су вечно угашени животи и више од 700 Јевреjа”, рекао jе Срни предсjедник Друштва за сjећање на холокауст Александар Вељић, коjи jе присуствовао откривању спомен-плоче у Будимпешти. Он jе искористио прилику и у Будимпешти одао пошту Ендре Баjчи

Нови Сад – Директор Центра “Симон Визентал” у Јерусалиму Ефраим Зуроф заjедно ће с патриjархом Иринеjем говорити на обележавању годишњице Новосадске рациjе. На помен жртвама Новосадске рациjе, коjи ће бити одржан 23. jануара на Кеjу жртава рациjе краj споменика “Породица”, Зуроф долази “с позивом рабина и моjим и учествоваће у програму”, рекао jе владика Иринеj на конференциjи за новинаре. То што ће тих дана Зуроф бити гост градоначелника Игора Павличића и што jе у добрим и приjатељским односима са градоначелником “никоме не може да смета и нема никакве везе са нашим овдашњим неспоразумима, коjих боље и да ниjе било”, истакао jе епископ Иринеj. Поводомсаопшт ења, коjе jе поjединим медиjима претходног дана прослеђено у име Јевреjске општине с

Као млад милиционар, аутор jе био лични чувар надбискупа Степинца у Лепоглави од маjа 1950. до децембра 1951., када jе Степинац изашао из затвора. Аутор jе књигу снабдио сликовним материjалом коjи зорно предочава услове под коjима jе надбискуп тамновао. То jе, како можемо увидjети, наjлибералниjи затворски режим коjи jе био могућ у то вриjеме. Управитељ затвора и његов помоћник уступили су за надбискупов смjештаj своjе канцелариjе, од коjих jе мања служила као капелица. Храна му jе посебно спремана у мjесту и доношена топла. Ниjе долазио у дотицаj с другим затвореницима осим са два свештеника затвореника коjи су му министрирали код мисе. Велику пажњу аутор посвећуjе свему што jе писано и

Kнинскa прeсудa ниje никaкaв прeсeдaн, нeгo тeк фoрмaлизaциja oпћeдруштвeнoг и oпћeинституциoнaлнoг – a тo ћe рeћи систeмскoг – oднoсa прeмa хрвaтскoм фaшизму. Пaрoлa “Зa дoм спрeмни” пoстaлa je oнa врстa друштвeнe рутинe кoja илустрирa друштвeну нутрину. Прeтпрoшлoгa љeтa jeднa je дjeвojкa нa кoмeмoрaциjи жртвaмa устaшкoгa стрaтиштa у Jaдoвнoм стaвилa нa глaву кaпу с грбoм Рeпубликe Србиje. Упoзoрeнa je нa тo дa кaпу скинe и спрoвeдeнa прeкршajнoм суцу кojи joj je, joш истoгa дaнa, рaзрeзao нoвчaну кaзну. Oвaj примjeр aжурнoсти прaвнe држaвe сaдржaвao je згoдну спeцифичнoст: дjeвojчин пoступaк – мaкaр пo свeму судeћи извeдeн с нaмjeрoм прoвoцирaњa – ниje имao фoрмaлнa oбиљeжja прeкршajнoг дjeлa. Прeсудaн je биo судaчки дojaм: привaтнo истицaњe

Новосадска Јевреjска општина на време се заложила за сарадњу Града и Српске православне цркве. Била jе инициjатор и ове године, биће и догодине, а била jе и лане: да на Кеj жртава рациjе изађемо заjедно и докажемо колико jе jака та снага, да одржимо прави помен свим жртвама. Важно jе да поводом 70 година од Рациjе говоримо више о том догађаjу, да кажемо млађим генерациjама шта се десило те 1942, да jе невероватно да се то збило у Европи и да их упознамо зашто и како се то догодило. Само када знамо историjу нећемо jе понављати…. Овако jе председник ЈОНС Горан Леви изнео за “Дневник” своjе виђење старе новосадске бољке,

Предсjедник Друштва за очување сjећања на холокауст Александар Вељић изjавио jе данас да се у сусрет 70. годишњици злогласне “Новосадске рациjе” у jавности шире неистине да jе у тоj акциjи мађарских фашиста у jануару 1942. године у Новом Саду страдало наjвише недужних људи jевреjске националности. “Од 4 000 недужних жртава Новосадске рациjе по имену и презимену идентификовано jе до сада укупно њих 2 326. Међу њима jе 1 340 Јевреjа. У граду jе у време Рациjе боравило око 300 jевреjских избеглица незнаног идентитета, па jе могући броj страдалих Јевреjа око 1 700, што свакако ниjе наjвише када jе реч о невиним жртвама те рациjе”, навео jе Вељић у саопштењу за

Поjедине улице у Мостару и даље носе назив по нацистичким ратним злочинцима, обjавила jе Ал Јазеера Балканс, коjоj jе ова прича послужила као илустрациjа подиjељености Мостара. Један од усташких злочинаца коjи и даље има своjу улицу у Мостару jе и злогласни Јуре Францетић, заповjедник “црне легиjе”. Но, такви се називи не могу наћи у “оба” Мостара. На источноj страни града, улице и даље носе називе коjе су имале у бившоj Југославиjи. На западноj страни града улице, тргови и школе добили су нова имена тиjеком 1993. и 1994. године. Промjену увредљивих назива улица своjевремено jе тражио и Паддy Асхдоwн, бивши високи представник међународне заjеднице у БиХ. Од стране Градског виjећа Мостара