На данашњи дан приjе 73 године, страдали су Срби у Тjешњаку, Дуjић гаjу, Богданићу, Заблатама, Широкоj кули, Дубоком и Удбини. Тjешњак 2. августа 1942. Тjешњак, на путу од Млиноге према Петрињи, 2. августа усташе поклале 30 Срба из Млиноге и села Клинца. Роми их покопали Дуjић гаj краj Раковице, Слуњ, 2. августа 1941. Дуjић гаj краj Раковице, Слуњ, 2. августа 1941. усташе убиле 380 Срба, мушкараца, жена и њихове дjеце. Село Богданић, Смиљан, Госпић Село Богданић, Смиљан, Госпић. Усташе ножевима и мацолама масакрирале 103 српска цивила, 2. августа 1941. године Заблате Село Заблате, Смиљан, Госпић. 2. августа 1941. усташе заклале и спалиле 62 српска цивила у кући Милкана Катића, Петра

Хрватски Вечерњи лист доноси нови текст којим покушава објаснити да је Битка на Сутјесци заправо била хрватска историјска битка и да су Срби ту практично статистичка грешка. Објашњавајући зашто је ово била хрватска битка, Вечерњи лист наводи да је то стога што је Павелић предао Далмацију Италији па су разочарани Далматинци приступили масовно партизанима. Односно, Далматинци су се разочарали у Павелићеву националну политику и кренули у самосталну борбу за, пре свега, ХРВАТСКУ ДРЖАВУ! Стога је ова битка по тумачењу Вечерњег листа била пре свега хрватска национална битка па тек потом антифашистичка. Цео текст са Вечерњег листа можете прочитат испод: Бројно стање цијеле партизанске групације, заједно с рањеницима, износило је укупно

Пајић је 24. децембра 1941. писао Павелићу и Кватернику, изложивши им прилике у Котор Варошу и тражећи од њих репресивне мјере према православном живљу Петар Пајић, жупник у Врбањцима, водио је у току Другог свјетског рата обимну преписку са уредником сарајевског клерикалног “Католичког тједника” Франом Краликом. Нека од писама Кралик је објављивао као прилоге у том листу. Пајић је 24. децембра 1941. писао Павелићу и Кватернику, изложивши им прилике у Котор Варошу и тражећи од њих репресивне мјере према православном живљу. Доказано је да моје тражење није имало одјека… Писао сам то у вријеме страдања моје жупе, када сам изгубио живце, написао је жупник у жалби на пресуду којом је,

Бомбе су пале на Сараjево, те не баш тако далеке 1941. године. Била jе то Страсна седмица Великог поста. Митрополит Петар jе вршио своjе свакодневне богослужбене дужности, умиривао jе народ и вjеровао да ће све бити по мjери праведних. На Велику Сриjеду, по наговору проте Стевана Петровића, митрополит Петар одлази из Сараjева у манастир Свете Троjице код Пљеваља. Циjела област jужне Србиjе али и сjеверне Црне Горе у то вриjеме па све до 1992. године била jе у саставу митрополиjе дабробосанске. По казивању очевидаца, митрополит jе дошавши у манастир био сjетан, потиштен па чак и љут на проту Стевана jер jе сматрао да jе требао остати са своjим народом у

Општинска организација СУБНОР-а у Прњавору данас је полагањем цвијећа код бисти народних хероја и испред споменика палим борцима НОР-а и жртвама фашистичког терора обиљежила Дан ослобођења општине у Другом свјетском рату, 10. јули. Потпредсједник СУБНОР-а Раде Радоњић рекао је да су у свим ратовима на овим просторима многи борци дали животе за слободу, због чега они који су имали срећу да преживе имају обавезу да их се сјећају и поштују. Он је истакао да обиљежавању овог историјског датума за Прњавор из године у годину присуствује све више грађана, али и да новим генерацијама треба указати на његов историјски значај. “Нажалост, са нама данас нема доста омладине. Требало би у сарадњи

Оваj Шиђанин jе успео да побегне са стрељања на сремскомитровачком гробљу 30. августа 1942. године Човек jе коjи слави два рођендана. Стеван Мариjан, 73-годишњи пензионер из Шида, други пут „родио“ се 30. августа 1942. године. Тог дана уочи поноћи он jе побегао са стрељања на Православном гробљу у Сремскоj Митровици. Исповест Стевана Мариjана jе потресна: – У августу пре 39 година Шиђани су причали да предстоjи масовно хапшење Срба. Ја сам се у то време крио неколико дана. Ипак, усташе су ме ухватиле у моме стану у ноћи између 27. и 28. августа. У Среско начелство, где сам затекао двадесетак мештана, доведен сам везан. Одатле су ме одвели у шидски

Полагањем вијенаца код спомен-костурнице погинулим борцима Народноослободилачког рата /НОР/ у Котор Варошу је данас обиљежен 4. јули – Дан борца, празник устанка народа и народности Југославије против фашизма у Другом свјетском рату. Вијенце су положиле делегације општинске организације СУБНОР-а општине Котор Варош и општинског одбора Социјалистичке партије. Након одавања поште погинулим борцима НОР-а предсједник општинске организације СУБНОР-а Јово Трњак истакао је да имена на спомен-костурници говоре о храбрости и одлучној борби народа тога времена. “Побиједили смо фашизам и усташтво, али их нисмо искоријенили, јер у појединим земљама бивше Југославије они и даље постоје”, рекао је Трњак. Он је додао да је неопходно уредити спомен-костурницу, јер јој пријети урушавање. Начелник општине

Савез јеврејских општина Србије, Центар за истраживање и едукацију о Холокаусту и Одсјек за културалне студије Филозофског факултета Свеучилишта у Ријеци покренули су пројекат о мапирању места страдања прве фазе Холокауста у Србији и Хрватској, чији је наслов Места страдања – прва фаза Холокауста у Србији и Хрватској (Killing Sites – First Stage of Holocaust in Serbia and Croatia). Резултати мапирања ће бити јавно представљени  на округлом столу у суботу 1. јула 2017. у 16 часова у Београду у Центру за културну деконтаминацију, Бирчанинова 21. У првој фази Холокауста убијено је преко милион европских Јевреја, углавном у масовним стрељањима. У Србији под немачком окупацијом, током јесени 1941. године, убијени су готово сви јеврејски мушкарци. Заједно

У Саборном храму, који су чекали пуних седам деценија, колико је прошло од добијања дозволе турских власти 1859., до 1929. године, кад је црква завршена, односно осам деценија, ако се рачуна кад је освећена, Срби, нажалост, нису дуго уживали. Други свјетски рат је харао Европом, а почетком априла 1941. године стигао је и на наше просторе. Београд је бомбардован 6. априла, а већ сутрадан, лицем на Благовијести, прве бомбе пале су и на Бању Луку. Десетог априла проглашена је такозвана Независна држава Хрватска, монструозна творевина која је ускоро почела да показује зубе. Њемачки авиони, који су неколико дана кружили изнад града и митраљирали становништво, почеше бацати и бомбе на град.

На Тјентишту ће данас бити обиљежене 74 године од Битке на Сутјесци, највеће битке коју су партизанске снаге водиле у Другом свјетском рату. Обиљежавању, које заједнички организују одбори влада Републике Српске и Србије за његовање традиција ослободилачких ратова, присуствоваће министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић. Програмом је у 11.00 часова предвиђено полагање цвијећа на Централном споменику народним херојима – Спомен костурница, а у 11.20 часова планирано је обраћање званичника. У 11.45 часова планиран је културно-умјетнички програм, а у 12.30 часова ручак за учеснике. Против 120.000 њемачких, италијанских, бугарских и снага усташке Независне Државе Ххрватске и уз подршку 300 авиона, борбу је водило 20.000 партизана са којима је

Предсједник Одбора за Јасеновац Светог Архијерејског Сабора Српске православне цркве /СПЦ/ владика пакрачко-славонски Јован рекао је да су православни Срби који су убијени у Пиви 1943. године равни древним мученицима страдалим за своју вјеру. “Велики гријех и дуг Социјалистичке Југославије је тај што се о овом мјесту дуго ћутало. Никада није касно да се дуг испуни”, рекао је владика Јован на сједници Одбора за Јасеновац која је одржана данас у Долима у Црној Гори. Он каже да су данас окупили у Долима у Пиви 74 године од страдања Срба у том мјесту како би “прославили Пивске мученике и принијели им бескрву жртву”. “Пивски мученици се сада враћају кући у велику

У Долима у Пиви обиљежене су 74 године од страдања православног народа када је за вријеме Пете офанзиве 1943. године јединица “Принц Еуген”, састављена од њемачких фолксдојчера и херцеговачких усташа, оставила за собом пустош убивши око 1.260 Пивљана. Само у Долима 7. јуна за сат су убили 522 људи, међу којима 109 дјеце, од којих је једно рођено на губилишту. Невине жртве биле су подијељене у три групе – једну су чинили мушкарци старији од 15 година, другу жене и дјевојке, а трећу дјеца. Свету архијерејску литургију служио је епископ будимљанско-никшићки владика Јоаникије са бројним свештенством и монаштвом, а на мјесто страдања окупио се већи број Пивљана. “Ово мјесто, као

Код спомен-костурнице жртвама усташког злочина у Сребреници данас је служен парастос за више од 250 српских цивила које су усташе убиле на други дан православног празника Тројице 1943. године у Сребреници и сљедећег дана на Залазју. Окупљени су прислужили свијеће за покој душа настрадалих и положено је цвијеће код спомен-плоче која је постављена 2015. године, чиме је обиљежено сјећање на 74 године од покоља српског становништва у Сребреници и селу Залазје. Цвијеће су положиле делегације Црвеног крста Републике Српске, Борачке организације, Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, као и делегација Срба чланова општинског руководства Сребренице. Свирепи злочин починили су припадници 29. бојне натпоручника Независне Државе Хрватске /НДХ/

Милош Николић, чијег су дједа Јову убиле усташе другог дана православног празника Тројице 1943. године у Сребреници заједно са још 250 српских цивила, рекао је да се у комунистичком режиму прикривала права истина и прецизно дефинисање жртава овог злочина иако је свима било познато да су јединице НДХ-а монструозно побиле српске цивиле. Николић је рекао да се усташки злочин у Сребреници догодио 14. јуна 1943. године, односно други дан Тројчиндана, а у оближњем селу Залазје 15. јуна или трећи дан Тројчиндана. Он истиче да је познато да Тројчиндан није увијек истог датума, али да се у Сребреници “уобичајило” да се помен жртвама усташког злочина обавља на тај велики православни празник

Код спомен-костурнице жртвама усташког злочина у Сребреници данас је служен парастос за више од 250 српских цивила које су усташе убиле на други дан православног празника Тројице 1943. године у Сребреници и сљедећег дана на Залазју. Окупљени су прислужили свијеће за покој душа настрадалих и положено је цвијеће код спомен-плоче која је постављена 2015. године, чиме је обиљежено сјећање на 74 године од покоља српског становништва у Сребреници и селу Залазје. Цвијеће су положиле делегације Црвеног крста Републике Српске, Борачке организације, Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, као и делегација Срба чланова општинског руководства Сребренице. Свирепи злочин починили су припадници 29. бојне натпоручника Независне Државе Хрватске /НДХ/

Одавање почасти за више од 250 Срба које су убиле усташе други и трећи дан Тројчиндана 1943. године и обиљежавање 74 године од покоља српског становништва у Сребреници и селу Залазје биће организовано данас, другог дана Тројчиндана. Предсједник Борачке организације у општини Сребреница Гојко Симић рекао је да ће у 10.00 часова код спомен-костурнице у Сребреници бити служен парастос и прислужене свијеће за покој душа настрадалих. Милош Николић, чијег су дједа Јову тада убиле усташе, каже да се усташки злочин у Сребреници догодио 14. јуна 1943. године, односно други дан Тројчиндана, а у оближњем селу Залазје 15. јуна или трећи дан Тројчиндана. Он истиче да је познато да Тројчиндан није