Директор jевреjске невладине организациjе “Маргелов институт” из Загреба Ален Будаj изjавио jе Срни да jе након ослобађаjуће пресуде за хрватске генерале Анту Готовину и Младена Маркача циjели свиjет свjедок увођења иновациjе “рат без злочина”, те да и оваj примjер потврђуjе “праксу” да Хрвати, баш као и Американци, “никада не могу починити злочине”. “Хрватска слави, Срби су пренеражени ослобађаjућом пресудом хрватским генералима, а читав свиjет jе свjедок увођења иновациjе ‘рат без злочина”, рекао jе Будаj. Он jе нагласио да jе већ устаљена “пракса” да Хрвати, баш као и Американци, “никада не могу починити злочине”. “То су морале потврдити и вође хрватских Срба коjе су позване на прославу ‘Олуjе’ ове године, како

Прoшлoг викeндa oдржaнe су кoмeмoрaциje у Вaривoдaмa и Гoшићимa, сeлимa нa пoдручjу oпћинe Kистaњe, гдje je тjeднимa нaкoн Oлуje пoбиjeнo 16 нeдужних српских стaрaцa кojи су oстaли нa свojим oгњиштимa. Ни нaкoн 17 гoдинa oд мaскaрa зa тaj злoчин ниткo ниje oдгoвaрao. У Гoшићимa je 27. aвгустa1995. пoбиjeнo сeдмoрo, a у Вaривoдaмa 28. сeптeмбрa дeвeтoрo стaрaцa. Прeд oкo стoтињaк oкупљeних нa кoмeмoрaциjи oдржaнoj у Вaривoдaмa кoд спoмeникa пoстaвљeнoг 2010. гoдинe присутнимa су сe oбрaтили министaр унутрaшњих пoслoвa Рaнкo Oстojић кao изaслaник прeмиjeрa Зoрaнa Mилaнoвићa, бригaдни гeнeрaл Mлaдeн Фузул кao изaслaник прeдсjeдникaИвe Joсипoвићa, прeдсjeдник СНВ Mилoрaд Пупoвaц и прeдстaвник oргaнизaциje Дoцумeнтa Eугeн Jaкoвчић. Циљ злoчинa биo je прoгaњaњe – Oвaj злoчин сe дoгoдиo извaн врeмeнa вojних aкциja, у вриjeмe

Загреб – Жалбено виjеће Хашког трибунала неће разматрати нове доказе коjе jе током жалбеног поступка предлагала одбрана хрватских генерала Анте Готовине и Младена Маркача. Одбране двоjице генерала подниjеле су током прошле и ове године неколико захтjева да се у жалбеном диjелу поступка уведе 30-ак нових доказа, међу коjима су били и записници сjедница Врховног савjета одбране коjе су се одржавале у Београду за вриjеме Олуjе, америчка дипломатска биљешка обjављена на Викиликсу и експертски извjештаjи америчких официра. Ти се докази односе на узрок одласка српских цивила приjе, за вриjеме и након Олуjе, за артиљериjске нападе Хрватске воjске током Олуjе као и овлашћења Готовине као команданта, а одбране су тврдиле да им

БЕОГРАД, 29. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – У селима Вариводе и Гошићи код Книна данас jе одржана комеморациjа и парастос за 16 српских цивила убиjених 1995. године након акциjе хрватске воjске и полициjе “Олуjа”.У селу Гошић 27. септембра 1995. године убиjено jе седморо Срба, док се злочин у Вариводама догодио 28. септембра 1995. године и тада jе убиjено деветоро стариjих Срба, коjи су остали у своjим кућама након “Олуjе”. Комеморациjу и парастос су организовали Српско народно виjећа и општина Кистање. Директор Информационо–документационог центра “Веритас” Саво Штрбац рекао jе Срни да данашњи помен у Вариводама и Гошићима код Книна охрабруjе да ће Срби убудуће моћи да обиљежаваjу мjеста и годишњице страдања своjих сународника.

Чикаго – Суд у Чикагу прихватио jе тужбу против америчке компаниjе Military Professional Resources Inc. (MPRI) коjу су тужиле српске организациjе у САД “Жртве геноцида у Краjини” и “Српски краjишки сабор”. Срби у Америци туже MPRI “за учествовање у геноциду и прогону 200 хиљада Срба из Краjине”, а у тужби се наводи да jе ова агенциjа “инструирала Хрватску воjску у Олуjи” и да jе “учествовала у тоj операциjи”. Уз тужбу, суду jе достављен и уговор између MPRI и Хрватске о обуци хрватских официра и воjника. Судиjа Рубен Кастиљо из федералног суда у Чиикагу прогласио jе државу Илиноис надлежном за суђење с обзиром да MPRI има своjе филиjале и послове у

Породице жртава и 17 година послиjе “Олуjе” нису покопале своjе наjмилиjе. Према подацима Удружења породица несталих и погинулих лица “Суза” на списку им jе jош увиjек 1950 нериjешених судбина, што из “Олуjе”, што из “Бљеска”. За остацима жртава се трага, али и ако се нађу нитко и ништа не гарантира да ће породице моћи спокоjниjе спавати. Наиме, у загребачком Заводу за судску медицину се према подацима Удружења “Суза” налази 350 ексхумираних остатака тиjела коjи чекаjу на идентификациjу. Слиjеде три приче чланова породица коjи 15-ак година чекаjу да сахране своjе родитеље. Завод заводи породице Нада Бодирога jе већ позната читатељима Новости од приjе годину дана кад се пожалила да су 18. jуна 2010. године на кућном згаришту

ХАГ, 13. АВГУСТА /СРНА/ – Хашко тужилаштво сматра да првостепена пресуда коjом jе генерал Анте Готовина осуђен као члан удруженог злочиначког подухвата даjе основа да буде проглашен кривим као помагач у том подухвату, те по командноj одговорности за злочине коjи су услиjедили током два мjесеца након операциjе “Олуjа”.   Tужилаштво у поднеску, коjим одговара на налог жалбеног виjећа, наводи да jе и даље примjерена казна од 24 године изречена у неправоснажноj пресуди. Жалбено виjеће Хашког трибунала у jулу jе позвало тужилаштво да до 10. августа обjасни да ли вjеруjе да се генералима Готовини и Младену Маркачу, у случаjу да се утврди да нису криви за незаконите артиљериjске нападе или да

Београд — Никада се ни на jедном скупу у Европскоj униjи ниjе помињала „Олуjа”, каже Ласло Варга, потпредседник скупштинског одбора за европске интеграциjе.     Званични став Европске униjе о хрватскоj операциjи „Олуjа” не треба очекивати, jер се тако нешто сасвим сигурно неће догодити, оцењуjу саговорници „Политике”, поводом изjава поjединих наших политичара да ЕУ треба да заузме став о ратном подухвату од пре 17 година у коjем jе убиjено око 2.000 Срба. Како обjашњаваjу Европска униjа jе став према злочинима генерално исказала кроз инсистирање на сарадњи са Хашким трибуналом и на поштовању људских и мањинских права, а Хрватска jе имала великих проблема да то поглавље затвори. Бранко Ружић, шеф посланичке групе СПС-а,

ГЛИНА, 11. АВГУСТА /СРНА/ – На гробљу у српском селу Горње Селиште код Глине на Баниjи данас jе служен парастос српским цивилима коjи су погинули у хрватскоj воjно-полициjскоj акциjи “Олуjа”.     Парастосу, коjи jе служио парох петрињски Славко Шарац, присуствовали су мjештани Селишта, Глине и представници Виjећа српске националне мањине. Замjеник градоначелника Глине Ђуро Стаjић рекао jе Срни да током парастоса у Горњем Селишту ниjе било инцидената. „Парастос jе служен у Горњем Селишту, гдjе су жртве `Олуjе` покопане у 56 крстовима означених гробова и у централном диjелу гробља гдjе jе заjедничка гробница означена крстом”, додао jе Стаjић. Према службеним подацима, на тоj локациjи у масовноj гробници налази се око

На данашњи дан пре 17 година почињен jе злочин над цивилним становништвом за коjи и данас нико ниjе одговарао. Овим путем желимо jош jедном скренути пажњу jавности на тешко наслеђе непроцесуираних злочина почињених у току и непосредно након воjно-редарствене операциjе “Олуjа”, изразити солидарност са породицама жртава и jош jедном упозорити на помањкање саосећања према жртвама из других етничких заjедница. Један од таквих инцидената догодио се 07. августа 1995. године око 10х у селу Бравско у суседноj Босни и Херцеговини, где jе животе изгубило 9 особа, од тога четворо деце, док их jе више од 50 лакше или теже рањено. Тога дана су, наиме, 02:00 надзвучна авиона типа МИГ-21 Хрватског ратног

На гробљу у српском селу Горње Селиште код Глине на Баниjи, у суботу 11. августа, са почетком у 11 часова, одржаће се парастос српским цивилним жртвама Олуjе. Према службеним подацима на тоj локациjи, у масовноj гробници, налази се око педесетак лешева, док процjене говоре да се ради о 100, па чак и о 200 посмртних остатака.    Осим масовних гробница на гробљу се налазе и два реда поjединачних гробова на коjима су крстаче означене с Н.Н. а коjе су због протеклих година и неодржавања иструнуле или су у jако лошем стању. До сада су на подручjу Баниjе обављене тек двиjе ексхумациjе с православних гробља у Петрињи гдjе jе нађено 160 и Двору гдjе jе ексхумирано 66

БОСАНСКИ ПЕTРОВАЦ, 7. АВГУСTА /СРНА/ – Директор Документационо- информационог центра “Веритас” Саво Штрбац изjавио jе да одлазак предсjедника Српског демократског форума Вељка Џакуле y Книн на обиљежавање хрватске акциjе “Олуjа” представља велики ударац Србима.   “Ако хрватски предсjедник вече приjе тог дана наjави да долазак првог Србина након 17 година на обиљежавање ‘Олуjе’ значи да и Срби признаjу да jе то била праведна акциjа, онда Џакула ниjе тебало тамо да иде”, рекао jе Штрбац новинарима у Јањилама код Босанског Петровца, гдjе jе данас служен парастос за Србе погинуле у избjегличкоj колони, коjу jе бомбардовала хрватска авиjациjа у току операциjе “Олуjа” 1995. године, док се повлачила из Републике Српске Краjине. Штрбац

БОСАНСКИ ПЕTРОВАЦ, 7. АВГУСTА /СРНА/ – Срби никада не смиjу заборавити убиjене сународнике, jер народ коjи заборави прошлост нема ни будућност,поручио jе данас у Јањилама код Босанског Петровца директор Документационо-инФормационог центра “Веритас” Саво Штрбац.     “Ова jе уjедно и одговор на поруке коjе су се из Книна могле чути 5. августа. Tврдим да jе ово посљедња година када Хрвати са државног нивоа славе оваj дан када су истjерали 220.000 и побили око 2.000 Срба у акциjи `Олуjа` и послиjе ње”, рекао jе Штрбац након парастоса коjи jе служен Србима коjи су погинули у избjегличкоj колони из Републике Српске Краjине. Он очекуjе да ће до краjа године Хашки трибунал хрватским

КНИН, 6. АВГУСТА /СРНА/ – Разне групе готово делиричних мушкараца на скупу у Чавоглавама у Хрватскоj на сваких неколико секунди кроз пjесме су дословно изражавале кољачке жеље, па посматрач ниjе морао да буде српске националности да би често осjетио jезу и престрављеност, преноси “Доjче веле” “атмосферу” са прославе хрватског “дана побjеде”.У Чавоглавама, гдjе се jуче окупило око 70.000 људи да акциjу “Олуjа” прослави као “дан побjеде”, орила се будница “Оj хрватска мати, Србе ћемо клати”, чуо се усташки евергрин попут “Ево зоре, ево дана”, као и поскочица “ко не скаче – православац”. Њемачки радио наводи да су се у Чавоглаве од раног jутра сливале риjеке аутомобила из читаве Хрватске и

Приjе седамнаест година током и након воjно-полициjских акциjа „Бљесак“ и „Олуjа“ с подручjа западне Славониjе, Баниjе, Кордуна, Лике и сjеверне Далмациjе, бивших подручjа под заштитом Уjедињених народа, избjегло jе око 250 000 припадника старосjедилачког српског народа. У том збjегу многи од њих су страдали, многи од оних коjи су остали су побиjени, а њихова имовина и њихова насеља данима и тjеднима систематски пљачкана и паљена. Куће коjе нису биле спаљене стављене су под секвестар државе, након чега jе држава та подручjа почела насељавати припадницима хрватског народа из других диjелова Хрватске и других диjелова бивше Југославиjе. Уступила им jе станове, куће и земљиште избjеглих Срба, са озакоњеном могућношћу да након десет година постану власници туђе,

Служењем парастоса у цркви Св. Рафаила Банатског и свечаном академиjом у Дому културе у Пландишту, 5. августа 2012. године, обележена jе XVII годишњица прогона и страдања Срба из РСК. Помен страдалим Краjишницима организовало jе Завичаjно удружење Краjишника „Никола Тесла“. Служењем парастоса у цркви Св. Рафаила Банатског и свечаном академиjом у Дому културе у Пландишту, 5. августа 2012. године, обележена jе седамнаеста годишњица прогона и страдања Срба из Републике Српске Краjине. Парастoсу, коjи jе служило Његовово преосвештенство епископ банатски господин Никанор уз саслужење свештеника Недељка Јанковића, Ненада Милића и Синише Лакичина, присуствовсли су представници општине Пландиште, представници Завичаjног удружења Краjишника „Никола Тесла“, прогнани Краjишници и други грађани. У веома емотивном говору

Испраћена из Двора артиљеријском паљбом, избјегличка колона није имала мира ни на путу кроз Републику Српску. 7. августа МИГ-ови Хрватске војске, дубоко на територији сусједне државе, бомбардирали су далматинску и личку избјегличку колону на Петровачкој цести гдје је погинуло деветеро цивила, те избјегличку колону с Кордуна и Баније у мјесту Сводна на релацији Нови Град-Приједор гдје је смртно страдало седмеро цивила Преко Моста спаса на ријеци Уни између Двора и Новог Града (Босанског Новог), од 5. до 8. августа 1995. године прешло је више десетина хиљада Банијаца и Кордунаша који су имали срећу да под авионским и артиљеријским нападима ХВ-а преживе покољ на путу Глина-Доњи Жировац-Двор. Прва крвава станица на

НОВИ ГРАД, 5. АВГУСTА (СРНА)- У Сводни код Новог Града данас jе откривено спомен-обиљежjе страдалим српским цивилима у нападу хрватског авиона на избjегличку колону, док су напуштали Републику Српску Краjину током воjно-полициjске акциjе “Олуjа”.   На мjесту гдjе jе подигнута спомен-плоча погинуло jе шесторо и рањено осам људи. У Сводни претходно jе служен парастос у храму Светог Саве. Директор Документационо-инФормационог центра “Веритас” Саво Штрбац рекао jе да се нада да се у Хрватскоj ове године последњи пут 5. август обиљежава као празник, jер тешко повjеровати да ће, након уласка ове земље у ЕУ, бити прихваћено славље на дан када jе протjерано 220.000 и убиjено више од 2.000 Срба. Он очекуjе

Јосип Брнић патентирао jе нову хрватску друштвену игру “Олуjа 1995.”, како би дjецу подсjетио на Домовински рат. Игра jе слична “Човjече, не љути се”. – На идеjу сам дошао приjе три године, слушаjући што се све негативно прича о Олуjи. Нисам желио да се заборави таj битан догађаj за Хрватску – обjашњава предузетник Јосип Брнић (47) из околине Загреба. “Олуjа 1995.” jе хрватска верзиjа “Човjече, не љути се”, а циjена од 14 куна и више jе него пожељна за полупразне џепове грађана. Намиjењена jе за четири играча, а сваки добиjе фигурицу и баца коцку. Зависно од броjа, заузима поља на плочи, а старт jе у околини Хрватске Костаjнице.   Ако играч стане на противничко поље, избацуjе

ЗАГРЕБ, 5. АВГУСТА (СРНА) – Наjвиши воjни свештеник Хрватске Јураj Језеринац упоредио jе Исуса Христа са злогласним кардиналом Алоjзиjем Степинцем, коjи jе подржавао усташку Независну Државу Хрватску!? Језеринац jе синоћ на миси на Книнскоj тврђави уочи обиљежавања 17. годишњице воjно-полициjске акциjе “Олуjа” рекао да су “у историjи постоjали многи неправедни судови, коjи су осудили, на примjер, Христа или кардинала Степинца”, преноси агенциjа Хина. Воjни ординариj Језеринац позвао jе на, како jе рекао “очување истине о Домовинском рату”, те пренио поздраве генерала из Хага – посебно Анта Готовине и Младена Маркача. На миси на Книнскоj тврђави били су вршилац дужности предсjедника Сабора Јосип Леко, министар за питања бораца Предраг Матић и

Врховни суд Хрватске пресудио – Република Хрватска одговорна за смрт девет српских стараца, ликвидираних на кућном прагу у селу Вариводе, два месеца после акциjе „Олуjа”. Над цивилима у Вариводама два месеца после акциjе “Олуjа” извршен jе терористички чин из политичких побуда, са циљем изазивања страха, ужаса и осећаjа личне несигурности грађана, пресудиле су судиjе Врховног суда Хрватске, пише риjечки Нови лист.  Република Хрватска одговорна jе за убиство деветоро стариjих особа српске националности коjи су у селу Вариводе 28. септембра 1995. године ликвидирани из ватреног оружjа на кућним праговима, одлука jе Суда. Решење коjим се признаjу жртве и недвосмислено утврђуjе мотив злочина Врховни суд jе донео одлучуjући по жалби Јована Берића на