arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

СВЕМОЋНИ

02.08.2023

ВИС (Вокално избјеглички састав) МЛАДИЋИ – (Official Music Video) Жене, старци, дјеца – покретне мете,ко пребита змија вијуга колона,видиш ли Свемоћни са својега трона,видиш ли земљу црвену од срама,чујеш ли Уну што хучи пред нама?Од сузе мајчине и запаљене свијећеда ли су ти светији бомба, кама, пиштољ и крваво распеће? Пошаљи ИЛИЈУ нек удари громом,позови СВЕ СВЕТЕ, не штеди даха,пошаљи ГЕОРГИЈА да оштри копље,јер све је већа и јача аждаха.Пошаљи ПЕТKУ да загрли ми Жељкушто матери се уз скуте привила,сакриј је у зору у Гору Петрову,реци ми Свемоћни, шта је скривила ….. ко је крив, ко је крив? ЈОВАНЕ KРСТИТЕЉУ, руку промоли,потеци миром из сивих облака,обриши сузу моме Николи,није начинио

Ђурђица Драгаш: Киша суза у Олуји, кад немаш ништа, а имаш све

02.08.2023

Kиша… Прво летњи пљусак, а онда тешка, досадна река. Kапи које продиру до коже. Увек сам волела кишу. Сећам се како сам, као тинејџерка, с великим кишобраном шетала празним улицама мог града. Мора да су комшије, смерни становници мале варошице, били убеђени да сам помало “сишла с ума”, али ја сам само уживала, удишући мирис капи које су се мешале с асфалтом, лишћем и травом. Сећам се страха, али и узбуђеног ишчекивања кад, после дуге летње суше, “беле куле” (како је моја баба звала градоносне облаке) најаве олују. Лица приљубљеног за прозор гледала сам, потпуно опчињена, како природа руши, ломи, уништава, али и даје нови живот. Радовала сам се знајући

Програм обележавања 28. годишњице од страдања српског народа у “Олуји“

01.08.2023

Поводом 28. годишњице, највећег прогона и страдања Срба у Хрватској, у операцији хрватске војске тзв. “Олуја“, Удружење породица несталих и погинулих „Суза“ организује конференцију за новинаре у петак, 4. августа, у 11 часова, у Прес центру Удружења новинара Србије (Кнеза Михаила 6/III). Тема конференције: Немамо право на заборав – 28 година од „Олује“ Планирани учесници: • Вељко Одаловић, председник Комисије за нестала лица• Наташа Станисављевић, комесар за избеглице и миграције Републике Србије• Др. Милан Гулић, историчар• Драгана Ђукић, председница Удружења породица „Суза“• чланови породица несталих/погинулих лица у ,,Олуји” Парастос погинулима служиће се на Дан сјећања у суботу 5. августа у 11 часова, у Цркви Светог Марка у Београду. Позивамо Вас, да нам

Да ли знате ко је беба са фотографије? Мајка је држала у наручју док беже од „Олује“, а данас…

15.06.2023

Беба у завежљају бјежи од злочиначке Олује, данас поносна супруга, мајка, ћерка, најбољи Срби 21. века. Два пута је Наталија Јокић била на насловној срани „Новости“. Пре 28 година и ових дана. Први пут као беба, нешто мало млађа од њене малене кћерке Огњене, а ових дана као супруга славног Николе Јокића, најбољег кошаркаша планете. Момка који је прославио Денвер, Србију и померио границу спорта, који ће се, од сада, мерити по резултатима „дерана из тег Сомбора“. Репортери Новости „упознали“ су Наталију у дану ужаса за српски прогнанички народ из Крајине. Био је 6. август 1995. године. У наручју мајке бежала је од „Олује“. Врео дан. Танка линија између живота и смрти испред

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ: ХУМАНОСТ СРБА СА ПОДРУЧЈА БАНИЈЕ, ЛИKЕ И KОРДУНА ПРЕМА МУСЛИМАНСKОМ НАРОДУ ЗАПАДНЕ БОСНЕ

18.03.2023

Сваки ратни сукоб доноси тешке и трауматичне догађаје чије последице трају деценијама, вековима а неке, чини се, чак и вечно. Међутим, и у тим тешким тренуцима каквих је било безброј током минулих ратова за време распада бивше нам државе – СФР Југославије, могу се пронаћи светли примери људскости и хуманости. Пише: Игор Митић, Београд Баш у тим тешким тренуцима сваки појединац нађе се у ситуацији да покаже своје право лице – да ли је човек или не. Наш српски народ, пре него што је и сам прогнан из својих домова у августу 1995. године, показао је велику хуманост према добрим људима – припадницима муслиманског народа Цазинске Kрајине и Западне Босне.

Промовисани зборници „Кад чекање и неизвјесност успоре ритам живота“

10.03.2023

Удружење породица Суза представило је јавности 8. марта 2023. у галерији Жад у Београду два двојезична српско-енглеска зборника свједочанстава о страдању српског народа у Хрватској у периоду 1991–1995. године под називом „Кад чекање и неизвјесност успоре ритам живота“. Удружење породица Суза представило је јавности 8. марта 2023. у галерији Жад у Београду два двојезична српско-енглеска зборника свједочанстава о страдању српског народа у Хрватској у периоду 1991–1995. године под називом „Кад чекање и неизвјесност успоре ритам живота“. У оба издања објављено је 30 прича у којима породице свједоче о својим несталим и погинулим члановима, о борби за голу егзистенцију, о свом болу, неизвјесности и дугогодишњем чекању да пронађу посмртне остатке својих

Одживљени филм: Зашто нисам плакала док сам гледала “Олују”

07.02.2023

Одгледах “Олују”. Чекала сам намерно да се мало слегне прашина, да прође она уобичајена еуфорија која прати премијере оваквих филмова. Чекала сам баш онако како сваке године, на годишњицу наше трагедије, чекам да прођу комеморације, говори, парастоси, с једне и славље и еуфорија с друге стране. Отишла сам у биоскоп сама јер увек ми је тако најлакше да се суочим с муком и искушењем. А баш то сам очекивала од филма који се бави темом која ми је обележила живот. Иако сам последњих двадесетак дана прочитала и чула најразличитије коментаре (од оспоравања до дивљења) по глави ми се “мотала” само једна реченица Јове Максића. Баш уочи премијере, Јово, који иначе тумачи

Биљана Ковачевић: Олујни филм Милоша Радуновића

30.01.2023

Публика је без речи пошла из сале. Можда је та тишина једина истина о филму ‒ да је Олују немогуће приказати, али да се то мора, да нас ова земља ‒ једном ‒ не би прогутала. Фото: Инстаграм Прибојавала сам се филма о Олуји. Кад сам пре неколико недеља сазнала да један редитељ ‒ од свих редитеља ‒ први пут говори о овом догађају, запитала сам се зашто то ради: нас да подсети на оно са чиме живимо сваки дан и не знамо да живимо, или све друге који су у августу пре скоро двадесет и осам година играли на плажи пикадо и успешније ту погађали мету него што би

Miodrag_Linta.jpg

Линта: Срамно присуство амбасадорке Јелене Милић на промоцији књиге Мате Гранића

27.01.2023

Мате Гранић је био један од најближиx сарадника ратног злочинца Фрање Туђмана. За вријеме злочиначке ације „Олуја“ био је министар спољних послова. Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оцјењује да срамно присуство амбасадорке Србије у Загребу Јелене Милић на промоцији књиге „Дипломатска олуја“ Мате Гранића представља понижавање српских жртава и дубоку увреду за преживјеле у злочиначкој акцији „Олуја“, све прогнане Србе, као и за читав српски народ. Посебно је скандалозна чињеница да се амбасадорка Милић похвалила на твитеру да јој је Мате Гранић потписао њен примјерак и да се нада да ће књига, како каже, помоћи у расвјетљавању околности које оптерећују наше односе.  Јелена Милић се прави да не

НАЈАВА: Пројекција филма „Пут у непознато”

27.11.2022

Министарство одбране Републике Србије, Управа за односе са јавношћу, Медија центар “Одбрана” Вас позива на пројекцију филма “Пут у непознато”, аутора Ненада Јуришића која ће се одржати у уторак 29. новембра 2022. године од 18 часова у свечаној сали Дома Војске Србије, у Београду, Браће Југовића 19.  „Пут у непознато” представља аутентично сведочанство и запис који остаје како се страдање српског народа не би никада заборавило. Филм прати животни пут тадашње деце, а данас успешних људи и приказује крај рата у Хрватској из једне нове перспективе – кроз дечије очи. Продукцију филма потписује Лауд продукција (Loud production), аутор је Ненад Јуришић, наратор Тихомир Станић, док музику потписује Бошко Ћирковић.Улаз је

grubori_2.jpg

Покољ у селу Грубори

24.08.2022

Покољ у селу Грубори 1995. jе злочин jе над српским цивилима коjи су починили припадници антитерористичке jединице „Лучко“ у саставу Специjалне полициjе Републике Хрватске током злочиначке акциjе „Олуjа обруч“ 25. августа 1995. године, односно одамх након злочиначке акциjе „Олуjа“. Панорама книнског села Грубори у Сjеверноj Далмациjи Злочин jе извршен над свим преосталим цивилима српске националности засеока Грубори коjи су остали у своjим кућама, у саставу насеља Плавно, Плављанска долина, општина Книн, у саставу тадашње Републике Српске Краjине. За оваj злочин нико ниjе кажњен, а подигнути споменик у Груборима, неколико пута jе рушен од Хрвата. ПРЕТХОДНИЦА Распадом друге Југославиjе више од два милиона Срба нашло се на простору западно од риjеке

У Хрватској претежно облачно, мјестимично са Олујом

04.08.2022

Замислите нацију која слави злочинце! Ако можете, сада замислите како је та нација мезимче оних који кажу како се цело своје постојање боре против злочинаца. Можете ли замислити државу у којој су усташки и нацистички поздрави нешто сасвим нормално, чак и пожељно. Замислите човека који клечи над јамом са својом породицом и плаче, а не зна да ли више плаче за децом или за собом. Руке су му жицом везане на леђима, јер је онај који их је везао и њему и његовој деци, очигледно велики јунак и у њима види огромну претњу. Изнад тог човека стоји један у црној униформи који тај плач и плач деце прекида великим маљем. Поред њега стоји

Докази против хрватских пилота стигли из Хага

02.06.2022

Коришћени су и материјали МУП-а Републике Српске, записници о увиђају, фотодокументација, искази сведока, медицинска и војна вештачења. Оптужница против четворице официра Војске Хрватске који се терете да су у акцији „Олуја” 7. и 8. августа 1995. године наредили авионско ракетирање колоне избеглица на Петровачкој цести, код Босанског Петровца, као и у месту Сводна код Босанског Новог, подигнута је након вишегодишњег преткривичног поступка и истраге која је трајала око годину дана током којих су прикупљени многобројни докази. Како „Политика” сазнаје, као докази у поступку против Владимира Микца, Зденка Радуља, Жељка Јеленића и Данијела Боровића коришћена је документација и информације које је Тужилаштво за ратне злочине (ТРЗ) прибавило од Међународног кривичног суда

Оптужница против хрватских пилота, у име Александре из колоне питам: Шта се чекало до сад

31.05.2022

Oдавно ме нешто није изненадило као вест да је српско Тужилаштво за ратне злочине подигло оптужницу против четворице хрватских пилота због напада на колону избеглица на Петровачкој цести. Прва реакција била је онако, из срца – хвала богу, а онда је уследило и питање – шта се чекало до сад! Пише: Ђурђица Драгаш Прошло је 27 година од тог крвавог и сулудог злочина у којем је буквално искасапљено и спаљено тринаесторо људи међу којима је било и шесторо деце. Многи од преживелих нису дочекали ни овај наговештај правде. Умрли су тугујући, питајући се какав је то свет у којем није злочин бомбардовати колону избеглица. Отишли су разочарани, несрећни, заборављени. Сећам се

Попис пораза

25.01.2022

Резултати пописа становништва нису само одраз постојећег стања. Они ће се још додатно одразити на услове у којима живе и у којима (не)ће живети преостали Срби у Хрватској. Пише: Оливера Радовић Први резултати пописа становништва у Хрватској који се односе на укупан број становника и домаћинстава нису донели никаква већа изненађења у односу на оно што су демографи већ најављивали. А није било ни неопходно слушати демографе да би се предвидели овакви резултати, довољно је било погледати напуштена села, празне школе, запарложене њиве. Једино што може још да изненади је ламентација над овом сликом оних који су је толико година и деценија уназад мирно посматрали не предузимајући ништа озбиљно. Кроз

НОВИ ИЗДАВАЧKИ ПОДУХВАТ РАТKА ЛИЧИНЕ И АЛЕKСАНДРА МАРТИНОВИЋА: 1.000 знаменитих Kрајишника

23.01.2022

У питању је монографија “1.000 знаменитих Kрајишника”, од четири тома, у којој су од заборава отети најзначајнији појединци које је изнедрио српски крајишки народ. Пише: Душан Марић Само шест месеци након што је објављен десетотомни зборник државних докумената некадашње Републике Српске Kрајине, Ратко Личина, избеглица из Грачаца, некада најмлађи посланик (СДС) у Сабору Хрватске и председник Владе РСK у избеглиштву, данас службеник у Скупштини Србије и др Александар Мартиновић, народни посланик и шеф посланичког клуба СНС у Скупштини Србије, за штампу су припремили још једну монографију, која ће представљати непроцењиво драгоцено сведочанство о крајишким Србима. У питању је монографија “1.000 знаменитих Kрајишника”, од четири тома, у којој су од заборава

Miodrag_Linta.jpg

Линта: Од признања Хрватска се није суочила са својом мрачном прошлошћу

17.01.2022

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта поручио је поводом 30 година од међународног признања Хрватске да се та земља никада није суочила са својом мрачном прошлошћу и признала да је проусташки режим Фрање Туђмана извршио агресију на српски народ са циљем стварања етнички чисте државе. Линта је указао да Хрватска у три деценије самосталног постојања није процесуирала масовне злочине над српским цивилима и ратним заробљеницима, није ексхумирала српске жртве са познатих гробних мјеста и није идентификовала посмртне остатке српских жртава који се налазе у заводима за судску медицину. Он је додао да, умјесто тога Хрватска, обиљежавањем злочиначке акције “Олуја”, слави прогон и страдање крајишких Срба. – Слави злочинце који

Хрватски закон о ратним цивилним жртвама

27.10.2021

Као човек који већ педесетак година тумачи и у пракси примењује разне прописе, морам признати да су се аутори овог закона заиста потрудили да поставе многе „запреке” српским страдалницима и члановима њихових породица, посебно онима који су страдали на подручју бивше РСК, на путу до признавања статуса ратног страдалника, без којег се не може остварити ниједно од предвиђених права. Од када је Хрватски сабор у јулу ове године усвојио Закон о цивилним страдалницима из Домовинског рата, канцеларијама „Веритаса” у Београду и Бањалуци свакодневно се обраћају Срби из Хрватске и бивше РСК с питањем да ли се одредбе овог закона односе и на њих. Ради илустрације наводим неколико примера. Дана 25.

Проф. др Светозар Ливада

Светозар Ливада: Сведочим, овако је било!

26.10.2021

Многи су ме странци питали: „Како је ратовање почело?“. Невољко сам одговарао: „Организирано и веома агресивно, шовинистички , а неки су свој интегрални национализам дизали на расизам, да су супериорнији, интелигентнији, просвећенији, културнији. „Што јужније то тужније!“ Посебно се лицитирало: ко кога експлоатира, отима девизе, пљачка, итд. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 15. октобра  2016. године. Неки манускрипт србијанских академика под насловом „Меморандум“ био је проглашен узроком рата у Хрватској. Заредаше оснивања кризних ратних стожера на челу са усташоидима повратницима, удбовцима, комуњарама пребјеглим у ХДЗ. Међутим, рат је договорен, између ковача рата, Милошевића и Туђмана, али не и објављен. Водио се за

Зоран Милановић: Срби из Хрватске отишли захваљујући Београду, хрватска војска није стигла да их потера

07.10.2021

Тај народ (Срби) је отишао из Хрватске захваљујући Београду. Није га потерала Хрватска војска јер није ни стигла, чак и да је имала такву намеру, рекао председник Хрватске. Председник Хрватске Зоран Милановић казао је, поводом изјаве српске премијерке Ане Брнабић да она није премијерка свих Срба, него Србије, да не слуша њене изјаве, нити изјаве било кога од тих „јунака доба злог“ у Србији. Брнабић је јуче у Мостару том изјавом реаговала на ранију Милановићеву изјаву да је он председник свих Хрвата. „Једина особа која у ствари говори кроз своје разне деривације је председник Србије (Александар Вучић), ово све друго су његови портпароли. Тако да с њима нема смисла улазити

Објављени први кадрови филма и серије “Олуја”, емотивне сцене леде крв у жилама

01.10.2021

Без и једне изговорене речи, прве сцене филма „Олуја“ уздрмаће и најјаче међу нама. Филм и серија „Олуја“, пројекат који обрађује тему једног од највећих српских страдања у новијој историји, добио је свој први тизер видео сачињен од потресних сцена које ће несумњиво изазвати набој емоција код свакога ко га погледа. Први кадрови прожети страхом, тугом, неизвесношћу и храброшћу потврђују намеру редитеља и сценаристе Милоша Радуновића да кроз овај филм и серију ода почаст судбинама „обичних“ људи који су кроз историју највише пропатили, а због политике остали занемарени. Да је Радуновић направио добар избор када је кастинг главних улога у питању, јасно је већ из овог првог најавног видеа. Глумци

Куда води “Пут у непознато”

17.09.2021

У кући Ђуре Јакшића која је у Београду позната као уточиште уметности и уметника, у среду, 15. септембра 2021. године, представљен је документарни филм “Пут у непознато”, аутора Ненада Јуришића. Актери филма су данас одрасли људи, који су током акције“Олуја“ били деца довољно стара да запамте и пренесу свој лични доживљај рата, напуштања кућа и пута на који су кренули не знајући куда ће их одвести. Данас су они високо образовани људи, укључени у друштво и дају огроман допринос у својим струкама и пословним подухватима. Након што је продуцент Драгана Јуришић поздравила присутне, аутор је најавио да ће филм бити значајан документ, потврђене историјске вредности, аутентичности и значаја, и истакао:„Циљ

Конзумација Бориса Милошевића

12.09.2021

Мој најјачи утисак овогодишњих одвојених, у односу на прошлогодишње заједничке, прослава „Олује” и помена српским жртвама у Груборима је већ поменута Пленковићева изјава „да је та симболика конзумирана прошле године”. Колико је прошле године снажно одјекнула вест да ће потпредседник Владе Хрватске из српске заједнице, Борис Милошевић, учествовати на прослави 25. годишњице „Олује”, која се у тој држави слави као „Дан побједе и домовинске захвалности”,  толико је ове године,  с нешто блажим интензитетом, одјекнула и вест да исти човек неће учествовати на прослави 26. годишњице те акције. И, на срамоту свих прогнаних Крајишника и већине Срба који су остали или се вратили у РХ, појавио се „злосрећни” Милошевић на прослави

Ђорђе Пражић: Хрватски сан

23.08.2021

„Ово сам сања цили живот!”, узвикнуо је пре неколико година за говорницом на прослави „Олује” у Книну један пензионисани хрватски пуковник. Овај предратни радник у некој далматинској фирми након јуришања на касарне ЈНА и Србе у Крајини дочепао се високог чина и није скривао своје задовољство што у Книну, као и у целој Хрватској, готово да нема Срба. Хрватска без Срба је хрватски сан двадесетог века. Након геноцида у Другом светском рату, послератних терористичких дејстава, политичко-економских притисака и етничког чишћења с елементима геноцида 1995. године, Хрватска је снагом оружја решила српско питање. Фрањо Туђман је на Брионима наредио Хрватској војсци да изврши такав удар да Срби нестану. Притом није помињао

Конзулат Републике Србије: Заборављени погром над српским народом у Хрватској

04.08.2021

За неколико дана неравноправне борбе сломљен је отпор Српске војске Крајине јер је против крајишких Срба (око 230.000 житеља са око 30.000 војника), ангажовано око 200.000 војника, од којих је директно у операцији учествовало 138.500 припадника Хрватске војске, МУП-а и Хрватског већа одбране. Народ западне Крајине, њих више од 220.000, у колонама на тракторима и другим пољопривредним возилима, изложен честим нападима хрватских снага креће у повлачење на исток, у правцу Републике Српске (БиХ) и Србије. Подручје захваћено хрватском офанзивом напустило је готово цјелокупно српско становништво, наводе у Конзулату Републике Србије. Поставља се питање, зашто овако велико страдање једног православног народа остаје немо пред сведоцима историје? Зашто данас послије масовног егзодуса

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала

Пријавите се
на наш билтен

Jadovno-logo-bijeli 1

Удружење

Комплекс Јадовно

ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ

Запратите нас на друштвеним мрежама:

Пратите нашу аналитику: