arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Аранђеловац: Отварање изложбе ”Срби Ливањског поља – трајање кроз векове”

Изложбу експоната и фотографија коју је, са благословом Његовог Преосвештенства, тадашњег владике бихаћко-петровачког господина Атанасија, припремило Удружење Огњена Марија Ливањска у жељи да осветли део своје богате културне и духовне заоставштине и бурне историје, а која је приказана у Београду, Бања Луци, Новом Саду, Лондону и Бијељини, имаће прилику да виде и грађани Аранђеловца. Са благословом Његовог Преосвештенства владике шумадијског Господина Јована, изложба ће бити свечано отворена у суботу 04. новембра т.г. у 17 часова, у простору цркве Светог Арханђела Гаврила у Аранђеловцу. Аутори изложбе су: проф др Вељко Ђурић Мишина и Радован Пилиповић. Отац Милован ће одржати поздравну беседу, а присутнима ће се обратити и гост из Брчког – отац Жељко Ђурица иначе парох лијевањски до јануара

Комеморативни скуп у Грубишном Пољу септембра 2012. на 70-ту годишњицу страдања

Покољ Срба на Билогори

На данашњи дан прије 75 године усташе су на Билогори у Хратској убиле више од 500 Срба, углавном жена и дјеце. “Над нашим члановима породица са Билогоре и Грубишног Поља, само зато што су били српског рода и православне вјере, у озакоњеном злочину Независне Државе Хрватске /НДХ/, почињен је страховит и здравом уму тешко појмљив злочин”, рекао предсједник Удружења “Јадовно 1941” Душан Басташић. Крајем септембра 1942. почела је непријатељска офанзива на Билогори, са 5.000 усташа, домобрана и Нијемаца. Непријатељ је тада у логоре – јасеновачки и сисачки – отјерао 3.000 становника, углавном жена, стараца и дјеце, од којих се вратио врло мали број. Усташе су у то вријеме у селима

Зашто?

Сваки човек својим мртвима постави обележје, као спомен да су постојали и свет својим животом обдарили. Сваки народ, онима који су за њих у ратовима гинули, подигне обележје, за спомен на њихову жртву. Дирати у те спомене мртвима је вандалски чин јер значи, не пуко рушење камена, већ узнемирење душе покојника која живе не може у том чину зауставити. Такав вандалски чин догодио се неког од претходних дана (или ноћи) у селу Челебић, на спомен-гробљу на Барјаку. Спомен-плочу са именима страдалих Челебићана у рату 1992-1995.године, непозната особа (или особе) су у безумном чину мржње разлупале. Тиме су повредили осећања не само Срба него сваког човека који поштује своје и туђе

Пребиловчани су људи са највећим срцем

Има једно село, у општини Чапљина. Налази се у јужној Херцеговини, на лијевој обали ријеке Брегаве изнад села Клепци. Село, са хиљаду душа, веома развијено сточарством и предјелима богатим љековитим и медоносним биљем. Село са историјом старом хиљадама година. То лијепо село, зове се Пребиловци. Пребиловци су били економска, духовна и културна елита, коју је требало сасјећи и ишчупати из коријена… Усташки злочин над српским народом у селу Пребиловци је један од најгорих и најсвирепијих догађаја у људској историји. Најстрадалније село у Европи у Другом свјетском рату. У првим данима августа 1941. од укупно хиљаду становника убијено је 850, од којих 600 жена и дјеце. Живи гурнути у јаму Голубинка

Jama_Golubinka_u_Surmancima.jpg

Један од најбестијалнијих усташких злочина

Наjвећи кољачи били су Андриjа Буљан, Иван Јовановић Црни, Мирко Арар Ранковић, Мате Иванковић, Андриjа Шего, Јозо Јерковић, Јозо Остоjић, Божо Турудић, Јозо Прусац, Јаков, Мате Иван и Јозо Васиљ, коjи су у jедном дану у jаму бацили 470 српских жртава – 237 дjеце и 233 жене. Приредио: Огњен БЕГОВИЋ У jаму Голубинку код Шурманаца 6. августа 1941. године од 7.30 до 14.30 часова усташки злочинци су бацили око 500 српске неjачи из Пребиловаца – наводи књижевник из Источног Сараjева Душан Зуровац. “То jе jе jедан од наjгнусниjих усташких злочина над српским женама, дjецом и старцима”, каже Зуровац за Срну и напомиње да се о овом злочину ни данас не

Молитвено сећање на ливањске Србе убијене 1941. године

Лета 1941. године, а највише у данима око Огњене Марије, усташе су побиле више од 1600 Срба по бројним јамама: Динаре, Голије, Старетине, Тушнице, Камешнице, код села Пролог, у челебићкој школи, на ливади Трновац, у шуми Копривници, код Куперешких врата и на Боровој глави, у Засеновићима код Бугојна…. Страдали су сви, од тек рођених до старих и немоћних. Велики број њих су живи бачени у јаме да тамо умиру данима. Тих дана заувек су нестале целе српске породице, а у неким селима од тога дана све до данас више нема Срба. Након педесет година, 1991. године, потмци су извадили мошти страдалника из већине јама и сахранили их у Спомен-капели саграђеној

ВИДЕО – Дан сјећања на Јадовно 1941-2017.

Код Шаранове јаме на Велебиту 01. јула 2017. је обиљежен „Дан сјећања на Јадовно 1941. године“ и 76 година од страдања 38.000 Срба у комплексу логора смрти Независне Државе Хрватске, Госпић-Јадовно-Паг. Овај молитвени скуп организовало је Удружење „Јадовно 1941“ чији је предсједник Душан Басташић рекао да је истовремено тужан и поносан, јер се налази на српском стратишту и види никад већи број људи у бијелим мајицама са натписом „Јадовно `41“. – Ова бијела боја на нашим мајицама показује да овдје долазимо без мржње и чиста срца пуног љубави да се помолимо за своје сународнике и српске новомученике, који страшно пострадаше на овом мјесту рајске природе, а, у ствари, на тако

01.07.2017. Душан Ј. Басташић над Шарановом јамом – ВИДЕО

Код Шаранове јаме на Велебиту 01. јула 2017. је обиљежен „Дан сјећања на Јадовно 1941. године“ и 76 година од страдања 38.000 Срба у комплексу логора смрти Независне Државе Хрватске, Госпић-Јадовно-Паг. Овај молитвени скуп организовало је Удружење „Јадовно 1941“ чији је предсједник Душан Басташић рекао да је истовремено тужан и поносан, јер се налази на српском стратишту и види никад већи број људи у бијелим мајицама са натписом „Јадовно `41“. – Ова бијела боја на нашим мајицама показује да овдје долазимо без мржње и чиста срца пуног љубави да се помолимо за своје сународнике и српске новомученике, који страшно пострадаше на овом мјесту рајске природе, а, у ствари, на тако

Предсједник Милорад Додик над Шарановом јамом – ВИДЕО

Код Шаранове јаме на Велебиту 01. јула 2017. је обиљежен „Дан сјећања на Јадовно 1941. године“ и 76 година од страдања 40.000 људи у комплексу усташких логора смрти Госпић-Јадовно-Паг током Независне Државе Хрватске. У овом Сабрању је учествовао и предсједник Републике Српске Милорад Додик. Додик је истакао да не смију бити заборављене жртве усташких покоља. – Тешко је и опростити, али смо овдје да одамо почаст страдалима. Овдје је убијено 40.000 Срба који су доведени из БиХ, Хрватске и Србије. Страдали су обични људи, али и они који су били дио националне елите – рекао је Додик новинарима послије парастоса. Он је подсјетио да су Италијани у Другом свјетском рату

01.07.2017. Др Младен Иванић над Шарановом јамом – ВИДЕО

Предсједавајући Предсједништва БиХ др Младен Иванић присуствовао је парастосу над Шарановом јамом на Велебиту, поводом ”Дана сјећања на Јадовно 1941. године” и 76 година од страдања више од 40.000 људи, углавном Срба, у комплексу усташких логора смрти Госпић-Јадовно-Паг током Независне Државе Хрватске. ”Шаранова јама је свето мјесто за српски народ. Не смијемо да заборавимо жртве које је поднио наш народ”, рекао је предсједавајући Предсједништва БиХ др Младен Иванић поклањајући се жртвама, којих је, према до сада прикупљеним подацима, који нису коначни, на најбруталнији начин убијених – 40.123. Предсједавајући Иванић рекао је да је и ове, као и прошле године, дошао на ово мјесто да ода почаст невино страдалим жртвама и

Пођимо на Јадовно 01. јула 2017. јер нисмо заборавили

Удружење Јадовно 1941. осму годину за редом организује обиљежавање „Дана сјећања на Јадовно 1941.“. Са благословом Његовог Преосвештенства, Eпископа горњокарловачког г. Герасима, у суботу 01. јула 2017. поводом седамдесет и шесте годишњице од страдања, биће обиљежен „Дан сјећања на Јадовно 1941-2017.“ Без обзира што се ово стратиште данас налази ван граница Србије и Српске, сматрамо нашом дужношћу да његујемо културу сјећања на наше страдалнике, без обзира гдје су пострадали. У суботу 01. јула 2017, над Шарановом јамом на Велебиту, са почетком у 11 часова, биће служен парастос за 38.010 православних Срба, побијених у комплексу логора НДХ, Госпић – Јадовно – Паг. Након молитве упутићемо се узбрдо, око 5км до јаме

др. Ђуро Затезало

Јадовно – Комплекс логора смрти НДХ

English Рад др. Ђуре Затезала представљен на Првоj међународноj конференциjи о комплексу усташких логора Јадовно – Госпић 1941. одржаноj у Бањалуци 24 – 25. jун 2011. Комплекс хрватских усташких логора, познат под именом Јадовно на Велебиту, jедан jе од првих логора масовне смрти успостављен у Независноj Држави Хрватскоj већ средином априла 1941. године. Формиран jе од стране државних органа – полициjске управе, у коjи су се са читавог подручjа НДХ допремали Срби и Јевреjи ради уништења, уз сурадњу државних, воjних, полициjских и партиjских органа, све до краjа аугуста исте године. Ови логори су временски претходили познатим логорима смрти у Њемачкоj. Чим jе успостављен усташки режим, уз помоћ Ниjемаца и Италиjана, он

И 2016. године смо били на Јадовну

На 75-ту годишњицу од страдања наших чланова породица, рођака и сународњака, од 01 – 02. Јула 2016, седму годину за редом, обиљежили смо „Дан сјећања на Јадовно“.   Донoсимо на једном мјесту листу текстуалних и видео прилога насталих током и након нашег ходочашћа: ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМ: Дан сјећања на Јадовно 1941. – 2016. Галерија фотографија са обиљежавања Дана сјећања на Јадовно 1941 – 2016. Др Борис Беговић: Како ли је било нашим прецима те 1941? Борис Беговић: Уздизање крста над Катином јамом Борис Беговић: То што радимо је због нас, а не због других Путовање у Јадовно Поездка в Ядовно Јадовно 2016: камен по камен – крстача Jadovno: Dan sjećanja na

Изложба "Моје Јадовно" у Крушевцу

Отворена изложба „Моје Јадовно“ у Крушевцу

У Културном центру Крушевац, у Легату Милића од Мачве на Дан победе над фашизмом, отворена je изложба „Моје Јадовно“, у спомен страдалим Србима и Јеврејима у комплексу усташких логора Госпић-Јадовно-Паг 1941. године. Пре изложбе приказан je документарни филм „Дан сјећања на Јадовно 1941.-2016.“ и одржано предавање Душана Ј. Басташића на тему: ,,О (не)култури заборава“, а на самом почетку програма, присутнима се обратио и директор КЦК мр Мирослав Смиљковић. Легат Милића од Мачве је био претесан да прими све заинтересоване који су желели да присуствују овом програму. С правом се може рећи да је ово био прави ЈАВНИ ЧАС ИСТОРИЈЕ. Изложба ће бити постављена од 09. – 19 маја 2017. а

Изложба "Моје Јадовно" отворена је у Музеју Козаре у Приједору у сарадњи са Удружењем грађана "Јадовно 1941" из Бањалуке

Изложба и предавање „Моје Јадовно“ у Крушевцу 09. маја 2017.

У згради Културног центра Крушевац, у Легату Милића од Мачве, у 18. часова, 09. маја на Дан побједе над фашизмом, биће отворена изложба “Моје Јадовно”, у спомен страдалим Србима и Јеврејима у комплексу усташких логора Госпић-Јадовно-Паг 1941. године. Пре изложбе биће приказан документарни филм “Дан сјећања на Јадовно 1941-2016.” и одржано предавање Душана Ј. Басташића на тему: ,,О (не)култури заборава”. Изложба ће бити постављена од 09. – 19 маја 2017. а може се погледати од 09. до 19. часова. Изложба „Моје Јадовно“, аутора Душана Ј. Басташића, Драгослава Илића и Предрага Лозе је пројекат Културног центра Новог Сада и удружења Јадовно 1941. Прва изложба, 75 године након страдања 38.000 Срба у

У Бијељини отворена изложба о Ливањским Србима

У галерији Центра за културу Семберија у Бијељини, 25. априла т.г. отворена је изложба „Срби Ливањског поља-трајање кроз векове“, аутора проф др Вељка Ђурића Мишне и Радована Пилиповића. Уз богат уметнички програм изложбу је отворио Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г.Хризостом, коме се и овом приликом захваљујемо. Гостима су се обратили: Дијана Ковачић, члан УО Удружења ОМЛ; Радован Пилиповић, директор Архива СПЦ у својству ко-аутора изложбе, као и Александар Радета, члан управе Удружења ОМЛ-подружнице Бања Лука. У уметничком делу програма учествовали су: хор Србадија из Бијељине, мушка певачка група Крајишници, као и песник Радован Бикић. Изложба ће бити отворена до 28. априла т.г. За овај упечатљив догађај још једном се захваљујемо:

У Берлину отворена изложба о страдању Срба у НДХ

У Парохијском дому Храма Светог Саве у Берлину данас је отворена изложба “Моје Јадовно”, поводом обиљежавања 72 године од пробоја логораша из Јасеновца. Изложба “Моје Јадовно” свечано је отворена у 12.00 часова након Свете литургије, коју је служио парох Вељко Гачић.  Отварању изложбе присуствовали су бројни посјетиоци и гости, представници амбасада Србије и БиХ у Њемачкој, те предсједник Удружења “Јадовно 1941.” из Бањалуке Душан Басташић. Амбасадор Србије у Њемачкој Душан Црногорчевић изјавио је Срни да је изузетно значајно да се овакве изложбе одржавају зато што је то подсјећање на најбестијалније, најстрашније и најмонструозније злочине које људски ум уопште може да појми, а којима је био изложен српски народ у Независној

Изложба "Моје Јадовно" отворена је у Музеју Козаре у Приједору у сарадњи са Удружењем грађана "Јадовно 1941" из Бањалуке

Најава: Изложба “Моје Јадовно” у Берлину

Повјереништво СПОЈИ Њемачка са сједиштем у Берлину, срдачно Вас позива на свечано отварање изложбе “Моје Јадовно”, о комплексу логора смрти Независне Државе Хрватске,  Госпић-Јадовно-Паг, гдје је од јуна до августа 1941. године убијено преко 40.000 Срба, Јевреја и Рома, од тога 38.000 Срба. Овај комплекс логора смрти се води као претеча злогласног логора Јасеновац – Доња Градина, нашег највећег стратишта у новијој историји Срба. Датум: Недјеља, 23. априла 2017. године Мјесто: Храм Светог Саве, Ruppiner Straße 28, 13555 Berlin Програм: 10:00 ч Света Литургија 12:00 ч Свечано отварање изложбе, послије тога дискусија и дружење Гости: Душан Ј. Басташић, предсједник удружења Јадовно 1941; мр Иван Костић, народни посланик и предсједник одбора

Геноцид или холокауст?

Чини се да ће Срби о страдању сопствених предака учити од предавача школованих у иностранству, тј. Израелу. Пише: Зорица Ђоковић Чланак „Новости“ од 7. априла 2017. под насловом „У школама Српске изучавају злочине НДХ” изазвао је различите реакције. Добрим дијелом су те реакције позитивне, што је показатељ да постоји потреба да се догађања која су претходила Другом свјетском рату, као и сам рат и поратни период, објасне на неидолошки и непристрасан начин. Након више деценија компликоване и „тешке“ историје, наметнуте кривице и преувеличане одговорности, Србима прија да чују да се неко сјетио и њихових невиних жртава о којима, иначе, једва да има помена у уџбеницима историје. На први поглед, замисао је добра.

У Парохијском дому Српске православне цркве у Ослу отворена је изложба "Пребиловци" посвећена страдању мјештана овог херцеговачког села, гдје су усташе у љето 1941. године убиле 820 Срба.

У Ослу отворена изложба о страдању пребиловачких Срба (ФОТО)

У Парохијском дому Српске православне цркве у Ослу отворена је изложба “Пребиловци” посвећена страдању мјештана тог херцеговачког села, гдје су усташе у љето 1941. године убиле 820 Срба. Само у једном дану, 6. августа те године, убијено је између 550 и 600 жена и дјеце тако што су живи бачени у Шурманачку јаму код Међугорја. Угашен је живот у 57 породица.  За све који нису били у могућности да дођу на отварање, парохијски дом ће бити отворен у следећим терминима: Уторак 04.април од 18-19ч Четвртак 06.април од 18-19ч Субота 08.април од 09-13ч Недеља 09.април од 10-13ч Добродошли! “Илиндански покољ” преживјело је само 170 Пребиловчана, претежно мушкараца, који су се поново женили

Храм Васкрсења Христовог у Пребиловцима Фото: РТРС/Срна

Изложба “Пребиловци” у Ослу

У суботу 01. априла 2017. године у 19 часова, у парохијском дому СПЦ у Ослу, биће отворена изложба ”Пребиловци”. Организатор изложбе уз Српску православну црквену општину свети Василиjе Острошки у Ослу је Српско друштво Рас основано у Ослу још 2010. године. Названо је по старом граду Расу који је био центар српске средњовековне државе, данас на локалитету у близини Новог Пазара. Из Раса је владао и ту је сазивао саборе велики жупан Стефан Немања. Изражавамо велику захвалност Бојану Ракоњцу на иницијативи и ангажману. Предвиђено је да изложбу отвори Миленко Јахура, председник Српског националног друштва ”Пребиловци” а говориће и Душан Ј. Басташић, председник удружења грађана ”Јадовно 1941.” из Бања Луке које

Владика горњокарловачки Г. Герасим благословио подизање Јадовничке капеле на Велебиту

Благодаримо Владико! На многаја љета! Удружење Јадовно 1941. из Бањалуке, упутило је писмо Владики горњокарловачком Г. Герасиму са молбом да благослови подизање капеле Јадовничким новомученицима код Шаранове јаме. У писму које је потписао предсједник удружења Душан Ј. Басташић, наводи се да је током обиљежавања „Дана сјећања на Јадовно 1941.“, 01. јула ове године у Храму Ваведења Пресвете Богородице у Плашком, освештан Часни крст Јадовничким новомученицима. Дан касније крст је рукама потомака жртава донешен уз саму јаму за вријеме служења парастоса за 38.000 Срба, међу којима је и 73 свештенослужитеља Српске православне цркве, побијених љета 1941. на подручју комплекса логора смрти НДХ, Госпић- Јадовно-Паг. Након тога, Часни крст је постављен на

Обиљежиће се 75 година од усташког покоља 6.000 Срба на Старом Броду

Вишеград-Црквена општина Вишеград, као и општине Соколац, Вишеград и Рогатица организоваће 21. и 22. марта обиљежавање 75 година од усташког покоља српског становништва у селима Стари Брод и Милошевићи на обали Дрине. Централни догађај обиљежавања биђе код Спомен-капеле у Старом Броду гдје је и урађен комплекс који подсјећа на овај догађај из априла 1942. године. Овог прољећа навршава се 75 година од страдања српског становништва из општина са подручја сарајевско-романијске регије у усташкој офанзиви са злогласним командантом Јуром Францетићем која је почела са романијског платоа одакле је становништво бјежало према ријеци Дрини код Вишеграда у намјери да нађу спас у Србији. У усташком пиру побијено је и бачено у Дрину

Монографија "Наша исповијест"

Данас промоција монографије “Наша исповијест”

Промоцијом монографије “Наша исповијест – жене жртве рата из Републике Српске 1992-1995” данас ће у Бањалуци бити настављена манифестација “Дани сјећања”, коју, под покровитељством предсједника Републике Српске Милорада Додика, организује Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица. Монографија “Наша исповијест – жене жртве рата из Републике Српске 1992-1995”, садржи приче 15 српских жена жртава које су претрпјеле тортуре током протеклог рата у БиХ. Књигу је објавио Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, у сарадњи са Удружењем жена жртава рата Републике Српске и Представништвом Републике Српске у Србији. У оквиру манифестације “Дани сјећања”, која је својеврстан помен српским жртвама у 20. вијеку

У Лондону још једно приказивање изложбе о Ливањским Србима

Уз помоћ и ангажовање наших пријатеља из Удружења Јадовно 1941, Александра Симића, наших свештеника у Лондону оца Горана Спаића и оца Драгана Лазића,  изложба „Срби Ливањског поља-трајање кроз векове“ биће приказана у цркви Светог Саве, у Лондону, 12.марта т.г, у 12 часова. Изложба, аутора проф др Вељка Ђурића Мишине и Радована Пилиповића, има за циљ да најширој јавности прикаже векове живота Срба у Ливањском пољу, њихов утицај на развој привреде, образовања и културе тог подручја, напоре за очување верског и националног интегритета под влшћу турске и аустроугарске царевине, страдање у верски и национално супротстављеној средини, нарочито под усташком влашћу лета 1941.године, као и протеривање са вековних огњишта 1992.године. Изложба је

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала