У Новом Саду вечерас је отворена изложба под називом “Срби Ливањског поља-трајање кроз вијекове”, чији је циљ да покаже како су Срби, живећи вијековима у тим крајевима, оставили за собом неизбрисив печат. Предсједник Управног одбора /УО/ удружења “Огњена Марија Ливањска” Гордана Достанић рекла је да су Срби Ливањског поља кроз историју оставили неизбрисив печат у свим сферама живота. “Данас, кад Срба у Ливањском пољу готово да и нема, мало је познато да су Срби кроз вијекове оставили неизбрисив печат у економији тог краја, политици, култури, вјерској, као и етнолошкој баштини”, рекла је Достанићева Срни. Она је додала да се никако не смију заборавити велика страдања Срба Ливањског поља кроз вијекове.

Након приказивања у Београду (галеријски простор Народне банке) и Бања Луци (Велика сала Банског Двора), изложба „Срби ливањског поља-трајање кроз векове“ биће доступна и новосадској публици. Свечано отварање одржаће се у петак, 25. новембра 2016. године, у Културном центру Новог Сада – Трибина младих, са почетком у 19. часова. Аутори изложбе су: проф. др Вељко Ђурић Мишина и Радован Пилиповић. Организатори изложбе: Удружење Огњена Марија Ливањска, Културни центар Новог Сада и Савез крајишких удружења, Нови Сад. Позивамо све зантересоване да присуствују свечаном отварању или да погледају изложбу која ће бити отворена до 02. децембра т.г. Улаз слободан Са изложбе у Београду Извор: Удружење Огњена Марија Ливањска   Везане вијести: У Бања

У организацији Удружења Огњена Марија Ливањска, Београд и Банског Двора, Бања Лука, у петак 23.септембра у Великој сали Банског Двора свечано је отворена изложба „Срби Ливањског поља-трајање кроз векове“, чији су аутори проф др Вељко Ђурић Мишина, Радован Пилиповић. Изложба ће бити отворена до 30.септембра 2016. Изложбу је отворио Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки Атанасије. Пред око седамдесет посетилаца о вековима живота, страдања и заоставштине ливањских Срба говорили су: – Гордана Достанић, председник УО Удружења ОМЛ. – Проф. др Бранко Докић, декан Електротехничког факултета и – др Душан Ј. Басташић, председник Удружења Јадовно 1941. У уметничком делу програма учествовали су кларинетисти Стефан Ђурица и Давид Ковачић и КУД Јањ из Стројице

У суботу 30. јула у Ливну је одржана централна комеморација поводом 75 година од страдања српског народа у ливањском пољу током Другог светског рата. У капели и спомен-костурници Св. Великомученице Марине, Свету Литургију и помен страдалима служио је отац Срђан Белензада, парох веселињски, док је за певницом одговарао парох лијевањски, отац Жељко Ђурица, са народом. Литургији је присуствовало 60-ак верника, махом потомака страдалих, који се сваке године скупљају да обележе овај дан. Прва усташка убиства ливањских Срба почела су већ у мају, хватајући замах у јуну и јулу, да би свој врхунац достигла у данима око Огњене Марије. У Ливну и околним селима побијено је око 1600 православних Срба. У

Лета 1941. године, наши рођаци и сународници изгубили су живот на најстрашнији начин. Усташе су побиле више од 1600 Срба, свих узраста, житеља насеља у Ливањском пољу. Побијени су на бројним стратиштима на подручију Ливна, Купреса и Бугојна. Од јуна до почетка августа, а највише уочи и на дан Свете Огњене Марије, у крашким јамама Динаре, Голије, Старетине, Тушнице, Камешнице, у рупама из којих се вадио песак код села Пролог, челебићкој школи, на ливади Трновац, у шуми Копривници, код Купрешких врата и на Боровој глави, у Засеновићима код Бугојна и другим стратиштима усташе су убиле више од 1600 Срба из насеља Ливањског поља, од тек рођених – до старих и

Овог јуна навршава се 75 година од почетка масовних усташких злочина над српским народом Ливањског поља. Према расположивим изворима, 6. јуна 1941. године група наоружаних усташа из Ливна упала је у Губин, српско село на западу данашње општине Ливно. Према писању Буда Симоновића у књизи Огњена Марија ливањска, усташе су дошле у Губин у потрази за Цвијом Пајчином, званим Орашчић, који се већ био одметнуо у планину и почео да пружа отпор властима НДХ. Пошто Цвију нису успели наћи, усташе су ухапсиле угледног и дугогодишњег губинског свештеника, оца Ристу Ћатића и Цвијиног млађег брата Јову. По свему судећи, отац Ристо је усташама свакако већ био трн у оку. Као и