arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Тихомир Т. Продановић: Сећања на усташки логор „Даницу“

Ноћ у коjоj сам изгубио слободу Мртвима – да их не заборавимоЖивима – да се не заборави Субота 26. априла 1941. године. Шеснаести дан фашизам учвршћуjе усташки, нови поредак у Хрватскоj. „Нова власт” ревносно куjе окове за све коjи воле слободу. Из радио-апарата грме претње. Новине у свим видовима изобличуjу истину. У овом крвавом пролећу терор оре по људским душама и сеjе семе мржње. Умиру вредности и комунисти, нестаjу сви људи коjи цене људске вредности. Ово jе пролеће без пролећа коjе цвета ведрином… Злослутне мисли изазиваjу jош страшниjу визиjу сутрашњице и толико тешко сазнање о изгубљеноj слободи. Спаљуjем драге рукописе у коjима сам сањао друкчиjу сутрашњицу. Растаjем се с књигама

Milan_Bastasic_1.jpg

Милан Басташић: Ноћ страве и ужаса

Тих дана упорно је падала обилна киша и сусњежица. Капути се нису ни присушили кад је с пута у двориште па у гањак јурнула група некаквих особа с ручним батеријама. Вичу: „Отварај”! Ударају у врата као сјекирама. То су усташе кундацима пушака разбијале врата уз вику: “Отварај или пуцамо”! Отац пође да отвори, али не може да откључа јер је кључ од удараца испао, а лампу није имао времена да упали. Напипа на земљи кључ и откључа прије него су разбили врата. Стакла су попуцала. Мајка је послије причала да су шесторица бајонетама на пушкама упереним у оца ушли у собу гдје смо спавали. Брат и ја смо спавали у

Сjећање на убиство 487 Срба из Грубишног Поља

Из Удружења “Јадовно 1941.” из Бањалуке, које чува сјећање на побијене Србе током периода Независне Државе Хрватске /НДХ/, напомињу да се данас навршавају 82 године како су усташе у ноћи између 26. и 27. априла 1941. године ухапсиле 504 Србина са Котара Грубишно Поље и у јулу их ликвидирали у комплексу логора смрти НДХ Госпић-Јадовно-Паг. У саопштењу Удружења се подсјећа да су усташе у ноћи између 26. и 27. априла 1941. године ухапсиле 504 Србина, од којих је 487 убијено у јулу те године. “Под изговором да Срби из Грубишног Поља спремају `ђурђевдански устанак` из Загреба је возом у Грубишно Поље стигло око 120 хрватских усташа, предвођених шефом загребачке усташке

ТРИБИНА: Сјећањем и памћењем против политике заборава

Удружење грађана Јадовно 1941. из Бањалуке, уз помоћ добротвора из Српске православне Црквене општине Свети Василиjе Острошки у Ослу, организује трибину. „Сјећањем и памћењем против политике заборава“ Теме:– Покољ, Геноцид почињен над Србима од стране НДХ– Госпићка група логора – претеча Јасеновца– Море подвелебитског канала, наша друга плава гробница– У потрази за јамама, мјестима страдања Гост на трибини, Душан Басташић, оснивач и предсједник удружења грађана Јадовно 1941. из Бањалуке. Премијерно: 12. априла 2023, у експедицији удружења Јадовно 1941, лоцирана је још једна крашка јама у којој су убијане жртве 1941. године, “Шевићa јама”, изнад села Кланац, Пазариште, сјеверо – источно од села Смиљан. После више деценија, ова готово заборављена јама

На местима велике патње и распећа приметимо, готово голим оком, како је силно васкрсење

Често се на тужном и патњама ишараном лицу у најмањем добру најлепши осмех види. Из муке и шибања изроди се искуство и чврстина, отпорност на све ударце и захвалност за сваки мали дар. Из сиромаштва, уз рад и труд, изроди се и израста богата, широка душа. У кући сиромаха некада је најбоље видљива љубав – и колико је за истинску срећу мало потребно. А на местима велике патње и распећа приметимо, готово голим оком, како је силно васкрсење. Мени је Бог дао да видим многа таква страдална места: у Херцеговини, у Лици, на Косову и Метохији… где се наш народ нашао пред истребљењем, па ипак упорно на свом камену или

Зборник радова „Правни поредак Независне Државе Хрватске“

Крајем јануара 2018. године изашао је из штампе зборник радова „Правни поредак независне Државе Хрватске“ (ур. Борис Беговић, Зоран Мирковић) који су презентовани 30. марта 2017. године на конференцији на Правном факултету Универзитета у Београду.  Аргументи изнети у излагањима и веома живој расправи на конференцији у великој мери су потврдили основну хипотезу да је Независна Држава Хрватска ипак била држава. У раду конференције су учествовали и председник САНУ Владимир Костић, чланови САНУ Данило Баста и Љубодраг Димић, водећи домаћи историчари, као и велики број наставника и сарадника Правног факултета универзитета у Београду. Извод из предговора Зборника: ”Историја Независне Државе Хрватске (НДХ), па тиме и правна историја те творевине, сагледавала се

Дан стварања НДХ, када је на Загреб пала тама а из њега кренуло зло

У четири кратке године, она је својим апаратом, у геноциду какав Европа никада није видела, усмртила између 500 000 и 1 000 000 Срба са територија које је окупирала Независна Држава Хрватска је основана 10. априла, пре 80 година, као држава хрватског народа под војно-политичким патронатом Хитлерове Немачке. То се догодило свега 4 дана након инвазије сила Осовине на Југославију, на дан уласка немачких трупа у Загреб. Немачки војници су дочекани као ослободиоци с нескривеним одушевљењем најширих маса загребачких Хрвата. Период који је наступио представља најсрамније раздобље хрватске историје обележено расним законима, концентрационим логорима и бројним злоћинима који су одредили злочиначки карактер нове власти, чиме су распршене наде неких да

Дане Ластавица: ХРВАТСКИ ГЕНОЦИД НАД СРПСКИМ И ЈЕВРЕЈСКИМ НАРОДОМ У КОНЦЕНТРАЦИОНОМ ЛОГОРУ ГОСПИЋ -ЛИКА 1941-45, А СРБИМА И 1991-…?

Када се размишља о хрватским логорима смрти за уништење српског и јеврејског народа, који су били успостављени и организовани око Госпића 1941-45. године, мисао шеће само око Окружног затвора Госпић, а понекад и до Јадовног, или острва Пага, што је недовољно за сазнање праве и пуне истине о логорима који су деловали на овом терену. ДАНЕ ЛАСТАВИЦА ХРВАТСКИ ГЕНОЦИД НАД СРПСКИМИ ЈЕВРЕЈСКИМ НАРОДОМ У КОНЦЕНТРАЦИОНОМЛОГОРУ ГОСПИЋ (ЛИКА) 1941-45, А СРБИМА И 1991-…? Није то био логор Госпић, већ систем логора, сабиралишта и разних губилишта, која су се састојала од јама, објеката где су жртве спаљиване, те многа и многа масовна губилишта на подручју све од Лићког Лешћа, преко Перушића, Пазарића,

zlocinic-ilustraciuja.jpg

7 усташких кољача пред судом након 12 година

Од липња до коловоза 1941. побијено је у логору „Слано“ на Пагу око 15.000 Срба и Жидова (Напомена редакције: Преносимо текст загребачког “Вјесника у сриједу” од 10 јуна 1952. о суђењу усташким злочинцима из логора Слана на острву Пагу.) Стицајем околности доспјели су  у руке правде након пуних 12 година седморица усташких кољача: Лука Барјашић, Славко Баљак, Јадре Стрика, Јере Фратровић, Бене Барић, Миле Дидулца и Иван Кеврић. Кроз три мјесеца 1941 они су као припадници I. сатније V. усташке бојне учествовали у уништавању затвореника Срба и Жидова у логору „Слано“ на Пагу. Није нам намјера да евоцирајући ондашње догађаје изнесемо само суха факта, грозоте почињених злодјела или извјештај из

Протест uдружења Јадовно 1941. против параканонизације Алојзија Степинца у Европском парламенту

Кардинала Независне Државе Хрватске, Алојзија Степинца, поново ће у Европском парламенту покушати приказати као светог, на конференцији коју 21. марта организује ЕУ посланица Жељана Зовко из редова ХДЗ-а. Пише: Др Душан Басташић Након што је под кровом Европског парламента, институције израсле на тековинама антифашистичке Европе, служена миса, промовисана књига и постављена изложба о Алојзију Степинцу, сада се најављује и конференција о том пресуђеном ратном злочинцу, на којој га се жели лажно приказати као свеца. Неприхватљива је изјава портпаролке Европског парламента, Делфин Колар, да све то не организује Европски парламент. Дакле, слиједи да се конференција и све пратеће манифестације „само“ дешавају под кровом Европског парламента. На тај начин се свему томе

Помозимо обнову Манастира Медак у Лици

Позивамо Вас да заједничким снагама подржимо обнову Манастира Медак у Лици. Медак, код Госпића, спада у најзначајније црквене центре у Епархији горњокарловачкој. У својој бурној историји Медак је више пута остајао пуст, али је црквени живот увек имао улогу духовног охрабрења верног народа. Својевремено је у овом селу постојао владичански двор, капела Светог Георгија, Храм Покрова Пресвете Богородице, као и храм посвећен Светом Јовану. Такође, 1752. године отворена је школа у којој су се ученици спремали за свештенички чин. Данашњи Храм Усјековања главе Светог Јована Крститеља подигнут је на новој локацији 1724. године и освештан 1884. године. Манастиром је проглашен 2006. године, будући да је овај простор одувек био стециште

Бањалука добија први Календар духовних и историјских догађаја (ВИДЕО)

Бањалука би ускоро требало да добије први Календар духовних и историјских догађаја, саопштено је након састанка представника града и удружења која баштине традицију. Циљ је очување историје и идентитета. Његовање традиције и културе основни су предуслов за опстанак и очување идентитета. Народна игра и пјесма неизоставан су сегмент, али и амбасадор српске тековине. – Жеља нам је да у наредном периоду још више посветимо пажњу овој области, зато смо данас у пуном саставу да заједничким снагама дођемо до што квалитетније реализације првог календара духовних и историјских догађаја – навела је Оливера Чудић Асоцијација бањалучких културно-умјетничких друштава и ансамбла народних игара и пјесама. Заштита историје и културе задатак је сваке локалне заједнице,

U_Knezevu_veceras_odrzano_predavanje_i_otvorena_izlozba_Moje_Jadovno.jpg

Западна Босна – Књига Јадовно 1.

Највећи број Срба и Јевреја који су из западне Босне транспортовани у логор Јадовно био је из Бањалуке, Кључа, Кулен Вакуфа, Горњег Вакуфа, Босанске Крупе, Босанског Новог, Бихаћа, Велике Кладуше и Врнограча. Масовна хапшења у Бањалуци су усташе извршили ноћу између 10. и 11. јула, као и сљедећег дана, по налогу стожерника Велике жупе Сана и Лука Виктора Гутића. Међу заточенима је било више православних свештеника из Бањалуке и њене околине. Ухапшен је и академски сликар Шпиро Боцарић, родом из Будве, иначе директор Етнографског музеја у Бањалуци. Њега су 6. јуна усташе смијенили с дужности и затворили, а затим пустили кући, да би га 12. јула изнова ухапсили, а 19.

Политика, петак 27. jул 1990.

Екипа „Политике“ спустила се у пакао Јадовна

Подсјећамо на фељтон објављен у Политици о експедицији спелеолога, новинара и фотографа из Београда, која је са сада већ покојним историчарем др Ђуром Затезалом, крајем јула 1990. посјетила подручје комплекса логора Госпић – Јаодвно – Паг. ЕКИПА „ПОЛИТИКЕ“ ПОКУШАЋЕ ДА СЕ СПУСТИ У ПАКАО ЈАДОВНА У масовним хапшењима и покољима поред усташа-емиграната и новорегрутованих учествовала jе такозвана регуларна хрватска воjска – домобрани, о чему сведочи записник о саслушању Хилмиjе Берберовића, канцелариjског поднадзорника, коjи jе као домобран учествовао у клању у чувеноj глинскоj цркви  Велебит, 25. jула 1990. „Политика jе на обронке Велебита упутила екипу новинара, сниматеља и спелеолога. О њиховим доживљаjима и открићима известићемо у наредним броjевима листа, као и

Владиκο, бесмртног имена, вјечна ти успомена!

Животопис умировљеног Епископа захумско-херцеговачког и приморског, блаженопочившег у Господу, Атанасија. Умировљени епископ Атанасије упокојио се у четвртак, 4. марта 2021. у Требињy. Име епископа Атанасија Јевтића одавно је познато не само нашој црквеној и широј јавности већ и цијелом хришћанском, нарочито православном свијету. Епископ др Атанасије Јевтић рођен је од православних родитеља, Милана Д. Јевтића и Савке (рођ. Брисић), земљорадникâ, у селу Брдарици, у шабачко-ваљевском крају (западна Србија), на други дан Божића, 8. јануара 1938. године. Основну школу завршио је у Драгињу, нижу гимназију започео 1949. у Шапцу, а завршио осмољетку 1953. у Дебрцу. Учио је затим Богословију у Раковици, а завршио је у Београду 1958.  Исте године уписао је Православни богословски факултет у Београду, али је убрзо позван на

Гробница у Смиљану – сјећање на злочин 5. марта 1945. године

Група од 30 Срба на звjерски jе начин мучена и дотучена 5. марта 1945.г. у Смиљану, родном мjесту Николе Тесле. Усташе су из казнионице у Госпићу извукле 30 особа, прије самог ослобођења Госпића, одвели их у Смиљан, те их повjешали на путоказе и околно дрвеће на раскрсници путева у Смиљану. Жртве су биле сахрањене на мjесту смакнућа, у jедном диjелу Смиљана, а 1977.г. родбина их jе есхумирала и њихове кости положила у костурницу поред православног гробља у Смиљану, гдjе се уjедно налази и споменик свим Смиљанчанима, жртвама усташког терора. Обиљежjе jе порушено 1991. године. Сваке године 02. аугуста, на Св. Илиjу, у знак сjећања на прва страдања у Смиљану коjа су започела тог дана 1941.г., и траjала 

О споменицима жртвама усташког терора у граду Госпићу

Из казнионице (ткз. Gericht) у Госпићу, 15.фебруара 1945. г. ухапшеници, након што су били страховито мучени и злостављани, изведени су, те потом повjешани по Госпићу. У знак сjећања на њих, као и хиљаде невиних жртава усташког терора коjи су нашли смрт у безданима Јадовна, Пага, Велебита и велебитског подгорjа, поред православног гробља Јасиковац у Госпићу, подигнут jе споменик коjи симболизује вjешала. Између  високих вjешала налазио се базен, jезеро суза и статуа жене – симбол маjке коjа оплакуjе своjе наjмилиjе. Ивана Дошена-Сокола, секретара Окружног комитета СКОЈ за Округ Лику и Ђуру Чалића, члана Окружног Комитета КПХ за Лику, убили су усташки одметници у шестом мjесецу 1945.г.. Њих двоjица сахрањени су у

Свети Петар Дабробосански: Останите на својим парохијама, па шта буде народу, нека буде и вама

Уместо Даре, можете ли да запамтите један број? Знам, причају многи и тек ће причати о Дари из Јасеновца, али… Можете ли да запамтите један број? Eво овај, 29781. Ова прича би баш могла да се зове тако, 29781, а могла би се назвати и “маљ” или на неки други начин. Наслов ћете ви одабрати, а ево и о чему се ради: Било је то једне мајске ноћи, када је телефон митрополита дабро-босанског Петра Зимоњића изненадно зазвонио. Мора бити да је био свестан шта је посреди, јер су дани новог страдања поново заменили дане мира. Само, ови нови дани нису били као они у време Великог рата, када је по

Logor_smrti_NDH_na_ostrovu_Pag.jpg

Јадовно – које се сакрило у земљу

Након краткотраjног априлског рата 1941. године Краљевина Југославиjа jе подиjељена између Њемачке, Италиjе, Мађарске и Бугарске. Независна Држава Хрватска (НДХ) проглашена jе 10. априла 1941. године и у њен састав осим садашње Хрватске ушле су Босна и Херцеговина и дио Србиjе. Идеолошке основе НДХ претпостављале су стварање „чистог животног простора”, чисте хрватске нациjе. …Закопаj ме да будем мртав… Откопаj ме да ти кажем..! Да би то остварили требало jе ићи преко мртвих Срба, Јевреjа, Рома…(али и „непоћудних“ Хрвата). Циљ jе оправдавао средства коjима jе требало очистити коров на „тиjелу чисте хрватске нациjе”. Масовни прогони и расни закони и уредбе ставиле су Србе-православне-неариjевце као реметилачки фактор, ван закона. Истине о усташким

Никола Милованчев, Фото : Јадовно

Фалсификати о логору Јасеновац и истина о геноциду над Јеврејима Срема 1942. године

Последњих година учестали су покушају минимализовања броја жртава у логорима на подручју Независне државе Хрватске (НДХ), посебно у логору Јасеновац и у систему логора Госпић – Јадовно – Паг. Ови фалсификати историјских чињеница иду до крајње  бесрамности, чак и преко границе здравог разума – до тврђења да у Јасеновцу није био концентрациони већ радни логор итд. Томе се треба супротставити ширењем истине и зато истину треба износити, посебно младој генерацији. Пише: Никола Милованчев Свакако треба осудити злочине почињене на свим странама, без обзира ко их је починио – неко од припадника нашег народа или неког другог народа; сваки злочин је плод болесног менталног стања појединца који га је починио. Међутим,

Јадовно 1941: Атлас / Мапа Покоља, Геноцида почињеног над Србима од стране Независне Државе Хрватске

Заједничким снагама, саборношћу на овом пројекту, учинићемо корак више на објелодањивању истине о Покољу и чувању сјећања на наше невино пострадале Свете новомученике српске. Атлас / Мапа Покоља, геноцида почињеног над Србима од стране Независне Државе Хрватске је пројекат удружења грађана Јадовно 1941. из Бање Луке. Циљ пројекта је да се на интернет Мапу унесе што више тачних локација конц. логора, стратишта, масовних гробница, крашких јама у којима су убијане жртве, споменика жртвама. За сваку од унесених локација, поред тачних координата са линком на Гугл мапу, настојимо додати фотографије, краћи текст и линкове на текстуалне, фото или видео прилоге објављене на нашем сајту, YouTube каналу или на другим сајтовима. Поред до сада унесених локалитета, у нашој бази података

Дане Лукић: “Јадовно”

Настоjали су да убиjу само jедног од двоjице жицом повезаних несрећника, тако да би убиjени своjим падом повукао у jаму оног живог. Говорити о терору коjи су усташе спроводили по нашим селима не би било потпуно ни разумљиво а да не споменемо велебитски логор „Јадовно“. Идући од Госпића према Карлобагу, испред села Брушана одваjа се макадамски пут за село Трновац. Место логора су одабрали добри познаваоци терена, усташе коjи су поникли у овим краjевима, коjи су знали дубину и положаj сваке jаме. Заточенике и несрећнике су из госпићких логора довозили камионима овим путем до Трновца и код цркве их искрцавали. Ту су их повезивали жицом по двоjицу за леве и

Пашка плава гробница (ВИДЕО)

Да се стравични злочини из прошлости, од стране Независне Државе Хрватске никада не забораве, потрудили су се још једном чланови Удружења „Јадовно 1941.“ који су поставили Часни крст на рту Слана острво Паг, а након тога, како и доликује  парастосом обиљежили годишњицу овог свирепог чина. Ово је био осми по реду Часни крст, који су поставили чланови Удружења „ Јадовно 1941.“ , а кретали су се  идентичним путем, као  Срби и Јевреји те кобне ноћи између 14. и 15. августа 1941, да би дошли до крајњег одредишта, на свето мјесто гдје је постављен крст. Историја ће опомињати и причати истину, а она свједочи да је ту  убијена најмање 791 особа,

Јадовничани, потомци, поштоваоци и сународници наших Светих новомученика српских

У ове празничне дане, на истеку календарске године, настојимо сагледати и процијенити да ли je удружењe Јадовно 1941. током 2022. године учинило довољно и оправдало повјерење Вас који сте на било који начин помогли нашу мисију. Помогли и подржали било кроз посјете и читање прилога на сајту www.Jadovno.com , нашим страницама на друштвеним мрежама, присуствовали нашим трибинама, учествовали на обиљежавању Дана сјећања на Јадовно 1941 – 2022, било да сте донирали новац или опрему за наш рад. Најкраће, оно што бих издвојио од урађеног је слиједеће: Ако већ нисте: ПРИЈАВИТЕ СЕ ОДМАХ НА ВИДЕО КАНАЛ ЈАДОВНО 1941. https://www.youtube.com/channel/UCU0C… – Вас то не кошта ништа, а удружењу ће много значити –

Ђурђица Драгаш: Моје чудо у чудној 2022. години

Крај једне и почетак нове године, време када правимо планове, али још више подвлачимо црту, збрајамо и одузимамо, размишљамо о протеклих дванаест месеци. Да ли смо могли боље, јаче, успешније? Јесмо ли испунили обећања дата  себи и другима, јесмо ли “варали на контролном”, разочарали или усрећили своје ближње, можемо ли да, без стида, погледамо свој одраз у огледалу? Иако је сигурно много оних који се не осврћу и не праве планове, оних који живе само за данас, верујем да је ипак више нас који себи постављамо сва ова питања! Сећам се… и 2022. смо дочекали без снега, у дебелом плусу. Није нам ипак, онако глобално, донела баш много сунца и лепоте.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала