arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Споменик кога више нема

Централни споменик жртвама комплекса логора смрти НДХ Госпић – Јадовно – Паг, аутора Вање Радауша, подигнут је јула мјесеца 1961. недалеко православног гробља у Госпићу. Уништен је у рату 90-тих. Само мјесто и остатке споменика лоцирала је екипа удружења грађана Јадовно 1941, децембра мјесеца 2021. године. Овај видео запис урађен је маја мјесеца 2023. године. Преносимо дио текста др Косте Поповића, посвећен споменику на Јасиковцу: “Обележавање страдања жртава на Јадовну споjено jе са двадесетом годишњицом устанка и револуциjе у организациjи Савеза бораца НОР и одржана jе 27. јула 1961. у Госпићу. При томе jе доминирала прослава устанка и револуциjе. То jе утицало и на обележавање споменика страдалим жртвама терора и

НА ВЕЛЕБИТУ ПАРАСТОС ЈАДОВНИЧКИМ ЖРТВАМА 29.ЈУНА

Његовање културе сјећања и памћења је не само један национално одговоран, већ и дубоко морални и људски однос према невино пострадалим прецима, али и одговоран однос према још нерођеним потомцима. Код Шаранове јаме на Велебиту у суботу, 29. јуна биће служен парастос јадовничким жртвама поводом обиљежавања Дана сјећања на Јадовно 1941. године када је у том комплексу логора за вријеме Независне Државе Хрватске /НДХ/ на најсвирепији начин убијено више од 40.000 углавном Срба и Јевреја. Предсједник Удружења “Јадовно 1941” Душан Басташић рекао је Срни да је његовање културе сјећања и памћења не само један национално одговоран, већ и дубоко морални и људски однос према невино пострадалим прецима, али и одговоран

Драган Чавић

Усвајањем Декларације враћамо барем дио дуга онима који страшно пострадаше од стране Хрватске државе прије више од 70 година

Уводно обраћање народног посланика Драгана Чавића, на 7. редовноj сjедници Народне Скупштине Р. Српске поводом Приjедлога Декларациjе о геноциду Независне државе Хрватске над Србима, Јевреjима и Ромима. Бања Лука, 21.октобар 2015.године Даме и господо народни посланици, За народе Републике Српске, данас jе jедан од оних дана коjи се намећу као историjски и коjи то заиста и jесу. Коначно jе дошао дан, у оквиру обиљежавања 70 година од побjеде над фашизмом, и 70 година од нестанка фашистичке и геноцидне Независне државе Хрватске, да се jедан парламент jасно одреди о погрому почињеном током Другог свjетског рата над Србима, Јевреjима и Ромима, народима коjима jе усташка Независна држава Хрватска намjенила и проводила политику

Српски Велебит

Покушавам да се сетим када сам први пут чула за Јадовно. Било је то, чини ми се, у годинама касног детињства или раног девојаштва. Пише: Гордана Достанић У нашој кући, тата и његов пријатељ причали су о времену НДХ у Срему, помињали Покретни преки суд и имена побијених комшија, Срба, никоме дужних и низашта кривих. Бар не својом вољом. Онда је мама поменула Јадовно. Она је у свакој прилици све сводила на меру лепоте и туге доживљене у њеној Лици. Тако и тада рече да је на Велебиту био логор у који су одводили Србе. Из њега, тог логора, нико се није враћао. Много људи је на Јадовну побијено. Она

Уз Светог Вукашина по Лици и Велебиту

Циљ једне у низу Јадовничких експедиција, био је лоцирање и обележавање три места страдања Срба у ери Покоља у Другом светском рату, три оскрнављена или потпуно срушена споменика, два у Госпићу и околини и један у близини Грачаца. Пише: Ђурђица Драгаш И прође мај… Још један мај у којем преко ноћи отопли, озелени, замирише! И могла бих да додам- један обичан мај – да није било путовања, такорећи ходочашћа, на које сам кренула с мојом браћом, Јадовничанима. На дуго и пажљиво планирани пут у Лику, кренули смо 13. маја 2022. године, Ненад и Душан из Бања Луке а Момчило и ја из Београда. Циљ су нам била три места страдања

Др Ђуро Затезало

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945.

Ђуро Затезало: “Садржајем ове књиге проширеног издања нисам имао намјеру оптужити било кога за извршене злочине. Хтио сам само да се и овако придружим невиним жртвама: мајкама, очевима, бакама, дједовима и свим тим жртвама, неиживљеним дјечацима и дјевојчицама из времена мога тужног дјетињства од 1941. – 1945. године.“ „…јер жртве и њене муке у растајању са животом траже у томе истину… САДРЖАЈ Предговор дјелу Увод СВЈЕДОЧАНСТВА KОРДУН ХРВАТСKИ БЛАГАЈ – ВЕЉУНСKИ ПОKОЉ ОД 6. ДО 9. МАЈА 1941. Душан Никшић:Чупали су нам бркове, косу, ударали кољем, кундацима и ножевима Миле Милић Абрамовић:Док смо једни клали и убијали Србе, други су држали стражу Едуард Ленчарић:Ово је први почетак масовног убијања српског

Летак – Јадовно 1941.

АGAINST OBLIVION- CONTRE L’OUBLI – PROTIV ZABORAVA – CONTRO L‘OBLIVIONE – GEGEN DAS VERGESSEN – ПРОТИВ ЗАБЫВАНИЯ – PROTI POZABI – ПРОТИВ ЗАБОРАВА Овај пројекат удружења Јадовно 1941. из Бање Луке, летак/флајер на српском језику али и на седам страних језика, много значи за објелодањивање истине о Покољу а посебно о Геноциду почињеном од стране хрватских усташа и других оружаних формација Независне Државе Хрватске, над Србима на подручју Теслиног Смиљана. Кликом на неку од насловних фотографија испод овог текста, отвориће Вам се посебна страница са летком/флајером на одабраном језику. Догодине на Јадовну! Преузмите летак у PDF формату на језику који одаберете Јадовничку мисију можете помоћи ако штампате летак обострано, у

rajko_lukac_feljton_02-1.jpg

Усташко љето 1941.

25.8.1987. | Пише: Рајко Лукач Усташко љето 1941. (1) | На врх документа Кад је Велебит био гробница Ако неки путник, пролазећи кроз госпићки крај, пожели да види мјесто најстрашнијег губилишта у Југославији из љета 1941. године и ода почаст десетинама хиљада жртава, то му на жалост, неће поћи за руком, или не бар лако и једноставно. Чињеница је прилично мучна, али је не треба прикривати бар у новинском чланку који би да се бави тим ужасним љетом на Велебиту, гдје ни послије четири и по деценије и послије више хиљада разних споменичних обиљежја из НОБ-а, подигнутих широм земље, нема ни пристојног споменика, а још мање иоле проходног пута. Напомена редакције портала Јадовно.срб.:

Крајолик око подручја логора Јадовно, поглед на Велебит

Ђурђица Драгаш: Жути јаглаци дивосељачки

Израсли, питоми и танани, као нејач дивосељачка, као јагњад невина, као поглед мајчин… Процветали су јутрос жути јаглаци на Kрушковачама.Процветали… у зеленој пустињи Велебита! Израсли из земље натопљене крвљу. Сићушни, нежни цветови… као дечје руке, као паперјаста коса под мајчиним дланом.Изашли с росом, окупани сузама. Жути јаглаци дивосељачки!!! Донеле их босе девојачке ноге.Носиле их мајке у недрима, крили старци међу грубим длановима. Донела их деца у очима… жуте јаглаце са кућних прагова.Носио их ветар са згаришта, спирала киша с хладног камена. Израсли, питоми и танани, као нејач дивосељачка, као јагњад невина, као поглед мајчин…Никли из пепела, из земље која памти крик, нож, јаук. Израсли из тишине, гажени заборавом….Нежни јаглаци дивосељачки!

Никола Милованчев: Милан Дукић – први глас о страдалима у Јадовном и извештај конзула НДХ у Београду о томе

Многи се питају када је српска јавност први пут сазнала за Јадовно и за злочине у Јадовном, мaкaр индиректно? Обично се мисли да је то било после Другог светског рата. Међутим, догодило се то још 1. јула 1942. – додуше стидљиво и у рубрици огласа у београдском „Новом времену“, на страни  6 тог броја листа. Било је то преко огласа Софије Дукић, жене трговца Милана Дукића из Доњег Лапца у Лици. Софија Дукић је наиме у „Новом времену“ објавила фотографију мужа и оглас следеће садржине: „Моли се свако ко ма шта зна о Милану Дукићу трговцу, који је нестао из Доњег Лапца пут Госпића у Јадовно да јави његовој жени

Душан Басташић: Када потомци жртава Покоља проговоре

Прије неколико дана, 26. априла је била годишњица како су 1941. “оћерали наше”. Тако би наше баке говориле. Сада већ давно упокојене баке, лица избразданих дубоким борама, уоквирених у црне мараме и очима црвеним од суза. Уз њих смо одрастали ми, унучад “оћераних” жртава Покоља, дјеца родитеља израњаваних душа. Чељад рођена са дубоко запретаном раном која би код неких од нас годинама, чак деценијама ћутала. А онда, одједном просто вриснула расипајићи бол свом ширином душе. И опет је опет забољело. Рана која се преноси са генерације на генерацију. Написао сам на Фејсу неколико реченица на ту тему: “Управо на данашњи дан у касним вечерњим часовима, прије тачно 83 године, упале

zlocinic-ilustraciuja.jpg

7 усташких кољача пред судом након 12 година

Од липња до коловоза 1941. побијено је у логору „Слано“ на Пагу око 15.000 Срба и Жидова (Напомена редакције: Преносимо текст загребачког “Вјесника у сриједу” од 10 јуна 1952. о суђењу усташким злочинцима из логора Слана на острву Пагу.) Стицајем околности доспјели су  у руке правде након пуних 12 година седморица усташких кољача: Лука Барјашић, Славко Баљак, Јадре Стрика, Јере Фратровић, Бене Барић, Миле Дидулца и Иван Кеврић. Кроз три мјесеца 1941 они су као припадници I. сатније V. усташке бојне учествовали у уништавању затвореника Срба и Жидова у логору „Слано“ на Пагу. Није нам намјера да евоцирајући ондашње догађаје изнесемо само суха факта, грозоте почињених злодјела или извјештај из

Вучићи из Чипуљића убијени на Јадовну?

Прије осам година, Александру Вучићу, тада предсједнику Владе Р. Србије, упутио сам писмо у коме сам навео податке из двотомне студије “Јадовно – Комплекс усташких логора 1941.” аутора др Ђуре Затезала, који говоре о страдању Срба из села Чипуљић код Бугојна на подручју комплекса логора Госпић – Јадовно – Паг. Међу жртвама, на попису се налазе и имена Анђелка, Илије и Стеве Вучића. Анђелко је дјед садашњег Предсједника Р. Србије. Одговор на писмо није стигао. Преко неких од функционера покушао сам касније исто, неколико пута али узалуд. Данас је на порталу РТ, а многи су портали то пренијели, објављена колумна вриједног историчара др Немање Девића под насловом: “Вучићи из Чипуљића”

Басташић: То што се Србија није до сада одредила према Покољу је понижавајуће, увредљиво и боли

Он је навео да је Република Српска 2015. године у свом парламенту донијела Декларацију о геноциду над српским, јеврејским и ромским народом у НДХ. На платоу испред Цркве Светог Марка у Београду данас је организована прва акција потписивања петиције за усвајање резолуције о Геноциду над српским народом у Независној Држави Хрватској. Са скупа је поручено да су мученици страдали у НДХ оставили завјет да морају бити испоштовани и да се око овог питања и ове резолуције морају окупити Срби ма гдје да живе. Миле Боснић, предсједник Покрета Срба Крајишника, који је покренуо иницијативу, поручио је да је доношење ове резолуције једно од најважнијих питања српског народа, питање његове историје и

Дане Ластавица: ХРВАТСКИ ГЕНОЦИД НАД СРПСКИМ И ЈЕВРЕЈСКИМ НАРОДОМ У КОНЦЕНТРАЦИОНОМ ЛОГОРУ ГОСПИЋ -ЛИКА 1941-45, А СРБИМА И 1991-…?

Када се размишља о хрватским логорима смрти за уништење српског и јеврејског народа, који су били успостављени и организовани око Госпића 1941-45. године, мисао шеће само око Окружног затвора Госпић, а понекад и до Јадовног, или острва Пага, што је недовољно за сазнање праве и пуне истине о логорима који су деловали на овом терену. ДАНЕ ЛАСТАВИЦА ХРВАТСКИ ГЕНОЦИД НАД СРПСКИМИ ЈЕВРЕЈСКИМ НАРОДОМ У КОНЦЕНТРАЦИОНОМЛОГОРУ ГОСПИЋ (ЛИКА) 1941-45, А СРБИМА И 1991-…? Није то био логор Госпић, већ систем логора, сабиралишта и разних губилишта, која су се састојала од јама, објеката где су жртве спаљиване, те многа и многа масовна губилишта на подручју све од Лићког Лешћа, преко Перушића, Пазарића,

Гробница у Смиљану – сјећање на злочин 5. марта 1945. године

Група од 30 Срба на звjерски jе начин мучена и дотучена 5. марта 1945.г. у Смиљану, родном мjесту Николе Тесле. Усташе су из казнионице у Госпићу извукле 30 особа, прије самог ослобођења Госпића, одвели их у Смиљан, те их повjешали на путоказе и околно дрвеће на раскрсници путева у Смиљану. Жртве су биле сахрањене на мjесту смакнућа, у jедном диjелу Смиљана, а 1977.г. родбина их jе есхумирала и њихове кости положила у костурницу поред православног гробља у Смиљану, гдjе се уjедно налази и споменик свим Смиљанчанима, жртвама усташког терора. Обиљежjе jе порушено 1991. године. Сваке године 02. аугуста, на Св. Илиjу, у знак сjећања на прва страдања у Смиљану коjа су започела тог дана 1941.г., и траjала 

Политика, петак 27. jул 1990.

Екипа „Политике“ спустила се у пакао Јадовна

Подсјећамо на фељтон објављен у Политици о експедицији спелеолога, новинара и фотографа из Београда, која је са сада већ покојним историчарем др Ђуром Затезалом, крајем јула 1990. посјетила подручје комплекса логора Госпић – Јаодвно – Паг. ЕКИПА „ПОЛИТИКЕ“ ПОКУШАЋЕ ДА СЕ СПУСТИ У ПАКАО ЈАДОВНА У масовним хапшењима и покољима поред усташа-емиграната и новорегрутованих учествовала jе такозвана регуларна хрватска воjска – домобрани, о чему сведочи записник о саслушању Хилмиjе Берберовића, канцелариjског поднадзорника, коjи jе као домобран учествовао у клању у чувеноj глинскоj цркви  Велебит, 25. jула 1990. „Политика jе на обронке Велебита упутила екипу новинара, сниматеља и спелеолога. О њиховим доживљаjима и открићима известићемо у наредним броjевима листа, као и

Спомен подручје Јадовно -1988

Јадовно у књизи: Фрањо Здунић Лав: “Котар Госпић и котар Перучић у НОБ”

Усташки злочини на Јадовном и у неким другим логорима смрти уз осврт на њихове кориjене. ЈАДОВНО У КЊИЗИ: Фрањо Здунић Лав: “КОТАР ГОСПИЋ И КОТАР ПЕРУШИЋ У НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОМ РАТУ 1941-1945“, КАРЛОВАЦ 1989. »Они коjи не памте прошлост, осуђени су да jе поново проживе.« Сантаyана Када се говори о усташким злочинима и звjерствима коjе су починили на Јадовном средином 1941. године (jуни-аугуст) над нашим народима: Србима, Јевреjима и Хрватима, сваком се намеће питање: гдjе су клице и кориjени тих монструма, побjешњелих звиjери и крволока; како су настали и тко их jе одгаjао за убице; како jе настала њихова терористичка организациjа – Усташки покрет и тзв. Независна Држава Хрватска (НДХ) за коjу

О споменицима жртвама усташког терора у граду Госпићу

Из казнионице (ткз. Gericht) у Госпићу, 15.фебруара 1945. г. ухапшеници, након што су били страховито мучени и злостављани, изведени су, те потом повjешани по Госпићу. У знак сjећања на њих, као и хиљаде невиних жртава усташког терора коjи су нашли смрт у безданима Јадовна, Пага, Велебита и велебитског подгорjа, поред православног гробља Јасиковац у Госпићу, подигнут jе споменик коjи симболизује вjешала. Између  високих вjешала налазио се базен, jезеро суза и статуа жене – симбол маjке коjа оплакуjе своjе наjмилиjе. Ивана Дошена-Сокола, секретара Окружног комитета СКОЈ за Округ Лику и Ђуру Чалића, члана Окружног Комитета КПХ за Лику, убили су усташки одметници у шестом мjесецу 1945.г.. Њих двоjица сахрањени су у

УГ Јадовно 1941: ПОЗИВ НА ПОТПИСИВАЊЕ ПЕТИЦИЈЕ ЗА РЕЗОЛУЦИЈУ О ГЕНОЦИДУ НАД СРБИМА У НДХ

Удружење грађана “Јадовно 1941.” позвало је на потписивање петиције за резолуцију о геноциду над Србима у Независној Држави Хрватској /НДХ/, чиме је подржало Покрет Срба Крајишника. “Позивам потомке и поштоваоце жртва комплекса логора Госпић-Јадовно-Паг да потпишу петицију”, истакао је предсједник Удружења “Јадовно 1941” Душан Басташић, напоменувши да је он то такође учинио. Према његовим ријечима, након што је Република Српска усвојила Декларацију о геноциду почињеном над Србима, Јеврејима и Ромима, није касно да и Скупштина Србије то учини. “Као што кажу организатори ове петиције: вријеме је. Надам се да ће ова богоугодна акција уродити плодом”, рекао је Басташић Срни. Покрет Срба Крајишника позвао је држављане Србије да се одазову потписивању

Успостава усташке власти у Госпићу и широј околини – Књига Јадовно 1.

Усташка организација у Госпићу је свој рад зачела тридесетих година. У времену до 1941. године, снажно је утицала на средњошколску и студентску омладину. Госпић је постао центар политичких снага усташа, који су имали подршку једног дијела богатих трговаца и обртника. Поред политичке подршке, они су усташку организацију помагали и материјално, улажући у њену пропаганду и […]

Djuro_Zatezalo.jpg

Ђуро Затезало: БЕЗДАНЕ ЈАМЕ – МАСОВНА СТРАТИШТА У КОМПЛЕКСУ УСТАШКИХ ЛОГОРА ЈАДОВНО

Излагање на VI међународној конференцији о Јасеновцу одржаној 2014. године у Бањој Луци ENGLISH Логор Јадовно и вишебројне бездане јаме су мјеста која нам говоре о највећем злочину против човјечности и међународног права, о злочину над тек рођеном дјецом, бакама, дједовима, мајкама, очевима, браћом и сестрама, чији је глас ужаса данима беспомоћно одјекивао из безданих јама Велебита и на масовним губилиштима на отоку Пагу. Усташки логор на Велебиту – Јадовно, симболично је мјесто, мјесто смрти, страве, ужаса, уздаха и тешких успомена. То је један од првих најбруталнијих и најзвјерскијих логора – стратишта у Европи. Хрватски усташки логор Јадовно био је претеча јасеновачког, усташке творнице смрти, највећег система логора уништења Срба,

Заборављени Милинов

Сваки поглед на данашњи Хотел Дубровник у средишту града Загреба, требао би садржавати успомену на једну успјешну пословну обитељ, али и сјећање на жртве безобзирног усташког злочина. Пише: Леон Ћеванић Ријетки Загрепчани знају да је хотел „Дубровник“ који се налази у самом центру града на Јелачићевом плацу дао саградити Светозар Милинов. Све до 1940. године овај хотел носио је  назив Хотел Милинов. Још се мање зна да је Светозар заједно са супругом Милицом и четверо синова мучки смакнут у комплексу усташких ликвидацијских логора Госпић-Јадовно-Паг негдје у аугусту 1941. године. Рођен 1869. године, Светозар Милинов већ се у раној младости почео бавити трговином сировинама за текстилну индустрију, а до почетка 20.

Басташић: Хрватска крије масовне гробнице као змија ноге

Хрватска и даље на све начине жели сакрити, као змија ноге, постојање многобројних масовних гробница и јама у којима су сахрањена или побацана тијела убијених Срба у вријеме НДХ. Каже ово за “Глас Српске” Душан Басташић предсједник Удружења потомака и поштовалаца жртава логора смрти НДХ, Госпић – Јадовно – Паг 1941, познатијег као Удружење “Јадовно”, истичући како у Хрватској и даље постоји много масовних гробница које нису откривене или се за њих зна, али никада нису ексхумиране, нити су жртве достојно сахрањене. Наводи и како није претјерани оптимиста када је у питању најновија иницијатива, односно захтјев Међународне алијансе за сјећање на холокауст (ИХРА), коју чини 35 држава чланица, која је

Клецале су ми ноге у Јадовну кад сам видео како људи слушају „Београдски синдикат“ и Павлину

Код Шаранове јаме људи су слушали нашу песму „Теци реко“ коју смо урадили са нашом сестрицом Павлином Радовановић из Ораховца као да је литургијска, а мени и Блажи клецале су ноге, каже члан Београдског синдиката Феђа Димовић. Феђа Димовић на Јадовну за време емировања песме “Теци реко..”; ФОТО: Јадовно 1941. Пише: Владимир Судар Месец дана по објављивању „Синдикалног пролећа“, четвртог албума Београдског синдиката који је изашао после дугих 13 година, Синдикалци су наступили у Канади, али су и посетили комплекс усташких логора Јадовно где је након парастоса емитована њихова песма „Теци реко“ посвећена страдању Срба у НДХ. Концерт у најсевернијој српској цркви Чланови Синдиката Феђа Димовић и Бошко Ћирковић Шкабо кажу да су у Канаду отишли на позив Српске

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала