У расправама аустриjских историчара о обележавању стогодишњице избиjања Првог светског рата поjавио се захтев да се после века ћутања расветле злочини аустроугарске воjске над цивилним становништвом Србиjе, Пољске и Украjине   Обешене сељанке у Мачви: осуђене на смрт због наводне шпиjунаже Наjцрње странице аустроугарске ратне историjе – масовни злочини воjске над цивилним становништвом, почињени, пре свега, у Србиjи и на просторима некадашње источне Галициjе, подручjу коjе jе данас подељено између Пољске и Украjине – требало би ове године да буду допуњене аутентичним документима починилаца коjе аустриjска званична историографиjа игнорише и прећуткуjе већ, безмало, сто година. – Реч jе о злочинима над цивилима окупираних и пограничних териториjа тадашње монархиjе, о стотинама хиљада

Поводом обjављивања књиге „Тотални геноцид – Nezavisna država Hrvatska 1941-1945”аутора Динка Давидова Као истраживач коjи jе читав радни век провео у изучавању српских културноисториjских споменика, Динко Давидов jе jош пре неколико децениjа почео да сабира архивске материjале и фото-документациjу о српским сакралним обjектима (црквама и манастирима) коjе су уништиле, оштетиле и опљачкале усташе на подручjима Независне Државе Хрватске. Као и сваки Србин у коjем ниjе згаснуло српско национално осећање, а таквих данас, на нашу жалост и срамоту, има напретек, до бола дирнут размерама усташког геноцида коjем jе тешко наћи сличности чак и са наjзлогласниjим барбарским поступцима широм земљине кугле, Давидов jе одлучио да отргне од заборава усташке злочине, да их,

Од 1941. до 1945, у НДХ, разрушено, спаљено, оштећено или оскрнављено више од 450 православних храмова, o чемуи сведочи књига Динка Давидова   Са представљања књиге: „Тотални геноцид” Фото Томислав Јањић   У Српскоj академиjи наука и уметности, на Трибини Библиотеке САНУ, о књизи Динка Давидова „Тотални геноцид – Независна држава Хрватска 1941–1945”, коjу jе обjавио Завод за уџбенике из Београда, говорили су Василиjе Ђ. Крестић, Миро Вуксановић и аутор. Краjњи исход погрома над културним добрима доноси поразне податке коjи казуjу о величини историjског губитка. Разрушено jе, спаљено, оштећено, оскрнављено више од 450 православних храмова, наjпостоjаниjих историjских споменика српског народа. У тим храмовима уништени су монументални иконостаси, хиљаде икона, велики

У сећање на погром Јевреjа, СПКД Просвjета Аустриjа jе 23. новембра у галериjи „Хаjнрих“ у Бечу, организовала промоциjу књиге „Пут у вечност – 70 година Кладовског транспорта“ др Жељка Драгића.   Рођен у Немачкоj, српских и jевреjских корена, Жељко Драгић се школовао како у Југославиjи, тако и у Немачкоj и Аустриjи. Овакво искуство омогућило му jе да у свом раду обухвати више идентитета и тема, те jе тако у своjоj докторскоj дисертациjи, коjу jе одбранио на Бечком универзитету, истраживао однос српске православне цркве према Јевреjима током Другог светског рата. У своjоj књизи „70 година Кладовског транспорта – путовање у вечност“, др Драгић jе обjединио српску и jевреjску историjу, истражуjући судбину

У oргaнизaциjи кaрлoвaчкoг пoдoдбoрa СKД Прoсвjeтa oдржaнa je прoмoциja нajнoвиje књигe прoф. др. сци. Свeтoзaрa Ливaдe “Стрaдaњa и нaдaњa”. Aутoр Ливaдa кaжe дa сe дoгoдиo пoвиjeсни злoчин тe дa ниткo ниje трaжиo пoвиjeсни oдгoвoр нa тo. Kaдa je истрaжиo прирoду рaтa, хтиo je утврдити и њeгoв сaлдo.  Нa 420 стрaницa, aутoр у сeдaм пoглaвљa пружa сaлдo рaтoвa нa прoстoру нeкaдaшњe Jугoслaвиje, дoстa je брojчaних пoдaтaкa, a дaт je и дeтaљaн списaк српских жртaвa рaтa и пoрaћa нa пoдручjу Хрвaтскe. Уз aутoрa o књизи je гoвoриo кoлeгa филoзoф прoф. др. сци. Вeсeлин Гoлубoвић. – Ливaдa je писao нa примjeру рaтoвa кojи су нaс снaшли у крвaвoм рaспaду Jугoслaвиje. Рaтoви сe вoдe рaди

Познати српски и краjишки књижевник Јован Радуловић, приjе 15- ак година,  одговараjући на питање зашто jош нико ниjе написао роман о “Олуjи”, одговорио jе да се велики романи не пишу по наруџби  и да ће се сигурно jедног дана поjавити и прави роман о њоj из пера писца коjи jе као диjете у некоj тракторскоj приколици у избjегличкоj колони прешао пут од неког краjишког до неког мjеста у Србиjи и коjи jе невиним дjечиjим очима осликао предjеле и догађаjе на том путишествиjу.   До сада jе обjављено неколико романа о рату за Краjину, односно о “Олуjи”, тj. о избjегличкоj колони дугоj преко 800 километара у коjоj се нашло преко 220.

Историjски проjекат Сребреница са задовољством обавештава jавност да ускоро из штампе излази ново издање, зборник радова групе аутора, „Однос према српским жртвама у сукобима током ХХ века“.   Оваj зборник jе проистекао из научног скупа под истим називом коjи jе 8. фебруара 2013. године био одржан на Правном факултету у Бања Луци сарадњом Историjског проjекта Сребреница и те угледне научне установе у Републици Српскоj. У зборнику, коjи покрива период од Другог светског рата до сукоба везаних за распад СФРЈ деведесетих година прошлог века, осветљаваjу се догађаjи и однос према српским жртвама на подручjима Словениjе, Хрватске и Босне и Херцеговине. Страдање српског народа у Сребреници обрађено jе у посебном поглављу. Међу

Роман Миломира Краговића “Деца олуjе”, у издању “Новости”, књига о коjоj ће се гласно ћутати     ЧЕСТО “разборитиjи” критичари и писци говоре да о ратним сукобима на просторима бивше Југославиjе ниjе добро писати jер не постоjи “дистанца” са коjе се све то може разумно сагледати. Једино ниjе jасно да ли те дистанце треба да буде у односу на пословични српски самозаборав, истину, трагедиjу, идеолошка и међунационална “поравнавања” или у односу на разум, кога у рату наjмање има. Свеjедно jе коjи ће се синоним за интелектуални кукавичлук изградити.   Истини за вољу, књиге коjе су се на овим просторима (на свим странама) поjављивале и коjе су покушавале да досегну наjдубљи

У народноj библиотеци “Петар Кочић”, у Бањалуци дана 24.06.2013., са почетком у 18 часова, промовисана  jе књига филозофа и историчара Светоазара Ливаде. У  своjоj новоj књизи “Страдања  и надања”  Ливада  на потресан начин сведочи о злочинима столе У нас човек мора да доживи бар два рата пре но што оде да почива у миру. У нас jе било и оних људи коjи су доживели 4 – 5 ратова по глави становника. Готово све ратове изазвали суковачи рата, а њихови извођачи били су пси рата. По дефинициjи, сваки рат jе окрутан. Ма како се рат називао с обзиром на зараћене стране, по своjим последицама и у своjоj суштини био jе то грађански

После три издања „Духа самопорицања“ – књиге коjа jе траjно променила разумевање српске самосвести после скоро сто година идеолошких лутања, изашла jе нова књига Мила Ломпара, под називом „Повратак српском становишту?“, (у издању Catene mundi), коjа jе овом књигом отворила нову библиотеку, под називом „Српско становиште“. У „Повратку српском становишту?“ сабрани су интервjуи проф. др Ломпара коjе jе дао за различите часописе у Србиjи и Расеjању у периоду од 2007. до 2013. године. Године нису случаjно одабране: управо 2007. почиње да се формира jасна политика под паролом „Европа нема алтернативу“, коjа обнавља континуитет културне политике у Титовоj Југославиjи на изразиту штету српских националних интереса, коjи полако али сигурно губе своjе

Очито jе да смо сведоци распламсавања „битке за историjу“. Присуствуjемо њеноj ревизиjи и стварању услова за наjзлоћудниjи реваншизам Не могавши да побегне од чињеница, Корб наставља: „У Гудовцу jе концем априла 1941. дошло до пушкарања између српских воjника коjи су бежали и хрватских jединица коjе су настоjале да их заробе. У тим борбама било jе троjе погинулих. Како се у том часу овде налазио jедан усташки корпус, он jе одмах кренуо у околину Бjеловара. Хрватске власти 28. априла 1941. ухапсиле су око 200 добростоjећих српских сељака, учитеља и свештеника из Гудовца и околних српских села. Масакр коjи jе уследио може се на основу доступних извора описати само у наjгрубљим цртама. Ухапшени су дотерани

У књизи “Злочин у Добровољачкоj улици“ књижевник Душан Зуровац, предсjедник Удружења за истраживање ратних злочина над Србима у Сараjеву “Истина“, даjе до сада непозната свjедочанстава о самом злочину, али и застрашуjуће поjединости о страдањима сараjевских Срба на самом почетку сукоба у БиХ….СРНА у пет диjелова преноси одломке из ове књиге Приредио: Огњен БЕГОВИЋ    ИСТОЧНО САРАЈЕВО, /СРНА/ – Дуго припреман и плански изведен бестиjални злочин над воjницима и официрима ЈНА 2. и 3. маjа 1992. године видио jе, путем телевизиjских снимака, циjели свиjет. На Скендериjи су лешеви побиjених воjника спаљени, jер jе на њих навучен трамваjски електрични вод високог напона. Нажалост, догађаjи коjи су услиjедили сутрадан као да су оваj

У књизи “Злочин у Добровољачкоj улици“ књижевник Душан Зуровац, предсjедник Удружења за истраживање ратних злочина над Србима у Сараjеву “Истина“, даjе до сада непозната свjедочанства о самом злочину, али и застрашуjуће поjединости о страдањима сараjевских Срба на самом почетку сукоба у БиХ….СРНА у пет диjелова преноси одломке из ове књиге…  Приредио: Огњен БЕГОВИЋ  На догађаjе с почетка деведесетих година прошлог виjека у БиХ и послиjе двадесет година гледа се из различитих и потпуно опречних углова – бошњачка страна на њих гледа као на “сjаjне воjничке побjеде”, а српска страна их назива злочинима. 1. март 1992. На Башчаршиjи код Старе православне цркве, у сватовима свога сина, убиjен jе металски радник Никола

У књизи “Злочин у Добровољачкоj улици“ књижевник Душан Зуровац, предсjедник Удружења за истраживање ратних злочина над Србима у Сараjеву “Истина“, даjе до сада непозната свjедочанстава о самом злочину, али и застрашуjуће поjединости о страдањима сараjевских Срба на почетку сукоба у БиХ….СРНА у пет диjелова преноси одломке из ове књиге Приредио: Огњен БЕГОВИЋ  Изетбеговићеви “специjалци” обрачунаваjу се са своjим учитељима – Триву Гуслова затвара, а потом убиjа лопов коjи jе из предузећа “Зрак” уочи рата украо оптику, коjу му jе Гуслов, приликом претреса на излазу из предузећа, одузео. Гуслов jе радио као портир на капиjи. Платио jе главом само зато што jе одговорно радио своj посао. Оваквих случаjева било jе у

У књизи “Злочин у Добровољачкоj улици“ књижевник Душан Зуровац, предсjедник Удружења за истраживање ратних злочина над Србима у Сараjеву “Истина“, даjе до сада непозната свjедочанстава о самом злочину, али и застрашуjуће поjединости о страдањима сараjевских Срба на самом почетку сукоба у БиХ…. СРНА у пет диjелова преноси одломке из ове књиге Приредио: Огњен БЕГОВИЋ  Злочин из засjеде, коjи су извршили паравоjне муслиманско-хрватске формациjе над припадницима ЈНА 2. и 3. маjа 1992. године на Скендериjи и у Добровољачкоj улици у Сараjеву jош jе “завиjен“ у вео таjне, а истина гурнута “под тепих“, тако да jе много тога остало непознато и неразjашњено. Свугдjе у свиjету злочинци су са оне стране браве, само су

Изашла jе из штампе књига Дивосело, Читлук и Орнице у времену и траjању, аутора Миле Раjчевића. Промоциjа ће се одржати дана 10. маjа 2013. године у 18,00 часова у сали Скупштине општине Нови Београд. У књизи нас аутор води кроз подвелебитска села Дивосело, Читлук и Орнице описуjући вриjеме насељавања, људе, обичаjе, религиjу, школство, природу, догађаjе и сталне ратове за туђе интересе.   Централна тема књиге jе насељавање, живот, сеобе и голготе Срба Личана о коjима аутор основом широке и децениjама сакупљане чињеничне грађе прича, полемише и даjе одговоре на многа досад неодговорена питања и сакривене чињенице.   У књизи jе обрађено учешће и страдања ова три села у ратовима, посебно у Народноослободилачком рату 1941 – 1945. године као и

Капитална монографиjа Славенка Терзића “Стара Србиjа, драма jедне цивилизациjе”, на више од 600 страница. Ниjедна друга земља не илуструjе тако уверљиво судбину Срба током векова.   ДАНАС готово заборављено историjско-географско име Стара Србиjа носи у себи сву драматику целе српске историjе, записао jе Славенко Терзић у уводним редовима капиталне монографиjе “Стара Србиjа, драма jедне цивилизациjе”, коjу су обjавили “Православна реч” и Историjски институт Београд.   Луксузно опремљена и илустрована, на више од 600 страница, ова књига се, по ауторовим речима, бави jедном великом темом српске историjе 19. и 20. века, и има за циљ да укаже на основне историjске проблеме Старе Србиjе у последња два века (до разбиjања jугословенске државе) коjи су пресудно

English О књизи У “Логорима смрти Хрватске”, Рафаел Израели (Raphael Israeli) показује да је широм Југославије током Другог светског рата, антисемитизам био и дубоко укорењен и широко распрострањен. Израели одваја чињенице и историјске записе од оптужиби  и жалљења због тога што је после пуних седамдест година пропуштања да се изврше истраживања и прикупе подаци, сећања и усмена сведочења, отклањање тог недостатка постало готово немогућа ствар.Ова књига одговара на изазове који се пред њу постављају заснивајући своје закључке на доказима који потичу од учесника догађаја тог периода. Мала је вероватноћа да се борба између Срба и Хрвата умири у догледно време. Обе стране оптужују једна другу за злодела за која је општепознато да су

Књига Брчко: Нормализациjа злочина, наjновиjе издање Историjског проjекта Сребреница, представља покушаj да се ратна дешавања на териториjи Брчког сагледаjу у две равни – прво ту су сама дешавања коjа се приказуjу на основу до сада доступне грађе и друго она подjеднако говори о актуелним приликама у Босни и Херцеговини у вези са односом према овим дешавањима и неспремности надлежних институциjа да се криминална акта процесуираjу.     Суочавање са прошлошћу, коjе у српском jавном дискурсу махом подразумева непрекидно освртање на дешавања током ратова на териториjи бивше Југославиjе, има и своj институционализовани облик кроз различите трибунале и владина и невладина тела коjа би требало да понуде непристрасну и емпириjски засновану слику ових

Bеч – До пре неколико година када jе отишао у пензиjу, Леополд Росенмаjр важио jе за угледног академика. Био jе декан Института за социологиjу при Универзитету Беч, носилац jе аустриjског Великог сребрног ордена части, његови радови о породици, младима или друштвеним изазовима старења обjављивани су по читавом свету.     Сада, у озбиљним годинама када се своде рачуни, Росенмаjр jе одлучио да се присети грехова из младости и написао књигу о томе како jе као воjник Вермахта служио на Балкану. Његова сећања обjављена под насловом „У рату на Балкану“ збиjена су у непуних годину дана, од пролећа 1944. године, када са воjним транспортом преко Београда путуjе за Грчку, да би

Архив Срба у Хрватскоj у свом саставу има фонд коjи бисмо жељели истакнути. Изузетну   част учинио нам jе г.Дане Мирић Миланковић  повjеривши Архиву на чување све своjе записе о родноj Крбавици.     У прилогу jе и  Монографиjа –Крбавица-  у коjоj читамо да jе посвећена:   -Свим генерациjама Крбавчана  коjи су стољетним мукотрпним и поштеним радом, слободарским опредjељењем и љубављу доказивали како се воли своj краj и своjа домовина. -Крбавчанима коjи су напустили огњишта своjих предака и отишли у друге краjеве наше земље и далеког свиjета. -Крбавчанима коjи су у току народноослободилачке борбе, од 1941. до 1945., подниjели натчовjечанске напоре и дали велике жртве за слободу. -Крбавчанима коjи су побjеди

Јун­ски уста­нак у гор­њоj Хер­це­го­ви­ни 1941. го­ди­не био jе вар­ни­ца из ко­jе се раз­бук­тао по­жар че­тво­ро­го­ди­шње осло­бо­ди­лач­ке бор­бе про­тив фа­ши­стич­ких оку­па­то­ра и њи­хо­вих до­ма­ћих по­ма­га­ча. Био jе то спон­та­ни оп­ште­на­род­ни бунт Срба про­тив стра­вич­них зло­чи­на Не­за­ви­сне Др­жа­ве Хр­ват­ске. Додатни повод jе и ула­зак Со­вjет­ског Са­ве­за у рат про­тив си­ла Осо­ви­не и не­по­ко­ле­бљи­ва ве­ра хер­це­го­вач­ких Ср­ба у сна­гу Ру­си­jе.     Реч jе о пр­вом ору­жа­ном устан­ку у Хи­тле­ро­воj „европ­скоj твр­ђа­ви“, у ко­ме jе уче­ство­ва­ло це­ло­куп­но срп­ско ста­нов­ни­штво, без тра­гич­не по­де­ле на пар­ти­за­не и чет­ни­ке до ко­jе ће до­ћи доц­ни­jе. Наj­ве­ћи успех Јун­ског устан­ка ле­жи у томе што jе осу­jе­тио, бар при­вре­ме­но, про­jек­то­ва­ну уста­шку ге­но­цид­ну „ви­дов­дан­ску ак­ци­jу“ и довео до поновне

„Узурпирање власти над дефинициjама са тежњом постизања монопола над истима, од стране центара политичке моћи, оличених у државним или парадржавним структурама, наjделотворниjи jе инструмент дотичних центара политичке моћи и истовремено, погонска снага прогреса и регреса у сегментарном и глобалном развоjу људског друштва.   Раст политичке моћи jе искуствено директно пропорционалан опадању привржености императиву етике људског друштва. Тиме jе узурпирање власти над дефинициjама са-одлучуjући каузални и пратећи фактор и свих социjалних девиjациjа историjе човечанства.“ (Теориjа дефиниционизма) Садржаj: –       Теза за разматрање –       Кратак историjски преглед –       Богословљење на истоку и западу –       Прагматизам у речима и на делу –       а. У хришћанском смислу –       б. У профаном смислу –       Закључно –      

То је сигнал – и код Крлеже, и код Тита – да треба уздрмати поверење у културну и еманципацијску моћ српске културне и грађанске традиције Тек када се уклони магистрална српска културна традиција која је омогућила постепено настајање српског грађанства, као неминовног носиоца целовите еманципације српског народа, настаје пожељна слика српске националне егзистенције. Тек тада се Крлежа може огласити романтичном похвалом прогресивности српских устаника. Кога она обухвата? „Кубуром и топовима, коњаничким препадима, хајдучким бусијама и опсадама, ситним тактичким лукавствима, скупоцјеним митом, дипломатском претворљивошћу и подвалама, а често изазовном, управо пркосном окрутношћу, они [србијански сељаци] су покушали све да испливају из крваве чорбе, над којом је читава Европа зијевала годинама, проматрајући