Српскo нaрoднo виjeћe и Виjeћe српскe нaциoнaлнe мaњинe грaдa Зaгрeбa oргaнизирajу oдлaзaк нa кoмeмoрaциjу пoвoдoм гoдишњицe прoбoja лoгoрaшa из устaшкoг кoнцeнтрaциjскoг лoгoрa Jaсeнoвaц у нeдjeљу, 22. 04. 2012. Пoзивaмo зaинтeрeсирaнe дa сe jaвe нa тeлeфoн 01 / 48 86 366, нajкaсниje дo 19.04. у 12 сaти, кaкo би нa вриjeмe рeзeрвирaли мjeстo у aутoбусу.   Извор:

Припреме за парастос и помен жртвама усташког геноцида у Доњоj Градини, коjи ће бити одржан 22. априла, теку према плану и у складу активностима коjе jе утврдио Организациони одбор, изjавио jе директор Спомен-подручjа “Доња Градина” Милорад Буква. “На досадашњим сjедницама Организационог одбора, на чиjем челу jе предсjедник Републике Српске Милорад Додик, усаглашен jе оквирни програм и протокол коjима jе, између осталог, предвиђено полагање виjенаца и цвиjећа, помен и парастос жртвама у Спомен-подручjу `Доња Градина` и обраћање званичника”, рекао jе Буква Срни и додао да све припреме коjе се одвиjаjу у Спомен-подручjу теку неометано и према плану. Буква jе открио да ће ове године парастосу и помену у Доњоj Градини, између

Поклоњење сjенима жртава на наjстрашниjим мjестима Холокауста и геноцида jесте саставни дио едукациjе и формирања културе памћења. Тим стопама пошли су и студенти историjе из Бања Луке у склопу свог проjeкта. Надамо се да ће овакве посjете бити редоване у будуће, бар сваке студиjске године и да то неће завистити само од ентузиjазма студената него и од званичних органа факултета и универзитета и образовног система. Допринесимо сви заjедно да се жртве не забораве…. Погледаj фотографиjе са студентског едукативног путовања у оквиру проjекта Култура сjећања и памћења ОВДЈЕ. Извор: istorijabl   Везане виjести: ПРЕДАВАЊА О ОДНОСУ ПРЕМА ЖРТВАМА ХОЛОКАУСТА И ГЕНОЦИДА Предавање: Др Милан Кољанин: «Антисемитизам у Европи»  

Помен жртвама усташког геноцида у Доњоj Градини биће одржан 22. априла, одлучио jе данас у Бањалуци Организациони одбор. На сjедници су усаглашени оквирни програм и протокол коjима jе, између осталог, предвиђено полагање виjенаца и цвиjећа, помен и парастос жртвама у Спомен подручjу “Доња Градина” и обраћање званичника. Утврђени су и носиоци активности ради припреме обиљежавања. Договорено jе да академиjа, поводом обиљежавања овог догађаjа, буде одржана 21. априла у Козарскоj Дубици. Предсjедник Републике Српске Милорад Додик, коjи jе и предсjедник Организационог одбора, изразио jе увjерење да ће оваj догађаj, и ове године, бити достоjанствено обиљежен и успjешно организован, саопштено jе из кабинета предсjедника Српске. У Доњоj Градини и Јасеновцу страдало jе

У Матици српскоj у Новом Саду 9.03.2012. године промовисана jе „Декларациjа о геноциду почињеном над Србима, Јевреjима и Ромима почињеном у Другом светском рату у НДХ“, у организациjи удружења „Јасеновац – Доња Градина“ из Бања Луке. Представљени су, такође, зборници радова са Пете међународне комисиjе о геноциду у Јасеновцу током Другог светског рата, коjа jе одржана 2011. године у Бања Луци. Учесници трибине били су: председник Извршког одбора овог удружења Владимир Лукић, председник Међународне комисиjе за утврђивање истине о Јасеновцу Србољуб Живановић, директор Републичког центра (Републике Српске) за истраживање ратних злочина Јанко Велимировић и секретар удружења и координатор Међународне комисиjе за утврђивање истине о Јасеновцу Саша Аћић. Декларациjа jе одштампана

Хрватски хелсиншки одбор (ХХО) оценио jе данас да подаци Међународне комисиjе за истину о Јасеновцу (МКИЈ) и изjаве њеног председника Србољуба Живановића коjи говоре о геноциду над Србима, Ромима и Јевреjима у фашистичкоj Независноj држави Хрватскоj (НДХ) представљаjу “jезик мржње”. У изjави за jавност коjу jе потписао председник ХХО Иван Звонимир Чичак, оцењено jе да су тврдње Живановића и, како се каже, дружине, “плод болесне злонамерне мржње”. “Оне су само наставак писања о усташком режиму током jугославенско-комунистичког режима. Кроз све те натписе од 1945. до данас провлачи се теза о геноцидности хрватског народа”, тврди ХХО. “Колико нам jе познато, до данас постоjи само jедна пресуда о геноциду, а то jе

Влада jе у овогодишњем прорачуну повећала средства за Спомен подручjе Јасеновац и обиљежавање антифашистичке борбе са 249.000 на 500.000 куна, колико се годинама издваjа за комеморациjу на Блеибургу, чиjи jе покровитељ Сабор Док jе Сабор покровитељ Блеибурга, у Хрватскоj ће постоjати усташтво, написао jе хисторичар Даниел Ивин у отвореном писму предсjеднику Сабора Борису Шпрему, протестираjући због покровитељства Сабора над комеморациjом на пољани близу споменутог аустриjског мjеста, на коjоj jе у борби с партизанским jединицама погинуло тек двадесетак усташких воjника коjи се нису хтjели предати. Ивин сматра да се покровитељством Сабора крши Устав коjи се заснива на антифашизму, те да се тиме комеморира слом НДХ, фашистичке творевине коjа jе одговорна за

У општини Козарска Дубица од 24. фебруара до 26. марта траjаће jавни увид у Нацрт регулационог плана Спомен-подручjа “Доња Градина”, коjим jе предвиђена изградња нових садржаjа коjи ће Доњоj Градини дати обиљежjа мемориjалног центра, потврђено jе у Одjељењу за просторно уређење и стамбено комуналне послове те општине. Начелник Одjељења Милош Ћибић подсjетио jе да jе Нацрт регулационог плана усвоjен на сjедници Скупштине општине концем прошле године, те да jе након те сjеднице носилац израде плана, предузеће “Проjект” из Бањалуке, радило на корекциjи оних диjелова на коjи су се односиле примjедбе изнесене на сjедници Скупштине, као и на примjедбе ресорних министарстава. Ћибић jе прецизирао да jе регулационим планом предвиђена ревитализациjа постоjећих

Јевреjска невладина организациjа Маргелов институт из Загреба осуђуjе сваку врсту пежоративног помињања споменика “Јасеновачки цвиjет” на мjесту бившег усташког концентрационог логора у Јасеновцу ради пропаганде против уласка Хрватске у ЕУ. “`Јасеновачки цвиjет` споменик jе жртвама тог логора. `Цвиjет` симболизуjе живот, никога не вриjеђа, никоме не приjети, не позива на освету, а опет не скрива истину”, изjавио jе Срни директор Маргеловог института Ален Будаj. Он каже да “Јасеновачки цвиjет”, дjело ваjара Богдана Богдановића, “ниjе симбол никакве мржње, него заштићени споменик Републике Хрватске”. “Ми у Маргеловом институту сматрамо да Европа, у андрагошком смислу, настоjи да хрватском друштву усади у свиjест, посредством новца за свакодневну употребу, сjећање на концентрациони логор, коjи неки Хрвати

Ако jе точно да jе ‘Јасеновачки цвиjет’ отиснут на кованици ‘хрватског’ еура, онда jе то апсолутни безобразлук, jер нас тим чином поновно етикетираjу као земљу коjа jе, наводно, настала на геноциду – истичу чланови Виjећа за Хрватску – НЕ У ЕУ. На новим кованицама еура, посвећеним скором уласку Хрватске у ЕУ, као jедан од главних хрватских симбола отиснут jе и ‘jасеновачки цвиjет’, преслика споменика посвећеног жртвама режима Независне државе Хрватске и Анте Павелића. Тако бар кажу наши добро упућени извори коjи су Dnevno.hr-у потврдили аутентичност виjести и фотографиjа коjе су jош приjе мjесец дана обjавили многи србиjански портали, а коjи су с доста згражања писали о том ‘међународном скандалу’. Србиjански

Министар просвjете и културе Републике Српске Антон Касиповић изразио jе наду да ће у овоj години имати идеjно рjешење, као и изведбени проjекат бар за jедан од обjеката у спомен подручjу Доња Градина. Он jе рекао новинарима да би то било наjвише што jе урађено у 20 година Српске у оквиру проjекта уређења Спомен-подручjа Доња Градина, додаjући да ће таj проjекат бити преокупациjа Министарства ове, али и наредних година. Касиповић jе навео да су у току реализациjе овог проjекта завршена сва питања везана за укњижавање земљишта, као и да се завршава Регулациони план општине Козарска Дубица на чиjем простору се налази ово спомен подручjе. Проjекат уређења спомен подручjа Доња Градина

Народна скупштина Републике Српске /РС/ разматрала jе данас Приjедлог програма уређења Спомен-подручjа “Доња Градина”, чиjа jе основна идеjа да jе град мртвих жив, односно да се Градина доживи, прођу њене стазе и изгради лични однос према Градини коjа се налазила у систему бившег jасеновачког логора. Програмом jе предвиђено уређење централних обjеката управе, музеjа, истраживачког центра и вjерских обjеката за Србе, Јевреjе и Роме у средишњем диjелу Мемориjалног комплекса “Доња Градина”. Програмом jе предвиђено и уређење гробних поља, прилазног платоа, макета, административног и образовног центра са техничким блоком, споменика жртвама и дjеци, куће Пере Вукића, локалитета “Скела”, фабрике сапуна и пруге, те заштита “Тополе ужаса”. Министар просвjете и културе РС Антон

Европа настоjи да хрватском друштву, у свакодневноj примjени кованице евра са мотивом Јасеновачког цвиjета, полако усади у свиjест постоjање логора смрти Јасеновац, насупрот оних коjи негираjу злочин, сматраjу у  jевреjскоj невладиноj организациjи  Маргелов институт из Загреба. “Свакако да jе споменик са мjеста концентрационог логора неуобичаjен као ликовно рjешење за нумизматику, али ми сматрамо да Европа настоjи да хрватском друштву посредством новца за свакодневну употребу усади у свиjест мемориjу на концентрациони логор, коjи Хрвати невољно или у потпуности не прихватаjу као мjесто геноцида, односно не прихватаjу одговорност за злочине коjи jе тамо усташки покрет починио у име хрватског народа”, речено jе Срни у Маргеловом институту. У овом институту сматраjу  да jе

Дрско, неукусно и увредљиво стављање мотива Јасеновачког цвиjета на “хрватски евро” опомиње да се од садашње Хрватске, али и ЕУ, може jош свашта очекивати, изjавио jе предсjедник Управног одбора Српског националног друштва /СНД/ “Пребиловци” Миленко Јахура. “По Републици Хрватскоj, коjа ускоро улази у ЕУ, као и у мjестима у БиХ гдjе власт имаjу Хрвати, у новиjе вриjеме подигнути су многи споменици усташама погинулим у Другом свjетском рату или осуђеним послиjе рата због масовних злочина над Србима, па и онима коjи су своjом руким убили стотине српске дjеце, као што су Фрањо Вего, Андриjа Буљан, Иван Јовановић-Црни и други”, рекао jе Јахура за Срну. Он наглашава да су на тим подручjима

Ексклузивно за читаоце саjта Двери доносимо фотографиjе узорака сериjе хрватског Евра, кованог новца коjи jе посвећен уласку Хрватске у Европску Униjу 2013, када сериjа и треба да уђе у оптицаj. Узорци су ковани у 1.000 примерака у Европскоj централноj банци са седиштем у Франкфурту на Маjни, и захваљуjући Србину коjи jе дошао до узорка и коjи jе извор наше приче (а коjи jе из разумљивих разлога желео да остане анониман), имамо прилику да видимо нечувен призор. Ништа не би било спорно да под именом сериjе “биљни и животињски свет Хрватске” на полеђини новчића од 10 центи ниjе  споменик  у Јасеновцу, наjвећи концентрациони  логор фашистичке НДХ-а, стратиштe преко 750.000 Срба, Јевреjа,

English Поштована редакцијо, Слажем се, наравно, да се бројем српских жртава у време Србоцида хрватске државе 1941-1945 не ретко политички манипулише. Са стране хрватске политичке, интелектуалне и клерикалне елите је то, нажалост, пре правило него изузетак. Тачно је, исто тако, да је геноцид увек геноцид, када год одговара дефиницији Рафаела Лемкина и дотичној резолуцији Уједињених нација, а без обзира на квантитет жртава. Заступам мишљење да се број жртава Србоцида 1941-1945. засада (и исто тако – нажалост) само може и то врло опрезно процењивати и то пре свега на основу веродостојних и проверљивих историјских извора. Тој врсти извора, сложићете се, припадају пре свега она сведочанства, која долазе од тадашњих тутора „НДХ“,

Шпанска телевизиjска мрежа ТВЕ извинила се Србима jер у водећоj емисиjи информативног програма “Недjељни извjештаj”, приказаноj 17. септембра, у коjоj jе тема усташки логор у Јасеновцу, међу жртвама ниjе поменут српски народ, иако jе чак 600.000 људи током Другог свjетског рата убиjено тамо само зато што су били Срби. Прво извињење jедне свjетске медиjске куће Србима услиjедило jе тек послиjе бурних негодовања и петициjе више од 600 људи, махом Срба, али и Јевреjа, као и Ефраима Зурофа, директора Центра “Симон Визентал”. “Грешка jе направљена у 15-минутноj репортажи посвећеноj убиству усташког злочинца Макса Лубурића, коjи се под именом Висенте Перес скривао у Шпаниjи. У репортажи jе говорено о Независноj Држави Хрватскоj

English У материjалима у коjим jе у посљедњих 20 година писано о логору Јасеновац наjмање jе историjе, а превише садржаjа коjи служи за дневнополитичке интересе, изjавио jе Срни професор са Трумановог института Хебреjског универзитета у Јерусалиму Рафаел Исраели. “Истражуjући материjал коjи jе писан у посљедњих 20 година о овим страдањима, налазим мало историjе, а превише обостраних, чак непримjерених напада, ненаучног приступа, са више политике и дневнополитичких активности, коjе имаjу за циљ мобилисање одређених интереса”, оциjенио jе Исраели. Он jе, уочи посjете активиста Фериjалног савеза Републике Српске Музеjу Јад вашем, рекао да су jедан од камена спотицања у свакоj прилици између научних радника из Хрватске и оних из Србиjе, укључуjући и

Холивудски продуцент, добитник Оскара Бранко Лустиг и глумац и продуцент Тихомир Станић наjављуjу снимање филмова о Јасеновцу. Лустиг каже да га и данас држи обећање дато заточенима да ће пренети свету шта се догађало у логорима смрти. У протеклих 70 година о злочинима у Јасеновцу снимљено jе неколико документарних филмова, али само jедан играни – “Девети круг” Франца Штиглица. После пола века, и холивудски продуцент, добитник Оскара Бранко Лустиг, и глумац и продуцент Тихомир Станић, наjављуjу снимање филма о Јасеновцу. Прилог Драгана Станоjевића Добитник Оскара за филмове “Шиндлерова листа” и “Гладиjатор” продуцент Бранко Лустиг jе као дете из jевреjске породице одведен у Аушвиц, а неки чланови његове породице у Јасеновац.

Председник РС Милорад Додик и израелски шеф дипломатиjе Авигдор Либерман у Доњоj Градини. Наjављена изградња мемориjалног центра у помен жртвама фашистичког терора ПРЕДСЕДНИК Републике Српске Милорад Додик и министар иностраних послова Израела Авигдор Либерман посетили су Спомен-подручjе Доња Градина код Козарске Дубице, наjвеће стратиште у систему концентрационих логора Јасеновац, где су положили венце и одали почаст за 700.000 страдалих Срба, Јевреjа и Рома у Другом светском рату. Министар Либерман захвалио се руководству Републике Српске на напорима коjе чине у овековечењу страдања jевреjског народа на овим просторима. – За мене jе ово много више од спомен-подручjа, пошто и сам потичем из породице у коjоj се jедна половина борила у редовима Црвене

Савез Рома Републике Српске затражио jе да се отвори масовна гробница у новом парку у Градишци и провjере наводи да ли се у њоj налазе посмртни остаци више од 700 Рома убиjених у усташком логору Стара Градишка у Другом свjетском рату. Предсjедник Савеза Саша Машић рекао jе да jе то дужност према његовим сународницима. “На сjедници Скупштине општине (Градишка) говорио сам о масовноj гробници и увjерио се да одборници о томе веома мало знаjу. Дужни смо да одамо почаст ромским жртвама – дjеци, женама, старцима. Неопходно jе да се истина о страдању Рома расвиjетли и то смо затражили од надлежних институциjа”, рекао jе Машић током обиласка мjеста гдjе се налази