Скочите на садржај
ПРОТИВ ЗАБОРАВА Преузмите летак у PDF формату Јадовничку мисију можете помоћи ако штампате летак обострано, у боји на папиру А4 формата, пресавијете и поклоните пријатељима. ПОМОЗИТЕ ДОНАЦИЈОМ НАШЕ ПРОЈЕКТЕ АGAINST OBLIVION– CONTRE L’OUBLI – PROTIV ZABORAVA – CONTRO L‘OBLIVIONE – GEGEN DAS VERGESSEN – ПРОТИВ ЗАБЫВАНИЯ – PROTI POZABI – ПРОТИВ ЗАБОРАВА
Некадашањи предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Недељко Митровић преминуо је у Београду у 78. години након дуже болести. Недељко Митровић је преминуо у Београду, гдје се налазио на лијечењу. Ово је Срни потврдио Вељко Лазић, који је замијенио Митровића на функцији предсједника Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила половином септембра када је изабран на Скупштини те организације. Недељко Митровић је у два мандата обављао функцију предсједника Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске. Митровић је био потпредсједник Удружења породица заробљених бораца и несталих цивила Републике Српске основаног 1996. године. Сахрана ће се обавити у суботу, 07.12.2019.
Свечаном академијом 15. новембра 2019. поводом Дана Копнене војске и Дана пешадије одржаном у нишком Дому војске, пригодно је обележен овај дан. Присуствовали су министар одбране Александар Вулин, начелник Генералштаба Војске Србије генерал Милан Мојсиловић, командант Копнене војске генерал-потпуковник Милосав Симовић и чланови колегијума министра одбране и начелника Генералштаба Војске Србије, као и гости који су били позвани. Приредио Ђорђе Бојанић Обраћајући се присутнима, командант Копнене војске генерал-потпуковник Милосав Симовић поручио је да је данашња Копнена војска кроз ватру, покрет и маневар, окосница снаге Војске Србије и да је поносан на све припаднике Копнене војске јер су часни војници и добри људи. Овде можете погледати беседу генерала Милосава Симовића… Свечаности
Да се запитамо шта су Београд и Србија учинили да се сећамо, на пример, Јасеновца Један по стручности и у животном искуству од најбољих познавалаца карактерологије и етнопсихологије српског народа био је швајцарски Немац Родолф Арчибалд Рајс. Он нам је оставио тестамент сликовитог наслова: „Чујте Срби! Чувајте се себе!“ У том рукопису, на једном месту, пише о потреби сећања на велике ратнике који су у ратовима од 1912. до 1918. године крварили за Београд и Србију. Потом тужно примећује да у Београду тим великим људима и њиховим жртвама нема ни помена нити споменика: „Постали сте страшно незахвални. Тако ваш главни град, Београд, некада град мученик, ни данас, десет година после
Приликом одступања наше војске, 21. октобра 1915. године, један топ се био заглавио у блату у близини породичне задруге Јакшића, у Селевцу. Сељаци из околних кућа притекли су у помоћ, али како су Немци припуцали, наша војска се повукла, а сељани се разбежали кућама. Освета која је уследила била је страшна. Немачки војници су ишли од куће до куће и убијали све на које су наишли, а наилазили су само на децу, жене и старце. У тој сулудој оргији коју је немачки генерал Фон Галвиц, командант 11. немачке армије, описао у својим мемоарима као „прави герилски рат и дуготрајне уличне борбе и борбе око кућа у којима су учествовале нарочито
У Цркви Светог Марка у Београду, данас ће бити служен парастос за 348 Срба, међу којим 35 жена и троје дјеце млађе од 12 година које су припадници Хрватске војске убили на подручју Равних Котара и Малог Алена прије 26 година. Након парастоса који је најављен за 11.00 часова, представници Удружења породица несталих и погинулих лица “Суза” положиће вијенце и цвијеће код споменика српским жртвама у Ташмајданском парку, саопштено је из овог удружења. Хрватске оружане снаге су 22. јануара 1993. године извршиле агресију под кодним називом “Масленица” на јужне дијелове Републике Српске Крајине, што је била трећа агресија Хрватске на заштићено подручје УН. У овој агресији на српској страни погинуло
Да ли ће се ученици у Метаjни запитати ко су била та дjеца и те маjке и жене што су посљедње дане живота провеле у њиховим учионицама? Пише: Зорица Ћоковић
Страдања Срба Кусоњчана у Другом свјетском рату вежу се за 13. 08. 1942. године и то је најтужнији дан у историји овог мјеста у близини Пакраца. На тај дан је
Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.
Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.
Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
