СВН | 26.01.2010. | Ненад Јовановић Преузето са страница Српског Народног Вијећа   СНВ-е је подржао иницијативу удружења “Јадовно 1941” о установљавању спомен дана жртвама тог логора 24 јуна, али и за њихово достојно сахрањивање, изјавио је приликом боравка у Загребу предсједник удружења Душан Басташић. Потомци и поштоваоци жртава комплекса усташких логора Јадовно, почетком године у Бањалуци основали су удружење чији је циљ чување од заборава злочина који су почињени над српским народом у тадашњој Независној држави Хрватској. Свакако један од првих разлога оснивања удружења јесте и чињеница да мјесто страдања великог броја жртава некадашњег логора још увијек није достојно обиљежено. “Комплекс усташких логора Јадовно био је један од најмасовнијих

Latinica Глас Српске | Датум: 16.01.2010 18:00 | Аутор: Дејан Вујанић Не могу да разумијем како је дошло до посљедњег рата у бившој Југославији и да толика мржња влада још дан-данас. Хоће ли се родити ико ко ће да каже “не мрзим никога”? Јер, сви смо дошли на свијет као невина људска бића. Нико се није родио као Србин или Хрват и требало би то поштовати. Ово је за “Глас Српске” рекао историчар Ђуро Затезало, који је недавно у Бањој Луци промовисао капитално, двотомно издање “Јадовно, комплекс усташких логора 1941”. ГЛАС: Да ли је било тешко да се ради на књизи о злочинима над Србима у Другом свјетском рату? ЗАТЕЗАЛО:

12.01.2010 – БАЊА ЛУКА – Угледни српски интелектуалац и научник из Хрватске Светозар Ливада рекао jе да би у Хрватскоj данас живjело милион и по Срба, а не само 200000, да ниjе било страдања српског корпуса 1941. и 1991. године. Говорећи о размjерама злочина, Ливада jе изнио дио своjих демографских истраживања, према коjима jе злочин у Хрватскоj однио више од 1 500 000 Срба, упоређуjући га са погромом Јермена у Турскоj. “Злочин jе таквих размjера да jе расут свуда по шипражjу и шеварjу око наших њива” – рекао jе Ливада новинарима у Бањоj Луци. Угледни историчари, научници, представници Православне цркве, jавни радници, бивши логораши и потомци жртава усташког злочина констатовали су

Хрватска – злочин – Ливада БАЊАЛУКА, 12. ЈАНУАРА (СРНА) – Угледни српски интелектуалац и научник из Хрватске Светозар Ливада рекао је да би у Хрватској данас живјело милион и по Срба, а не само 200 000, да није било страдања српског корпуса 1941. и 1991. године. Говорећи о размјерама злочина, Ливада је изнио дио својих демографских истраживања, према којима је злочин у Хрватској однио више од 1 500 000 Срба, упоређујући га са погромом Јермена у Турској. “Злочин је таквих размјера да је расут свуда по шипражју и шеварју око наших њива” – рекао је Ливада новинарима у Бањалуци. Угледни историчари, научници, представници Православне цркве, јавни радници, бивши логораши и

На данашњој конференцији за новинаре одржаној у Прес центру, представници Двери најавили оснивање Покрета за живот Србије и представили начела нове српске политике и новог народног договора. Двери неће постати само још једна политичка странка већ широки надстраначки покрет који почива на новом народном договору. Појавићемо се на изборима као независна политичка изборна листа на којој ће се наћи велики број угледних људи и стручњака који су до сада одбијали да се политички ангажују. Прерастамо у Покрет за живот Србије који ће на изборе изаћи под слоганом Србија пре свега. Двери су већ годинама политички фактор у Србији и више наших кампања су биле политичког карактера (против новог закона о

БЕОГРАД, 8. ФЕБРУАРА /СРНА/ – Предсједник Асоцијације избјегличких и других удружења Срба из Хрватске Милојко Будимир сматра да  српско културно благо може бити враћено  у Хрватску тек онда када се врати српски народ и обнове порушене православне цркве и  куће оних који су протјерани. “Мене, као човјека који се до 1995. године бавио културом радећи као директор Музеја Книнске крајине у Книну, посебно боли када видим шта се ради када је у питању наша културна баштина. Познато је да је Хрватска тужила Србију и за крађу културног блага. Овдје се ради само о неколико стотина икона и о ризницама далматинских манастира Крке, Крупе и Драговића, које су прије рата измјештене

Изјаву предсједника Иве Јосиповића и премијерке Јадранке Косор ја сам схватио добронамјерно: као изјаву двоје одговорних функционера земље која има у свом Уставу обавезу да води рачуна о Хрватима ван Хрватске, и као изјаву лидера који желе да се у нашој земљи брзо конституише власт и да у њој буду равноправни и Хрвати, каже за Новости Небојша Радмановић, предсједавајући Предсједништва БиХ Недавна посјета чланова Предсједништва Босне и Херцеговине Загребу и разговори које је обавио с представницима Срба у Хрватској, били су први повод за разговор с предсједавајућим Предсједништва БиХ Небојшом Радмановићем. Други повод биле су дилеме око конституирања Савјета министара БиХ до чега није дошло ни четири мјесеца након избора,

Пише: Мишa Ђурковић Србија годишње губи по основу емиграције и природног прираштаја од 40.000 до 50.000 становника, па на попису можемо очекивати доста поразне резултате Било би веома занимљиво направити преглед медијског простора у писаним и електронским гласилима који је посвећен наводној реконструкцији Владе Србије. Од свега није било ништа. Све се то, нажалост, одвија науштрб неких стварних и много важнијих тема које пролазе без икакве пажње. Ево, ове године требало би да се одрже пописи у свим бившим југословенским републикама. Ови пописи су веома значајни и тичу се читавог српског народа, па и државе Србије као његове матице. Попис из 1991. одвијао се у атмосфери која је увелико одисала

Иницијатива да пописивачи Републичког завода за статистику током пописа становништва грађане анкетирају и о ратним губицима „Ниједна институција Републике Србије не располаже прецизним подацима о погинулима, несталима и рањенима у периоду 1990–2000. године”. Овом реченицом почиње писмо Ненада Ђорђевића, директора Музеја жртава геноцида, којим се тражи подршка државних органа за иницијативу да се у предстојећем попису становништва, попишу и рањени, нестали и страдали у последњим ратним дејствима на нашим просторима. Писмо ће бити упућено на адресе председника Републике Бориса Тадића, премијера Мирка Цветковића, председнице Скупштине Србије Славице Ђукић-Дејановић, али и представника других релевантних институција које би могле помоћи да се оствари ова иницијатива. Кустоси Музеја жртава геноцида, Драган Цветковић и

Музеј жртава геноцида нема просторију за сталну поставку. – Једина државна институција која прикупља податке о страдалима у ратовима деведесетих Меморијални центар „Јад Вашем” у Јерусалиму најпознатији је музеј који чува успомену на жртве геноцида, односно холокауста. Ова институција има снажну подршку Израела, у њој раде стотине запослених и исто толико волонтера широм света који су прикупили податке о око четири милиона Јевреја страдалих током Другог светског рата од укупно шест милиона жртава. Његов српски пандан – Музеј жртава геноцида нема такву подршку, ни државе, па ни домаће јавности. Стотине Београђана свакодневно пролази поред велике зграде у којој је смештен Музеј историје Југославије на Тргу Николе Пашића 11, али ретко

Вељко Ђурић Мишина Историjа jе дала своj суд о Независноj Држави Хрватскоj, Јасеновцу и улози Римокатоличке цркве у великом злочину учињеном српском народу. Мудри патриjарх Герман jе 2. септембра 1984. у Јасеновцу казао: „Да праштамо, морамо, али да заборавимо, не можемо“. Таj првоjерарх jе био свестан времена екуменизма, сусрео се са неколико римокатоличких кардинала, надбискупа и бискупа, али никада ниjе пожелео да се састане са папом, мада му jе jугословенски политички врх „предлагао“ такав сусрет. И његов наследник на трону патриjарх Павле jе био дубоко свестан праштања и незаборава. Мада jе разменио неколико писама са папама, ниjе пожелео лични сусрет. Па ни у временима када jе рат почео на Балкану

Аутор: Сања Црнобрња Старт Родила се у Хрватској: и сека, и мама и тата, и бабе и деде, и прадеде и чукундеде. и тако док памтимо претке: рађали смо се по Лици, Далмацији, Славонији, … А кад затражих од државе Хрватске Извод из књиге рођених, стигао ми је Izvadak iz matice rođenih у ком пише да је моје држављанство хрватско, а народност немам. Моји родитељи по том документу, пак, немају ни држављанство, ни занимање. а ни народност. Живим у Србији, и сека, и мама и тата; преци живи нису, а и како би били кад су им бубрези одбијани у логорима у Тењи, или су крв проливали у радним логорима

Експертски тим југоисточне Европе за борбу против тероризма и организованог криминала предао је дипломатама ЕУ доказе са изјавама сведока о томе да Влада Хрватске зна где се налазе артиљеријски дневници из Книна у операцији “Олуја”, саопштио је данас члан овог тима Домагој Маргетић. “Предали смо недавно доказе о томе да је Влада Хрватске знала и да сада зна где се налазе дневници, те изјаве сведока који су били присутни када је хрватска Влада коју је водио ХДЗ потписала са Антом Готовином тајни уговор о скривању и финансирању његовог бекства”, истакао је Маргетић на конференцији за новинаре у Бањалуци, коју је организовао Савез логораша Републике Српске. Маргетић каже да дипломате ЕУ

Студентска организациjа “Уjедињена Србиjа” ће 20. маjа одржати трибину на тему: “Српско стратиште Јасеновац – Доња Градина” у биоскопскоj сали Воjне Академиjе, ул. Павла Јуришића Штурма 33, са почетком у 18 часова. Гости стручњаци за ову тему су: Симo Брдар – директор спомен подручjа Доња Градина, мр Душан Павловић – представник одбора за Јасеновац, Нино Јауз – начелник Општине Козарска Дубица, Бранислав Дукић – Удружење логораша Републике Српске, Јован Мирковић – кустос Музеjа жртава геноцида, Јован Стаматовић-Карић – магистар музичких уметности. Трибина има за циљ да промовише истину о страдању Срба у НДХ, нарочито млађоj популациjи коjа jе слабо информисана о овом страшном делу наше историjе. Ова трибина jе врло

English Поштована господо, драга браћо и сестре, На инициjативу нашег удружења, 24. jун jе одређен као “Дан сjећања на Јадовно 1941.” Тога дана, 1941. године, логор Слана на Пагу jе примио своjе прве заточенике а логор Јадовно на Велебиту достигао своjе коначне димензиjе. Већ ове године, у суботу 26. jуна 2010. одржаће се прво обиљежавање Дана сjећања на Јадовно 1941. Комеморативни скуп ће се одржати код Шаранове бездане jаме, у кругу девастираног Спомен обиљежjа побиjеним Јадовинским жртвама. Други дио комеморациjе бити ће одржан на Спомен подручjу логора Слана на острву Пагу. Опиjело ће служити његово високо преосвештенство Владика горњокарловачки Герасим. Радуjемо се присуству већег броjа потомака и поштовалаца жртава, коjи

Незамисливо jе и спада у област озбиљне националне патологиjе да се у српском народу могу пронаћи љубитељи лика и дела „наjвећег сина наших народа и народности”, коjи се крио под маском Јосипа Броза Тита. Међутим, несумњиво jе да њих у одређеном броjу ипак има. Ко су они коjи упркос свему и после свега што jе титоизам учинио српском народу – и даље воле Броза? Не сматрам икаквом храброшћу данас говорити истину о Титу и његовом тоталитарном режиму. Може се рећи да jе такво jуначење чак испод части, у времену када се због слободно изражене мисли о Брозу неће отићи на Голи Оток или у Сремску Митровицу, а посебно jер те

Увјерен сам да нас има мање од 201.631 колико показује посљедњи попис, односно да смо сведени на границе које је одредио Фрањо Туђман у својој политици етничког чишћења: свести Србе у Хрватској између 3-4 посто, каже политолог проф. Јован Мирић. Нови попис становништва Хрватске, који ће бити одржан у априлу 2011. године, за српску заједницу имат ће знатно веће значење од статистичког, будући да ће кроз наредних десет година представљати темељ за остваривање права из Уставног закона о националним мањинама. Према Уставном закону, о резултатима тог пописа овисит ће заступљеност припадника мањина у тијелима регионалне и локалне самоуправе, равноправна употреба језика и писма те других права, чија је обавезна примјена

УДРУЖЕЊУ ПОТОМАКА И ПОШТОВАЛАЦА ЖРТАВА „ЈАДОВНО 1941“ Драги приjатељи! Чланови Завичаjног удружења „Билогора“ поздрављаjу оснивање Удружење потомака и поштовалаца жртава страдалих 1941. у Јадовну и на другим локациjама везаним за оваj логор. Из 32 насеља источне Билогоре овдjе jе окончан живот 593 наша претка и рођака, а за њих jе везан и тужан рекорд да jе управо са овог подручjа први страдалник, ОРМАНОВИЋ Николе СИМО из села Беденичка, стар 55 година, сељак, Србин, ухапшен 12. априла 1941, спроведен у Копривницу у логор „Даница“, послиjе у Госпић, убиjен у Јадовну 2. августа 1941. Ми, њихови потомци, прогнани из своjих домова, данас живимо расиjани широм свиjета. Подржавамо програмску орjентациjу и све захтjеве

За вас скита и пита Васа са Врбаса Промоциjа обимне књиге аутора Милана Басташића одржана у Загребу представља jедно приjатно изненађење, али истовремено и jак удар на емоциjе, на тугу и бол. Књига под насловом „БИЛОГОРА И ГРУБИШНО ПОЉЕ 1941. – 1991.“ третира два жестока и краjње несхватљива рата у коjима су страдали Срби. Љекар Милан Басташић написао jе такво дjело (650 страница) са изразито потресним истинама коjе су за данашњег младог човjека несхватљиве. Писац овог дjела, док jе писао, ниjе размишљао ком роду или врсти литературе треба да припадне његово дjело. Ниjе био оптерећен пишчевом фикциjом, већ jе свом снагом, вољом и разумом, пет-шест година ронио историjским крвавим друмовима,

English Повеља 10. Сабора српске омладине и 4. Сабора Српске мреже Са благословом Његове Светости Патриjарха српског Г. Г. Иринеjа, а у организациjи Српског сабора Двери, у Београду jе од 6. до 8. августа одржан десети Сабор српске православне младости и будућности, као и четврти Сабор Српске мреже, у овоме часу jедине и jединствене асоциjациjе на свету коjа сабира више десетина разних нестраначких српских патриотских удружења из свих Српских земаља и Расеjања. Овогодишњем, jубиларном Сабору, присуствовало jе преко 100 учесника из више од 30 организациjа из Србиjе, Републике Српске, Црне Горе, осталих бивших jугословенских република, као и европског, америчког, канадског и аустралиjско-новозеландског српског расеjања. Главна тема Сабора била jе: Нови

Salamon Jazbec (1965) pisac je brojnih članaka o židovskoj kulturi, religiji i običajima. Član je hrvatskog ogranka Svjetske konferencije Religije za mir u okviru kojeg je tokom rata radio na uspostavljanju dijaloga između Katoličke crkve u Hrvata i Srpske pravoslavne crkve u Hrvatskoj. Godine 1994. osniva Hrvatsko-izraelsko društvo, a danas je tajnik Margelovog instituta, poznatog po lovu na odbjeglog ustaškog zločinca iz Požege Milivoja Ašnera. Nedavno je u Zagrebu promovirana knjiga Magnissimum crimen – Pola vijeka revizionizma u Hrvata, čiji je autor Salamon Jazbec, zagrebački Židov, koji se već na samom početku pita: „Kako je Spomen – područje Jasenovac postalo jasenovačko područje zaborava?“ Objavljivanje ove akribijalne studije na hrvatskom tržištu,

Удруженим снагама у суботу 14. августа спроведена jе jош jедна у низу великих хуманитарних акциjа на подручjу српске Краjине. У овом великом заjедничком подухвату учествовало jе, поред наше, jош три братске организациjе: Српско друштво Задужбина – Словениjа (250€), Хуманитарна Организациjа Немањићи Тићино – Шваjцарска (700€) и Српска Православна Омладина Инсбрук СПОЈИ – Аустриjа (300€). Наша организациjа у овоj акциjи jе учествовала са 2.100€. На подручjуЛике у местима Доњи Лапац, Грачац и Срб помогнуто jе девет српских породица са двадесетдвоjе деце узраста до 20 година. Испоручена jе помоћ у вредности од преко 3.300€. За ту своту успели смо да набавимо следећу помоћ: – 3 шпорета на дрва – 1 комбиновани шпорет

ПРИМЕНА „ТЕОРИЈЕ ДЕФИНИЦИОНИЗМА“ НА НАШЕ ВРЕМЕ (На примеру грађанских ратова на тлу бивше Југославиjе у последњоj децениjи 20. века Владимир Умељић Научна студиjа „Теориjа дефиниционизма и феномен геноцида (Етика и власт над дефинициjама)“, чиjа централна промоциjа jе предвиђена на овогодишњем Саjму књига у Београду, представља jавности jедну нову социjалну, jезичко-философски утемељену „Теориjу дефиниционизма“ Владимира Умељића. Један од наjвећих живих корифеjа jезичке философиjе, Ноам Чомски, коме jе стављен на располагање jедан енглески сиже ове студиjе (Summary, обjављен на краjу ове књиге од преко 450 стр.), прокоментарисао jе, да он сам „никада ниjе дошао на тако интересантне идеjе“. Изразио jе, потом, спремност да се и лично одазове ауторовом апелу што свестраниjег и

  Геополитичка основа неоосманизма на европском jугоистоку УВОДНЕ НАПОМЕНЕ –Секуларизам додуше jош увек отежава формално-правно утемељење новог легитимитета у исламу, али су се премиjер Ердоган и лидери АКП показали вештим и успешним у редефинисању референтног дискурса, коjи jе попримио карактер незамислив пре само jедне децениjе. Поготову им jе спољна политика отворила терен за заобилажење преосталих домаћих ограничења – терен коjи jе jош почетком 90-тих почео да омеђава тадашњи председник, пок. Тургут Озал. Спољна политика отвара простор и за кооптирање у проjекат оних секулариста у државном и воjном апарату коjи нису склони вредносноj основи неоосманске парадигме, али коjи и те како могу да се идентификуjу са њеним „квантитативним“ аспектима, са националном

  Србиjа jе ради европских интеграциjа ревносно спремна да игра мазохистичку улогу коjа  jоj jе припала у контексту регионалне сарадње. На то нас jе посетила недавна „вуковарска идила“. Куда нас то води? Убрзо пошто jе Јосиповић сео у председничку фотељу, похитао jе у Брисел. Тамо jе поновио жељу своjе земље да што пре, ако jе могуће већ 2012. године, постане члан ЕУ. Но, високи функционери Униjе приредили су му хладан туш. Жоже Баросо – председник Европске комисиjе тj. владе ЕУ – изjавио jе: „Хрватска jе остварила огроман напредак, али треба да испуни jош неке услове“. А какви су они, поjаснио jе Херман ван Ромпеj – председник Европског света – нагласивши