Поводом предстоjећег пописа становништва у Региону, коjи jе заказан за месец април текуће године Господње 2011., обраћамо се свим нашим верницима, припадницима српског народа и српске заjеднице, да се слободно и без страха одазову предстоjећем попису становништва, изjашњаваjући се на њему као Срби православне вере. Попис становништва се спомиње и у Светом Писму, управо у време Рођења Господа Исуса Христа, показуjући да смо ми људи са земље и земаљски, а да jе jедино Господ Христос са неба (Јевр. 12, 25), Коjи jе из љубави дошао на земљу да спасе свет (Јн. 12, 47). Одазиваjући се на оваj попис становништва, ми веруjући извршавамо заповест Христову да цару даjемо царево, а Божиjе Богу (Мт.

Пише Владимир Димитријевић Резолуција са петроградског скупа је јасна: Дијалога с Ватиканом не може да буде док год се не изврши дебеатификација таквог „свеца“ какав је Алојзије Степинац Таман смо се (бар неки) обрадовали резултатима Међународне конференције „Непролазна вредност и трајна актуелност Миланског едикта“, одржаној у црквеном дому Нишке епархије, крајем фебруара 2011…Један епископ СПЦ нас је, поводом конференције, полетно обавестио да нас овај скуп подсећа на хришћанске корене европске културе и цивилизације, а један надбискуп је оценио да ће са скупа бити послат апел црквама, друштву и институцијама да читава Европа поново заживи велике идеале хришћанске културе, верске и међурелигијске слободе и међуекуменског дијалога. Дакле, таман кад је изгледало

БЕОГРАДСКИ ФОРУМ ЗА СВЕТ РАВНОПРАВНИХ 18. МАРТ 2011. Б е о г р а д   С а о п ш т е њ е СРБИЈА И НАТО Округли сто 23. март 2011. Београдски форум за свет равноправних, Клуб генерала и адмирала Србиjе и СУБНОР Србиjе организуjу округли сто са темом СРБИЈА И НАТО коjи ће се одржати у среду, 23. марта 2011. године у сали Скупштине општине Нови Београд, Булевар Михаjла Пупина броj 167, Нови Београд, са почетком у 10 часова. Част нам jе да Вас позовемо да присуствуjете. На округлом столу, поред осталих, говориће: Проф. Др Радован Радиновић, генерал у пензиjи, Владислав Јовановић, бивши министар за иностране послове

У суботу 19. марта 2011. године одржано је предавање на тему “Историја и будућност Косова и Метохије” са пројекцијом филма “Kosovo. Can you imagine?” у организацији Српске Православне Омладине Инсбрук – СПО(Ј)И. Предавање је одржано у просторијама Бухгалери (Buchgalerie), а предавач је био Марко Милорадовић, студент на правном факултету у Инсбруку и пуноправни члан Омладинског Удружења СПО(Ј)И. На слици: Предавач Марко Милорадовић током предавања Предавање на тему “Историја и будућност Косова и Метохије” је уједно представљало и друго по реду предавање у организацији СПО(Ј)И на немачком језику,на којем су учествовали аустријски,швајцарски, шкотски и српски пријатељи омладинског удружења, као и чланови и остали заинтересовани грађани из Инсбрука. Пошто се ради о

Осврт на посљедње одлуке Владе Републике Хрватске о стамбеном збрињавању и откупу станова[1] ХУМАНИТАРНИ ЦЕНТАР ЗА ИНТЕГРАЦИЈУ И ТОЛЕРАНЦИЈУ Партикуларан правни оквир Хрватски законодавац стамбено збрињавање није уредио на јединствен начин, већ партикуларним прописима, обзиром да се сваки од њих примјењује само на дијелу територија Републике Хрватске. Осим тога, они су различитог правног ранга (различите правне снаге) односно правног положаја на хијерархијској љествици правног система – органа и правних аката. Стамбено збрињавање на подручјима посебне државне скрби уређено је законом, којег је донио Хрватски сабор, као законодавно тијело, а изван подручја посебне државне скрби закључком односно одлуком, које је донијела Влада РХ, као извршна власт. Посљедица овако фрагментираног правног оквира

Пише Василије Ђ. Крестић Преносимо у целини говор академика Василија Ђ. Крестића, којим је, на Конференцији Српске академије наука и уметности, одржаној 17. марта 2011. године, оптужио вођство САНУ да су маргинализовали ову институцију и довели до тога да изгуби достојанство и углед, да се претвори у трабанта дневне политике У протеклих неколико година у јавности се могу чути оцене да је Српска академија наука и уметности занемела, да је саму себе из друштва изопштила, да је својим неодговорним односом према кључним проблемима државе и народа, каквих, нажалост, има у изобиљу, показала да, иако је највиша научна и уметничка установа у држави, ни не покушава да утиче на неке догађаје

Мени су несхватљиви људи који су заборавили на свој завичај и препустили се животу у Србији гдје је све другачије, и менталитет и народ… Камо год да сам одлазио и пролазио, нигдје нисам могао наћи пријатеље као ове које сам оставио у Книну, каже Желимир Симић Петнаест година након напуштања завичаја, одлука о повратку није нимало лака. Деценија и по много је за људски живот и нормално је да за то вријеме човјек остави траг у новој средини. Дјеци је тешко напустити мјесто свог рођења и отићи у родни крај родитеља. Али и 15 година послије биљеже се смјеле повратничке приче, као што је она мале и сложне породице Симић

Позивамо Вас да својим присуством, увеличате хуманитарни концерт 19. 03. 2011. године у 20:00h у културном центру БАНСКИ ДВОР – БАЊА ЛУКА. Улазнице се могу набавити у Ризници, по цијени од 50км. На концерту поред других група и учесника са наших простора, учешће ће узети и архимандрит Никодим Каварнос из Атине са својим хором а који ће изводити византијску духовну ( црквену ) музику посвећену времену у коме се налазимо, дакле данима Васкршњег поста тј. Свете Четрдесетнице. Сав приход од продаје улазница намјењен је за изградњу манастира Богородице Тројеручице на Кордуну. Извор: МАНАСТИР ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ ТРОЈЕРУЧИЦЕ   Везане виjести: Помозимо градњу Манастира Пресвете Богородице Троjеручице  

Одлучујући критериј за затварање поглавља 23 мора бити повратак избјеглица. Процес повратка, који никад није имао неподијељену политичку и друштвену подршку, не смије се затворити, јер би то било уперено против великог броја људи који нису проузрочили своју драму Поводом расправе о поглављу 23, у оквиру којег се претреса и оцјењује стање у правосуђу и заштити темељних људских права у Хрватској, изнијет ћу неке ставове и оцјене које се на то односе. Оне се темеље на непосредном учешћу у расправама и анализама о стању у правосуђу и поштивању темељних права, увиду у неке конкретне случајеве, бројним искуствима појединаца и јавним запажањима оних који прате стање у овој области. Нагласак је

Ђорђе Вукадиновић Морам да кажем да одавно нисам присуствовао дебати која се толико држала теме и обрађивала је из различитих углова. Већина нас овде иде често по неким сличним скуповима, семинарима и дебатама, и знамо како те дебате углавном изгледају. Овога пута, да ли због места или због теме, као да смо сви осећали додатну обавезу и настојали да са више одговорности и пијетета проговоримо о теми која је очигледно превелика да би се могла исцрпети чак и у једној овако интензивној дебати каква је данас вођена. Зато ја данашњи скуп схватам само као почетак приче на ову тему. И стога ћу само маркирати пар важних тачака које до сада

БЕОГРАД, 12. марта 2011. (Тањуг) – На годишњој Скупштини Асоцијације избегличких и других удружења Срба из Хрватске усвојена је данас иницијатива за оснивање Сабора Срба Крајишника чији је циљ да широм света омогући њихово организационо повезивање и програмско уједињење у борби за насилно одузет статус, имовинска и друга стечена и људска права. Основе Програма и Статута Сабора Срба Крајишника ( С С К) сачинила је група крајишких интелектуалаца и усвојен је на Иницијативном одбору 17. фебруара у манастиру Нова Грачаница у Чикагу (САД), изјавио је на заседању Скупштине генерал Коста Новаковић. Документи су упућени на усвајање организацијама и удружењима Срба Крајишника, а заснивају се на начелима Опште декларације о правима

БЕОГРАД, 14. марта 2011. (Тањуг) – Шеф делегације ЕУ у Србији Венсан Дежер оценио је данас да је у претходних 15 година учињен напредак у решавању проблема Срба избеглих из Хрватске, али и да је остало још проблема које треба решити. Дежер је више од два сата разговарао са председником Коалиције удружења избеглица у Србији Миодрагом Линтом који му је предао петицију са 45.000 потписа подршке који се тичу станарских, имовинских и других стечених права избеглих и прогнаних Срба из Хрватске, као и предлог резолуције о њиховим људским правима који је 24. фебруара достављен Скупштини Србије. Линта је у изјави Тањугу навео да је амбасадору Дежеру образложио свих 12 захтева

У суботу 12. и у недељу 13. марта 2011. године, одржан је други по реду Сабор српских удружења средње Европе у Инсбруку, чији је домаћин овом приликом била Српска Православна Омладина Инсбрук – СПО(Ј)И. У саборном окупљању учествовалo je укупно пет удружења из Словеније, Аустрије и Швајцарске, а са великим задовољством истичемо да су нам се придружили и чланови удружења «Радости моја» из Немачке. Учеснике Сабора пут је прво одвео на гроб велике пријатељице српског народа, Аустријанке Диане Будисављевић, где су присутни имали прилику да јој полагањем венца одају пошту и боље се упознају са великим делом, спашавањем 12.000 српске деце из концентрационих логора у НДХ током другог Светског рата.

БЕОГРАД – У суботу је у препуној сали Скупштине општине Нови Београд одржана Скупштина Асоцијације избјегличких и других удружења из Хрватске у Београду, којој су присуствовали и представници Коалиције избјегличких удружења, те бројни гости и чланови избјегличких удружења. Од представника Срба из Хрватске присуствовао је др. СВЕТОЗАР ЛИВАДА, а од представника СДДСС-а, СНВ-а из Хрватске и представника Комесаријата за избјеглице и представника Владе Србије није било представника. Предсједник Асоцијације проф. Милојко Будимир и предсједник Коалиције Миодраг Линта извјестили су чланове Скупштине о акцији потписивања подршке Петицији да се Хрватској спријечи било какав разговор са ЕУ све док не врате сва права прогнаних и избјеглих Срба у прошлом рату, што су

Државна комисија пописала више од 20.000 људи који су страдали 1944/45. године и око 200 стратишта Ликвидације „народних непријатеља”, које су, углавном без суда, спровођене над идеолошким неистомишљеницима крајем 1944. и током 1945. године, могле би да добију судски епилог. И у суседној Хрватској, ових дана министар унутрашњих послова Томислав Карамарко најавио је подношење кривичних пријава против преживелих функционера из послератног периода. Ипак, остаје питање да ли је реч само о предизборној кампањи, или је могуће процесуирати одговорне после скоро 70 година. Срђан Цветковић, секретар Државне комисије за масовне гробнице убијених после 12. септембра 1944. године, појашњава за „Политику” да су они од почетка рада и истраживања, у протеклих годину

Ђуро Ковачевић Питање о српско-хрватским односима, историјски изузетно актуелизовано укидањем Војне крајине и активирањем југословенске идеје, доспело је данас до тачке у којој је престало да буде посебно важно као унутрашње питање Хрватске. Све више, реч је о међудржавним односима Србије и Хрватске. Њихова еволутивна путања омеђена је пропашћу два државна аранжмана: Аустроугарске и Југославије. У размеђу 20. века болно је пресецано и до невероватне трагике заоштравано силином и суровошћу два светска рата и ратним разбијањем Југославије. Други светски рат га је посебно учинио тешким. Независна држава Хрватска као злочиначка сателитска творевина у усташком аранжману операционализације хрватског државног права извршила је геноцид над Србима као народом који је вековима, штитећи

English Бивши говорник Кнесета, Dan Tichon, предаjе предсjедавање холандском амбасадору; Хрватска тражи блокирање Србиjе у укључивање у двадесет -осмо националну организациjу чланица. БЕРЛИН – Dan Tichon, бивши говорник Кнесета, предао jе у уторак, у Берлину предсjедавање Међународном холокауст оперативном групом амбасадору  Karelu P. M. de Beer из Холандиjе. ИТФ, чиjе jе пуно име оперативна група за међународну сарадњу о образовању о холокаусту, сjећање и истраживање, тежи да се прошири образовање о холокаусту, као глобални проjекат. У међувремену, “Jerusalem Post” сазнаjе од званичника са приступом процесу учлањења да jе Хрватска блокирала напоре Србиjе да се прикључи ИТФ-у. Даниjел Глунциц, портпарол хрватске амбасаде у Берлину, изjавио jе у сриjеду за “Post” да

С.Д. ЗАДУЖБИНА Вас позива на трибину: Косовска Витина у Љубљани ГОСТ: О. Звонко Костић, свештеник из Косовске Витине. Пример непоколебљивости и борац за очување српског живља на Косову и Метохији. Особа која ће најбоље посведочити о нељудским условима у којима живи наш народ.  Због своје одлучности да остане и опстане са својим народом када је најтеже, већ неколико пута био је мета шиптарских екстремиста. Када је на Васкрс 2008. г. добила благослов за настанак Хуманитарна фондација “За српски Космет”, као одраз потребе људи који живе и раде у овом делу Европе да помогну својој браћи на Косову и Метохији да остану и опстану своји на своме, о. Звонко је био

Марин Кривошић, Србин из Хрватске, штрајкује глађу у притвору у Сиску, где се налази већ девет месеци. Одбијаће храну док се истина не утврди ЗАПОЧЕО је девети месец како Марин Кривошић, из Лештана код Београда, седи притворен у Сиску. Огорчен што му хрватски суд не суди по оптужници која га терети за злочин против цивилног становништва, прошлог понедељка је ступио у штрајк глађу: – Моје хапшење и суђење је монтирани процес. Оптужен сам да сам учествовао у убиству 56 хрватских цивила у Баћину, у време када сам био на сахрани женином рођаку Зорану Татићу у Хрватској Дубици. Суђење никако да почне, а ја чамим у притвору. Штрајкујем глађу да ми

Влада је донијела одлуку о стамбеном збрињавању повратника – бивших носитеља станарског права изван подручја од посебне државне скрби (ППДС). Стамбено ће се збринути повратници, бивши носитељи станарског права, који су прије рата живјели у друштвеним становима, који желе трајно живјети у Хрватској, без обзира на то јесу ли у њој. Услов је да немају у власништву или сувласништву другу усељиву обитељску кућу или стан на подручју Хрватске или на подручју држава насталих распадом бивше СФРЈ, да их нису продали, даровали или на било који други начин отуђили након 8. октобра 1991. и тако стекли правни положај заштићеног најмопримца. – Овом одлуком даје се могућност посљедњој групи бивших носитеља станарског

Владимир Вукчевић, тужитељ за ратне злочине Републике Србије, децидирано тврди да након Пурде ниједнога грађанина Хрватске нема на међународним тјералицама Србије. Чини се да су Хрватска и Србија на добром путу да заврше то поглавље, иако се тиме не рјешава питање списка с више од 1.500 осумњичених или оптужених Срба који је, увећан за петнаестак имена (сиц!), недавно достављен Министарству правосуђа Србије Против докторице Весне Босанац нема истраге пред Тужилаштвом за ратне злочине у Београду; њезино се саслушање затражило како би се затворио предмет који је још давних деведесетих отворило тадашње Војно тужилаштво, изјављује за “Новости” србијански тужитељ за ратне злочине Владимир Вукчевић. Докторица Весна Босанац никада, као ни њезин

Зашто је Жељко Сачић баш сада добио порив да се активно укључи у борбу за бранитељска права и зашто генералима у Хаг шаље готово љубавне поруке? Зато што се боји суђења за Груборе, које би требало расвијетлити његову улогу у прикривању тог масакра и починитеља Војничким рјечником речено, умировљени генерал Жељко Сачић у посљедње је вријеме у офензиви: организира бранитељске просвједе против Владе, има га на телевизији, радију, његово љутито, забринуто, строго али праведно лице гледа у вас из свих тисковина. Користи сваку прилику како би упозорио јавност на наводно страшан положај хрватских бранитеља и на криминализацију свих учесника Домовинског рата, тражи заустављање казненог прогона бранитеља… Иако Сачић тврди да

Књига о покољу Италиjана од руке Титове воjске после 8. септембра (1943.) Hаписала: МИЛА МИХАЈЛОВИЋ У Посланичкоj Скупштини Италиjе презентирана jе књига, штампана и обjављена jош пре 60 година, “Југословенски третман за Италиjане после 8. септембра 1943.” Вест не би била сензациjа, да се не ради о званичном документу италиjанске Владе припремљеном и презентираном на Мировноj конференциjи у Паризу 1947. године, непобитном сведочанству и приjави злочина Маршалових комунистичких трупа над италиjанским становништвом у Истри и Далмациjи. Злочин у савременоj терминологиjи познат као “етничко чишћење”, резултирао jе “нестанком” више хиљада италиjанских цивила, чему jе следио егзодус у Италиjу 350.000 Италиjана, дотада вековних становника ових краjева. Победници, побеђени и завера ћутања Сведок: