Обележавање 75 година од јунског антифашистичког устанка. Села из околине Гацка на оружје се дигла пре позива КПЈ и пре свих других покорених у Европи Диж`те се, браћо, на оружје; рађа се нови херцеговачки устанак! У зору 6. јуна 1941, овим покличем је Душан Мандић, лугар из села Нови Дулићи код Гацка позвао у прву побуну у Европи већ згаженој нацистичком чизмом. На овај одважни и храбри чин херцеговачих Срба, углавном солунских добровољаца, о коме су тада известили и Радио Лондон и Радио Москва, да би потом пао у вишедеценијски заборав, подсетиће сутра учесници свечане академија у Дому Војске Србије. Обележавање 75 година од првог антифашистичког устанка, почеће у недељу

Јама Радача Ексхумациjа из jаме “Радача”, код Мостара, тренутно jе обустављена због гаса коjи се поjавио на дубини од 60 метара, потврдила jе Срни портпарол Института за нестала лица БиХ Леjла Ченгић. “Ексхумациjа ове jаме биће настављена када се стекну сви безбjедносни услови. Ангажован jе Рударски институт из Тузле коjи би требало да утврди постоjи ли нека врста опасности за људе коjи раде на претраживању”, рекла jе Ченгићева. Он jе подсjетила да jе ексхумациjа jаме “Радача” почела 8. jуна и да нису пронађени никакви скелетни остаци. У jами “Радача”, на локалитету Горанци код Мостара, 2009. године пронађени су посмртни остаци три лица српске националности и jедног лица хрватске националности, а

Споменик устаницима У Невесињу сутра почиње дводневно обиљежавање 140 година од почетка устанака у Херцеговини – “Невесињске пушке”, наjавио jе данас предсjедник Одбора Владе Републике Српске за његовање традициjе ослободилачких ратова Миленко Савановић. Савановић jе подсjетио да jе први устанак против отоманске власти подигнут на териториjи Невесиња 1875. године, а да jе његова посљедица био Берлински конгрес 1878. године. Он jе навео да jе друга “Невесињска пушка”, позната као “Улошки устанак” почела 1882. године нападом на жандармериjску станицу у Улогу. “Непосредни повод овог устанка био jе `воjни закон` о обавезном служењу воjног рока младића из БиХ коjи су били дужни да бране границе тадашње Хабзбуршке монархиjе”, рекао jе новинарима у

Недељко Митровић Предсjедник Републичке организациjе породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић изразио jе боjазан да приликом ексхумациjе у jами Радачи код Мостара неће бити пронађени посмртни остаци убиjених Срба, као што jе то био случаj и у раниjим ексхумациjама у сараjевским насељима Алипашино поље и Бућа поток. “Разлог томе jе што се Тужилаштво БиХ налази под великим притиском бошњачких политичара коjи свим средствима настоjе да намире недостаjући броj од 8.372 наводно убиjених Бошњака у Сребреници”, рекао jе Митровић Срни. Он jе подсjетио да бивша Комисиjа Републике Српске за Сребреницу ниjе утврђивала броj убиjених Бошњака у Сребреници, већ jе само упоређивала спискове несталих на основу извора различитих удружења.

Јама Радача Специjалистички алпинистички тимови Сипе, МУП-а Републике Српске и Федералне управе полициjе интензивирали су активности на ексхумациjи jаме Радача код Мостара и у наредним данима могли би доћи до дубине од 70 до 80 метара, гдjе се очекуjе проналазак посмртних остатака више жртава, углавном српске и бошњачке националности. Тимови су досад стигли до дубине од 60 метара. Потрага за посмртним остацима jе изузетно отежана због чињенице да су тиjела коjа су бачена у jаму, ради скривања доказа, посипана грађевинским отпадом и разним другим материjалима, као и експлозивним направама, саопштено jе из Тужилаштва БиХ. Процес претраге jаме води се под надзором Тужилаштва БиХ, а ископавању jе присуствовао и шеф Одjељења

На данашњи дан 1992. године, на Буни код Мостара, након заробљавања и одвођења из кућа, звjерски jе убиjено 29 српских цивила и бораца. На данашњи дан 1992. године, на Буни код Мостара, након заробљавања и одвођења из кућа, звjерски jе убиjено 29 српских цивила и бораца. Парастос у Мостару Фото: РТРС Оваj злочин никада ниjе расвиjетљен. На мосту, на риjеци Буни, запаљене су свиjеће и спуштено цвиjеће, у знак сjећања на страдале Србе из долине Неретве.  Као нестали води се 97 Срба, а у спомен-костурници у Невесињу налазе се посмртни остаци 52 жртве коjе би требало да буду идентификовани, неке чак из размjена током ратних деjстава. 15. jун се обиљежава и као дан

У Невесињу jе обиљежена двадесет трећа годишњица формирања Невесињске бригаде Воjске Републике Српске. Прошла jе тежак ратни пут. У темеље Републике Српске живот jе уградило 475 бораца, а више од хиљаду рањено. На спомен-обиљежjе положено jе цвиjеће и запаљене свиjеће. Невесиње: Помен за бригад  Створена jе самоорганизовањем, од двиjе jединице, након протjеривања српског становништва из долине Неретве. Са Другом лаком бригадом, на сjеверу, бранила jе око 23о километара фронта. Воjно способни, кажу борци, тражили су распоред и ратна задужења. Ранко Продановић, бивши командант Невесињске бригаде присjећа се jунаштва и преданости бораца: “То jе карактеристика Невесиња, степен мобилизациjе био 98 одсто”. У току рата граница одбране ниjе помjерена. На Бригаду су

Полагање виjенаца на спомен плочу побиjеним Србима у Брадини Служењем Свете архиjереjске литургиjе и парастоса у обновљеноj цркви Вазнесења Господњег у Брадини, код Коњица, данас су обиљежене 23 године од спаљивања овог и околних села, при чему jе убиjено 48 српских цивила, док jе велики броj протjеран и одведен у логоре, а црква запаљена и срушена. Свештеници Српске православне цркве служили су Свету литургиjу након чега jе служен парастос и положени виjенци на спомен-обиљежjу српским жртвама отаџбинског рата у БиХ. Виjенце на спомен-обиљежjе положио jе и предсjедаваjући Предсjедништва БиХ Младен Иванић коjи jе рекао да jе Брадина симбол страдања Срба. “Обавеза jе свих нас да дођемо и поклонимо пажњу невиним

Црногорско Специjално тужилаштво за борбу против организованог криминала, корупциjе, ратних злочина и тероризма претреса списе и доказне материjале у вези са случаjем ратног злочина над Србима у Чаjничу 1993. године, у коjима су учествовали црногорски држављани из околине Пљеваља, пише “Политика”. “Постоjе не само индициjе већ и необориви докази да су у звjерским ликвидациjама 25 цивила, рањавању више њих и одвођењу у заробљеништво, силовањима и излагању тортури, учествовали људи са подручjа Буковице, у општини Пљевља”, рекао jе за оваj лист инспектор полициjе, коjи jе недавно “добровољно” пензионисан. Из тог времена, навео jе оваj извор, постоjи кривична приjава полициjе из Чаjнича против 38 држављана Црне Горе, од коjих неки живе у

Злочин у Брадини био плански, што наjбоље говори о карактеру рата у БиХ, као и намjери муслиманских фанатика да изврше агресиjу на вjековну српску имовину с циљем да се Срби са тих простора протjераjу за сва времена. Из МУП-а Републике Српске раниjе jе потврђено да jе поднесено шест кривичних приjава, односно извjештаjа и допуна против 18 идентификованих лица за коjе постоjи основана сумња да су 25. на 26. маj 1992. године у мjесту Брадина код Коњица починили jедно или више кривичних дjела ратног злочина. Убиjено jе наjмање 38 идентификованих српских жртава, пет жена jе силовано, док jе више стотина Срба противправно лишено слободе и одведено у логоре, наjвише у Челебиће.

Тог 25. маjа 1992. године у Брадини jе убиjено наjмање 38 идентификованих српских жртава, извршено jе пет силовања, док jе више стотина Срба противправно лишено слободе и одведено у логоре, наjвише у Челебиће… Црква Вазнесења Господњег у Брадини Приредио: Огњен БЕГОВИЋ Православна црквена општина Коњичка, обиљежиће у понедјељак, 25. маја, у Брадини 23. године од спаљивања овог и околних села, када је брутално убијено 48 српских цивила, велики број протјеран и одведен у логоре, а црква Вазнесења Господњег запаљена и срушена. Предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево Мирко Вранић напомиње за Срну да жртве злочина у Брадини и околним селима у општини Коњиц и

„Мислим да би била веома лиjепа слика Требиња, за људе коjи долазе са стране, када би фирме на радњама и други jавни натписи у граду били исписани ћирилицом. Можда би израда ћириличне фирме повећала трошкове власницима тих обjеката, али смо и у том правцу имали неке врло практичне приjедлоге – како тим људима понудити неке повољности да се сами опредиjеле за ћирилицу…“, каже Весна Андрић, предсjедник СУ „Ћирилица“ Требиње. Недавно основано Српско удружење „Ћирилица“ Требиње jош ниjе поштено ни сабрало своjе редове, нити повезало све конце будућих активности, а већ jе побрало симпатиjе и наклоност широког фронта истомишљеника. Поручуjу, оснивањем друштва Требиње jе постало дио широког покрета коjи у земљама

Специjално тужилаштво Црне Горе за борбу против организованог криминала, корупциjе, ратних злочина и тероризма, води истрагу у шест случаjева ратних злочина почињених на териториjи те или других држава, у коjе су укључени црногорски држављани, пишу “Вечерње новости”. Према сазнањима овог листа, jедан од тих случаjева jе и злочин над српским становништвом у селима око Чаjнича у Републици Српскоj, почињен 19. фебруара 1993. године, коjи jе до сада чамио у фиокама тужилаштава у Подгорици и Сараjеву. Наиме, постоjе више него jаке индициjе да су у звjерским ликвидациjама 25 цивила, рањавању више њих и одвођењу у заробљеништво, силовањима и излагању тортури, учествовали људи са подручjа Буковице, у општини Пљевља. “Туда jе муслиманска

Освештана спомен капела у Коњицу Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Григориjе jуче jе у Коњицу служио Свету литургиjу, парастос и освештао новоизграђену капелу и Спомен-обиљежjе са именима 330 Срба са подручjа ове општине, Јабланице и Прозора, убиjених у протеклом рату. Капела Светог Василиjа Тврдошког и Острошког на православном гробљу Мусала у Коњицу, након обнове унутрашњости, претворена jе у Спомен-обиљежjе српским жртвама коњичког краjа страдалим током рата од 1992. до 1995. године. Владика Григориjе jе, између осталог истакао да ће ово спомен-обиљежjе свjедочити о постоjању Срба на овим просторима на коjе треба чувати траjну успомену. Предсjедник Удружења Срба из Коњица и њихових потомака у диjаспори Мишо Лазаревић рекао jе да

Суд БиХ осудио jе данас Ибру Мацића на 10 година затвора за убиство четири старице српске националности у селу Блаце, општина Коњиц, те за злочине почињене над заробљеницима у логору “Мусала”. Мацић jе осуђен да jе починио кривично дjело ратни злочин против цивилног становништва. Оптужница jе теретила Мацића да jе као припадник такозване Армиjе БиХ 13. jуна 1992. године у селу Блаце, општина Коњиц, убио четири старице српске националности, чиjа тиjела никада нису пронађена. Мацић jе осуђен за убиство Ане Куљанин, рођене 1908. године, Данице Куљанин (1910), Цвиjе Килибарда (1912) и Јелке Килибарда (1910), коjе jе нашао у кући како сjеде на кревету и у њих испалио више метака из

Служење парастоса у Кратинама код Миљевине Служењем помен-парастоса, полагањем цвиjећа и паљењем свиjећа у Кратинама код Миљевине у Фочи данас су обиљежене 22 године од погибиjе 11 бораца Миљевинског батаљона. Борци Воjске Републике Српске настрадали су 23. априла 1993. године на путу према првоj линиjи фронта у засjеди муслиманске воjске. Предсjедник Борачке организациjе Фоча Срђан Станковић каже да се поименично зна ко jе направио засjеду. “Наши саборци су мучки убиjени. Ми смо надлежнима достављали податке, али суд никада ниjе покренуо поступак”, каже Станковић. Мара Ђаjић тог дана изгубила jе сина. “Све се зна, али се све заташкало. Побили су их на кукавички начин”, каже Мара. У засjеди муслиманске воjске, у