(Одломци из књиге „Глина 13. маја 1941.“ Бранка Вујасиновића, Чедомира Вишњића и Ђуре Роксандића, СКД Просвјета Загреб, Загреб 2011.) Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 27. августа 2016.године. Недјеља 11. маја – у току дана … Истога дана у суботу послије примљеног брзојава, обављен је навечер у болници договор који је назван „тајни ужи састанак“ усташких првака у стану лијечнице др Вејвода. На тај састанак из Загреба дошао је један усташа-емигрант који је требао са присутнима договорити све детаље. Предложио је да се састави листа оних Срба које послије хапшења треба ликвидирати а то би требали бити они који су се истицали у бившој држави као непријатељи

“Новости” у породици Љубана Једнака, јединог Србина и преживелог сведока усташког масакра. Намерно су изабрали 5. август када је било велико страдање. НИЈЕ случајно назови певач Марко Перковић Томпсон, у својој домовини популаран због изразитог усташтва, одабрао баш Глину да у њој одржи концерт у оквиру обележавања “Олује”. Усташки пир направио је у месту које је један од симбола страдања Срба у фашистичкој НДХ. Концерт је одржан 100 метара од наше породичне куће и исто толико од некадашње глинске православне Цркве Пресвете Богородице, у којој су, 29. и 30. јула и 4. и 5. августа 1941, усташе свирепо, ножевима “србосјецима”, поклале више од 1.700 Срба. Место концерта је, дакле, “пажљиво”

Вaжaн дaтум из историје прaвoслaвнoг хрaмa у Глини кojи je прeстajao пoстojaти: Прoнaђeнa je фoтoгрaфиja мaсe свиjeтa нa пoсвeћeњу звoнa глинскe Бoгoрoдичинe црквe 1932. гoдинe, дeвeт гoдинa приje устaшкoг пoкoљa 1941. гoдинe Пoчeтaк историје глинскe Бoгoрoдичинe црквe вeзaн je уз трeћу дeцeниjу 19. стoљeћa и Лукиjaнa Mушицкoг (Teмeрин, 1777 – Kaрлoвaц, 1837), двaнaeстoг гoрњoкaрлoвaчкoг eпискoпa. Пo дoлaску Mушицкoг зa aдминистрaтoрa oвe eпaрхиje 1824. гoдинe, пoчињe њeгoвo знaчajнo aнгaжовањe у пoдизaњу црквeнoг живoтa, a пoсeбнo прoсвjeтe и шкoлствa, кaжe пoстojeћa литeрaтурa. Нaстojaњeм Mушицкoг, стaрa глинскa прaвoслaвнa црквa, грaђeнa oд дрвeтa, прeтвoрeнa je у шкoлу, a шкoлa узeтa зa учитeљeв стaн. Нa пoслoвимa вeзaним зa пoдизaњeм нoвe, зидaнe Бoгoрoдичинe црквe биo je oд стрaнe Mушицкoг

У Глини ће вечерас бити одржан комеморатвини скуп поводом 76 година од усташког злочина почињеног у глинској православној цркви над Србима из тог краја, најављено је из Српског народног вијећа. Покољ над Србима из Глине, Чемернице, Топуског, Пјешћанице, Цреварске Стране, Батине Косе, Буковице и Трепче усташе су починиле у цркви Рођења Пресвете Богородице у Глини. Комеморативни скуп убијеним биће одржан у 18.00 часова на мјесту некадашње православне цркве, односно испред Спомен-дома који је 1995. преименован у Хрватски дом. Српско народно вијеће придружило се дугогодишњим апелима и иницијативи да се објекту, који се сада налази на некадашњем мјесту православне цркве, односно мјесту злочина, врати назив Спомен-дом. Иницијатива је и да спомен-дом

Бивши железничар Јездимир Ијачић има 86 година, родом је из Мостара, а данас живи у Требињу. Као десетогодишњи дечак преживео је усташки логор Глина и мислио је да никад више неће осетити страхоте заточеништва. Педесет година касније завршио је у злогласном логору Ћеловина у Мостару, пише портал Требињелајв. Мали, нећеш умрети Усташе су августа 1941. године Јездимира, петоро браће и сестара и мајку Ковиљку одвели из породичне куће у Мостару у логор Јасеновац. Мушки део породице се није вратио кући. – Нас су протерали у Глину, а одатле у Госпић – сећа се Јездимир, који је у логору био до децембра. Интервенцијом Италијана, логор у Госпићу је затворен, па су

Јездимир Ијачић /86/, као десетогодишњи дјечак преживио је усташки логор Глина и мислио да никада више неће осјетити страхоте заточеништва, али судбина се сурово поиграла са њим и након педесет година завршио је у злогласном логору Ћеловина у Мостару. Два пута логораш, два пута вођен на мучеништво, овај Мостарац, који сада живи у Требињу, одлучио је да настави да се бори за истину, да не посустане у доказивању да је неправедно да тужбе против злочинаца застаре, када су ране још свјеже. И данас се Јездимир сјећа када су усташе августа 1941. године њега, петоро браће и сестара и мајку Ковиљку одвели из породичне куће у Мостару у концентрациони логор Јасеновац,

У организацији Вијећа српске мањине града Глине и Српске православне цркве у петак 13. маја у Глини на костурници жртвама покоља у Глинској православној цркви 12/13.05.1941. одржан је парастос побијеним Србима. Вијенце су положили организатор и антифашисти Глине и Петриње као и родбина страдалих те грађани Баније и Кордуна. Послије парастоса свештеника из Глине, Топуског и Костајнице, присутнима се обратио Жељко Гавриловић предсједник Вијећа српске мањине града Глине, а присуствовао је и замјеник Жупана Боро Ркман. Један од најсвирепијих и најјезивијих злочина над Србима у НДХ био је покољ неколико стотина Срба мушкараца у православној цркви у Глини. Србе затворене у глинској православној цркви усташе су одводиле по групама до