arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Слободан Антонић: Токсични југославизам

Југоносталгија је погрешна зато што је необјективна и неуравнотежена. А посебно зато што је плодно тле за идеју обнове антисрпског југославизма, овог пута под НАТО кишобраном. Слободан Антонић (Фото: Соња Ракочевић) Недавно је Борка Павићевић сахрањена уз химну „Хеј Словени“ – јер за њу, како је речено, „није било разлике између некадашње Југославије и данашње Србије, сем сужавања простора„ (Србија као „мала Југославија“). А Срђан Драгојевић је, такође недавно, написао: „Враћам се провереној теорији југословенства. `Ја сам Србин, ја сам Хрват, еј, Бошњак сам, ахој, ја сам поносан Словенац`… Не – ви сте курци. Јебала вас нација. Будите, ако сте људи – Југословени“. * * * Срби су волели Југославију.

Раде Р. Лаловић: НЕКОЛИКО ПОЕТСКИХ СЛИКА СА АНТИСРПСКИМ КОМУНИСТИЧКИМ РУКОПИСОМ

У српској поезији страдања и патње као најчешћи мотиви су поетски уобличена звјерства усташа и  стране окупационе силе  на стратиштима расутим на свим просторима бивше Југославије  гдје су Срби живјели. Али, на српским стратиштима није присутан само усташки, хортијевски или други окупаторски рукопис злочина, присутан је, историјски гледано у великој мјери, а у поезији још увијек  само спорадично назначен и врло крвав рукопис комунистичког злочина над недужним српским живљем. Пјесничке слике тога, комунистичког злочина, тек у задњим деценијама почињу да се јављају заједно са историјским свједочењима и документима која освјетљавају дјеловање југословенских комуниста и разлоге њиховог крвавог обрачуна са српским народом, његовом културом, вјером и традицијом. Неки историјски извори, а

Недопустиво поређење усташа и четника

У допису „Усташе и четници нису исто” („Политика”, 10. август), Радмило Рончевић, хирург и научни саветник, сасвим аргументовано и концизно критикује изјаву господина Милорада Пуповца, заступника српског народа у Хрватској, поводом годишњице „Олује”, да се „усташе и четници најбоље могу разумети у ономе што је најгоре за Хрвате и Србе”. На територији бивше Краљевине Југославије постојала су два антифашистичка покрета – Равногорски, под командом генералштабног пуковника Драгољуба Михаиловића, чији је циљ био ослобођење земље од окупатора, и партизански, на челу са комунистичким вођом Титом, који је поред ослободилачке борбе имао за циљ револуционарно свргавање буржоаске, капиталистичке власти у Југославији. Отуда, у борбу су се укључили тек после напада Хитлера на

ПАРТИЗАНИ И ЧЕТНИЦИ И ДАЉЕ РАТУЈУ – И никако да одложе оружје!

Комунистичка пошаст стигла је Србима само две године пошто је поломила Русију и тек што је основана (1919), Комунистичка партија Југославије (КПЈ) заложила се за успостављање „совјетског Балкана“, за прогон „западних Срба“ с њихових вековних простора јер су они тамо означени као „окупатори“, за разбијање тек створене Југославије „на посебне државе – Хрватску, Црну Гору, Македонију, Словенију… док ће се мађарска и албанска национална мањина отцепити, јер је њихову земљу… »анектирала« српска буржоазија“. КП је подржала усташки устанак у Лици (1932), а нешто касније, у затвору у Сремској Митровици,  Миле Будак и Моша Пијаде потписали су споразум о уништавању Срба. На Бујанској конференцији (1943), Миладин Поповић и Душан Мугоша обећали су Шиптарима

Путин: У неким земљама намећу се нетачни разлози за Други светски рат

“У неким земаљама наставља се са наметањем бесрамно нетачних разлога за Други светски рат”, рекао је руски председник Владимир Путин. Председник Путин обратио се на отварању изложбе “1939. Почетак Другог светског рата”. Изложба је отворена у Руском савезном архиву и покрива период између тренутка када је Чехословачка престала да постоји као суверена држава у марту 1939. и напада Немачке на Пољску 1. септембра 1939. “Други светски рат је била ужасна несрећа за читаво човечанство, која је нанела дубоке ране милионима људи и оставила трага на судбине генерација”, подвукао је Путин. Он је нагласио да, нажалост, у неким земљама постоје напори да се узроци за Други светски рат преправе због личних,

Свијећа Фото: РТРС

Свети Ранђел 1944.

Посвећено Јелици Митровић, професорки Немачког језика у Гимназији чију су мајку стрељали партизани по уласку у Лесковац у октобру 1944. године. Увек када одемо на гробље моја мајка и ја посетимо породичну гробницу велетрговца Митровића и мајка положи букет цвећа на – ЊЕН гроб. Само то – положи цвеће на ЊЕН гроб. Затим неколико минута стојимо – ћутећи. Знао сам да моја мајка док стојимо крај гроба – плаче. Тај плач се није чуо. Али, ја сам знао да плаче јер је из ташне вадила марамицу и брисала сузе. А знао сам то и по томе што је њена рука којом је држала моју руку дрхтала са прекидима – онако

Протојереј Драган Мићић: Ако ми прећутимо, проговориће камен

По налогу из Београда на спомен плочу српским жртвама у Маутхаузену не може да се стави крст, јер „крсно знамење вређа нечија осећања”. Ко стоји иза одлуке да сви народи осим Срба имају право сећања на своје жртве, и ко (из Београда!) захтева да стратиште у Маутхаузену, где су сахрањене кости више од 10.000 страдалника не буде обележено крсним знамењем, питање је које српској јавности упућује протојереј ставрофор Драган Мићић, старешина Храма Св. Василија Острошког Чудотворца у аустријској парохији Линц. Печатов саговорник каже: „У 50 година откако је основана парохија Линц, по рукоположењу владике Лаврентија 1988. године 30 година служим српском народу који живи у покрајини Горња Аустрија, и у

Драгослав Бокан: СРПЧАД, ОКАЧЕНА НОГИЦАМА ЗА ГРАЊЕ ШЉИВА

На данашњи јулски дан у Велици и Горњој Рженици су у Другом светском рату, 1944. године, побијени скоро сви становници – међу којима највише девојака, жена и дечице.  Пише: Драгослав Бокан Локални муслимани из Рожаја и околине су, уз подршку Шиптара са Косова и других окупаторских оружаних трупа (из у борбама претходно разбијених СС јединица “Скендер бег” и “Принц Еуген”) а под идеолошким  вођством Сахит Хоџе и Османа Растодера (предратног матичара и исламског вероучитеља) тада направили застрашујући покољ, гори, црњи и крвавији него ма где другде по окупираним деловима ондашње Европе. Девојке, жене и девојчице су силоване, бебе бацане на нож, људи живи спаљивани, само зато што су православни Срби

Брутални фалсификат на ХРТ: Ријечи усташког вође Мила Будака приписују Дражи Михаиловићу (ВИДЕО)

Све је више уочљива склоност савремених режима, посебно у Црној Гори, а како видимо и Хрватској да прекрајају историју, изврћу историјске чињенице, како би употпунили, или покушали да употпуне празна упоришта на којима почивају њихове идеологије. Најновији брутални фалсификат десио се на хрватској телевизији, гдје у једној документарној серији, у разговору између Јосипа Броза Тита и кардинала Алојзија Степинца, Тито преноси „Дражине“ ријечи, које он никада није наравно изговорио. Заправо то су ријечи усташког вође, и једног од идеолога усташке геноцидне творевине Мила Будака, који је најпознатији по такозваној формули решавња „српског питања у НДХ“ која је гласила: једну трећину убити, једну протјерати, и једну покатоличити и похрватити. Јасна је

Некад кад запепели ваздух, можда је Чича: Годишњица од убиства генерала Драже Михаиловића

Некад кад запепели ваздух… Јасно разазнам у њему Светога Саву. Ал’ некад се деси да нека друга трунчица пепела падне ми на главу. И не знам која је те трунчице прича, али застанем и помислим – можда је Чича На данашњи дан десила су се два трагична догађаја која су имала тешке последице по судбину српског народа – 1918. године комунисти су звјерски ликвидирали руску царску породицу Романових, а 1946. од исте руке страдао је и вођа српског антифашистичког покрета Драгољуб Дража Михаиловић. 1946. године зверски је ликвидиран генерал Драгољуб Дража Михаиловић, послије монтираног процеса владајуће Комунистичке партије Југославије. „Некад кад запепели ваздух… Јасно разазнам у њему Светога Саву. Ал’

У Загребу да се подигне споменик Жртвама усташког режима

Антифашистичка лига Хрватске поднијела је захтјев да се измјени Закључак о подизању споменика жртвама Холокауста у Загребу те да на постаменту споменика у посвети умјесто “жртвама Холокауста” стоји “жртвама усташког режима”, саопштено је у понедјељак из Лиге. Лига је затражила да посвета буде исписана на латиници те на језицима и писмима заједница жртава – ћирилицом, јидишем и ромским језиком. “Закључак Скупштине града Загреба, донесен 4. јуна, изазвао је недвосмислену осуду јеврејских организација из Хрватске као и Свјетског јеврејског конгреса”, истакли су у саопштењу. Јеврејска општина Загреб (ЖОЗ) у писму објављеном 19. јуна одлуку Скупштине оцијенила је срамотном, тврдећи да се тиме жели прикрити права истина о страдањима Јевреја на подручју

Никола Н. Живковић: „Неонациста“ у возу или Случај једног службеника немачке железнице

Како је један безазлени случај преко разгласа у немачком возу постао случај? Зато што један путник припада привилегованој групи људи – једној „невладиној организацији“. Никола Н. Живковић (Извор: Царса) Догађај се збио у првој половини јула ове године и то у брзом возу, који саобраћа између Минхена и Франкфурта. Наслови булеварске штампе гласили су отприлике овако: Нацистичка најава у брзом возу шокирала путнике“ („Nazi-Durchsage im ICE von München nach Frankfurt schockt Reisende“). А шта се заиста догодило? Прошле недеље, у источном делу града Франкфурта пронађена је бомба. И машиновођа преко разгласа казао је следеће: „Драги путници, наш воз за сада 45 минута касни, јер се морала одстранити бомба, коју су

Дража Михаиловић на суду: О Тринаестојулском устанку

Партизана не беше нигде. Ни ту, уз наше море, ни у нападима на Даниловград, Никшић и Подгорицу. Истини за вољу, морам рећи да се стотинак партизана било придружило нападу на Подгорицу, који је водио пуковник Бајо Станишић, али су побегли већ наредног јутра. Генерал Дража Михаиловић На Фејсбук групи “Историјске дебате” појавила се објава модератора Бориса Зоговића, која је изазвала велико интересовање својим садржајем, али и коректну и интересантну полемику чланова те групе. Ради се о изјави Драгољуба Драже Михаиловића, армијског генерала и начелника Штаба Врховне команде Југословенске војске у Отаџбини, током суђења које је трајало од 10. јуна до 15. јула 1946. године пред комунистичким судовима. Да напоменамо, Виши

Никола Милованчев: Усташки „србосјек“ у партизанском покољу монархиста на Лошињу, септембра 1943.

Много касније почело је у Хрватској да се јавно говори да је циљ усташа и хрватских комуниста био јединствен – независна хрватска држава Никола Милованчев (Фото: Јадовно 1941) У званичној југословенској и српској историографији је седамдесетак година табу тема био прелазак појединих усташких зликоваца у партизанске јединице и њихово даље учешће у злочинима над Србима Хрватске и Босне и Херцеговине – сада под именом Јосипа Броза а не Анте Павелића. Ово прећуткивање је логично а још и данас се сакривају многи документи везани за ратну сарадњу врха Независне државе Хрватске (НДХ) и врхова КП Хрватске односно КП Југославије. Пише: Никола Милованчев Међутим, за упућене, ратна сарадња усташког и партизанског врха

СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ: Четници 28. маја 1941. напали немачку колону

Зашто се у Србији не обележава дан почетка антифашистичке борбе? Закорачили смо у јул, месец који асоцира на рат, окупацију, крај прве Југославије. Буђење тих подсећања неумитно отвара и питања шта се заправо дешавало у Србији тог ратног пролећа и наступајућег устаничког лета. Пише: Иван Миладиновић Више од пола века прослављали смо 7. јул као Дан устанка, као дан почетка оружане борбе народа у Србији против окупатора, када су у Белој Цркви убијена двојица припадника жандармерије квислиншке владе Милана Недића, Богдан Лончар и Миленко Браковић. Славили смо овај дан и после распада СФР Југославије, све до 2001, када је укинут одлуком Владе Србије. КАДА су ветрови времена “одували” са власти

Јавни час историје на локацији логора Топовске шупе 15. јуна

Центар за примењену историју (ЦПИ) позива све заинтересоване грађане да се у суботу, 15. јуна, придруже јавном часу о депортацији Рома у логор Топовске шупе. Kако се наводи у саопштењу, окупљање је у 12 часова у Чубурском парку, одакле ће се пешке ићи до места где се налазио логор. Јавни час води историчар Milovan Pisarri, историчар и директор ЦПИ, а учешће је бесплатно. Због организационих разлога, обавезна је пријава на мејл: office@cpi.rs . Kако из Центра за примењену историју у најави наводе, у близини центра Београда између августа и новембра 1941. године налазио се логор за Јевреје и Роме познат као логор Топовске шупе. Сви, осим ретких случајева, убијени су

Обележена годишњица страдања народа и свештенства из Црне Горе и Боке 1945. у Камничкој Бистрици код Љубљане

Верни народ из Камника и Љубљане и свештенство из Љубљане, Постојне и Новог места обележили су у суботу, 8. јуна 2019, 74. годишњицу страдања народа и свештенства из Црне Горе и Боке у Камничкој Бистрици, близу градића Камник, у непосредној близини Љубљане. У гробницама на том подручју лежи најмање 3.500, по неким оценама до 6.000 људи из Црне Горе и Боке – бораца Југословенске војске у отаџбини, жене, деце и стараца, које су Титови џелати из црногорских партизанских јединица без суда убили после завршетка Другог светског рата, маја и јуна 1945. На месту највеће гробнице у Камничкој Бистрици је 2015, после дугогодишњег залагања Удружења „Открићемо истину – Душан Никлановић“ из

Израелски студенти ће учити о Јасеновцу

На Филолошки факултет у Београду биће уведене студије хебрејског језика и културе Од 1. октобра ове године млади у Србији моћи ће да студирају хебрејски језик и културу на Филолошком факултету у Београду. Хебрејски језик предаваће професор Гидеон Грајф, историчар и истраживач Холокауста из Израела, који је постао и редовни професор Универзитета у Београду. Истовремено, проф. Грајф ће на ОНО колеџу у Израелу, у оквиру свог предмета о Холокаусту, почети да предаје културу сећања о Јасеновцу по својој књизи „Јасеновац – Аушвиц Балкана”. Део наставе посветиће и мултикултуралном предмету „Српски Јевреји и Србија као колевка модерног ционизма”, с посебним освртом на српске Јевреје – рабина Алкалаја, Теодора Херцла, Давида Албалу,

Умро последњи преживели заточеник злогласног логора

Семјон Розенфелд, последњи познати преживели учесник побуне логораша у нацистичком логору смрти Собибор, преминуо је данас у 97. години. То је потврдио председник организације Јеврејска агенција за Израел Исак Херцог. “Жалимо због одласка Семјона Розенфелда, учесника устанка у Собибору који је у ужасу Шое постао херој”, навео је Херцог у саопштењу. Розенфелд, рођен у совјетској Украјини, као војник Црвене армије пао је у заробљеништво а био је један од око 50 заточеника у Собибору који су преживели и логор смрти и рат. Од маја 1942. до лета 1943. је у Собибору, логору на територији данашње Пољске, убијено око 250.000 Јевреја, највећим делом из Пољске али и из Холандије, Чешке и

ФОТО: 11. мај 2019. – Служен парастос страдалим Србима у логору Земун 1942- 1944.

У организацији Удружења “Јадовно 1941” из Бањалуке и Удружења Козарчана у Београду 11. маја 2019. на гробљу у Земуну код споменика над масовном гробницом оранизовано је молитвено сабрање и комеморативни скуп у сјећање на Србе  Козаре, Поткозарја, Баније и Кордуна убијене у концентрационом логору Земун од 1942. до 1944. године. ПОГЛЕДАЈТЕ ГАЛЕРИЈУ ФОТОГРАФИЈА ФОТО: Никола Зајц Везане вијести: У логору Земун највише је убијено Срба Линта: Неопходно да скупштина усвоји декларацију о геноциду НДХ Молитвени скуп Србима Козаре и Поткозарја убијеним у логору Земун Одржан први парастос посвећен страдалим Србима Козаре и Поткозарја у логору Земун 1942- 1944 Гледали су Београд преко своје смрти – ЗЕМУНСКИ ЛОГОР ЗА СРБЕ Сандра

Радован Пејановић

С друге стране историје (2) -Радован Пејановић, ратни командант Требиња

(Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 17. фебруару 2016. године.) Повод за причу о Радовану Пејановићу, ратном команданту града Требиња – Требињског среза (1942-1944.) је недавно пронађени његов ратни албум. Дио фотографија из овог албума објављен је први пут на порталу Радио Требиња, у тексту „Злочин о коме се ћутало: Крваво коло Радачког бријега“. Фотографије нису раније објављиване у јавности и стога представљају изузетно откриће за све који проучавају теме везане за Други свјетски рат и ЈВуО (четнике) на подручју Требиња и Херцеговине. Албум садржи око 40 ратних фотографија и биће публиковане уз текстове везане за Други свјетски рат на подручју Требиња. Истина

Филм о Дражи: Пројекције у десет градова Србије и дијаспоре

Надам се да ће једног дана овде бити приказан и играни филм, то нам је крајњи циљ, јер начин на који се наша историја представља, било да је у питању Први, Други светски рат или Средњи век, је по мишљењу, мом и моје екипе – катастрофалан У Ужицу је прије неколико дана приказан филм „Генерал Дража Михаиловић“. Сценариста и режисер филма је Милослав Самарџић, аутор више књига о улози Драже Михаиловића у Другом свјетком рату. –Надам се да ће једног дана овде бити приказан и играни филм, то нам је крајњи циљ, јер начин на који се наша историја представља, било да је у питању Први, Други светски рат или

Откривен споменик Немцима у Бачкој Паланци

Председник Скупштине Војводине Иштван Пастор присуствовао је данас у Бачкој Паланци откривању и освештавању споменика подигнутог у знак сећања на припаднике немачке заједнице који су живели у том граду Председник Скупштине Војводине Иштван Пастор присуствовао је данас у Бачкој Паланци откривању и освештавању споменика подигнутог у знак сећања на припаднике немачке заједнице који су живели у том граду између 1764. и 1944. године. “Откривање спомен-плоче у знак сећања на припаднике немачке заједнице који су у три општине – Нова, Стара и Немачка Паланка, живели скоро два века, чин је који има за циљ да у човеку који стоји до нас видимо оно што нам је заједничко и што нас повезује,

БИЛЕЋА: Откривен споменик Драгољубу Михаиловићу

У Равногорском парку у Билећи данас је откривен и освештан споменик генералу Југословенске војске у отаџбини Драгољубу Михаиловићу, дјело вајара Миливоја Бокића. Споменик су открили Бокић и Радомир Бабић, брат команданта граничног батаљона билећке четничке бригаде. Члан Одбора за изградњу споменика Милорад Вујовић рекао је да је споменик Михајловићу одавно постојао у срцима српског народа и да се данас остварује његова воља. Вујовић је истакао да се овим спомеником поручује да се српски народ освијести и погледа у прошлост, јер у супротном ни у будућности неће знати гдје иде. Менаџер општине Билећа Михајло Вујовић рекао је да споменик чича Дражи за овај град значи завршетак Другог свјетског рата у Билећи

Mилaн Рaдaнoвић: Други свjeтски рaт ниje биo рaт измeђу Србa и Хрвaтa

Moja књигa je свojeврсни oмaж сeлимa испoд Пaпукa кoja вишe нe пoстoje или ћe изумриjeти у скoриje вриjeмe, a кoja су билa пoприштe тeшких и слaвних дaнa пaртизaнскe бoрбe нaрoдa Слaвoниje. Jeдaн oд вaжниjих зaкључaкa у књизи тичe сe пoстojaњa мeђуeтничкe сoлидaрнoсти у нajтрaгичниjeм рaздoбљу у упaмћeнoj прoшлoсти тoг пoдручja Oкoсницу вaшe нoвe књигe ‘Слaвoниjo, трипут си гoрилa’ кoja дeтaљнo прaти пeриoд измeђу 1941. и 1945. чинe прoтjeривaњe српскoг стaнoвништвa из дoбрoвoљaчких нaсeљa 1941. гoдинe, мaсoвнo пoкaтoличaвaњe oд 1941. дo 1942., oдвoђeњe у лoгoрe српскoг, рoмскoг и jeврejскoг стaнoвништвa 1942., кao и пoсљeдицe aнтипaртизaнских вojних oпeрaциja ‘Брaун’, ‘Пaулa’ и ‘Oлуja’. Штo je рaзлoг дa дoгaђajи у Пoдрaвскo-слaтинскoм крajу свe дo

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала