Творци једне Хрватске туристичке брошуре заборавили на некад већинско становништво Книнске крајине. Избачено све што подсећа на допринос православних Книњана ЗАГРЕБ ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА „НОВОСТИ“ У туристичкој брошури о Книну, која се ових дана појавила на интернету, а ускоро ће бити и одштампана, Срби као да нису никада постојали у том граду, а нису наведени ни сакрални објекти попут Саборног храма Покрова Пресвете Богородице. Туристичка заједница града Книна напросто је “избрисала” из сећања све што има везе са Србима у овом граду, а историја је прекројена на такав начин да се учешће народа који је до 1995. био већински уопште не види. Док се до детаља описује историја града од десетог

Заменик председника Одбора за дијаспору и Србе у региону Миодраг Линта, данас је, у храму Успења Пресвете Богородице у Шибенику, присуствовао устоличењу новоизабраног далматинског владике Никодима. – У Далмацији никад није било лако бити Србин. Данас је чини се теже него икад. Владика Фотије је у претходном веома тешком периоду одолио многим искушењима и као духовни пастир на овом простору оставио дубок траг. Многе цркве су обновљене што је допринијело бољој вези Епархије Далматинске са људима у дијаспорим који сада све чешће користе прилику да се окупе у завичају – рекао је Линта и упутио честитке владици Никодиму на устоличењу у трон Епископа далматинских. Линта је, како је саопштено, оценио

‘Нoвoсти’ у пoддинaрскoм сeлу Лaктaц кoje je плaтилo дaнaк рaтним дoгaђaњимa и исeљaвaњу: У Лaктaцу уoбичajeних дилeмa o брojу стaлних житeљa нeмa вeћ гoдинaмa, oд кaдa сe Никoлa Винчић сa свojoм Стaнoм eвидeнтирao кao jeдини пoврaтник Лaктaц, jeднo oд српских сeлa пoднo Динaрe, дoживиo je у прaвoм смислу тe риjeчи, судбину књигe из нaрoднe узрeчицe кoja je ‘спaлa нa двa слoвa’. Oд приjeрaтних тридeсeт и нeштo ‘димoвa’ и 124 стaнoвникa, кaкo су пoкaзивaли пoдaци пoписa из 1991. гoдинe, дaнaс сe у Лaктaцу живoт oдвиja сaмo у jeднoм дoму и тo зaхвaљуjући супружницимa Никoли и Стaни Винчић, jeдиним пoврaтницимa нaкoн пoсљeдњeг рaтa. Првa стaницa зa aутoбус je у сeлу Дaбaр, a дo тaмo имaм

KНИН – Корисници друштвених мрежа у Хрватској приметили су да је на табли која се налази на улазу у Книн, на којој је представљен краљ Звонимир са натписом „Краљевски град Книн – добродошли (Welcome)”, приказ краља различит у односу на оригинал по томе што су на његовој десној шаци досликана два прста. РТС преноси да мали и домали прст који се виде на табли нису испружени на оригиналном приказу. Наводи се да се у Книну редовно одржава манифестација „Звонимирови дани”, током које се посетиоци упознају са баштином тог града. Организатори наводе да цео догађај враћа Книн у атмосферу из доба краља Звонимира, тачније у крај 11. века. У том граду је

Некадашњи председник Српског културног друштва Просвјета из Книна и један од оснивача Српске демократске самосталне странке (СДСС) Драгољуб Чупковић оцењује да се Срби у Хрватској суочавају са драматичним проблемом нестанка и асимилације која је највидљивија у урбаним срединама. – На рапидном смањењу Срба систематски се ради разним притисцима и методама: редукују се спискови, Срби су негде избрисани, а другде прекобројни… Тиха и подмукла асимилација посебно је уочљива у урбаним срединама, где се Српска православна црква и српски политички представници нису прославили у заштити свог народа – објашњава у интервјуу за “Вести” Чупковић, који је један од ретких српских представника који је и ратно и поратно време провео у родном Книну.

Пише: Владимир Фролов Српска Крајина се oд августа `95 године, по злу опет сећа планираног прогона свог целокупног становништва из југозападног дела, у натовско-хрватској злочиначкој VRA „ОLUЈА“. Ипак, овог августа ће се живот радовати више од пропасти и смрти, што Србе у Крајини прати, јер се навршава седам векова од писаних трагова постојања немањићког православног манастира, ту на прагу латинскога Ватикана. Сви повиестничари хрватски, и они црквени и они световни, јединствено и упорно лажу да су Срби тек после Косовског боја чак до мора стигли, бежећи пред отоманским освајачима! Али, на просто питање ко то зида манастир од тврдог камена у земљи где тобож нема народа православног, да походи ту

Meдиjски кooрдинaтoр Дoкумeнтe: Прaвoсуднe институциje и 22 гoдинe нaкoн злoчинa пoчињeних у Oлуjи нeмajу вoљe прoцeсуирaти oдгoвoрнe припaдникe Хрвaтскe вojскe зa убиствa хрвaтских грaђaнa српскe нaциoнaлнoсти Дoкумeнтa je уoчи годишњице Oлуje пoдниjeлa Држaвнoм oдвjeтништву РХ приjaву зa злoчинe пoчињeнe тoкoм и нaкoн aкциje Oлуja у Уздoљу кoд Kнинa и oближњим зaсeoцимa. Нa кoнфeрeнциjи зa мeдиje пoкушaли су вaс утишaти? Koликo гoд ми ћутали и ућуткивали, чињeницe су пoрaзнe. Прaвoсуднe институциje oвe зeмљe и 22 гoдинe нaкoн злoчинa пoчињeних токoм вojнo-полицијске aкциje Oлуja нeмajу вoљe прoцeсуирaти oдгoвoрнe припaдникe Хрвaтскe вojскe зa убиствa хрвaтских грaђaнa српскe нaциoнaлнoсти, у oвoм кoнкрeтнoм случajу oсмeрo нeдужних и нeмoћних стaрицa и стaрaцa из Уздoљa крaj Kнинa.

Његово преосвештенство епископ далматински Фотије изразио је наду да ће обиљежавање 700 година Манастира Крупа на Велику Госпојину, 28. августа, бити обједињујућа прослава, и духовно, и национално, и културно за расељени српски народ из ових крајева. “Ми смо овдје распети и то можда додатно све отежава. Међутим, из тог распећа је васкрсење, то је оно што се ми надамо. Надамо се и да ће ова прослава у Манастиру Крупи сабрати расељени народ овог краја”, рекао је владика Фотије за црквену ТВ Храм. Епископ Фотије се нада да ће на прославу доћи много владика, свештеника, монаха, српског народа са свих страна, који су овдје живјели и имају своја огњишта, а сада

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оцијенио је као скандалозно то што су удружења хрватских бранитеља и ове године спријечила да 1. августа буде одржан трећи Сабор Морполачана у селу Морполача у Хрватској, поводом обиљежавања сеоске славе – Светог Василија. Линта је рекао да су организатори морали да откажу скуп због безбједносних разлога јер су два бранитељска удружења посредством локалног медија “Задарски лист” прије десетак дана ширила мржњу према Србима, истичући да Срби сваку своју славу претворе у величање четништва и великосрпства, те доводе пјеваче из Србије који певају о Крајини и четницима. “Постојала би опасност да и ове године буду угрожени животи српских повратника и њихових рођака и

Манастир Крупа, подно Велебита, обележава вредан јубилеј свог постојања. Најтежи период-после последњег рата када су Лика и Далмација остале без народа. Паљен је више пута, али никада није био срушен Кo год је крочио у манастир Крупа осетио је несвакидашњи опојни мирис. Али он не допире од разнобојног цвећа из порте манастира или неког парфема, већ је то мирис седам векова страдања, буђења, обнове, живота и трајања једне од највећих српских светиња. Подно Велебита у северној Даламцији, поред истоимене реке, темеље манастира Крупа, посвећеног Успењу Пресвете Богородице, поставили су давне 1317. године монаси из манастира Крупа на Врбасу уз помоћ српског краља Милутина. Као најдрагоценији бисер крајолика, који је права

Захваљујући повратничкој породици Веселиновић дечја граја одјекује далматинским брдима. Имају двоје деце, Николу и Дајану, много посла на сеоском газдинству, али се нису покајали због повратка Захваљујући Веселиновићима, Јагоди и Дарку, и њиховој животној причи, дечја граја поново одјекује далматинским брдима. Као у неком филму: вратили су се из туђине, он због носталгије према родном крају, а Јагода због љубави према Дарку. Осмелили су се да, далеко од градске вреве, оснују породицу у Голубићу код Книна, отворе излетиште и оформе велико сеоско газдинство. Али прича о Веселиновићима није филм, већ стваран живот препун изазова, суза и зноја, пољубаца и загрљаја. Као и већина њихових земљака, огњишта у Голубићу и суседном

Мирослав Веселиновић (46), најпознатији повратник у северној Далмацији. Бивши полицајац се пре осам година вратио из Србије и сада гаји око 300 грла стоке Сваке ноћи од, за српски живаљ у Хрватској најстрашнијег августа 1995, Мирослав Веселиновић (46) сањао је своје огњиште у Голубићу. Онда је, пре осам година, преломио, спаковао кофере, оставио посао и породицу у Инђији и вратио се у родно село надомак Обровца. – Да ли ми је било тешко? Тешко је било будити се свако јутро. Када сам дошао, четири дана сам седео на сунцу, само да ме огреје. То можда нећете разумети, другачије сунце греје, оно је ближе, топлије, као да те милује, а војвођанско