У Доњем Брезику код Брчког данас је служен парастос и положено цвијеће код споменика на којем су уклесана имена 110 погинулих припадника Другог пјешадијског батаљона Прве посавске бригаде. Командант овог батаљона Јовица Савић подсјетио је да је овај батаљон имао веома значајну улогу у ратним дешавањима, јер је бројао око 1.480 војника, а међу њима је било више од 400 рањених и 110 погинулих. Он је нагласио и да 23 године од завршетка рата није задовољан статусом породица погинулих бораца, ратних војних инвалида и демобилисаних бораца, те да се и даље чека на запошљавање чланова породица из ових категорија. Милка Цвијановић из Доњег Брезика у рату је изгубила мужа и

Предсједник Одбора за тражење заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Марко Грабовац сматра срамном и понижавајућом за српски народ пресуду којом је Суд БиХ Менсура Ђакића осудио на двије године затвора, док је Бегзада Кајтазија ослободио оптужби за злочин почињен над Србима у селу Буквик код Брчког 1992. године. “Суд и Тужилаштво БиХ настављају са старом праксом оптуживања и осуђивања Срба на дугогодишње казне затвора по Кривичном закону БиХ, те ослобађања Бошњака за ратне злочине почињене над Србима по блажем Кривичном Закону бивше СФРЈ”, рекао је Грабовац Срни. Он је додао да је оваква пракса крајње неприхватљива, те позвао представнике власти Републике Српске и српске представнике на нивоу

Судско вијеће, којим је предсједавала Џемила Беговић, осудило је бившег команданта ХВО-а Босанска Посавина Менсура Ђакића на двије године, првостепено, због убиства три заробљена српска цивила у селу Буквик надомак Брчког. Судско вијеће, којим је предсједавала Џемила Беговић, осудило је бившег команданта ХВО-а Босанска Посавина Менсура Ђакића на двије године, првостепено, због убиства три заробљена српска цивила у селу Буквик надомак Брчког. Истовремено, Бегзад Кајтази као извршилац, кривице је ослобођен због убиства Милке и Радојке Брестовачки. Прва осуђујућа пресуда за командну одговорност једном припаднику тзв. Армије БиХ, пред правосуђем БиХ не може да потисне огорчење преживјелих логораша и породица убијених, преноси РТРС. Националност жртава као диобена одредница судских процеса у правосуђу БиХ, и дефинитивно – постала је правило! Судско вијеће у готово

Представници Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила одржали су данас у Брчком трибину на којој су упознали породице о процесу тражења несталих лица српске националности у БиХ и њиховим правима. Предсједник Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић рекао је да ова категорија становника у Брчком није довољно информисана о својим правима. “То се прије свега односи на постхумна одликовања, стамбено збрињавање породице, запошљавање, те наплату ратне штете, која је у дистрикту, као проблем, најзаступљенија”, додао је Митровић. Члан Иницијативног одбора потомака и дјеце несталих и погинулих бораца у Брчко дистрикту Сњежана Новаковић каже да је овај одбор иницирао данашњу трибину да би

Парастос за 69 Срба из Буквика и околних села које су припадници муслиманско-хрватских снага убили 14. септембра 1992. године, служен је данас у капели на гробљу у брчанском насељу Српска Варош, као и у спомен-капели у Буквику. Служењу парастоса присуствовали су породице погинулих и несталих, грађани који су били у логору, представници борачких удружења, локалне власти, те градоначелник Брчко дистрикта Синиша Милић. Предсједник Удружења ветерана Борачке организације Републике Српске Живан Илић рекао је да је прошло четврт вијека од етничког чишћења у Буквику, а за овај злочин нико још није одговарао. “На овом подручју су сви становници побијени, похапшени, село је спаљено, а нико до сада није кажњен. Огорчени смо

Ни након 25 година нико није позван на одговорност за злочине почињене у Церику код Брчког 1992. године када су комшије – припадници ХВО, побиле ненаоружане цивиле, становништво одвеле у логоре а село опљачкале и порушиле, речено је уз помен жртвама у порти цркве Св. Јована Богослова, миниране и уништене на данашњи дан 1992. а обновљене и освештане 2006. године. “Чекамо правду у нади да ће неко одговарати јер ми знамо, а знају и надлежни судови од Хага до Сарајева и Брчког, и ко је наредио и ко на кућним праговима побио људе и жене само зато што су били Срби”, каже један од ријетких повратника у ово српско село,

У Брчком је данас обиљежено 25 година од формирања Прве посавске бригаде Војске Републике Српске у чијим редовима се борило око 7.000 бораца, а 437 њених припадника дало је живот за одбрану Републике Српске. Поводом 25 година од формирања Прве посавске бригаде служен је парастос за погинуле припаднике, а код Споменика српским браниоцима Брчког положени су вијенци. Први ратни командант Прве посавске бригаде Павле Милинковић навео је да је та бригада била симбол живота и новог рађања. “Бранили смо право српског народа да живи слободно. Нисмо се плашили да нећемо успјети у томе”, навео је Милинковић у писму којим је саборцима честитао велики јубилеј. Његова недавно објављена књига “Брчко –

У Спомен-капели погинулим борцима Војске Републике Српске /ВРС/, која је изграђена у порти Храма Свете Петке у брчанском насељу Грчица, служен је парастос за погинуле припаднике трећег батаљона Прве посавске бригаде. “Одали смо пошту нашим саборцима који су дали животе у одбрани Брчког и у стварању Републике Српске. То чинимо годинама, првог понедјељка у седмици послије Васкрса”, рекао је новинарима предсједник Борачке организације у Брчко дистрикту Живан Илић. Он је и овом приликом указао на тежак социјални положај демобилисаних бораца и породица погинулих припадника ВРС, нагласивши да би с циљем рјешавања њихових проблема било неопходно да се при Влади Брчко дистрикта формира одјељење за заштиту права борачке популације и породица

У Вучиловцу, код Брчког, данас је обиљежена 24. годишњица од страдња Срба у овом мјесту, које су 12. децембра 1992. године напале јединице ХВО и rегуларних хрватских оружаних снага из правца Орашја и Хрватске. Ово српско село са 260 домаћинстава до темеља је уништено, а мјештани који нису успјели побјећи су побијени. У Вучиловцу је убијено 49 Срба. Најмлађа жртва био је 10-годишњи Бојан Лукић, а најстарија 86-годишња Крста Арсенић. Тонки Маргетић убијен је супруг Маринко. Тонка се присјећа тих трагичних догађања, када је довезено 25 мртвих мјештана, међу којима је било и обезглављено тијело њеног и мужа. Она је огорчена што су недавно пуштени на слободу ухапшени из Орашја и тврди

У спомен-капели у Буквику код Брчког данас је служен парастос за покој душа 68 становника буквичког краја које су на данашњи дан прије 24 године на кућном прагу за мање од 24 часа мучки усмртили припадници паравојних хрватско-муслиманских јединица. “Њихове жртве имају смисао само уколико у слози, љубави, снази и јединству сачувамо оно што су они дали у рату. Они су својом крвљу запечатили границе наше земље – Републике Српске”, рекао је протонамјесник Никола Лукић. Члан Управног одбора Мјесне заједнице Буквик Слободан Мијатовић рекао је да ни послије 24 године шесторо људи из овог краја још није пронађено. “Жалосно је да нико из командног кадра тадашње 108. бригаде ХВО није