arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Микелић: Бљесак и Олуја почели су смјеном Александра Ранковића

ЖИВОТНА ИСПОВИЈЕСТ БОРИСЛАВА МИКЕЛИЋА  Изузетна пословна жица га је довела на мјесто директора чувене Месне индустрије Гавриловић у Петрињи, од које је створио свјетски бренд. Истовремено, био је јака личност на политичкој сцени, не либећи се још у оно доба да опонира задатим партијским мишљењима, што је, посебно у Хрватској изискивало храброст. Тако је, за разлику од главнине српских кадрова, међу првима Маспок назвао правим именом и учествовао у његовом рашчишћавању; смјенама његових носилаца: Пиркера, Савке Дапчевић, Мике Трипала… Зато су га проусташки и хрватски националисти узели на зуб, чију ће мржњу осјетити посебно кад је дошло њихово вријеме, 90-их… Преживио је козарачки збјег, мајчину погибију и очево стријељање од

Након 22 године, идентификовани посмртни остаци 14 Срба

У Заводу за судску медицину и криминалистику Медицинског факултета у Загребу, уз присуство чланова породица, обављена је идентификација посмртних остатака 14 жртaва српске националности које су страдале током 1995. године на територији Хрватске. Посмртни остаци ексхумирани су у Горњем Селишту, Врбовљанима, Шибенику, Задру и другим локацијама, саопштила је Комисија за нестала лица Владе Србије. Посмртни остаци 13 лица идентификовани су методом анализе ДНК, а посмртни остаци једног лица класичном методом. Њихова сахрана биће обављена у складу са жељама породица. Из регистрованих гробница на територији Хрватске, у периоду од 2001. до 2015. године, ексхумирани су посмртни остаци 1.371 жртве српске националности страдале у акцијама хрватске војске и полиције – “Бљесак” и

Откривен споменик "Крајишка суза" на Банстолу посвећеног свим страдалим и несталим Крајишницима.

Духовно-меморијални комплекс као мјесто ходочашћа прогнаника

Предсједник Удружења грађана “Клуб свих генерација” из Банстола Бранко Симоновић рекао је да ће то фрушкогорско насеље ускоро постати Свјетски крајишки центар, мјесто ходочашћа стотина хиљада протјераних људи са њихових вјековних огњишта. Он је нагласио да је Банстол по свему заслужио да буде мјесто Свјетског крајишког центра и мјесто ходочашћа стотина хиљада прогнаника са њихових вјековних огњишта. “Он има споменик `Крајишку сузу`, а у току је и изградња цркве посвећене жртвама злочиначке акције `Олуја`. Ту цркву многи називају црквом `оптужницом` или `Путиновом црквом`, јер се гради у руском стилу”, изјавио је Симоновић Срни поводом откривања споменика “Крајишка суза” на Банстолу посвећеног свим страдалим и несталим Крајишницима. Званично, то је црква

Сви на Банстол, на Фрушку гору 3. јуна 2017. у 13 часова

ПАРАСТОС И ОТКРИВАЊЕ СПОМЕНИКА „КРАЈИШКЕ СУЗЕ“ СВИМ ЗНАНИМ И НЕЗНАНИМ ПРАВОСЛАВНИМ МУЧЕНИЦИМА ШИРОМ КРАЈИНЕ Крај темеља будуће цркве „Благе Марије“ посвећене жртвама Олује, (Банстол се налази на старом путу Нови Сад – Инђија, код Чортановаца) открива се споменик чија је изградња најављена прије годину и по дана а финансиран је од прихода хуманитарне књиге Милене Чанковић „Дивани личких споменика“. Захваљујући продаји књиге и бројним донацијама Крајишника на промоцијама, Милена је успјела своје обећање испунити и у изградњу дати знамење које ће у финалу бити високо 4 метра. Споменик је израђен од бјелог мермера а носи назив „Крајишке сузе“. Милена ја споменик намјенила свим православним гробовима који за својим избјеглим народом

Хрвати сложни само у једном: Злочини против Срба су светиња!

У Хрватској, за разлику од српске сцене, политичке и невладине, постоји неподељено јединство да су водили праведни одбрамбени рат против мрског окупатора. За преиспитивање злочина су неспремни. „Покретање питања ’Бљеска‘ и ’Олује‘ водило би ка отварању полемике и великог преиспитивања о карактеру данашње Хрватске, последицама свих акција деведесетих и начинима како је та држава формирана, па је то у овом тренутку немогуће“, констатује за Спутњик Душан Пророковић из Центра за стратешке алтернативе одговарајући на питање да ли је могуће да се у Хрватској у догледно време појави неки званичник или политичка опција која ће се критички поставити према овим питањима. Завера ћутања о етничком чишћењу „’Бљесак‘ је веома битна операција јер је најавила круну свих операција, а то је ’Олуја‘“, поручила је председница Хрватске Колинда

Парастос жртвама из западне Славоније служен је у цркви Светог Марка у Београду (Фото Танјуг/Зоран Жестић)

Одржан парастос жртвама „Бљеска”

Парастос жртвама хрватске акције „Бљесак”, у западној Славонији, служен је данас у цркви Светог Марка у Београду. Данас се навршавају 22 године од те акције у којој је страдало 283 Срба, од којих 55 жена и 11 деце. Међу несталима води још 156 особа, укључујући 65 цивила, од којих је 27 жена, преноси Н1. На данашњи дан, артиљеријским нападом на Пакрац око пет сати ујутро, почела је офанзива хрватских снага на западну Славонију под називом „Бљесак”. Неколико дана касније Хрватска је заузела цело подручје, а десетине хиљада Срба избегле су у БИХ и Србију. У последњих пет година ексхумирани су посмртни остаци 145 особа из групних и појединачних гробница, од

Координација српских удружења породица несталих лицаФото: илустрација

“Најенергичнији захтјев да Загреб процесуира злочине над Србима”

Координација српских удружења породица несталих, убијених и погинулих лица са простора бивше Југославије најенергичније је затражило да надлежни органи Хрватске процесуирају злочине над невиним српским цивилима у хрватској војној акцији “Бљесак” 1995. године. У саопштењу ове организације подсјећа се да су прије 22 године у акцији хрватске војске “Бљесак” на заштићено подручје УН у Западној Славонији за само 36 часова убијена 283 Србина, већином цивила, међу којма и 57 жена и деветоро дјеце, а 15.000 их је протјерано. “Умјесто што, хрватски државни врх сваке године слави акцију `Бљесак`, цивилизовано, хумано и људски би било да званичници Хрватске осуде злочине који су почињени у тој акцији, а извршиоце приведу правди”, наводи

Београд; У цркви Светог Марка служен помен за страдалнике у акцији "Бљесак" Фото: РТРС

Београд: Парастос за Србе страдале у акцији “Бљесак”

У Цркви Светог Марка у Београду данас је служен парастос поводом 22 године од страдања Срба у Западној Славонији у хрватској војно-полицијској акцији “Бљесак”. Након парастоса, представници Удружења породица несталих и погинулих “Суза”, других сродних организација и грађани положиће вијенце и цвијеће на споменик страдалим Србима у ратовима на простору бивше Југославије у оближњем Ташмајданском парку, најављено је из Удружења “Суза”. Извор: Радио Телевизија Републике Српске Везане вијести: Додик одао почаст Србима страдалим у Западној Славонији

Предсједник Републике Српске Милорад Додик данас je у Градишци положио вијенац на спомен-плочу погинулим Србима из Западне Славоније поводом обиљежавања 22 године од њиховог страдања у акцији хрватских оружаних снага "Бљесак" у којој је убијено или нестало 283 Срба.

Додик одао почаст Србима страдалим у Западној Славонији

Предсједник Републике Српске Милорад Додик данас je у Градишци положио вијенац на спомен-плочу погинулим Србима из Западне Славоније поводом обиљежавања 22 године од њиховог страдања у акцији хрватских оружаних снага “Бљесак” у којој је убијено или нестало 283 Срба. Вијенце су положили министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић у име Владе Српске, затим делегација Народне скупштине, изасланик члана Предсједништва БиХ из Републике Српске Велимир Сакан, као и представници Конзулата Србије у Бањалуци и општине Градишка. Вијенце су положили и представници невладиних организација проистеклих из одбрамбено-отаџбинског рата, Удружења протјераних Срба из Западне Славоније, Удружења породица несталих “Суза” и предсједник Коалиције удружења избјеглица у Србији Миодраг Линта, као и

Kolona_izbjeglica_iz_Krajine.jpg

“Бљесак” је још у мраку

Колона краjишких избjеглица И овога 1. маjа, 22 године касниjе, док су се западнославонски Срби широм света поменима и парастосима, са свећама и цвећем, сећали своjих мртвих и силом напуштених имања, дотле су Хрвати у Окучанима, некад главном центру те српске области, уз присуство државног врха, славили jедну од наjзначаjниjих победа у домовинском рату извоjевану над “мрским агресором” у акциjи коjу су назвали “Бљесак”. Председник хрватског Сабора Јосип Леко, jедан од присутних на тоj прослави, после комеморациjе за 42 погинула хрватска воjника у тоj акциjи, изjавио jе хрватским медиjима да операциjа “Бљесак” и након 20 година све више добиjа на значењу jер jе њоме успостављен ред и живот у миру

У Градишци данас обиљежавање 22 године од страдања Срба

У Градишци ће данас бити обиљежене 22 године од страдања Срба у Западној Славонији у хрватској војно-полицијској акцији “Бљесак”. Обиљежавању ће присуствовати предсједник Српске Милорад Додик, министар рада и борачко-инвалидске заштите Миленко Савановић и делегација Народне скупштине Републике Српске коју чине народни посланици Душко Ивић, Милан Шврака и Дарко Бањац. Обиљежавање почиње у 10.30 часова служењем помена за убијене Србе Западне Славоније у Цркви Покрова Пресвете Богородице у Градишци, најављено је из Министарства рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске. У 10.45 часова предвиђено је полагање вијенаца на спомен-плочу страдалим Србима западне Славоније, у 11.00 часова обраћање званичника, те у 11.30 часова спуштање вијенаца у ријеку Саву. Данас се навршавају 22

Данас парастос страдалим Србима у Западној Славонији

У Цркви Светог Марка у Београду данас ће бити служен парастос поводом 22 године од страдања Срба у Западној Славонији у хрватској војно-полицијској акцији “Бљесак”. Након парастоса, представници Удружења породица несталих и погинулих “Суза”, других сродних организација и грађани положиће вијенце и цвијеће на споменик страдалим Србима у ратовима на простору бивше Југославије у оближњем Ташмајданском парку, најављено је из Удружења “Суза”. Војно-полицијска акција, коју је хрватска држава назвала “Бљесак”, друга је по масовности страдања Срба у рату на подручју некадашње Републике Српске Крајине. За само 36 часова, 1. и 2. маја 1995. године, протјерано је 15.000 Срба, 283 их је убијено или нестало, међу којима је 57 жена и

Навршавају се 22 године од злочиначке акције “Бљесак”

Сутра се навршавају 22 године од акције хрватских оружаних снага “Бљесак” на Западну Славонију, која је била под заштитом УН, у којој је убијено или се води као нестало 283 Срба од којих је 55 жена и 11 дјеце, док је српски народ протјеран из тог дијела Хрватске. Хрватске војне и полицијске снаге су 1. и 2. маја 1995. године извршиле агресију на Западну Славонију, која је тада била зона под заштитом УН – такозвани сектор “Запад” и била је у саставу Републике Српске Крајине. Подручје на коме је у то вријеме живјело око 15.000 Срба, од којих су 4.000 били војници, напало је, према хрватским подацима, око 16.000 припадника

Жарковић: Прикривена српска масовна гробница у Загребу!

Мирославу Вуковићу из села Медари, код Нове Градишке, заклани су најближи чланови породице – два стрица – Ранко и Милутин, као и њихове породице. Комшије Хрвати заклали су и Милутинову супругу Цвијету и седмогодишњу кћерку Драгану… Приредио: Миломир САВИЋ Предсједник Удружења протјераних Срба из Западне Славоније Крста Жарковић тврди да се у близини загребачког гробља Мирогој налази прикривена масовна гробница у којој је више од 20 Срба убијених 1. маја 1995. године у операцији “Бљесак”. “Удружење располаже поузданим информацијама да су у непосредној близини загребачког Мирогоја покопани српски лешеви које су Хрвати покупили након операције `Бљесак`, чија се имена налазе на списку несталих, а за које се годинама сумњало да

Од убијања и протјеривања Срба Западне Славоније прошле 22 године

Хрватска војска је 1. маја 1995. године почела акцију “Бљесак”, током које је за два дана протјерано на хиљаде Срба, док се 283 лица српске националности, од којих 55 жена и 11 дјеце, и даље води као нестало. На српску област Западну Славонију, која је била саставни дио Републике Српске Крајине и под заштитом УН /Сектор “Запад”/, хрватске оружане снаге извршиле су агресију. Снаге УН тада су се једноставно повукле и оставиле српско становништво на милост и немилост хрватским јединицама. Срби Западне Славоније кренули су тада у егзодус спасавајући животе, а на путу према “мосту спаса” преко ријеке Саве, који води у Републику Српску, колоне српских избјеглица сустизале су авионске

Парастос

Парастос поводом 22. годишњице страдања Срба у агресији хрватске војске „Бљесак„

Ове године као и до сада породице несталих и погинулих Крајишника обиљежиће Парастосом 22. годишњицу страдања српског народа у акцији хрватске војске „Бљесак“. Парастос ће се служити у цркви Св Марка, у Београду, 01.  маја 2017. године (понедељак),  с почетком  у 11 часова. Након парастоса, у ташмајданском парку биће положено цвијеће на спомен плочу страдалим Србима. Ваше присуство парастосу значило би саосјећање са нашим породицама које су изгубиле своје најмилије. С поштовањем, Предсједница: Драгана Ђукић    

Зашто се вратио Анте Готовина?

Да ли је идол великог броја Хрвата закорачио у политику схватајући да је хрватски пројекат у опасности? Пише: Љубан Каран Хрватски контрoверзни генерал Анте Готовина за Хрвате није само ратни ветеран – он је симбол и национални понос. Када би се кандидовао за председника Хрватске, он би то и постао. Када би пожелео неко друго место u Хрватској које народ бира, он би то и био. То је знала свака власт у Хрватској, и зато су на њега гледали са страхопоштовањем. Сви су га желели на својој страни, али он је упорно одбијао све покушаје да га увуку у политичка препуцавања и трудио се да остане легенда свих Хрвата, без

Русија: Хрватска је проблем са територијом ријешила прогоном 250.000 Срба

Приједлог хрватског премијера Андреја Пленковића током посјете Кијеву везан за искуства Хрватске о мирној реинтеграцији окупираних подручја, што би се могло примјенити на подручја Доњецк и Луганск, наишао је на оштре критике Министарства иностраних послова Русије. Осим што приједлог називају бесперспективним, Руси прозивају хрватску владу која, како кажу, треба да се позабави рјешавањем личних хроничних проблема, посебно везаних за права Срба и остале националне мањине, пише загребачки “Вечерњи лист”. Како се наводи на званичним страницама министарства, поменути бесперспективни приједлози наилазе на озбиљну забринутост Русије јер одвраћају пажњу Кијева са украјинске обавезе према споразуму из Минска. Тамо је прецизно означено шта је потребно учинити да би се регулисао проблем Доњецка и

mile-savic-autor.jpg

ФИЛМ: “Причам први пут”- Свједочење о страдању Срба у Хрватској

Свjедоци страдања Срба у Хрватскоj у протеклом рату, апелују на домаћу и свjетску jавност да види и чуjе истину о убиjању, понижењу, пљачкању и затирању свега српског у Хрватскоj, коjе jош траjе. На промоциjи документарног филма “Причам први пут”, Божана Врљановић – Кондић из Западне Славониjе рекла jе новинарима да након надљудске борбе коjу jе прошла не очекуjе да доживи правду за преживjеле и протjеране Србе.  “Хрватска jе дониjела законе коjима штити хрватски народ и сви други народи у овоj земљи су небитни, али нека иза нас остане траг за историjу, бар свjедочења о злочинима и пљачкама”, рекла jе она. Пантелиjа Зец у овом документарцу свjедочи о тортури, физичком и

Колона избјеглих Срба из Хрватске

Oтворено писмо јавности предсједника Савеза Срба из региона Миодрага Линте поводом срамне и понижавајуће нагодбе у вези са колективном тужбом преко 200.000 прогнаних Крајишника у Олуји

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта најоштрије осуђује одлуку групе Срба која је регистрована у САД под називом Крајинске жртве геноцида и Документационо-информационог центра Веритас, на челу са Савом Штрпцем, да пристану на срамну и понижавајућу нагодбу у судском спору са америчком консултантском кућом L-3 Servisis, као правног сљедбеника америчке фирме Војни професионални ресурси (MilitaryProfessional Resources Ink.), а у вези са колективном тужбом преко 200.000 Крајишника који су прогнани у злочиначкој акцији Олујa. Наведена тужба садржи и захтјев за накнаду нематеријалне штете прогнаним Крајишницима у висини 10,5 милијарди долара, уз 5% камате за сваку годину, односно онолико колико живе изван својих кућа и станова због присилног напуштања и претрпљеног

Раде Лесковац: У памет се, Срби

Срби у БиХ, односно у Републици Српској су данас преостали као највиталнији и најосвештенији део српског корпуса. У временима препуним изненађења и изазова, много снажније државе и народи западали су у велике проблеме, зато је потребно сачувати прибраност и поуке из блиске прошлости, оцењује Раде Лесковац, један од малобројних Срба у Хрватској, који размишља српски. Он каже да поделама треба стати у крај, те стално јачати национално јединство, како и Срби у РС не би доживели судбину Срба из Крајине. – Показало се да је председник Милорад Додик нашао праву меру у односима са Западом. Поштује одредбе Дејтонског споразума, не пристаје ни на какве ревизије. На сваку врсту импровизације и покушаје

Домагој Маргетић: Гади ми се моја Хрватска, руке су јој крваве до лаката од убијања Срба!

Хрватски новинар-истраживач и бивши политичар Домагој Маргетић, поводом прославе 20. годишњице операције Олује упутио је отворено писмо “победницима” у којем им је поручио само једну реч – ФУЈ! Писмо Домагоја Маргетића преносимо у целости и на оригиналном језику на ком је написано (унапред се извињавамо свима, али због аутентичности писма нисмо га преводили на српски): “А док славимо ратове, о каквом то миру говоримо? Док су нам злочини државни празници, а злочинци национални јунаци, о каквом ми помирењу и с ким говоримо? Побједници славе побједе. А слободни људи су једноставно – слободни. Слободнима не требају ни побједе нити побједници, не требају им масовне помпозне, бахате прославе туђе несреће. Не разумију

Чему нас данас учи операција Бљесак

ЉУБАН КАРАН Операција је била замисао америчких стратега, коју хрватски генерали својатају, а само су је реализовали уз строги надзор Док је цео свет славио Први мај, а православни хришћани Ускрс, Хрвати су славили нешто друго – велику победу у „Војно-редарственој операији Бљесак“. Ова операција трајала је од 1. до 3. маја 1995. године, и нема ту ништа чудно – док би свима, по својој суштини, била на срамоту, Хрватима служи на част. Зато њихово гледање на ову срамну војну акцију, у којој су извршени тешки ратни злочини и етничко чишћење српског становништва од регуларне хрватске војске, и није важно јер је потпуно искривљено и шизофрено. Хрвати су организовали комеморацију

Наручено убиство због “Бљеска”

Злочин над Тихомиром Благојевићем био повод за агресију на Западну Славонију БИТАН део Споразума о економским односима РСК и РХ, потписаног 2. децембра 1994, односио се на отварање ауто-пута Загреб – Београд, који је делом пролазио преко територије Западне и Источне Славоније под српском контролом, који је и отворен 19. децембра исте године. Тако су овај ауто-пут почели користити и Срби и Хрвати уз гаранције Унпрофора, који ће Резолуцијом СБ УН 981 од 31. марта 1995. променити назив у УНКРО (Операција УН о повратку поверења у Хрватску). За Србе је било најинтересантније отићи на најближу бензинску пумпу у Хрватској где су могли точити гориво, којег је недостајало у Крајини, у

Обиљежавање у Окучанима, државни врх не спомиње српске жртве

Хрватски државни и војни врх обиљежио је данас у Окучанима 21 годину од војно-полицијске акције “Бљесак” у којој је убијено или нестало 283 Срба, од којих 55 жена и 11 дјеце. Присуствовали су, између осталих, премијер Хрватске Тихомир Орешковић, предсједник Сабора Жељко Реинер, те изасланик предсједнице начелник  Главног штаба Оружаних снага Мирко Шундов, који у својим говорима нису поменули српске жртве. Орешковић се захвалио ратним ветеранима на њиховој одлучности и додао да је на садашњим генерацијама које воде државу да обезбиједе напредак. Реинер је рекао да су акције “Бљесак” и Олуја” биле “ослободилачке” и да су њихови резултати “слобода и демократија Хрватске”. Акцију “Бљесак” званичан Загреб сматра “почетком повратка хрватског суверенитета у оквире

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала