arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž
bilogora-parastos-2012-1.jpg

Милан Басташић: Билогора и Грубишно Поље 1941-1991. – Догађања пред Први и Други свјетски рат

Крајем 19. и почетком 20. вијека, па и касније, праваштво је важна и значајна компонента хрватске повијести. Фраза о „оцу домовине” је производ правашког покрета. Његови припадници славили су и славе Старчевића као пророчку, каризматску фигуру. Старчевићево учење извире из сплета реакција на стварну друштвено-политичку увјетованост, али и из његова карактера. Умјесто да се Старчевићева садашњост и будућност схвати као наша прошлост, њега се претвара у узорнога сувременика са функцијом мита. Старчевићево дјеловање увјетовано је положајем Хрватске у Хабзбуршкој монархији с главним питањем – остварити хрватску државност унутар Монархије или изван ње. Своје увјерење да су, осим Бугара, сви Јужни Славени заправо Хрвати, Старчевић је први пут формулирао 1852. као

bilogora_i_grubisno_polje_1941_1991_milan_bastasic_v.jpg

Милан Басташић: Билогора и Грубишно Поље 1941-1991. – Историјски контекст и његов утицај на уже географско подручје

Половином 6. стољећа продиру са истока племена Авара с којима стижу и бројна славенска племена. Тада су Јужни Славени углавном населили просторе Балканског полуотока и Паноније. Од славенских племена, која су сеобом народа прешла Карпате, једино су Срби и Хрвати очували своја имена. Називи Словенаца и Словака најближи су опћем појму Славена. Том приликом, изгледа да су се Хрвати и Срби „мимоишли” јер су Хрвати прешли на западну страну, док су Срби са запада, из Полабља-Лужице, прешли на источну страну Балкана. Византијски цар Константин Порфирогенет у записима из 10. стољећа наводи ријеку Цетину као границу између хрватских племена на западу и српских на истоку. Аварска држава пада под ударима моћне

Milan_Bastasic_jedini_prezivjeli_od_77_srpskih_djecaka_3.jpg

Милан Басташић: Билогора и Грубишно Поље 1941-1991. – Увод

Историјско искуство породице, па и цијелог једног народа, јесте ризница која се не пуни сама од себе. Рад чланова породице, али и институција једног народа на допуњавању те ризнице представља дуг према прецима, али, у исто вријеме, и одговоран однос према потомству. Много је чинилаца који опструирају грађење историјског искуства, али оно се, унаточ низу субјективних и објективних околности, испреплетености сукобљених интереса у миљеу различитих друштвених система одвија, макар и обичним усменим предањем, са кољена на кољено. Билогорске породице чиниле су до 1941. године најбројнију западну енклаву српског православног народа, смјештену точно на дијагонали Будимпешта–Рим. Као најистуренији православни клин, забијен још почетком XV вијека у неприкосновено прозелитистичко католичко окружење, окренут

bilogora_i_grubisno_polje_1941_1991_milan_bastasic_v.jpg

Књига Билогора и Грубишно Поље 1941 – 1991.

Милан Басташић Билогора и Грубишно Поље 1941-1991. Прва до сада издана књига о континуитету страдања српског народа Билогоре и Грубишног Поља Аутентична свједочанства о геноциду – Списак жртава 26/27. априла 1941. – Списак јасеновачких жртава 1941-1945. са ширег подручја Грубишног Поља – Исељавање Срба у међуратном периоду – Разговор с књигом „Вила билогорска’ – Фотодокументација ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ! Прво издање књиге је распродано. Књига је доступна у формату Ацробат ПДФ: Милан Басташић: Билогора и Грубишно Поље 1941-1991. Билогора и Грубишно Поље 1941-1991. – садржај Увод Историјски контекст и његов утицај на уже географско подручје Догађања пред први и други свјетски рат Преглед догађања на простору источне Билогоре 1941. и

ЗАДУЖБИНА: Изашла је нова књига Ранка Раделића у којој је представљен потпуни преглед српских презимена на Билогори

Билогорски презименик као докуменат о отетом завичају Билогорски презименик аутора Ранка Раделића шеста је по реду књига у Библиотеци Задужбина Завичајног удружења Билогора и по много чему јединствена. Она представља први, у највећој мјери потпуни преглед српских презимена вијековима присутних на некој компактној историјској и географској цјелини. Источна Билогора покрива око 700 км2 и шездесетак насеља која су се до 1991. године налазила у четири општине: Вировитици, Грубишном Пољу, Ђурђевцу и Бјеловару. По првом службеном попису становништа у Хабзбуршкој монархији 1857, Срби овдје имају апсолутну већину која се постепено топи масовним и планским досељавањем сиромашнијег слоја становништва из залеђа по укидању кметства 1948. и Војне крајине 1871. Танку већину од

Билогорски презименик 1322 српска и православна презимена источне Билогоре

Билогорски презименик, шеста по реду књига у Библиотеци „Задужбина“ Завичајног удружења „Билогора“ штампана је на 472 странице у А5 формату. Садржи податке о 1322 српска и православна презимена источне Билогоре евидентирана у периоду од 1552. до 2017. године, те о њиховој бројности и распрострањености у појединим насељима. У оквиру презименика је и 20 чланака о знаменитим Билогорцима. Презименик је допуњен бројним статистичким прегледима и картама, као и 10 опсежнијих прилога везаних за презимена. Опрема књиге садржи 10 фотографија у боји, 36 ц/б фотографија, 8 графичких приказа, 19 карата и 23 табеле са нумеричким подацима.

У Дервенти ће у уторак, 13. фебруара, бити приказан документарни филм "Небо над Бјеловаром" аутора Недељка Лајшића, посвећен народном хероју Милану Тепићу и војнику Стојадину Мирковићу који су погинули 1991. године у Бјеловару, спречавајући хрватске снаге да преузму војно складиште касарне ЈНА.

У уторак пројекција филма “Небо над Бјеловаром”

У Дервенти ће у уторак, 13. фебруара, бити приказан документарни филм “Небо над Бјеловаром” аутора Недељка Лајшића, посвећен народном хероју Милану Тепићу и војнику Стојадину Мирковићу који су погинули 1991. године у Бјеловару, спречавајући хрватске снаге да преузму војно складиште касарне ЈНА. Мајор Тепић и војник Мирковић погинули су 29. септембра у бјеловарској касарни на Беденику, током херојског чина дизања у ваздух војног складишта и спречавања непријатеља да дође до наоружања. Мирковић је тада одбио Тепићево наређење да се повуче са осталим војницима од главног објекта. Мајор Тепић постхумно је одликован Орденом народног хероја Југославије и проглашен за народног хероја. Пројекција филма биће одржана у Центру за културу Дервента са

Приказан документарни филм о херојству мајора Тепића

У Дому културе у Козарској Дубици приказан је документарни филм “Небо над Бјеловаром” аутора Недељка Лајшића, посвећен народном хероју Милану Tепићу и војнику Стојадину Мирковићу који су погинули у Бјеловару у септембру 1991. године. Аутор филма Недељко Лајшић рекао је да је тај филм наш дуг према хероју Милану Tепићу који ће свједочити о његовом дјелу. “У овом документарном филму смо показали не само херојски чин који је мајор Tепић урадио него и какав је он човјек био. А то је био добар човјек, који је одржао своју ријеч да ће бранити своју земљу. Херојски је погинуо, али је показао генерацијама које долазе како се воли и брани отаџбина”, рекао

За преживљено стријељање добио 20.000 кн, држави мора платити 35.000

Полиција га је 1991. одвела из стана под сумњом да је снајпериста и с војницима је одведен у шуму Чесма гдје је на њих испаљено више метака Република Хрватска Сави К. (70) мора исплатити 20.000 куна, првостепена је пресуда Општинског суда у спору који су Саво К. и његова мајка (која је преминула 2013.) покренули у октобру 2005, а везан је уз ратна догађања у Бјеловару 1991. Одбијен је као неоснован Савин захтјев за накнаду нематеријалне и материјалне штете од око пола милиона куна, као и захтјев за плаћање ренте од 686 куна мјесечно. Одбачен је и захтјев његове мајке која је затражила 350.000 куна за претрпљене душевне боли због тешког синова инвалидитета. Саво К.,

Нaшe стрaдaњe oстaлo je нeпoзнaтo

‘Нoвoсти’ с пoврaтницимa у сeлимa зaпaднe Слaвoниje: ‘Mи jaкo дoбрo знaмo крoз штa смo прoшли. Aли кoгa тo сaдa зaнимa?’ кaжe Joвaн Joвaнoвић из Гoрњe Пиштaнe. Уистину, дoгaђajи у jeсeн и зиму 1991. нa пoдручjу зaпaднe Слaвoниje, укључуjући eвaкуaциjу 26 пoмнo пoписaних сeлa пoднo Пaпукa и Псуњa извршeну пo нaрeдби Kризнoг штaбa Пoжeгe, извaн су фoкусa хрвaтскe jaвнoсти У мнoштву нeсрeћa, људских пaтњи и губитaкa штo их je дoниo рaт у Хрвaтскoj jaвнoсти су oстaлa углaвнoм нeпoзнaтa стрaдaњa из oктoбрa 1991. и првa избjeгличкa кoлoнa сa прoстoрa бившe Jугoслaвиje, кojу je чинилo српскo стaнoвништвo Билoгoрe и нa кojу су сe, нaкoн сaмo нeкoликo дaнa, нaдoвeзaлe избjeгличкe кoлoнe Србa из зaпaднe

Сjeћaњe нa eгзoдус Србa зaпaднe Слaвoниje

Вeћ 30. oктoбрa 1991. гoдинe Срби Билoгoрe су били присиљeни дa нaпустe Tурчeвић Пoљe и oкoлнa сeлa. Сeћaмo сe нaдрeaлних сликa кaдa су Пaпук прeлaзили зajeднo сa свojoм стoкoм и oдлaзили кa Бoсни, рeкao je Mлaдeн Kулић нa кoмeмoрaциjи зa жртвe зaпaднoслaвoнских сeлa Кoд рaтoм oштeћeнe црквe Свeтoг Гeoргиja у Слaтинскoм Дрeнoвцу 15. дeцeмбрa oдржaнa je кoмeмoрaциja у знaк сjeћaњa нa стрaдaњa Србa зaпaднe Слaвoниje и Билoгoрe уjeсeн 1991. гoдинe, кaдa je с пoдручja Вoћинa, Пoдрaвскe Слaтинe, Грубишнoг Пoљa, Сирaчa, Ђулoвцa, Дaрувaрa, Пoжeгe, из укупнo 180-aк сeлa, присилнo прoтjeрaнo oкo 51.000 цивилa српскe нaциoнaлнoсти. Прeд oкo 50 oкупљeних пaрaстoс зa жртвe служили су свeштeници Joвaн Шaулић и Дрaгaн Гaћeшa. Пo риjeчимa Mлaдeнa Kулићa, прeдсjeдникa oргaнизaциoнoг

” К О Л О Н А “

Било је то давне деведесетпрве 13. децембар и зима стеже а српска колона низ цијели Папук са узнемиреним народом се растеже. Сви иду некуд у непознато и ко зна куда и до када, натоварени понеким стварима а у души им немир влада. Напустили огњишта своја наредио је тамо неко, ал` куда и до када нико им није рек`о. Аута, трактори и камиони пролазе кроз беспућа Папука, неки се преврћу а неки стају ни на половини, непознатог пута. Стравичан призор, рек`о би неко кад би погледао све са стране, ал` је наредба таква била да не смије нико да остане. Ја нисам била у тој колони ал` су родитељи мој били,

"Небо над Бјеловаром" Фото: РТРС

Промоција документарног филма “Небо над Бјеловаром” у Београду

Пројекција документарног филма “Небо над Бјеловаром” аутора Недељка Лајшића биће одржана на Војној академији у Београду, данас од 16 часова. Овај документарни филм до сада је приказан у десет градова Републике Српске и Србије. За пројекцију филма “Небо над Бјеловаром” влада велика заинтересовамост публике, чему свједочи чињеница да су у појединим градовима одржане и по двије пројекције. “Небо над Бјеловаром” је филм о мајору Милану Тепићу и Стојадину Мирковићу који су на херојски начин прије готово три деценије погинули у Бјеловару бранећи војничку част и заклетву. Мајор Тепић из Комленца у Козарској Дубици погинуо је 29. септембра 1991. године у бјеловарској касарни на Беденику након што је дигао у ваздух

"Небо над Бјеловаром"Фото: РТРС

Приказан документарни филм “Небо над Бјеловаром”

У биоскопу “Доли Бел” у Андрићграду вечерас је приказан документарни филм “Небо над Бјеловаром” Недељка Лајшића који говори о херојском чину мајора ЈНА Милана Тепића и војника Стојадина Мирковића, који су погинули у Бјеловару у септембру 1991. године. Аутор филма Недељко Лајшић рекао је да су овим филмом покушали да сачувају сјећање на хероја Милана Тепића. “То је прича о патриотизму, о љубави према својој земљи”, додао је Лајшић. Према његовим ријечима, мајор Тепић је један од ријетких који је одржао дату ријеч до краја, те је жртвујући свој живот показао како се воли и искрено брани своја земља. Лајшић је напоменуо да идеја о филму траје десетак година, а

У петак промоција филма “Небо над Бјеловаром”

Општинска Борачка организација организоваће у Броду у петак, 24. новембра промоцију документарног филма “Небо над Бјеловаром”, аутора Недељка Лајшића, који је посвећен народном хероју мајору Милану Тепићу и војнику Стојадину Мирковићу, који су погинули у том граду у септембру 1991. године. Промоција филма биће одражана у Средњошколском центру “Никола Tесла” с почетком у 18.00 часова. Мајор Југословенске народне армије Милан Тепић из Комленца у Козарској Дубици погинуо је 29. септембра 1991. године у бјеловарској касарни на Беденику, након што је дигао у ваздух војно складиште и себе, не желећи да препусти непријатељу оружје којим би убијао његове војнике. Са мајором Тепићем погинуо је и војник Стојадин Мирковић, који је одбио

Са парастоса за пострадале, 29. октобра 2011. у цркви св. Марка у Београду

Жртве источне Билогоре од 1991. до 1997. године

Под источном Билогором чиjе су жртве предмет овог истраживања подразумиjевамо про-стор са површином од око 700 км2 смjештен на сjеверозападу данашње Републике Хрватске и ограничен на западу насељима православне парохиjе Северин, на сjеверу селима парохиjе Мала Трешњевица, на jугу Великим Зденцима, док jе његова источна граница село Јасенаш, односно линиjа на коjоj строго географски гледано престаjе Билогора – превоj дуж коjег се пружаjу пут и пруга Бастаjи – Сухопоље.   Оваj списак погинулих бораца и у терору страдалих цивила у току оружаних деjстава 1991. године те приjе и послиjе њих у периоду од 1991. до 1997. односи се на жртве чиjи су егзеку-тори хрватске паравоjне формациjе, као и терористичке групе

Парастос у цркви Светог Марка у Београду

Служен парастос страдалим Србима у Грубишном Пољу и Билогори

Страдалим Србима у Грубишном Пољу и источној Билогори од 1991. до 1997. године, данас је у Цркви Светог Марка у Београду служен парастос. Парастосу, који је организовало Завичајно удружење “Билогора”, присуствовали су породице жртава, предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта, те представници више избјегличких и завичајних удружења, јавили су београдски медији. Према до сада утврђеним подацима, на подручју источне Билогоре од 1991. до 1997. године живот је изгубило 65 особа, већином српске националности и оних који су били у родбинским везама са српским породицама. Од укупног броја страдалих, 39 је цивила, од којих је 17 убијено прије злочиначке акције “Откос-10”, током кампање застрашивања и злостављања, те 24 припадника Територијалне

Парастос за за страдале и погинуле Билогорце 05. новембра у Београду

У недељу, 05. новембра 2017. у Храму св. апостола у евангелисте Марка у Београду, са почетком у 11 часова, служиће се парастос за страдале цивиле и погинуле борце у грађанском рату у Хрватској 1991-1995, поријеклом из Билогоре. Парастос са саслужењем протојереја-ставрофора Трајана Којића организује Завичајно удружење „Билогора“ из Београда.   Извор: Ранко Раделић, Билогора.рс Везане вијести: Хрватска акција Откос – тријумф усташтва и фажизма! Бесjеда проф. Станише Лалића на парастосу Србима, побиjеним у хрватскоj акциjи „Откос“ 29.10.2011. – БЕОГРАД – СЛУЖЕН ПАРАСТОС СРПСКИМ ЖРТВАМА У ХРВАТСКОЈ АКЦИЈИ „ОТКОС“ СЛУЖЕН ПАРАСТОС СРПСКИМ ЖРТВАМА У ХРВАТСКОЈ АКЦИЈИ „ОТКОС“ ПУТ ИЗ ПАКЛА

Српска насеља нападнута 31. октобра 1991

Кад су косили у Билогори

Према српским изворима, поменута хрватска операциjа започела jе последњег дана октобра те 1991. нападом на ТО Грубишно Поље, а имала jе ПРЕ неки дан из Завичаjног удружења “Билогора” стигло ми jе обавештење да се 31. октобра у Цркви Светог Марка у Београду одржава парастос жртвама хрватске операциjе познате под кодним називом “Откос-10”. Уз обавештење приложен jе детаљан попис и опис страдања свих жртава рата и пората деведесетих на подручjу источне Билогоре, смештеног на северозападу Хрватске у троуглу између Бjеловара, Дарувара и Вировитице. На том попису налази се 66 особа, већином српске националности и оних коjи су били у родбинским везама са српским породицама. Међу жртвама jе 41 цивил, од коjих

26 година од злочиначке операције “Откос” хрватске паравојске, у којој су убијани и протеривани Срби из Западне Славоније

Данас се навршава 26 година од злочиначке акције „Откос“ хрватске паравојске у којој су чињени масовни злочини над српским цивилима на простору Западне Славоније. За све злочине осуђен је само један Хрват – Вељко Марић, који је недавно из Србије пребачен на одлслужење казне у Хрвтаску. Од 16. августа 1991. у Западној Славонији крећу незаконита хапшења, затварања, киднаповања, мучења Срба, углавном цивила од стране хрватских паравојних јединица. Међу њима нестали су следећи Срби: Спасо Милошевић (полицајац на боловању), Кекеровић Млађен, Дмитар Станић, Драган Мачак и др. Сви они су киднаповани док су ишли на посао. Једино је пуштен Кекеровић Млађен јер је имао познанство са начелником СУП-а Бјеловар, Стојаном Густином.

kalendar-genocida.jpg

Годишњица страдања Срба из источне Билогоре

Нападом на ТО Грубишно поље 31. октобра 1991. године, започела jе акциjа хрватске воjске под називом „Откос – 10“. Циљ jе био ликвидирати и протjерати Србе са подручjа источне Билогоре. Малоброjне снаге ТО Грубишно поље нису успjеле зауставити напад хрватских боjовника, па jе народ поучен искуством из Другог свjетског рата кренуо у повлачење ка Босни. Комплетно становништво из 23 села и jедан броj житеља из jош 15 села напустило jе то подручjе. У колони jе било око 4 000 људи са преко 600 различитик возила. Послиjе повлачења Срба из источне Билогоре услиjедила су убиства преосталих Срба, паљење, пљачкање и минирање српске имовине. Уништене су и две дрвене православне цркве билогорског

Одгођено приказивање филма “Небо над Бјеловаром”

Пројекција документарног филма “Небо над Бјеловаром” у Козарској Дубици, која је била заказана за вечерас, одгођена је због техничких проблема, саопштили су организатори. Филм, посвећен народном хероју Милану Tепићу и војнику Стојадину Мирковићу који су погинули у септембру 1991. године у Бјеловару, аутора Недељка Лајшића, требало је буде приказан вечерас у 20.00 часова у Дому културе. Филм је први пут приказан крајем прошлог мјесеца у Дому војске Србије у Београду, а премијери је претходило откривање споменика мајору Милану Tепићу у београдском насељу Дедиње. Недавно га је погледала и публика у Приједору. Извор: СРНА Везане вијести: Филм „Небо над Бјеловаром“ показује како се искрено воли … Пројекција филма о херојству мајора

Пројекција филма о херојству мајора Тепића

У Новом Граду вечерас је приказан документарни филм “Небо над Бјеловаром” аутора Недељка Лајшића који говори о херојском чину мајора ЈНА Милана Tепића и војника Стојадина Мирковића, који су погинули у Бјеловару септембра 1991. године. Мајор Tепић из Комленца у Козарској Дубици погинуо је 29. септембра 1991. године у бјеловарској касарни на Беденику, након што је дигао у ваздух војно складиште и себе, не желећи да препусти непријатељу оружје којим би убијао његове војнике. Са њим је погинуо и војник Стојадин Мирковић, који је одбио Tепићево наређење да се повуче са осталим војницима од главног објекта. Лајшић каже да је припрема за реализацију филма трајала више од пет година, а

Данас пројекција филма “Небо над Бјеловаром”

Данас ће у Новом Граду бити приказан документарни филм Недељка Лајшића “Небо над Бјеловаром”, који говори о херојском чину мајора ЈНА Милана Тепића и војника Стојадина Мирковића, који су погинули у Бјеловару септембра 1991. године. Лајшић каже да није било једноставно ову несвакидашњу причу о погибији мајора Тепића 29. септембра 1991. године након што је дигао у ваздух војно сладиште, које није желио оставити непријатељу и војнику Мирковићу, који је одбио наређење да се повуче из објекта и сам погинуо, уоквирити у један документарни филм. “Ово је безвременско дјело које нашој и будућим генерацијама показује како се брани отаџбина и колико се воли своја земља. Урадити тако нешто и остати

velika-gospa-hram.jpg

Велика Госпа нестала у пламену

Прошло  је 26 године како је у ноћи између 23 и 24 октобра 1991. године изгорела црква Успења Пресвете Богородице  у Доњој Рашеници, у народу познатија  као Велика Госпа. Недалеко од Грубишног Поља на брду између Рашенице и Ивановог села, поред гробља  стајала је црква која је саграђена 1709. године  и по предању је саградио капетан Радојчић.  Била је једна од четири  дрвене цркве које су преживеле 1941. годину, али не и 1991. Непозната  рука запалила је храм који је изгорео до темеља  иако је  био споменик нулте категорије и под заштитом Унеска. Црква Успења Пресвете Богородице,  иако  скромних димензија (15 х 9,30 м) била је највећа по величини међу

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала