arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Промовисан “Лексикон Срба Баније” аутора Бранка Крњаића

У организацији “Завичајног удружења Банијаца, потомака и пријатеља Баније” јуче је у Великој сали градске Општине Нови Београд одржана промоција књиге “Лексикон Срба Баније” аутора Бранка Крњаића. У питању је свеобухвтано дјело којим су, на најприкладнији и најпрегледнији начин, сажетим садржајем и јасним стилом дати најважнији подаци о личностима које су својим радом, дјелима и самим животом оставили трајан, памћења вриједан траг и задужили покољења Банијаца. Лексикон на преко 500 страна обухвата податке више од 1000 Банијаца који су значајни за културу, умјетност, науку, спорт, религију, привреду итд. Многобројне присутне, у име Завичајног удружења Банијаца, потомака и пријатеља Баније, поздравио је модератор промоције, књижевник Милош Бајић. – И поред неимаштине,

ГОДИШЊИЦА ТЕШКОГ ЗЛОЧИНА НАД ЦАПРАШКИМ СРБИМА

Један од најтежих злочина над Србима на подручју општине Сисак у рату деведесетих година догодио се на данашњи дан 1991. године, када су хрватске јединице у раним јутарњим часовима у транспортерима са ознакама ЈНА протутњале кроз седам цапрашких српских села и насумице пуцајући на локално становништво убиле 15 цивила, а више десетина ранили. У њиховом крвавом походу зауставили су их мјештани Брђана, који су се, чувши пуцњаву кроз друга села, на брзину организовали и поставили успјешну засједу, саопштио је данас Документационо-информациони центар “Веритас”. Најмлађа међу убијенима Жељка Боиновић /23/, по занимању текстилна радница, устријељена је кроз прозор у кући свог дједа Милоша Вранешевића у Tрњанима. Сви убијени, осим Жељке, били

Идентификовано 11 српских жртава страдалих од 1991. до 1995. у Хрватској

Према подацима Комисије, кроз овај процес у периоду од 2001. до 2019. године, из регистрованих, масовних гробница и појединачних гробних места ексхумирани су посмртни остаци преко 1400 жртава српске националности страдалих у оружаним сукобима на територији Републике Хрватске, а посмртни остаци преко 980 идентификованих жртава су предати породицама ради сахране. Илустрација / Фото: АП / Новости У Заводу за судску медицину и криминалистику Медицинског факултета у Загребу обављена је идентификација посмртних остатака 11 жртава српске националности. Уз присуство чланова породица обављена је идентификација посмртних остатака жртава страдалих током оружаних сукоба на простору бивше Југославије, у периоду од 1991. до 1995. године, на подручју Републике Хрватске, саопштила је Комисија за нестала

Служен парастос за 12 бањалучких беба

На Новом гробљу у Бањалуци данас је служен парастос и положено цвијеће поводом обиљежавања 27 година од страдања 12 беба у Клиничком центру због недостатка кисеоника, који није могао бити допремљен овој здравственој установи копном због ратних дјестава, а ни ваздушним путем јер је на снази била забрана Савјета безбједности УН за летове изнад БиХ. Парастосу, који су служили свештеници Епархије бањалучке, присуствовали су и цвијеће на гробницу 12 бањалучких беба положили изасланик предсједника Републике Српске Миладин Драгичевић, министар породице, омладине и спорта Соња Давидовић, те посланици у Народној скупштини Давор Шешић и Срђан Мазалица. Парастосу су присуствовали и чланови Републичке и Градске организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих

Jeднoстрaнa идeнтификaциja

Хрватско Mинистaрствo брaнитeљa нa чeлу с министрoм Toмoм Meдвeдoм и њeгoвим пoмoћникoм Стjeпaнoм Сучићeм oкрeћe нoву стрaницу у пoступцимa идeнтификaциja oсoбa стрaдaлих у рaту 1990-их с пoрaжeнe, српскe стрaнe.  Пише: Паулина Арбутина Дoкaзaнo je тo нa идeнтификaциjи 5. фeбруaрa, кaдa je нa зaгрeбaчкoj Шaлaти идeнтификовано шeст oсoбa. To сe, мeђутим, дoгoдилo бeз присуствa члaнoвa Koмисиje зa нeстaлe oсoбe Рeпубликe Србиje кoja je вишe oд дeсeт гoдинa пoзивaнa нa прoцeсe у кojимa сe знaлo или прeтпoстaвљaлo дa су жртвe српскe нaциoнaлнoсти. Збoг прeкидa дoсaдaшњe прaксe зaинтeрeсирaни диo jaвнoсти oстao je бeз инфoрмaциje o идeнтитeту идeнтифицирaних кao и бeз пoдaтaкa с кojих су тoчнo лoкaлитeтa жртвe eксхумирaнe, штo je зa рaсвjeтљaвaњe рaтних дoгaђaja 1990-их итeкaкo битнo.

Позната имена идентификованих у Загребу

У Заводу за судску медицину и криминалистику у Загребу у уторак су идентификовани посмртни остаци шест особа које су ексхумиране на асанацијским гробљима на подручју Сисачко- мославачке и Задарске жупаније. И док Министарство бранитеља Хрватске које је саопштило ову информацију није открило ни њихова имена, ни националност, “Веритас” открива да је реч о Србима убијеним током или након акције “Олуја”. – Успели смо да сазнамо за имена четворице од шесторице идентификованих. Међу њима су Драгомир Обрада Чотра, душевни болесник који је убијен крајем августа 1995. године у селу Бјелина, опшина Бенковац, а чији посмртни остаци су ексхумирани у новембру 2016. из масовне гробнице на Градском гробљу у Задру. Тако је

svetozar_livada.jpg

Затирање Срба у Хрватској (8): Прогон православља са Баније

Некада позната као Бановина или Банска Хрватска, Банија је увек имала уравнотежен национални састав становништва, у коме су две националне групе, хрватска и српска, све до 1991. биле готово подједнако заступљене. Светозар Ливада, аутор озбиљне студије која анализира статистичке податке у периоду од чак 130 година, наводи да је регија Банија, као део Војне крајине, попут Лике и Кордуна, прошла кроз све невоље и недаће граничарског краја, па мање-више све што је речено за те регије вреди и за Банију: успорени раст становништва, велики људски губици, тешки и мукотрпни животни услови целокупног становништва, стално досељавање нових породица као основа за регрутацију новака потребних за одбрану “предзиђа хришћанства”, као и тешко

Ексхумација жртава

У ЗАГРЕБУ ИДЕНТИФИКОВАНИ ПОСМРТНИ ОСТАЦИ ДЕВЕТОРО СРБА

У Загребу су идентификовани посмртни остаци девет лица српске националности, страдалих на подручју сјеверне Далмације, Лике, Баније и западне Славоније у 1991. години и 1995. године, саопштено је данас из Документационо-информационог центра “Веритас”. У Заводу за судску медицину и криминалистику Медицинског факултета у Загребу идентификовани су Милан Илије Гњатовић, који је рођен 1920. године, из Билишана код Обровца, Пејо Стојана Шевер, рођен 1956. године из Бунића, општина Кореница и Љубица Ђуре Кнежевић, рођена 1923. године, из Парчића крај Бенковца. Наводи се и да су идентификовани посмртни остаци Петра Стевана Генераловића, рођеног 1956. године, из Житнића крај Дрниша, Миле Остоје Љиљак, рођене 1959. године из Великог Обљаја код Глине и Николе

Вељко Остојић: Сива птица

У сновима јавља ми се често моје родно мјесто , сада ми и косе сиједе често недостаје ми моје родно мијесто , ко отјера сиву птицу са шамарице у равницу мјесто моје спомињем те често , гдје пшеница је ницала , а шљиве су се купиле , гдје ракија се пекла врућа , гдје је остала моја кућа туђе сунце ме сада мије , а родом сам са баније деведесет пету не спомињем лако због ње би цјелу ноћ плако године су многе прошле , а од уне до дрине остало је пуно празнине , туђина ме штипа за груди , а срце хоће да полуди остао ми је страх

Сјећање на Сњежану (12) и Невенку Црнобрњу из Равних Котара

У четвртак 13. децембра навршава се 25 година од стравичног убиства девојчице Сњежане и њене мајке Невенке Црнобрње у селу Доња Јагодња.  Током акције “Масленица” 1993. коју је спровео државни врх Републике Хрватске убијено је 348 Срба – цивила и заробљених бораца, међу којима 38 жена и петоро деце. У овом етничком чишћењу су страдала следећа српска села: Ислам Грчки, Кашић, Смоковић, Горња и Доња Јагодња и национално мешовита села: Мурвица, Црно, Земуник, Пољица, Ислам Латински,. Срби из тих споменутих села су прогнани, мучени, клани или одведени у хрватске логоре (сплитска Лора, шибенске Кулине и др.) одакле се мало ко вратио жив. Тог 13. децембра 1993. хрватски војници су на

Крај у ком’ куће умиру

Стоје саме, избраздане и смежуране временом. Празни погледи полупаних окана и крезуба искешена врата.  Тишина их трњем облачи. Из сломљене кичме кровова болна ребра стрше, црна од година, вјетрова, сунца, киша… Давно је замукао дјечји плач, кикот дјевојака, топот ногу… Одавно се нити лавеж не чује, ни јутарњи усклик пијетла, нема звекета ланца на колима. Давно је замрло њиштање коња и брундање трактора. Угасла огњишта. Натрухе сјећања шапћу кроз снове димњака. Дани и ноћи испуњени пепелом заборава. Само роса плаче над њима. Извор: Банија онлине Везане вијести: Пуста земља Банија.. Лушчани на Банији– Волимо и чувајмо наше обичаје

Вељко Остојић: Пјесма слободе

Запјевала стара птица Над Банијским напуштен кућама Чека да јој се неко јави, А само вјетар у даљини хуче Врати се банијски вуче Врати се на Банију роде Да запјевамо пјесму слободе Живот ми низ бунаре клизи Хладноћа ми улази под кости Шта урадише нека им бог опрости Невоља ме на пут нагна Тражим стазе својих предака Даљина ме у срце погађа Врати се пјесмо моја стара Из даљине старица проговара Пушта ми кућа оста сине Далеко си од своје домовине Промичу нам године и дани Није исто ко и лани Остарих ти далеко у туђини Закићен само мојим пјесмама Из душе пјесму пишем Да сам Банију волео највише… Извор:

Сјећање на жртве у Новој Криваји

НОВА КРИВАЈА – У Новој Криваји, селу општине Ђуловац у Бјеловарско -билогорској жупанија данас је одржан парастос и комеморација за невино страдале српске цивиле овога краја. Прије 76 година, на данашњи дан усташе су 28-еро махом жена, старчади и дјеце свирепо убили и бацали у бунар који је остао заједничка гробница за ове новомученике.  Организатор комеморације је Вијеће српске националне мањине на челу са предсједником Миланом Радаковићем уз потпуну логистичку помоћ опћине Ђуловац, јавља инфо служба “СДСС-а”. Делегације ВСНМ Ђуловац, опћине Ђуловац, ВСНМ Бјеловарско-билогорске жупаније положиле су вијенце на споменик. Присутнима се обратио начелник опћине Ђуловац Драго Ходак, те предсједник ВСНМ ББЖ и потпредсједник Српског народног вијећа Дарко Карановић. Парастос су предводили

Вељко Остојић: Добри мој земљаче

Остало је моје село поред Двора чекају да сване рујна зора моје се срце промјенило није, још стоји на крову Баније У јесен се враћам кући мислим и срце ће ми пући све од Двора па до Дрине остадоше душе наше домовине Прекрстим се некад и свијећу запалим за све оне што су у Крајини пали , за све оне тиће наше обилиће И када ми срце плаче питам се тада гдје си сада моје земљаче , борили си као вуци , а завршили у бањалуци Чекала ме мајка испред кућнога прага да дођем са далеког пута на који ме повела гуја љута , ој банијо одњели те вуци нестадоше

Изградимо храм Светог Спиридона Чудотворца у Петрињи

ПЕТРИЊА – Град Петриња се налази у срцу Баније (Хрватска) и саставни је дио Православне Епархије горњокарловачке.  Од изградње првог храма Св. Спиридона Чудотворца 1785. године, Петриња представља духовно и административно сједиште петрињске парохије која се простире на подручју 4 општине (Петриња, Сисак, Суња, Мајур), што чини круг од 160 километара. И поред чињенице да парохији припада 55 градских и сеоских насељених мјеста, град Петриња од 1991. године представља једно од ријетких парохијских сједишта на подручју Епархије горњокарловачке који нема свој филијални храм. Будући да је исте године храм до темеља разорен сва богослужења се скоро већ три деценије обављају у дневној соби парохијског дома која до данас врши функцију богослужбеног 

Дрвену цркву преместили јер има прејако звоно

ГЛИНА –  На Банији и Кордуну било је до Другог светског рата двадесетак дрвених цркава Српске православне цркве. Све су биле изузетни примерци аутохтоног градитељства, од материјала са овог подручја, некад богатог шумом, и углавном су све грађене у 18. веку. Биле су прави бисери архитектуре, настале ручном обрадом, умећем вештих тесара преношеним с колена на колено. Што у оном, што у последњем рату, деведесетих прошлог века, нестале су, порушене или запаљене све, изузев две. Стицајем околности опстале су црква у Доњем Селишту, данас стављена под заштиту државе Хрватске, и полудрвени храм посвећен Васкрсењу Господњем у Мајским Пољанама. Оба светилишта налазе се у близини Глине. У глинској општини, у селу Бузета,

„Српска латиница” у каталозима наших библиотека

Песничка збирка „Са друге стране штреке” Јагоде Кљаић из Глине, писана оним језиком којим говоре последњи Срби по Банији и Кордуну, штампана је у Младеновцу, латиницом, и у Народној библиотеци Србије „ципована” као књига писана хрватским језиком. У истој библиотеци уз свa дела Бранка Ћопића стоји одредница босански језик. Поменуте књиге, нажалост, нису једине које су „крштене” као хрватске или босанске, и то није случај само са НБС. Тако, у Народној и универзитетској библиотеци Републике Српске по само њима знаном критеријуму одредницу хрватски језик носи чак девет књига Моме Капора, „Моји проналасци” Николе Тесле, као и књиге српских аутора „Ријечи које нису заклане – Свједочанства преживјелих заточеника логора Јасеновац” и

Прича о баки Ђули

ГЛИНА – Након што је у емисији “Недјељом у 2” Хрватске радио-телевизије емитован прилог о старима и немоћнима из околине Глине, који живе у скоро немогућим условима, на Фацебооку је основана страница “Људи за људе” чији је главни циљ организовати и помоћи тим и свим другим људима који живе у лошим условима. Помоћ пристиже са свих страна, а прве количине су већ испоручене. Своје утиске подијелио је на свом Фацебоок профилу и Саша Павлић из Ријеке који је учествовао у спровођењу посљедње акције: “Све је почело са Мајиним прилогом у Ну2 о становницима Баније, причу о Мићи и баки Љуби, људи су то видјели, организирали се скупили помоћ и пакети су почели стизати у Глину, дио

Навршило се 27 година од убиства екипе РТС-а из Шабца на Банији

На данашњи дан прије 27 година на Банији су из засједе убијена четири радника Дописништва РТС-с из Шапца, а за тај злочин до данас нико није одговарао. Убијени су новинари Зоран Амиџић, Дејан Милићевић, Бора Петровић и Сретан Илић. У знак сјећања на погинуле који су били и остали узор у професији и на тадашњем ратишту само радили свој посао, испред медијске зграде “Глас Подриња”, постављен је споменик који је Шапцу поклонио Слободан Павловић, инвеститор из Републике Српске, преноси РТС. Помен страдалим новинарима биће одржан данас у 10.00 часова у Кварту сјећања у улици која од априла ове године носи њихово име. Извор:Срна Везане вијести: 23 године од убиства шабачких

У Шапцу споменик за трагично настрадале новинаре РТС-а на Банији

Шабац- једна од усвојених тачка на сједници Скупштине града Шапца одржаној у петак, односила се на одлуку постављања споменика новинарима шабачког дописништва РТС-а и радио Шапца, погинулим на радном задатку, 9. октобра 1991. године на Банији. Овај предлог, одборници су усвојили једногласно.  Од љетос и једна улица у Шапцу носи назив “Амиџа, Бора, Дејан и Сретан” – по колегама који су 9. октобра 1991. године трагично настрадали на Банијском ратишту. Извор: Банија онлине Везане вијести: 23 године од убиства шабачких новинара на Банији Данас 26 година од убиства

Евица Рашић и Жарко Вујаклија

Сјена негдашњег живота

Велики Шушњар живио jе пуним животом и дисао пуним плућима. Село jе броjало више од педесет нумера, у сваком домаћинству наjмање шест – седам чланова Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 27. октобра 2015.године. Нема тог повратника коjи, када се одлучио вратити на родно огњиште, ниjе осjећао страх и зебњу. Но како би нетом након повратка дани пролазили, зебња и страхови врло брзо би заувиjек нестаjали, замиjењени бригом и свакодневном борбом за опстанак, обновом куће, остваривањем социjалних и других права. Тек риjетки, негдjе дубоко у срцу, jош увиjек осjећаjу зебњу коjа тиња и никако да се угаси, премда jе кров над главом сигуран, глади нема, примања су

Генерал-потпуковник Миле Новаковић (1950-2015)

Ко је и какав био генерал Миле Новаковић (1950-2015)

Да му срце изненада ниjе отказало послушност, генерал потпуковник Миле Новаковић (1950-2015) и даље би у своjоj кући поред Дунава дочекивао разни свиjет – од воjника, дипломата, политичара и новинара до истражитеља ратних злочина, адвоката, безбедњака и других знатижељника коjи су га походили у потрази за обjашњењем или охрабрењем. (Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 27. септембар  2016. године.) Са каквом намjером га jе посjетио Јирген Колд, актер данског документарца „Масакр у Двору“, филма о бруталном убиству деветоро менталних болесника и инвалида 8. августа 1995. године? Злочин jе извршен за вриjеме „Олуjе“ пред очима мировњака из Данске коjи га нису сприjечили jер за

27 година од убиства Цапрашких Срба

Данас се навршава 27 година од убиства 15 и рањавања више десетина српских цивила у цапрашким селима на подручју Сиска, за које нико није кривично одговарао, саопштено је из Документационо-информационог центра “Веритас”. Из “Веритаса” подсјећају да су 22. августа 1991. године у раним јутарњим часовима, припадници МУП-а и зенги у транспортерима са ознакама ЈНА протутњали кроз српска села Блињски Кут, Кињачка, Брђане, Чакале, Блињска Греда, Бестрма и Трњани насумице пуцајући на локално становништво, а да су их у њиховом крвавом походу зауставили мјештани села Брђани, који су се, чувши пуцњаву кроз друга села, на брзину организовали и поставили успјешну засједу. Након што је убијено 15 српских цивила, Срби из цапрашких

Седиште Хрватске-радио телевизије (архивска фотографија)

ХРТ мора да врати на посао новинара отпуштеног због филма о масакру у Двору

Хрватска-радио телевизија је, према одлуци суда, дужна да на посао врати новинара Сашу Косановића, који је пре две године добио отказ, а образложење је да је таква одлука донета незаконито. Новинар Саша Косановић је на Фејсбук профилу објавио да је добио правоснажну пресуду суда, на основу које ХРТ мора хитно да га врати на посао. “О расплету ове трагикомедије, покорно ћу јављати и даље”, написао је Косановић. Косановић је на ХРТ-у отказ добио због учествовања у филму “15 минута – Масакр у Двору”. Он је тада изјавио да је службено добио редован отказ зато што, како тумачи послодавац, није имао писану дозволу генералног директора ХРТ-а Горана Радмана за рад на филму у

Лука Шушак

Тривкановићи и мртви и нестали!

Загребачки адвокат Лука Шушак заступа породицу браће Тривкановић, Зорана и Берислава из Сиска који се у Хрватској истовремено воде као нестали и као жртве припадника Збора народне гарде, упутио је писмо председници Хрватске Колинди Грабар – Китаровић како би искористила свој ауторитет и убрзала поступак пред Врховним судом Хрватске да се овај правни апсурд оконча. “Тражимо од Вас да предузмете радње да Врховни суд РХ изведе ревизију што пре како би се решила дилема јесу ли Тривкановић Зоран и Берислав убијени или нестали. То зависи од тога да ли ће Република Хрватска одустати од тражења несталих особа Зорана и Берислава Тривкановића од Републике Србије”, стоји у писму председници Хрватске. Да

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала