Да је икако било могуће, Срб би промијенио име у Хрв. Као што је Српска Капела, постала Нова Капела. Као што је Банија постала Бановина. Али онда не би било „хрватског“ антифашизма. Као што га и нема. Милорад Пуповац је можда и гора и трагичнија фигура од Богића Богићевића. Међутим, српски медији и данас не само да преносе његове лажне србобрижне изјаве, већ га готово без изузетка зову да да изјаву, уколико се деси неко ново усташко дивљање. А то се често збива. Тако у свијести Срба ван Колиндине сфере мржње према чоколадицама, он постаје оно што није – борац за српска права. Стипе Месић је потврђени усташки апологета, који

Хрватска књижевница се на себи карактеристичан начин огласила поводом претварања злочинаца у хероје у Хрватској. Хрватска књижевница Ведрана Рудан је на свом блогу осула паљбу по начину на који је стваран идентитет хрватске нације, посебно се осврћући на злочине НДХ и на данашње ставове према усташтву.Блог колумнисткиње преносимо у целости: – Волела бих да негде постоји књижица, педесетак страница, мали смо народ, у којој би писало ко су Хрвати. За све оне који живе у овој земљи а ништа не знају о хрватима. Хрвати су бића која су се у својој историји увек најугодније осећала у моћној туђој гузици. Аустријској, талијанској, мађарској, немачкој, америчкој а посебно у ЕУ гузичетини. Бар