arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Којић: Насер Орић мора бити осуђен

Ратни командант муслиманских снага у Сребреници Насер Орић мора бити осуђен, јер има довољно доказа да је починио ратне злочине над Србима, изјавио је директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић. “Судско вијеће Суда БиХ имало је и у првом поступку довољно доказа да Орић буде осуђен. Сада је поновљени поступак фарса, јер се додатно саслушавају исти свједоци и понавља све што је речено у правосуђу БиХ”, рекао је Којић за “Вечерње новости”. Он је истакао да би Орић већ био осуђен да је било правде. Којић је истакао да је Судско вијеће већ једном направило фарсу у случају Орић и постоји могућност

Животна исповест генерала Диковића : О Косову, Милошевићу и Ђинђићу…

У првом интервјуу након одласка са позиције начелника Генералштаба Војске Србије, генерал Љубиша Диковић за Српски телеграф сумира своју каријеру, открива какве су биле улоге његових познатих савременика, говори о сукобима у БиХ, на Косову, НАТО агресији… Да ли је могао да се спречи рат на Косову? – Обично када посматрате ствари са дистанце, увек је закључак да се могао спречити. Говорим као војник, војска не одлучује о рату или миру. Војска не води државну политику, али јесте у функцији остваривања те државне политике ма каква она била. Тврдите да је Србија победила 1999, а НАТО изгубио. На чему базирате такав став? – Рат се у суштини губи капитулацијом или

Преминула Смиља Аврамов

Смиља Аврамов, познати стручњак за међународно право, преминула је јуче у 101. години у свом стану у Београду. Професорка је, како је саопштено из Удружења “Огањ”, била њихов дугогодишњи члан, а у фебруару је поводом њеног 100. рођендана уприличена свечана Академија на Правном факултету Универзитета у Београду. Смиља Аврамов је рођена 15. фебруара 1918. године у Пакрацу, гимназију је завршила у Сушаку 1936. а образовање у Бечу прекинуо је Други светски рат током кога је убијено 11 чланова њене породице у логору Јасеновац. Овај геноцид, који јој је десетковао породицу, оставиће неизбрисив траг и утицати на то да злочин геноцида постане једна од централних тема њеног научног опуса, а она

Жаљење што у Хрватској нема спремности за обрачун са усташтвом

 Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта поздравио је најаву министра унутрашњих послова Аустрије Херберта Кикла да ће се на попису забрањених симбола у тој земљи наћи и симболи хрватских нацифашиста – усташа и изразио жаљење што у самој Хрватској нема спремности да такве појаве законски санкционишу и што ЕУ на то ћути. Он је оцијенио да је позитивно што су за коришћење таквих симбола /у Аустрији/ предвиђене казне и то новчана у износу од 4.000 евра или затвор у трајању до годину дана, саопштено је из Савеза. “Нажалост, у Хрватској нема спремности да се донесу законске одредбе с циљем да се уведе казна затвора за промовисање и употребу нацистичких,

Служен парастос погинулим борцима Рафинерије нафте

Испред спомен-обиљежја у кругу Рафинерије нафте у Броду данас је служен парастос за 11 погинулих бораца у протеклом рату, радника Рафинерије и два радника бившег “Енергопетрола”. Парастос је служен у оквиру обиљежавања “Октобарских свечаности слободе” и 26 година од ослобођења Брода у одбрамбено-отаџбинском рату. Вијенце су положиле породице погинулих, делегације локалне заједнице, Борачке организације, радници Рафинерије нафте и представници политичких партија. Предсједник општинског Одбора ратних војних инвалида Бранкица Вудраг рекла је да нису заборављени они који су пали за слободу и одбрану Републике Српске. Предсједник Скупштине општинске Борачке организације Радослав Кокић рекао је да је српски народ страдао три пута у једном вијеку, а сваки пут на правој страни –

У суботу премијера “Колубарске битке”

Позориште Приједор ће у суботу, 6. октобра, премијерно одиграти представу “Колубарска битка” рађену по роману Добрице Ћосића “Време смрти” и драматизацији Борислава Михајловића Михиза, најављено је данас на конференцији за новинаре. Глумац Деан Батоз рекао је да је ово, након представе “Сабирни центар”, друга премијера у 66. сезони Позоришта Приједор. “На најбољи начин смо искористили нови тонски и свјетлосни парк који смо добили захваљујући градy Приједору”, додао је Батоз. Режисер Александар Дунђеровић каже да је ово колективни пројекат који је изнијело Позориште Приједор, а у којем учествују још и Народно позориште Републике Српске, Београдско драмско позориште, дизајнер свјетла из Загреба, дизајнер тона из Београда и он који предаје на Краљевској

Неправда исправљена после 75 година

Почетком септембра навршило се 75 година од злочина који су 3/4. септембра 1943. године, у селу Добрујевцу, код Бољевца, над петорицом недужних сељака починили партизани, по наредби комесара Озне Момчила Сибиновића из Бучја. Петорица убијених – Петар Деспотовић, Цветко Деспотовић, Јеремија Милосављевић, Радомир Петровић и мој отац Милорад Радисављевић – проглашени су ратним злочинцима и издајницама. Убијени су без утврђене кривице, без суђења и без права на одбрану, иако ниједан није био убица, нити издајник. Петар Деспотовић, солунски борац, инвалид без ноге, који је прешавши гудуре Албаније и Кајмакчалан допринео победи Србије у Првом светском рату, убијен је само зато што је партизане питао зашто су ухапсили његовог брата Цветка.

Парастос погинулим борцима Рафинерије нафте

У Броду ће данас бити служен парастос за 11 погинулих бораца, радника Рафинерије нафте и два радника бившег “Енергопетрола”, најављено је из општинске Борачке организације. Парастос ће бити служен испред спомен-обиљежја у кругу Рафинерије нафте од 10.00 часова. Организатори парастоса су општина Брод и општинска Борачка организација у оквиру обиљежавања “Октобарских свечаности слободе”. У Броду се 7. октобар обиљежава као дан сјећања на ослобођење општине у одбрамбено-отаџбинском рату. Према подацима Општинске борачке организације, током рата са подручја Брода погинула су 242 српска борца. На територији ове општине током рата постојало је десет логора, кроз које је прошло oкo 2.000 Срба од којих је најамње половина убијена. Извор: Срна Везане вијести:

Грабовац: Сумња се да је прикривена масовна гробница Рома у Дубочцу

Предсједник Одбора за тражење заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Марко Грабовац изјавио је да постоји основана сумња да се у Дубочцу код Брода налази прикривена масовна гробница несталих Рома из протеклог рата. “Сумњамо да се на локацији испод Католичког гробља у Дубочцу поред Саве, која још није деминирана, налазе посмртни остаци 160 лица која су 1992. године нестала из три аутобуса у којима су се налазили Роми”, рекао је Грабовац Срни. Он је подсјетио да су припадници Хрватске војске током 1992. године у Броду убили 220 Рома, међу којима 115 дјеце узраста од седам до 14 година, а међу убијеним било је жена и стараца. Грабовац каже

Откривен Споменик српском добровољцу

Житељи Ветерника воде порекло од хероја који су пре скоро 100 година, одлуком краља Александра Карађорђевића, насељени у овом крају. У новосадском насељу Ветерник свечано је откривен Споменик српском добровољцу, поводом обележавања 100 година од настанка насеља Ветерник у контексту годишњице од пробоја Солунског фронта и победе у Првом светском рату, јавља Танјуг. „Ово није само споменик посвећен нашим славним прецима, ово је и светионик садашњим и будућим генерацијама како и куда треба да се крећу”, изјавио је Милош Вучевић, градоначелник Новог Сада. Како је нагласио, споменик је финансиран добровољним прилозима, а не средствима из буџета града. Вучевић је присуствовао и одржавању Прве војничке пасуљијаде управо у Ветернику, поред кружног

Обиљежено 27 година од Хрватске агресије на требињску општину

Полагањем цвијећа и прислуживањем свијећа у Спомен-соби Требињске бригаде и код Споменика браниоцима Tребиња, данас је обиљежено 27 година од агресије хрватских снага на подручје тадашње општине Tребиње. Предсједник требињске Борачке организације Перо Мишељић подсјетио је да је 1. октобра 1991. године хрватска војска изненада напала подручје општине Tребиње и да је тада на Иваници погинуло 19 припадника Требињске бригаде. “Не смијемо заборавити саборце који су дали живот за Републику Српску”, поручио је Мишељић. Он каже да је 1. октобар један од 22 значајна датума које ова организација обиљежава сваке године. Мишељић је истакао да је Tребиње током цијелог рата бранило своју територију и да није извршило агресију ни на

У Шапцу споменик за трагично настрадале новинаре РТС-а на Банији

Шабац- једна од усвојених тачка на сједници Скупштине града Шапца одржаној у петак, односила се на одлуку постављања споменика новинарима шабачког дописништва РТС-а и радио Шапца, погинулим на радном задатку, 9. октобра 1991. године на Банији. Овај предлог, одборници су усвојили једногласно.  Од љетос и једна улица у Шапцу носи назив “Амиџа, Бора, Дејан и Сретан” – по колегама који су 9. октобра 1991. године трагично настрадали на Банијском ратишту. Извор: Банија онлине Везане вијести: 23 године од убиства шабачких новинара на Банији Данас 26 година од убиства

Љиљана Жикић Карађорђевић : Нажалост, у нашем народу није сачувано сећање на ову српску хероину, многи Срби и не знају за њу

Наша хероина Љиљана Жикић Карађорђевић била је добровољац у Војсци Југославије током НАТО агресије на СР Југославију и терористичких напада албанских терориста са Косова и Метохије у 125. моторизованој бригади. У листу „Свет“, од 26. априла 1999. записани су стихови њене родољубиве песме: „Бранићу Србију и кад будем мртва…“ Поред ове, написала је и песму „Ни гроб ми неће рећи да ме нема“. БРАНИЋУ СРБИЈУ И КАД БУДЕМ МРТВА! И кад умрем ја ћу ногом опет стати да стојим к`о храбра и висока стена поглед ће вечно границу да прати ни гроб ми неће рећи да ме нема. Изникнућу свуда где се миче цвеће где ваздуха има и где нема,

Милош Тимотијевић – четници, партизани и злато

Историчар Милош Тимотијевић у разговору за „Печат“ указује на открића до којих је дошао истражујући судбину новца и злата у Југославији током Другог светског рата. Ко је колико новца и злата опљачкао и отео, ко је колико новца и злата од кога добио. ИСТОРИЧАР Милош Тимотијевић (Чачак, 1969) студије историје завршио је на Филозофском факултету у Београду 1996, где је и докторирао 2011. године, с тезом Модернизација балканског града у доба социјализма: Пример Чачка и Благоевграда (1944–1989). Од 1997. ради у Народном музеју у Чачку, где је 2015. заслужио звање музејског саветника. Главна подручја његових научних интересовања обухватају друштвену и културну историју Србије у XX веку, војну и политичку историју

РЕПОРТЕР “НОВОСТИ” НА КРФУ: Тихо, да не реметимо мир јунака

У сусрет обележавању стогодишњице пробоја Солунског фронта. Окупили се потомци српских ратника и грчки домаћини. Венци и цвеће на сваком белегу страдања. ЗЕМЉИЦЕ црна, буди им лака. А ви, децо, полако… Свака стопа је, овде, њихова. И кост. И крв је испод. Стотинак потомака и поштовалаца старих ратника пристиглих из Србије, пешке, лагано и у тишини приступа спомен-плочи у Гувији, на Крфу, првом пристаништу српског спаса и наде после албанске голготе. У муклој тишини полажу венце и цвеће унуци и праунуци јунака, представници удружења која негују традицију ратника. Оних који су исписали узвишене лекције борбе за слободу поробљене отаџбине. Овако је на Крфу, последњем уточишту српске војске и народа, пред

Навршиле се 23 године од убиства српских цивила у Вариводама

 Навршилe су се 23 године од убиства девет српских цивила у селу Вариводе код Кистања, које је услиједило два мјесеца по завршетку хрватске акције етничког чишћења Срба “Олује”, и које, уз злочине у Груборима и Гошићима, представља најаснији доказ о намјери тадашње власти Хрватске да заувијек потјера српско становништво са подручја Крајине. Након гнусног злочина у којем су убијени Мирко Покрајац /84/, Марко Берић /82/, Јово Берић /75/, Радивоје Берић /69/, Марија Берић /69/, Милка Берић /67/, Душан Дукић /59/, Јован Берић /56/ и Шпиро Берић /55/ хрватска полиција је заблокирала то подручје и учинила све да се злочин заташка, а злочинци никад не буду кажњени, саопштила је Координација српских

Промоција књиге о Сребреници

Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица промовисаће у Бањалуци књигу “Битка за Сребреницу – рат за цивилизацију”, која је настала као резултат истраживања догађаја у сребреничкој регији од 1992. до 1995. године. “У књизи су посебно анализирани сегменти као што су реконструкције догађаја, анализа страдања припадника 28. дивизије такозване Армије БиХ током пробоја из окружења, као и многи други. Важно је нагласити да су у анализи коришћени, углавном, бошњачки извори”, рекао је директор Центра Милорад Којић. Извор: РТРС Везане вијести: Мира Лолић Мочевић: Дан када је ослобођена Сребреница Сребреница: Помен мучки убијеним Србима у селу Брежани „Српски зид плача-Сребреница 1992“, испред Скупштине Србије

У Раткову највећи крст на Балкану

У самом срцу Гусловог брда на надморској висини од скоро 800 метара сутра ће осванути Крст висок 22 метра и тежак 30 тона. Ратково је, кажу мјештани, у протеклом рату изгубило најхрабрије војнике. Крст ће бити помен њима, али и свим србима који су гинули у ратовима. “То је спомен на све страдале Србе од Косова поља до овог мјеста. Помен на све Србе на све православце, да се ујединимо, да будемо једно. И да будемо Срби своји на своме, каже Станко Гуслов из Удружења Ратково. Они који су данас дошли да виде како теку припреме, кажу да ће се за Гуслово брдо надалеко чути. “Могу ти рећи да је

Служен парастос војводи Видаковићу и припадницима Бобанске чете

Служењем парастоса испред споменика војводи Неђељку Видаковићу, данас су обиљежене 24 године од погибије команданта Бобанске чете Требињске бригаде. Парастосу су присуствовали градоначелник Лука Петровић, замјеник градоначелника Мирко Ћурић, припадници некадашње Бобанске чете и бројни грађани. На Kрстовдан – велики хришћански празник, 27. септембра 1994. године на брду Kисер изнад Борачког језера погинули су војвода Неђељко Видаковић, мајор Драган Слијепчевич, капетан Љубиша Поповић, а тешко рањен најмлађи борац Требињске бригаде и цијелог Херцеговачког корпуса ВРС Александар Маслеша, који је преминуо на ВМА у Београду након три мјесеца. Јединица славног војводе Видаковића основана је у селу Шћеница на Тројичиндан 1992. године, а након Видаковићеве погибије на Борачком језеру код Kоњица, 1994.

На Крфу обиљежавање 102 године од искрцавања српске војске

Комеморативним скупом и полагањем вијенаца на спомен-обиљежје у Дасији на Крфу данас је почело обиљежавање 102 године од искрцавања српске војске на ово грчко острво. Вијенце су положили српски и грчки званичници, представници удружења, потомци. У мјесту Агиос Матеос вијенци су положени на споменик Дринске дивизије, али и на споменик Јанису Јанулису, Грку који је дао своју њиву, једину имовину, да се у њој сахране борци Дринске дивизије, пренијели су београдски медији. Државни секретар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Негован Станковић подсјетио је да су на Крфу прије 102 године уточиште и спас нашли српска влада, војска и народ. “Након више месеци пешачења гудурама Албаније, на Крф

У суботу 27 година од херојског подвига Милана Тепића

У суботу, 29. септембра, навршава се 27 година од страдања припадника ЈНА у касарни у Бјеловару, у Хрватској, и херојског подвига мајора Милана Тепића, који је себе дигао у ваздух, заједно са складиштем муниције, како би спријечио да оно падне у хрватске руке. Док је трајала борба за касарну на Војновићу, мајор ЈНА Милан Тепић, командант складишта борбених средстава “Барутана” у селу Беденик, недалеко од Бјеловара, с циљем спречавања његове предаје припадницима хрватског Збора народне гарде /зенге/, дигао је магацин у ваздух са 170 тона експлозивних средстава. Том приликом су страдали и он и деветнаестогодишњи војник Стојадин Мирковић, који, упркос Тепићевој наредби, није хтио да се преда. “Једном људи дају

Патријарх Иринеј у недјељу на Зејтинлику

 Његова светост патријарх српски Иринеј, васељенски патријарх Вартоломеј и митрополит Варнава служиће у недјељу, 30. септембра, литургију на војничком гробљу Зејтинлик у Грчкој поводом стотину година од пробоја Солунског фронта у Првој свјетском рату, пишу “Вечерње новости”. Пробој Солунског фронта, послије чега је услиједило ослобађање Србије и пораз Централних сила у Првом свјетском рату, биће обиљежен централним комеморативним скупом у суботу, 29. септембра, у Солуну на српскм војничком гробљу Зејтинлик. Предсједник Владе Републике Српске Жељка Цвијановић изјавила је јуче Срни да ће у суботу, 29. септембра, у Солуну присуствовати обиљежавању годишњице пробоја Солунског фронта. Овом догађају би требало да присуствују и званичници из Србије, као и важни функционери из Грчке.

Ако те икада пут нанесе на јуначки Гат…

Овдје је земан учинио своје. Занавијек изгубљени са видика, ћутали су прекривени травом, темељи римских насеобина. Као да је јуче ту, крај Via Romana, стајала у својој љепоти конзулска инсула са пространим, вијенцима окићеним, атријумом, насред којег су плутале наложнице у имплувијуму, засуте миришљавим биљем. А одмах крај раскошне куће, вријеме је прекрило врт начичкан тујама и чемпресима, куда су лампадари носили фењере и буктиње, пратећи своје господаре у ноћним шетњама. Тек нема трага од лараријума испуњених киповима домаћих, римских богова, естетски обликованих рукама вјештих скулптора, који су долазили, чак из Рима, да испуне вољу Цезаревих намјесника. Давно су варвари закуцали мачевима на конзулске остијуме и угазили дрвеним табанима у

Јелић: У логору у Доњој Махали тукао ме полицајац звани Ракијица

У наставку суђења десеторици оптужених за злочине над Србима у Орашју 1992. године, свједок Тужилаштва БиХ Миливоје Јелић рекао је да га је у логору у Доњој Махали палицом тукао војни полицајац којег су звали Ракијица. Јелић је посвједочио да је Ракијица /оптужени Мато Живковић/ мучио људе, те да су, осим њега, посебно окрутни према заробљеним Србима били Пера звани Коњ и војни полицајци чији су надимци били Дама, Кеми и Мата. “Ракијица ме тјерао да клекнем и палицом ме тукао по тестисима и плексусу. Тијело ми је било црно и пуно рана од удараца, кожа ми се гулила, а крв текла и из ушију”, рекао је свједок. Он је

Изложба „Тамо далеко 1918-2018“ данас у Котору

Поводом обиљежавања стогодишњице почетка пробоја Солунског фронта и завршетка Првог свјетског рата, Матица Боке, у сарадњи са порталом ИН4С,  Удружењем за његовање традиције и културе ваљевског краја, агенцијом Типон, Музејом Мирка Комненовића у Херцег Новом и галеријом “Солидарност” у Котору и уз подршку Конзулата Србије у Херцег Новом организује литерарно – визуелну изложбу „Тамо далеко 1918-2018“. Након Херцег Новог, гдје је била изложена у Музеју Мирка Комненовића, изложба ће бити отворена данас, с почетком у 19 часова у галерији „Солидарност“ у Котору. О изложби ће говорити Душко Давидовић, члан УО Матице Боке, историчар Милан Гулић, аутор књиге „Бокељи на страни Србије у Првом свјетском рату“ и Гојко Раичевић, уредник портала ИН4С и један

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала