Predlog predsednika Hrvatskog sabora Željka Rajnera u inaguracionom govoru da bi ta institucija mogla biti preimenovana u Hrvatski državni sabor izazvao je polemiku u ovdašnjoj političkoj javnosti Predlog predsednika Hrvatskog sabora Željka Rajnera u inaguracionom govoru da bi ta institucija mogla biti preimenovana u Hrvatski državni sabor izazvao je polemiku u ovdašnjoj političkoj javnosti, a predsednik Antifašističke lige Hrvatske Zoran Pusić upozoro je da su ideje NDH latentna pretnja hrvatskom društvu. Pusić je u otvorenom pismu Rajneru poručio da je novoizabrani predsednik u to mogao da se uveri na svakom koraku – od relativizacije zloćudnosti ustaškog pozdrava “Za dom spremni”, od uzvika članova njegove stranke “U Kevinu jamu s njima”,

Sokolska župa Mostar osnovana je 28. marta 1920. na skupštini u Mostaru. Na skupštini bila su prisutna sokolska društva Bileća, Čapljina, Dubrovnik, Gacko, Herceg Novi, Konjic, Mostar, Nevesinje, Opuzen, Risan, Stolac i Trebinje. (1) Obuhvatala je delove Primorske i Zetske banovine. Sokoli su nastojali da suzbiju uticaj rimokatoličkih klerikalaca. Nastavili svoju borbu sa katoličkim klerikalcima koji su nastavili svoje aktivnosti posle propasti Austro-Ugarske u Jugoslaviji. Najače uporište klerikalizma bilo je u Zapadnoj Hercegovini. U pismu „Sokolskom Glasniku” iz Imotskog priznaje se da Imotski kotar sa prosvetom zaostaje za svim kotarima u Dalmaciji. Dalje se ističe : „I još tome, predstavnici ove mračne kule, kojima je u interesu da narod u

ZAGREB – U centru Zagreba juče je došlo do fizičkog obračuna profašista i pripadnika Inicijative protiv fašizma koji su protestovali protiv mise zadušnice organizovane za ustaškog poglavnika Antu Pavelića. Ta Inicijativa je uoči mise koja se održavala u bazilici Srca Isusova organizovala protest protiv rehabilitacije Pavelićevog lika i dela, preneo je N1. Uoči početka mise i protesta ispred bazilike, prema rečima Marka Miloševića iz Radničkog fronta, koji je jedan od organizatora protesta, došlo je do fizičkog sukoba grupe antifašista i profašista, samo stotinak metara od mesta protesta. “Na nekoliko stotina metara odavde napala nas je grupa od 10-15 fašista i pokušala da dođe do slabijih delova naše povorke. Izmenjene su

Sokolsko društvo Betina u župi Šibenik-Zadar, proslavljalo je svake godine Dan Ujedinjenja. Svečanoj sednici 1932. prisustvovalo je sem članova, naraštaja i dece, i mnogo seljaka. Posle podne priređena je povorka. Sa zastavama, pevajući i kličući kralju, sokolima i Jugoslaviji išlo je mnoštvo naroda kroz okićeno selo, dočekivano svuda sa veseljem. Uveče na svečanoj akademiji, razvila se svečanost u narodno slavlje. Prostrana dvorana sokolskog doma bila je puna. Akademija je otvorena predavanjem učitelja Kaleba o značaju ujedinjenja. U programu su bile tačke : pevanje himne, deklamacija, dva rodoljubiva igrokaza, vežbe dece, naraštaja i članova. Publici se dopala “Sokolska pesma”, vežba podmladka sa pevanjem. (1)   Sokoli iz Betine učestvovali su na priredbama